U januaru 2019. godine, jedan prijatelj mi je posvedočio o delu Svemogućeg Boga poslednjih dana. Tada sam pročitao reči Svemogućeg Boga, koje su me jako zainteresovale. Za mene je to bio dolazak nove istine – bio sam presrećan. Svemogući Bog je objasnio stvari koje verski svet nije mogao da shvati – biblijske tajne, tajne ovaploćenja, koren ljudske iskvarenosti, kao i put odbacivanja greha, pročišćenja i spasenja. Nijedan čovek nije mogao da izgovori takve reči. Osetio sam da je to Božji glas, da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. Sa zadovoljstvom sam to prihvatio i podelio ovu neverovatnu vest sa svojom porodicom. Moja mama, moja tetka i neka braća i sestre prihvatili su Svemogućeg Boga. Svakodnevno smo se okupljali i čitali Božje reči, uživajući u istinama koje je izrazio Svemogući Bog. Osećali smo da dobijamo mnogo više nego što smo imali svih tih godina u religiji.

Ubrzo su lokalna sveštenica i đakoni saznali za moju veru. Jedne večeri, u mojoj kući se neočekivano pojavio đakon i upitao me: „Zašto tvoja mama i ti niste išli na službe?“ Rekao sam mu: „Ne idem više u crkvu jer sam pronašao istiniti put. Gospod Isus se vratio – On je Svemogući Bog. Pročitao sam mnogo reči Svemogućeg Boga i zapanjen sam – nikada nisam pročitao ništa tako originalno. Svemogući Bog je razmrsio mnoge biblijske tajne. Otkrio sam da su reči Svemogućeg Boga istina i da je On Gospod Isus koji se vratio i kojeg smo čekali.“ Saslušao me je, a onda je odgovorio podozrivo: „Gospod Isus se vratio? Kako je to moguće?“ Rekao sam mu: „Svemogući Bog je započeo Doba carstva i On obavlja novo delo. Doba blagodati je prošlost i Sveti Duh više ne deluje u religijskim crkvama. Isto kao kada je Gospod Isus došao da deluje. Ljudi su napustili hram i krenuli za Njim. Sada treba da idemo u korak sa novim Božjim delom kako bi nas Bog spasao u poslednjim danima.“ Videvši da sam odlučan da verujem u Svemogućeg Boga, rekao je da ću biti izbačen, a onda je samo otišao. Nakon toga, sveštenica i đakoni su otišli i uznemiravali porodicu koja je tek bila prihvatila Božje delo poslednjih dana. Sveštenica im je rekla: „Pridružili ste se Crkvi Svemogućeg Boga i ne prisustvujete našim službama. Prevarili su vas – Gospod se nije vratio. Kao sveštenici, poznato mi je šta sve piše u Bibliji. Da je Svemogući Bog zaista Gospod Isus koji se vratio, ja bih definitivno znala za to.“ Takođe je rekla: „Ako insistirate da napustite crkvu, morate pred svima reći da ste okrenuli leđa Isusu. Takođe, crkva vam neće pružiti nikakvu pomoć. U nedelju ćete morati da dođete u crkvu da uklonite svoja imena i da to saopštite celoj parohiji. U suprotnom ćete biti proterani iz sela.“ Bio sam besan. Svako ima pravo na slobodu vere, ali su se oni koristili vrlo podlom taktikom da spreče ljude da istraže istiniti put. Da su bili dobronamerne sluge, imali bi srce koje traži, otkrili bi šta Crkva Svemogućeg Boga znači i proučavali bi delo Svemogućeg Boga. Ali suočeni sa Gospodnjim povratkom, samo su se slepo opirali i osudili sve to. Kakvi su to tragači za istinom?

Otišao sam da ih vidim narednog dana. Brat je rekao da oni veruju da je Svemogući Bog istiniti Bog, pa čak i da su ih oterali iz sela, oni bi nastavili da veruju u Njega. Nakon toga, sveštenica je širila glasine i laži kako bi sprečila ljude da istraže istiniti put. To mi je pokazalo da nije lako verovati u Boga i slediti Ga. Baš kako je Gospod Isus rekao: „Uđite na uska vrata, jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo je onih koji stupaju na njega. Kako li su samo uska vrata i tesan put koji vode u život i malo je onih koji ga nalaze“ (Matej 7:13-14). Iako nas je sveštenica sprečavala i ugnjetavala, prihvatili smo istiniti put i pronašli put večnog života. Bili smo blagosloveni. Razmišljao sam o tome kako su jevreji ugnjetavali Gospoda Isusa kada je došao i delovao. Tada Ga nije sledilo mnogo ljudi. Sada je Svemogući Bog došao da deluje, te i Njega ugnjetava verski svet. Većina ljudi veruje sveštenstvu i sluša ga i neće prihvatiti Gospodnji dolazak. To mi je takođe razjasnilo jednu činjenicu: istiniti put je od davnina ugnjetavan. Nekolicina prihvata istiniti put i sledi Boga, dok se mnogi klanjaju ljudima i slede sveštenike u religiji. Ovo me je takođe ojačalo u veri da sledim Svemogućeg Boga.

Kasnije je prijavila moju veru u Svemogućeg Boga Crkvenom udruženju. Jedne večeri je došla u moju kuću, predvodeći gomilu ljudi. Rekla mi je da idem u kuću izvesnog đakona i celom sveštenstvu i saradnicima jasno objasnim svoju veru u Svemogućeg Boga. Bili su tako zli, protivili su se Božjem delu poslednjih dana i osuđivali ga. Nisam imao hrabrosti da se suočim sa njima. Ali znao sam da će izmisliti razne glasine ukoliko se ne sastanem sa njima. Bog me je udelio blagodat, dozvolivši mi da čujem Njegov glas i saznam neke istine. Sad kad Mu je trebalo da svedočim o Njegovom delu, nisam mogao da pobegnem. Pomolio sam se: „Svemogući Bože, molim Te, vodi me i podaj mi potrebne reči, da imam veru da svedočim o delu Tvojem.“ Kada sam stigao u dom te đakonice, seo sam na stolicu i video da me okružuje više od desetak njih, uključujući pet sveštenika iz Crkvenog udruženja, kao i seosko sveštenstvo i pojedine članove parohije. Videvši toliko ljudi tamo, ponovo sam se osetio bojažljivo jer nisam znao šta sledi. Neprestano sam se molio Bogu u srcu da mi pomogne da se smirim. Postepeno, ta bojazan se smanjila jer sam znao da je Svemogući Bog sa mnom. Jedna starija sveštenica Crkvenog udruženja me je oštro upitala: „Zašto ti, tvoja majka i baka ne prisustvujete službama? Znaš li ti šta crkva znači? Znaš li da time što je napuštaš, ti izdaješ Gospoda Isusa i da će te On napustiti?“ Rekao sam joj: „Gospod Isus nam je rekao: ’Jer gde su dvojica ili trojica sabrana u moje ime, i ja sam tamo među njima’ (Matej 18:20). Šta je istinita crkva? Da bi crkva bila crkva, nije važno koliko članova ima, niti gde se nalazi. Koliko god članova brojala, sve dok ima delo Svetoga Duha, Božje prisustvo i opskrbu, to jeste crkva. Ako pogledamo crkvu danas, da li ona ima delo Svetog Duha? Da li čitanje Božje reči donosi prosvećenje? Da li su službe prijatne i da li obezbeđuju opskrbu? Sveštenici propovedaju o jednim te istim stvarima, što ne pomaže ljudima da spoznaju Gospoda. Vernici ne mogu da dobiju životnu opskrbu. Slabi su i negativni, alavi na bogatstvo i na ostale ovozemaljske stvari. Današnja crkva je ono što je bio hram u vreme Gospoda Isusa – izgubila je delo Svetoga Duha i ne može se nazvati istinitom crkvom. Zašto sada želimo da verujemo u Svemogućeg Boga i da službama više ne prisustvujemo? Zato što je sve što je Svemogući Bog izrazio istina. On je razmrsio toliko skrivenih biblijskih tajni. Čitanje reči Svemogućeg Boga zaista mi je otvorilo oči, razvedrilo mi srce i nahranilo duh. To je plod dela Svetoga Duha. Svemogući Bog je pojava istinitog Boga, a Crkva Svemogućeg Boga je istinita crkva. Danas, mnogi istinski vernici iz različitih veroispovesti, koji žude za dolaskom Gospodnjim, koristeći razne načine, čitaju reči Svemogućeg Boga na internetu. Postali su sigurni da je to Božji glas. Zašto ne istražite to? Vi ste sveštenici, propovednici u crkvi. Trebalo bi da vodite vernike da dočekaju Gospoda. To bi značilo da preuzimate odgovornost za njihove živote!“ Kada sam završio, svi su ćutali.

Kasnije me je sveštenica pitala: „Kažeš da se Gospod Isus vratio. Kako ti to znaš?“ Zatim je otvorila Bibliju i, pokazujući na stih, rekla mi: „Biblija kaže: ’A koji je to dan i čas, to niko ne zna, ni anđeli na nebu, pa ni sȃm Sin, već samo Otac’ (Matej 24:36). Ovi stihovi kažu da niko neće znati kada Gospod bude došao. Pa, kako bi ti to znao?“ Odgovorio sam: „Kada niko ne bi znao da je došao, kako bismo Ga dočekali? Izreka u Bibliji ’A koji je to dan i čas, to niko ne zna’ znači da niko ne zna vreme Njegovog dolaska, ali On će govoriti nakon što bude došao i izvršiće Svoje delo. Kada čujemo Gospodnji glas i vidimo istine koje je On izrazio, zar nećemo znati da se vratio? Kao što je Gospod Isus rekao: ’O ponoći nasta vika: „Evo mladoženje! Izađite mu u susret!“’ (Matej 25:6). ’Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom’ (Otkrivenje 3:20). Dakle, ključ za dobrodošlicu Gospodu je slušanje Njegovog glasa. Ako čujemo da neko uzvikuje da je mladoženja došao, odnosno da svedoči da se Gospod vratio, treba da izađemo u susret Njemu i ponizno slušamo glas Gospodnji. Samo takva osoba je mudra devica, koja može dočekati Gospoda i uživati u gozbi sa Njim. Po vama, niko neće znati da je Gospod došao ni kad se to desi. Kako se onda mogu objasniti svi ovi biblijski stihovi i kako će se oni ispuniti?“ Naveo sam im i primer. Rekao sam: „Prisetite se trenutka kada je Gospod Isus došao da dela. Isprva Ga niko nije prepoznao kao Boga. Kada je počeo da dela i govori, Sveti Duh je posvedočio: ’Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!’ (Matej 3:17). Posle toga je počeo da izvodi znake i čudesa, da isceljuje bolesne, propoveda put pokajanja i oprašta grehe ljudima. On je započeo delo iskupljenja iz Doba blagodati. Tek tada su ljudi prepoznali Gospoda Isusa kao Iskupitelja čovečanstva, kao sȃmog Boga. Na zasniva li se naša vera u Gospoda samo na Njegovom delu i rečima? Velike katastrofe su već počele – sva proročanstva o dolasku Gospodnjem su se ispunila. On se vratio i dela. On izražava istine potrebne za pročišćenje i spasenje čovečanstva i obavlja delo suda, počev od Božje kuće. On je stvorio grupu pobednika. To su činjenice koje niko ne može da opovrgne. Ne možemo pasivno čekati propast i ocenjivati Božje delo prema svojim predstavama. Tako ćemo propustiti priliku da dočekamo Gospoda.“ Nakon toga, mlada sveštenica iz Crkvenog udruženja se naljutila i upitala me: „Taj Svemogući Bog, gde je On? Jesi li Ga video? Ako nisi, kako možeš biti siguran da je On Gospod Isus koji se vratio?“ Umesto odgovora, postavio sam joj pitanje: „Ti veruješ u Gospoda Isusa – jesi li Ga videla? Niko od nas nije video Gospoda, pa zašto bismo verovali u Njega?“ Niko od njih nije odgovorio. Onda sam rekao: „U vreme kada je Gospod Isus delovao u telu, zar Ga nije mnogo ljudi videlo? Prvosveštenici, pisari i fariseji su videli lice Gospodnje, ali da li su Ga prepoznali kao Gospoda? Da li su Ga sledili? Ne samo da Ga nisu sledili, nego su Ga osudili i odbacili, i na kraju su prikovali Gospoda Isusa na krst. Šta nam to govori? Čak i ako vidite lice Gospodnje, ako Ga ne razumete i ne prepoznajete Njegov glas, i dalje ćete Mu protivurečiti i On će vas osuditi.“ „Da ste rođeni u to doba i da ste videli Gospoda Isusa i slušali Njegove propovedi, da li biste Ga prepoznali kao Hrista? Zaista je teško reći.“ Kad sam završio, sveštenica je uzvratila: „Ti kažeš da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. Na osnovu čega?“ Odgovorio sam: „Gospod Isus je rekao: ’Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom’ (Jovan 10:27). Da bismo utvrdili da li je Svemogući Bog ispoljenje Boga, ključ je u tome da se vidi da li je ono što On govori istina. Pročitaću vam reči Svemogućeg Boga i vi procenite da li je ovo Božji glas. Znaćete tada da li je Svemogući Bog upravo Gospod Isus koji se vratio.“ Zatim sam im na telefonu pročitao nekoliko odlomaka reči Svemogućeg Boga.

Svemogući Bog kaže: „U celoj vaseljeni Ja činim Svoje delo, a na Istoku gromoglasni udari čuju se neprestano, tresući sve nacije i sve veroispovesti. Moj glas je ono što je sve ljude dovelo u sadašnjost. Ja činim da svi ljudi budu osvojeni Mojim glasom, da upadnu u ovaj tok i da se preda Mnom predaju, jer sam odavno celoj zemlji oduzeo slavu Svoju i nanovo je objavio na Istoku. Ko ne čezne da vidi slavu Moju? Ko nestrpljivo ne čeka Moj povratak? Ko ne žudi za ponovnom pojavom Mojom? Ko ne vapi za divotom Mojom? Ko ne bi izašao na svetlo? Ko ne bi gledao u bogatstva Hanana? Ko ne čezne za povratkom Spasitelja? Ko ne obožava Njega, čija je moć silna? Glas Moj proširiće se zemljom; staću pred Svoj izabrani narod i izgovoriću im još reči, poput silnog groma koji potresa planine i reke. Svoje reči govorim celoj vaseljeni i ljudskom rodu. Stoga su reči iz usta Mojih postale čovekovo blago, i svi ljudi cene Moje reči. Munja seva od Istoka pa sve do Zapada. Moje su reči takve da čovek ne želi da ih se odrekne i ujedno ih smatra nedokučivim, ali im se sve više raduje. Poput tek rođenog deteta, svi ljudi su zadovoljni i veseli, dok slave Moj dolazak. Posredstvom Svog glasa, sve ljude ću dovesti preda Se. Počev od tad, zvanično ću stupiti u ljudski rod tako da će oni početi da Me obožavaju. Slavom kojom zračim i rečima iz usta Svojih, učiniću tako da svi ljudi dođu preda Me i vide da munja seva od Istoka i da sam sišao i na ’Maslinovu goru’ Istoka. Videće da sam na zemlji već odavno, ne više kao jevrejski Sin već kao Munja Istoka. Jer Ja sam odavno vaskrsao i napustio ljude, a onda sam se u slavi ponovo pojavio među njima. Ja sam Onaj koji je obožavan bezbroj doba pre sadašnjeg, a Ja sam i odojče koje je narod Izraela napustio bezbroj doba pre sadašnjeg. Osim toga, Ja sam i preslavni Svemogući Bog sadašnjeg doba! Nek svi dođu pred Moj presto i vide Moje slavno lice, neka čuju Moj glas i vide Moja dela. To je celokupna namera Moja; to je kraj i vrhunac Moga plana, kao i svrha Mog upravljanja: da Me svaki narod obožava, da Me svaki jezik priznaje, da svaki čovek položi svoju veru u Mene i da svi narodi budu Moji podanici!“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Odjek sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu“). „Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobrenje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobrenje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapije carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod vlašću propisa, reči i u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ako samo pokušavaš da se držiš prošlosti, samo pokušavaš da stojeći u mestu održiš stvari onakvima kakve jesu i ne pokušavaš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar nećeš uvek biti protiv Boga? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se svoje budalaštine i ne čineći ništa. Kako onda da te smatraju za nekog ko ide stopama Jagnjeta?“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“).

Šaputali su međusobno, delujući začuđeno. Ubrzo je starija sveštenica pokazala na mene i rekla: „Verujem da ono što si upravo pročitao nikako ne mogu biti Božje reči. Božje reči su milostive, a to je preoštro. To nisu Božje reči.“ Odgovorio sam: „Vi mislite da je Bog milostiv i da ne bi koristio oštre reči da bi razotkrio i prokleo ljude. Da li ste sigurni da ovo mišljenje odgovara činjenicama? Gospod Isus je kazao mnoge stvari i ukorio ljude. Da li ste stvarno zaboravili? On je osudio fariseje, govoreći: ’Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli’ (Matej 23:13). ’Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe’ (Matej 23:15). Ima još mnogo ovakvih. Ovo dokazuje da Božja narav ne sadrži samo milost i ljubav, već i veličanstvo i gnev. Ne možemo Božje delo i reči meriti prema svojim predstavama i zamislima. Time bismo pogrešili što Bogu sudimo i što Ga razgraničavamo.“ Nastavio sam: „Biblija takođe proriče Božji sud u poslednjim danima: ’Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma’ (1. Petrova 4:17). Bog izražava istine i sudi čovečanstvu u poslednjim danima, razvrstavajući sve po svojoj vrsti, pažljivo odvajajući ovce od koza, žito od kukolja i dobre od zlih slugu. Ako je Bog došao da dela u poslednjim danima i ostao pun milosti i ljubavi, bez ikakvog pravednog suda i osude, kada bi se onda ovo doba moglo završiti?“ Zatim sam im pročitao još jedan odlomak iz reči Svemogućeg Boga. Svemogući Bog kaže: „Ako bismo pretpostavili da će Bog, razotkrivajući čovekov ishod tokom poslednjih dana, čoveka ipak darivati beskrajnim saosećanjem i ljubavlju, te nastaviti da ga voli, ne podvrgavajući ga pravednom sudu, već pokazujući prema njemu trpeljivost, strpljenje i praštanje, dajući čoveku oprost grehova, ma koliko oni bili teški, bez ikakve naznake pravednog suda – kada bi onda celokupno Božje upravljanje ikada moglo da bude privedeno kraju? Kada bi jedna takva narav ljude mogla da povede do odredišta koje priliči čovečanstvu? Zamislite, na primer, sudiju koji je uvek prepun ljubavi, sudiju blagog lica i mekog srca. On ljude voli bez obzira na zločine koje su možda počinili, prepun je ljubavi i popustljiv prema njima, ma ko da su. Da li bi, u tom slučaju, takav neki sudija ikada bio u stanju da donese pravednu presudu? Tokom poslednjih dana, samo se pravednim sudom ljudi mogu razdvojiti po vrstama, a čovek preneti u novo carstvo. Na taj se način, kroz pravednu Božju narav grdnje i suda, čitavo doba privodi kraju“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (3)“). Nakon što su to čuli, nisu imali nikakav odgovor. Trenutak kasnije, starija sveštenica je uperila prst u mene i rekla ukornim tonom: „Znaš li ti odakle potiče Crkva Svemogućeg Boga? Iz Kine. I kineske vlasti su je zabranile. Državna vlast je ne priznaje kao istiniti put, pa zašto onda ti veruješ u nju?“ Odgovorio sam pitanjem: „Ko čini kinesku vladu? Da li su to Božji sledbenici ili je to ateistički, sotonski režim? Kao sveštenica, kako možete verovati sotonskom režimu? To je glupo. Po vašoj logici, sve ono što vlada ne odobrava ne može biti istiniti put. Da li je to u skladu sa stvarnošću? Kada je Gospod Isus došao i delao, nije li On trpeo osudu i ugnjetavanje od strane vlasti? Kako se desilo da bude razapet? Zar se fariseji nisu pridružili rimskoj vlasti, zbog čega je Gospod Isus i bio prikovan na krst? Po vašoj logici, sve što vlasti ugnjetavaju i zabranjuju ne može biti istiniti put. Pa, zar ne bi trebalo da negirate i osuđujete delo Gospoda Isusa? Nije li to besmisleno? Biblija kaže: ’Sav je svet u vlasti Zloga’ (1. Jovanova 5:19). Ceo svet leži u Sotoninim rukama. Vlasti čine takođe iskvareni ljudi – da li poznaju Boga? Do danas nismo videli da se ijedan državni vođa potrudio da istraži delo Svemogućeg Boga, niti naveo ljude da Mu se klanjaju. Šta nam to pokazuje? Bilo da je neka zemlja religiozna ili ateistička, niko od njenih vladara ne poznaje Boga. Kako bi uopšte mogli onda da razlikuju istiniti put od lažnog? Nema šanse da bi mogli. To kako oni procenjuju stvari se u potpunosti zasniva na sotonskoj logici i ne sadrži istinu.“

Kada sam rekao svoje, svi su ostali bez reči. Posle nekog vremena, ta starija sveštenica je uprla prstom u mene i rekla ljutito: „Ako napustiš crkvu, a neko u tvojoj porodici se razboli, sveštenstvo se neće moliti za njih. Neće se izlečiti. I kada umru, njihova duša neće otići u raj. Šta ćeš onda da radiš?“ U svom srcu sam znao da je pokušavala da iskoristi te stare seoske običaje da me kontroliše. Nekada smo se zaista klanjali sveštenicima i uzdali se u njih da se mole za nas. Vernici su jako cenili sveštenike i za sve smo se oslanjali na njih. Ali od kad verujem u Svemogućeg Boga, shvatio sam da sveštenstvo ne može da predstavlja Boga, niti da određuje da li će ljudi otići u raj nakon smrti. Stoga sam im rekao: „Kada se nešto bude desilo u mojoj porodici u budućnosti, vaše molitve nam neće biti potrebne.“ Mlađa sveštenica je rekla: „Šta ćeš da radiš ako ti niko ne pomogne oko sahrana?“ Odgovorio sam odlučno: „Ako neko u mojoj porodici umre, sahranićemo njegovo telo. Nema potrebe za obavljanjem pogrebnih obreda. Biblija kaže: ’Neki, opet, drugi učenik mu reče: „Gospode, dozvoli mi prvo da odem i sahranim oca.“ A Isus mu odgovori: „Kreni ti za mnom, a mrtvima prepusti da sahranjuju svoje mrtve“’ (Matej 8:21-22). Šta je najvažnije – smrt člana porodice ili Gospodnje zapovesti? Gospod nam je jasno naložio da Ga sledimo i da Ga poštujemo kao velikog. To je najvažnije. Zašto ste zaokupljeni besmislenim ritualima, umesto da tražite istinu i dočekate Gospodnji povratak? Ishodi i odredišta ljudi su u Božjim rukama. Nijedan čovek ne odlučuje o tome. Ljudi ne mogu da uđu u raj samo pomoću molitve sveštenika – to je smešno.“ Nastavio sam: „Sada se Gospod vratio i izrazio mnoge istine. Pokazao nam je put kojim ćemo odbaciti greh kako bismo bili pročišćeni i spaseni. Ako ne sledimo Svemogućeg Boga ili ne prihvatimo sud i pročišćenje Njegovih reči, već živimo po besmislenim verskim obredima, da li je to zaista dovoljno za pročišćenje?“ Nakon što sam to rekao, oni nisu imali reči kojima bi me opovrgli. Onda se druga sveštenica nasmejala i rekla: „Đemong, ti si čovek dobrog kova, čovek koji misli svojom glavom. Crkva te ceni. Ako nastaviš da radiš u crkvi i privučeš još ljudi da se pridruže, crkva će ojačati. Zajedno možemo da obavljamo Božje delo – to bi bilo divno!“

Uvideo sam da su bili zaista neiskreni. Vrednovali su jedino što veću pastvu, jer bi na taj način dobili više milostinje. Nisu žudeli za Božjom pojavom. Rekao sam im: „Dočekivanje Gospoda je važnije od svega. Šta god da kažete, ja nikada neću prestati da sledim Svemogućeg Boga! Vi ste crkveni sveštenici. Zašto ne navedete vernike da dočekaju Gospodnji dolazak, umesto što se opirete i osuđujete? Zar se ne bojite toga što idete protiv Boga, kao i toga da će vas On kazniti?“ Tada me je mlađa sveštenica besno prekinula rekavši: „Sve što radimo, radimo da bismo zaštitili svoja stada. Pošto si spreman da veruješ u Svemogućeg Boga, crkva će te proterati i neće ti biti dozvoljeno da nam kradeš ovce!“ Još više sam se naljutio kada je to rekla. Gospod se vratio i želi da nađe Svoje ovce. Te crkvene vođe treba da preuzmu inicijativu i navedu vernike da istraže istiniti put i time pred Njega dovedu Božje ovce. To bi uradio verni sluga. Ali to nije ono što oni rade. Da bi zaštitili svoj status i radno mesto, navode vernike na pogrešan put i varaju ih pod izgovorom da štite stado, navode ljude da idu njihovim stopama, da se suprotstave Božjem delu i osude ga. Oni su tako licemerni – zle sluge u svakom smislu! To me je podsetilo na citat Svemogućeg Boga. „Danas mnogi ljudi prave sličnu grešku. Oni svom snagom najavljuju skoru pojavu Boga, ali je istovremeno i osuđuju; njihovo ’nemoguće’ ponovo ograničava Božju pojavu i smešta je unutar granica njihove mašte. I tako sam video mnoge koji, naišavši na reči Božje, počnu da se divljački i promuklo smeju. Ali da li se ovaj smeh razlikuje od osude i huljenja od strane Jevreja? Niste pobožni u prisustvu istine, a još manje posedujete čežnjiv stav. Sve što radite svodi se na neselektivno proučavanje, te na bezbrižno i nezainteresovano čekanje. Šta možete dobiti od ovakvog učenja i čekanja? Mislite li da će Bog svakog od vas pojedinačno usmeravati? Ako ne možeš da razaznaš Božje izjave, kako si dostojan da svedočiš pojavi Boga?“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba“). Reči Svemogućeg Boga su savršeno jasne. Ovi sveštenici se bez iole poštovanja ophode prema istini i prema Božjem delu. Oni su antihristi, zle sluge koje je Bog razotkrio u poslednjim danima. Oni nemaju pravo da svedoče o Božjoj pojavi. Naposletku, videvši kako sam nepokolebljiv u svojoj veri u Svemogućeg Boga, nisu mogli da me zadrže da ostanem.

Širili su predstave i glasine među vernicima. Nisu im dozvolili da imaju kontakt sa vernicima Svemogućeg Boga i naveli su ih na pogrešan put da Mu se suprotstave. Upozorili su sve ljude da će biti izbačeni iz crkve ako budu sledili Svemogućeg Boga. Mnogi ljudi se nisu usudili da istraže delo Svemogućeg Boga zbog njihovih obmana i ometanja. Videvši da se sveštenstvo tako odlučno opire Božjem delu, to me je stvarno naljutilo i želeo sam da ih urazumim. Ali znao sam da će moj trud biti uzaludan. Molio sam se Bogu, tražeći od Njega da me prosveti da bih znao šta da radim. Jedna sestra je kasnije podelila sa mnom: „U to vreme, fariseji su insistirali da Gospod Isus siđe sa krsta da dokaže da je Mesija, ali On to nije učinio. Iako im On nije pružio vidljiv dokaz, zar se Njegovo jevanđelje nije proširilo po celom svetu? Bog vlada nad svim i sve je On uredio. On koristi postupke tih antihrista da bismo mogli da razlikujemo dobro od zla. Kroz njih vidimo kako Sotona navodi ljude na pogeršan put i bori se protiv Boga. Možemo da vidimo Sotonino zlo i bestidnost, da ga mrzimo i odbacimo religiozno sveštenstvo. To je Božja mudrost.“ Čuvši njeno zajedništvo, moje srce se ozarilo i nisam više bio sputan od strane sveštenstva. Pošto su sveštenici držali svoje crkve strogo izolovanim, prvo smo otišli da delimo jevanđelje na drugim mestima. Ubrzo, mnogi ljudi su istražili i prihvatili delo Svemogućeg Boga poslednjih dana.

Posle toga sam pročitao još par odlomaka reči Svemogućeg Boga. Razjasnili su mi suštinu otpora sveštenika prema Bogu. Svemogući Bog kaže: „Želite li da znate osnovni razlog zbog kog su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu tragali za život-istinom. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer ne znaju ništa o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, pitate se vi, tako budalast, tvrdoglav i neuk narod mogao dobiti Božji blagoslov? Kako bi oni mogli da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac delovanja Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, povrh toga, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad nisu bili u društvu Mesije, njihova greška je u tome što su se držali za samo ime Mesijino, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni, i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila Tvoja propoved, ma koliko visok bio Tvoj autoritet, Ti nisi Hristos ukoliko Tvoje ime nije Mesija. Zar nije to verovanje besmisleno i smešno?“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“). „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive“). Nekada sam se zaista divio sveštenicima. Radili su za Gospoda mnogo godina i dobro su poznavali Bibliju. Činilo se da su puni ljubavi za druge. U svojim propovedima, poručivali su vernicima da motre i strpljivo čekaju Gospodnji dolazak, pa sam mislio da su oni pravi vernici koji čekaju Gospodnji dolazak. Ali ono što su otkrivenja reči i činjenica Svemogućeg Boga pokazala, zbrisalo je tu moju ideju. Izgledali su pobožno, ali kada su čuli da neko širi vest o Gospodnjem dolasku, na videlo su izašla njihova neznabožačka lica koja mrze Boga. Kada sam im posvedočio o delu Svemogućeg Boga, bili su neverovatno nadmeni i tvrdoglavo su se držali doslovnih reči iz Biblije. Bez obzira koliko autoritativne i moćne bile reči Svemogućeg Boga, oni ih nisu prihvatili, već su im se opirali i osuđivali ih. Čak su pribegavali pretnjama, sprečavajući vernike da prouče delo Svemogućeg Boga. Skovali su plan kako bi sprečili ljude da istraže istiniti put zarad sopstvenog statusa i radnih mesta. Plašili su se da ako svi poveruju u Svemogućeg Boga, niko im neće prinositi darove i izgubiće svoje pozicije. Sve što su radili bilo je isto ono što su fariseji radili protiv Gospoda Isusa pre 2000 godina, što je Bog osudio i prokleo. Gospod Isus ih je osudio, govoreći: „Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli“ (Matej 23:13). „Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe“ (Matej 23:15).

Diskutujući sa njima oči u oči, Svemogući Bog mi je u potpunosti dao snagu, a do rezultata sam došao pomoću ono malo istine naučene čitanjem reči Svemogućeg Boga. Bilo je to zaista posebno iskustvo u mom životu. Da nisam verovao u Svemogućeg Boga i da nisam čitao Njegove reči, bio bih kao i ostali vernici, verovao bih u Boga, ali bih obožavao i sledio čoveka. Nema šanse da bih prozreo te licemerne fariseje, te antihriste. Završio bih na pogrešnom putu jer sam se klanjao sveštenstvu i Bog bi me eliminisao. Hvala Svemogućem Bogu!