U februaru 2021. godine obavljala sam dužnost rada na izradi teksta u crkvi. U to vreme, efikasnost rada našeg tima je opadala, i kada je nadzornica saznala za to, otkrila je da u timu nema skladne saradnje. Sestra Sjaojue i vođa tima Su Li takmičile su se za prestiž i korist, a Sjaojue je bila prkosna jer nije izabrana za vođu tima. Često je zanovetala na radne aranžmane Su Li, što je ozbiljno uticalo na rad, pa je nadzornica premestila Sjaojue na drugu dužnost. Nadzornica me je takođe razotkrila, rekavši: „Znala si da se Sjaojue i vođa tima nadmeću za prestiž i korist, ali nisi o tome razgovarala u zajedništvu da bi joj pomogla i često si bila na strani Sjaojue, a to slaganje s njom je dovelo do toga da se vođa tima oseća toliko negativno da je želela da podnese ostavku. Uopšte nisi štitila rad crkve. Da li su ti poznati suština i posledice takvog ponašanja?” U to vreme ih uopšte nisam bila svesna, a u sebi sam se raspravljala s njom, misleći: „Kako ja mogu da budem kriva za neefikasnost tima? Kada su predlozi koje je davala Sjaojue bili ispravni, prihvatala sam ih. Kako možeš da kažeš da sam se s njom udruživala da bih potkopala vođu tima?” Ali, znala sam da je tu situaciju Bog dozvolio i da najpre treba da se pokorim. Te večeri sam došla pred Boga i pomolila se: „O, Bože! Problemi na koje je ukazala nadzornica nisu mi poznati. Molim Te, prosveti me i vodi me!” Posle molitve, počela sam da razmišljam.

U septembru 2020. godine, Su Li i ja smo zajedno pratile rad na propovednim člancima u nekoliko crkava. Iako su nam se ponekad mišljenja razlikovala i mada je bilo nekih trvenja, i dalje smo mogle skladno da sarađujemo kroz otvoren razgovor u zajedništvu. Do sredine novembra, u tim su dodate još dve sestre i morale smo da izaberemo vođu tima. Jednoglasno smo izabrali Su Li. Ona je bila prilično otvorena kao ličnost, i kada bi videla da pokazujemo iskvarenost ili da nemamo osećaj bremena za naše dužnosti, ona bi na to ukazala na okupljanjima i navodila nas da jedemo i pijemo Božje reči da bismo promislile i spoznale sebe. U početku sam mislila da je takva primena prilično dobra. Ali kasnije mi je Su Li u prisustvu druge dve sestre ukazala na moje probleme, i to prilično oštrim tonom. Zbog toga mi je opao ugled i bilo mi je malo teško da to prihvatim. Postala sam neobjektivna prema njoj i postepeno smo se udaljile jedna od druge. Sećam se da je jednom tokom naše zajedničke duhovne posvećenosti, posle čitanja Božjih reči, Su Li prva govorila u zajedništvu, ali pre nego što je završila, uskočila sam sa svojom besedom. Su Li mi je sa strogim izrazom lica i ozbiljnim tonom rekla: „Sestro, vidim da imaš običaj da upadaš u reč, ali to drugima remeti tok misli.” Osećala sam se zaista postiđeno, lice mi se zažarilo, i pomislila sam: „Znam da je bilo nerazumno i pogrešno da govorim preko reda, ali nije trebalo da ukažeš na moj problem pred svima. Šta će nove sestre sada misliti o meni? Zar nisi mogla da ukažeš na moje nedostatke nasamo? Zar ne pokušavaš namerno da me posramiš?” Jedan drugi put, razgovarala sam o propovednom članku sa dve sestre, i te dve sestre se nisu slagale sa mojim gledištem. Mislila sam da sam dokučila načela tačnije nego one, pa sam insistirala na svom mišljenju i raspravljala se sa njima. Su Li nas je dugo gledala kako se raspravljamo i rekla da imam nadmenu narav i da moja plahovita narav ne sme da bude povod za raspravu sa sestrama. Rekla je da sa sestrama treba da razgovaram u zajedništvu o načelima, kao i da treba međusobno da učimo iz dobrih osobina koje posedujemo. Nisam mogla to da prihvatim i osećala sam veliki otpor, misleći: „Zašto uvek mene orezuješ? Da li misliš da sam laka meta? Kada smo ranije sarađivale, nije mi smetalo da me orežeš, ali sada me uvek orezuješ pred sestrama, namerno me sramotiš. Šta će sestre sada misliti o meni?” Što sam više o tome razmišljala, bes je u meni više rastao. Pomislila sam: „Ako ti mene tako orezuješ, ukazaću i ja na tvoje probleme prvom prilikom, pa ćeš saznati kakav je osećaj kad te neko osramoti!”

Kasnije je Sjaojue bila nezadovoljna jer nije izabrana za vođu tima i počela je da se gloži sa Su Li, i direktno i indirektno. Stalno je nalazila greške u radnim aranžmanima Su Li, a kada bi se rad uveče otegao duže nego obično, Sjaojue bi nastavila da prigovara meni, žaleći se kako Su Li ne ume da organizuje posao. Tokom jednog okupljanja, Sjaojue je suptilno usmerila svoje kritike na Su Li pod maskom deljenja sopstvene iskvarenosti, optužujući tako Su Li za odugovlačenje, i hvaleći bivšeg vođu tima kako je sposoban, dobar u organizovanju posla, i kako je umeo da organizuje posao u zadatom roku. Kada sam to čula, osetila sam da nešto nije u redu, misleći: „Ti ne radiš zaista na spoznaji sebe, ti se samo žališ da Su Li nema radnu sposobnost. Desetine propovednih članaka su nam se nagomilale, i Su Li nas je samo zamolila da radimo prekovremeno kako bismo ih brzo pročešljale zarad obavljanja posla. Čak i ako joj ne ide dobro u nekim aspektima, možeš samo da razgovaraš sa njom o tome kada budeš u prilici. Takav način obraćanja može da učini da se ona oseti sputano.” Želela sam da ukažem na problem koji Sjaojue ima, ali onda sam pomislila kako me je Su Li već orezala nekoliko puta, kako sada neko konačno govori u mom interesu, pa je danas na nju red da oseti kako je kad te orezuju. Onda sam uskočila i rekla: „Pošto je način rada prethodnog vođe bio dobar, hajde da počnemo ponovo da ga koristimo. Tako ćemo biti efikasniji.” Neočekivano, čim sam završila, Su Li je rekla, sa suzama u očima: „Stvarno ne umem da organizujem posao. Molim te pomozi mi i ubuduće ako budeš uviđala moje nedostatke.” Osetila sam se nelagodno kada sam je videla tako uzrujanu.

Posle nekog vremena, zbog slabih rezultata našeg tima, starešina je došao da zajedno analiziramo odstupanja u radu. Sjaojue i ja smo stalno ukazivale na oblasti u kojima je Su Li bila neadekvatna. Su Li je bila veoma postiđena i rekla je: „Ako nađete bilo kakve probleme, pomozite mi da ih ispravim.” Sutradan na okupljanju, Su Li je govorila o svojoj nadmenosti i uobraženosti, žudnji za brzim rezultatima u obavljanju svoje dužnosti, usredsređenosti na to da njen rad bude vidljiv, i kako je, kada je videla da je starešina ceni, želela da posao obavi što je brže moguće, da ostavi dobar utisak na starešinu. Posle razgovora u zajedništvu, zamolila nas je da ukažemo na njene probleme. Pomislila sam: „Kad već tražiš, mogu i da iskoristim ovu priliku da te ocrnim pred ostalim sestrama.” Tako da sam izdeklamovala sve njene probleme, da je nadmena i uobražena, da voli da se razmeće, da donosi proizvoljne odluke i da se previše bavi reputacijom i statusom. Sjaojue se takođe umešala. Su Li je spustila glavu pod našim kritikama. Kada sam videla da ni reč ne progovara, pitala sam se da li sam preterala. Ali onda sam pomislila da je ono što sam rekla istina i da će joj ukazivanje na njene probleme pomoći da razmisli o sebi. Kasnije je Su Li postala plašljivija i neodlučnija u organizovanju posla, a o nekim stvarima koje je prvobitno mogla da reši sama, sada je razgovarala s nama. Sjaojue bi povremeno pohvalno govorila kako je bivši vođa bio dobar u organizovanju posla, što je navelo Su Li da oseti kao da joj nedostaje radna sposobnost, prepustila se osećaju inferiornosti, i postala je negativna. Pošto sam često pružala podršku Sjaojue, ona je postajala sve napadnija, ponekad je čak i preuzimala organizaciju rada tima i zanemarivala Su Li. Ponekad bi Sjaojue takođe otvoreno orezala i isključila Su Li pred nama, a ja bih je ili podržala, ili bih prećutala. Sjaojue je veoma sputavala Su Li, koja je tonula u sve dublje i dublje stanje potištenosti, osećajući da ne može da bude vođa i poželela je da podnese ostavku. Shvatila sam da je nadmetanje Sjaojue i Su Li za prestiž i korist uticalo na rad i da je trebalo da ukažem na probleme koje Sjaojue ima. Ali kada sam se setila kako me je Su Li već dvaput orezala, naprosto sam zažmurila. Na kraju krajeva, ako rad bude neefikasan, nju će nadzornica orezati, i onda će osetiti gorčinu gubitka ugleda. Zato što nismo skladno sarađivale, rad je praktično stao. Razmišljajući o svom ponašanju, osećala sam se pomalo uplašeno, videvši kako sam bila u stanju da radim takve zlonamerne stvari samo da bih se osvetila Su Li. Uopšte nisam štitila rad crkve. Da nije bilo nadzornice koja je ukazala na to, ne bih umela da preispitam sebe.

Kasnije sam jednog dana pročitala odlomak iz Božjih reči: „Na osnovu fraze ’željni osvete’, očigledno je da ti ljudi nipošto nisu dobri; kolokvijalno rečeno, oni su trule jabuke. Sudeći po doslednim manifestacijama i otkrivanjima njihove ljudskosti, kao i po načelima njihovog delovanja, njihova srca nisu dobra. Kao što kaže ona uobičajena izreka, oni su ’gadni stvorovi’. Mi kažemo da oni nisu od dobre sorte; tačnije, ti pojedinci nisu dobrodušni, već u sebi nose zlobu, zlonamernost i okrutnost. Kad neko kaže ili uradi nešto što se dotiče interesa, obraza ili statusa tih pojedinaca ili ih nečim uvredi, oni, s jedne strane, gaje neprijateljstvo u svojim srcima. S druge strane, oni na osnovu tog neprijateljstva postupaju; cilj i pravac njihovog postupanja jeste da iskažu svoju mržnju i da ublaže svoj bes, što je ponašanje koje nazivamo traženjem osvete. Među ljudima uvek postoji jedan deo takvih pojedinaca. Bilo da se radi o onome što ljudi opisuju kao sitničavost, dominaciju ili preteranu osetljivost i bez obzira na izraze koji se koriste za opisivanje ili sumiranje njihove ljudskosti, njihove interakcije s drugima se uobičajeno manifestuju tako što svako ko ih slučajno ili namerno povredi ili uvredi mora da pati i da se suoči s odgovarajućim posledicama. To je kao što neki ljudi kažu: ’Vređaj ih, pa ćeš dobiti i više no što si tražio. Ako ih izazivaš ili im činiš nažao, nemoj misliti da ćeš se lako izvući.’ Ima li takvih pojedinaca među ljudima? (Ima.) Sigurno je da ih ima” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (25)”). „Kako antihristi ispoljavaju svoju podmuklost i nemilosrdnost? (Ispoljava se u njihovoj sposobnosti da izmišljaju laži i da podmeću drugima.) Izmišljanje laži i podmetanje drugima uključuje i laganje po navici i podmuklost i nemilosrdnost; te dve osobine su blisko povezane. Na primer, ako počine neko nedelo i ne žele da preuzmu odgovornost, oni stvaraju lažnu sliku, izgovaraju laži i navode ljude da poveruju da je to počinio neko drugi, a ne oni. Prebacuju krivicu na nekog drugog, primoravajući tu osobu da snosi posledice. To ponašanje nije samo rđavo i podlo, već je još podmuklije i nemilosrdnije. Koje su druge manifestacije podmuklosti i nemilosrdnosti antihrista? (Oni su u stanju da muče druge ljude, da ih napadaju i da osvetnički postupaju prema njima.) Biti sposoban da mučiš druge ljude je nemilosrdno. Antihristi ulažu veliki napor da napadnu svakog i da se osvete svakom ko predstavlja pretnju njihovom statusu, ugledu ili prestižu, ili se tako ponašaju prema svakom ko im nije po volji. Ponekad čak mogu da iskoriste druge kako bi nekog povredili – to je podmuklost i nemilosrdnost” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Četvrti ekskurs (1. deo)”). Bog otkriva da oni koji su skloni osveti nisu dobri ljudi i da je njihova ljudskost zlonamerna. Zar se nisam tako ponašala? Razmišljajući o svojoj prethodnoj saradnji sa Su Li, mogla sam da prihvatim to što je sestra ukazivala na moje probleme, zato što smo samo nas dve bile prisutne i nije se baš doticalo mog ponosa. Kasnije, kada je Su Li postala vođa tima, dva puta je otkrila moje probleme pred sestrama, zbog čega sam izgubila ugled. To me je nateralo da budem zlopamtilo i da želim da nađem priliku da joj se osvetim. Desilo se da se Sjaojue nadmetala sa Su Li za prestiž i korist, hvatajući greške Su Li, pa sam iskoristila tu priliku da podržim Sjaojue i kažem stvari koje su hvalile druge i omalovažavale Su Li, što je dovelo do toga da se Su Li oseća još inferiornije i da živi u negativnom stanju. Kada nas je Su Li zamolila da ukažemo na njene probleme, iskoristila sam priliku da istaknem iskvarenost koju je otkrila i da je preuveličam, s namerom da joj ukaljam ugled, u pokušaju da povratim deo svog ugleda. Moja stalna podrška Sjaojue učinila ju je sve nadmoćnijom, često bi se okomila na Su Li i isključila je, što je dovelo do toga da Su Li postane toliko negativna da je želela da podnese ostavku. Nameravala sam da ukažem na probleme koje Sjaojue ima, ali kada sam se setila kako me je Su Li orezala i učinila da izgubim ugled, zažmurila sam i samo pustila Sjaojue da prekida i ometa tim. Čak sam se nadala da će nadzornica orezati Su Li ili je zameniti, kako bi i ona osetila gorčinu gubitka ugleda. Zar se nisam svetila i napadala ljude? Na površini sam ostala mirna, ali iza scene sam se udružila sa Sjaojue da napadnem i isključim vođu tima, u nameri da se osvetim, a da drugi to ne primete. Metod koji sam koristila bio je sličan metodu nekog antihrista, koji koristi druge da obavljaju moj prljavi posao. To je bilo tako podmuklo i zlobno! Mislila sam da je moja ljudskost prihvatljiva i da nemam osvetoljubivo srce, ali to je bilo samo zato što moji interesi nisu bili ugroženi. Jednom kada su moji interesi bili povređeni, razotkrivena je moja zlonamerna priroda. Kroz to otkrivenje sam shvatila da moja ljudskost nije dobra i da sam u stanju da radim takve zlonamerne stvari samo da bih zaštitila svoj ugled. Prekidala sam i ometala rad i sputavala i povređivala Su Li, i za sobom sam ostavila ozbiljne prestupe. Što sam više o tome razmišljala, to sam se više osećala dužnom Bogu, pa sam se pred Njim pokajala.

Posle toga sam počela da se pitam, šta me je vodilo u otkrivanju ovog aspekta moje naravi? Kasnije sam pročitala još jedan odlomak iz Božjih reči: „Napad i odmazda su jedna vrsta postupanja i otkrivenja koja proističe iz zlonamerne sotonske prirode. To je, takođe, i jedna vrsta iskvarene naravi. Ljudi misle na sledeći način: ’Budeš li neljubazan prema meni, vratiću ti istom merom! Ako ti prema meni nemaš poštovanja, zašto bih ga ja imao prema tebi?’ Kakvo je ovo razmišljanje? Zar to nije osvetnički način razmišljanja? Prema pogledima obične osobe, zar to nije opravdana perspektiva? Zar ne drži vodu? ’Neću napasti sve dok me ne napadnu; ako me napadnu, sigurno ću uzvratiti’, kao i ’Sam kusaj šta si zakuvao’ – nevernici često govore takve stvari; njima su to sve opravdanja koja drže vodu i potpuno su u skladu sa ljudskim predstavama. Međutim, kako bi oni koji veruju u Boga i streme ka istini trebalo da posmatraju ove reči? Da li su te ideje tačne? (Nisu.) Zašto nisu tačne? Kako bi ih trebalo razabrati? Odakle potiču te stvari? (Od Sotone.) Potiču od Sotone, u to nema sumnje. Iz koje Sotonine naravi proizlaze? Proizlaze iz zlonamerne prirode Sotonine; u sebi sadrže otrov i sadrže Sotonino pravo lice u svoj njegovoj zlonamernosti i ružnoći. Sadrže takvu vrstu priroda-suštine. Koji je karakter perspektiva, misli, otkrivenja, govora, pa čak i postupaka koji sadrže takvu vrstu priroda-suštine? Bez ikakve sumnje, to je čovekova iskvarena narav – narav Sotone. Da li su te sotonske stvari u skladu s Božjim rečima? Da li su u skladu s istinom? Da li imaju osnove u Božjim rečima? (Ne.) Da li takvi treba da budu postupci Božjih sledbenika? Da li takve misli i gledišta oni treba da poseduju? Da li su te misli i pravci delovanja u skladu s istinom? (Nisu.)” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino se razrešenjem sopstvene iskvarene naravi može postići pravi preobražaj”). Nakon što sam pročitala ovaj odlomak Božjih reči, shvatila sam da je uzrok mog osvetničkog mentaliteta taj što sam uglavnom živela po Sotoninim filozofijama, u smislu „Neću napasti sve dok me ne napadnu; ako me napadnu, sigurno ću uzvratiti”, „Oko za oko, zub za zub”, i „Osveta je najslađa kad se posluži hladna.” Ti sotonski otrovi učinili su da postanem sebična, varljiva, podmukla i zlonamerna. Kada su drugi zadrli u moj ponos ili interese, postala sam zlopamtilo i pokušala sam da smislim načine i tražila sam prilike da se osvetim, potpuno izgubivši svoju ljudskost i razum. Su Li mi je samo ukazala na moje probleme u prisustvu dve sestre, ali sam osetila da sam izgubila ugled i u meni se javila želja da se osvetim, pridruživši se Sjaojue dok ju je napadala i isključivala. Bila sam zaista zlonamerna! Ali, istina je u stvari da je Su Li ispravno ukazala da je moje prekidanje i zaustavljanje tuđeg toka misli u zajedništvu na okupljanjima bilo ometanje. Tokom rasprave sa sestrama o propovednim člancima, nisam ih navela da traže istina-načela, već sam se prepirala s njima oslanjajući se umesto toga na svoju nadmenu narav, sa ciljem da ih nateram da me slušaju. Su Li nije imala nameru da mi oteža stvari kada me je orezala zbog moje nadmene naravi, već da mi pomogne da spoznam sebe i da dobro obavljam svoju dužnost. To je bilo ispoljavanje osećaja za pravdu. Ali, ja to nisam prihvatila od Boga. Umesto toga sam na nju koja mi je pomogla gledala kao na svog neprijatelja i potajno sam htela da se osvetim, pa sam se čak i pridružila Sjaojue dok je napadala i isključivala Su Li. To je bilo razotkrivanje antihristove naravi. Videla sam koliko je zastrašujuće živeti po tim sotonskim otrovima! Razmišljala sam o antihristima proteranim iz crkve. Oni su bili usredsređeni na zaštitu svog ugleda i statusa i nisu dozvoljavali nikome da razotkrije ili ukaže na njihove probleme, i kinjili su svakoga ko bi razotkrio njihove probleme. Uopšte nisu podržavali rad Božje kuće i na kraju su proterani zbog mnogih zlih dela koja su počinili. Kako se moje ponašanje razlikovalo od antihristovog? Kad se ne bih promenila, bila bih otkrivena i uklonjena. Videla sam da sam živeći po sotonskim otrovima ostala bez imalo ljudskosti, da sam prekidala i ometala crkveni rad, i izazivala Božju mržnju i gađenje. Ne treba da nastavim da živim po sotonskim otrovima.

Kasnije sam pročitala još jedan odlomak iz Božjih reči: „Ako se vernici jednako neobuzdano i opušteno ponašaju i govore kao i nevernici, onda su još rđaviji od nevernika; oni su arhetipski demoni. Oni koji iskaljuju svoj otrovni, zlonamerni govor u crkvi, koji raspiruju glasine, podstiču neslogu i formiraju klike među braćom i sestrama – takvi bi trebalo da budu izbačeni iz crkve. Ipak, pošto je sada različito doba Božjeg dela, ovi ljudi su ograničeni jer će svakako biti uklonjeni. Svi koje je Sotona iskvario imaju iskvarene naravi. Neki samo imaju iskvarene naravi, dok se drugi od njih razlikuju: ne samo da imaju iskvarene sotonske naravi već im je i priroda izrazito zlonamerna. Ne samo da njihove reči i dela otkrivaju njihove iskvarene, sotonske naravi, štaviše, oni su pravi đavoli i Sotone. (…) Porodice imaju svoja pravila, a države svoje zakone – nije li to još prisutnije u kući Božjoj? Zar u njoj ne važe još stroža merila? Zar u njoj nema još i više upravnih odluka? Ljudi su slobodni da rade šta im je volja, ali se Božje upravne odluke ne mogu proizvoljno menjati. Bog je Bog koji ne trpi uvrede od ljudi; On je Bog koji usmrćuje ljude. Zar ljudi zaista to još uvek ne znaju?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu”). Razmatrajući Božje reči, shvatila sam da Božja narav ne toleriše uvredu. Što se tiče vernika koji se ponašaju i govore isto kao nevernici, šire negativnost u crkvi, udružuju se u grupe i podrivaju ljude iza leđa, Bog kaže da su takvi ljudi pravi đavoli i Sotone. Kada sam ranije čitala taj odlomak iz Božjih reči, nisam ga primenjivala na sebi, jer sam mislila da verujem u Boga i da neću činiti takve stvari. Ali, kada je Bog orkestrirao situacije da bi me otkrio, bila sam iznenađena kada sam videla da mogu da činim tako zle stvari! Da bih se osvetila Su Li, gledala sam kako joj se Sjaojue suprotstavlja na svakom koraku u nadmetanju za prestiž i korist, ali nisam ukazala na probleme koje Sjaojue ima, već sam izabrala da je podržim. To je podstaklo njenu nadmenost, što ju je navelo da još više omalovažava i napada Su Li, a to je dovelo do toga da je Su Li postala preplavljena negativnošću i da je izgubila motivaciju da isprati posao. To je dovelo do toga da se rad tima zaustavi. Da sam ranije pomogla Sjaojue, možda ona ne bi učinila toliko stvari da naudi Su Li i prekine i omete rad crkve, i timski rad ne bi stao. U svojoj potrazi za osvetom žrtvovala sam čak i interese crkve, što je u suštini prekinulo i omelo njen rad i dovelo do toga da odigram ulogu Sotone. Sjaojue i ja smo se udružile i potkopale vođu tima, gurnuvši rad tima u haos i kašnjenje. Zar to nije bilo đavolje delo? Bila sam zaista nedostojna da živim pred Bogom! Pročitala sam još Božjih reči: „Ljudi koji istinski veruju u Boga uvek Ga nose u svom srcu i u svojim nedrima uvek nose bogobojažljivo srce, bogoljubivo srce. Oni koji veruju u Boga treba da postupaju pažljivo i mudro, a sve što čine trebalo bi da bude u skladu sa Božjim zahtevima i da udovolji Njegovom srcu. Ne smeju da budu tvrdoglavi, da rade šta im je volja; to ne priliči pristojnosti sveca” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu”). Božje reči nam govore da vernici u Boga treba da imaju bogobojažljivo srce u svojim delima i rečima i da ne treba da budu tvrdoglavi, radeći šta god žele. Umesto toga, oni treba da pristupe ljudima, događajima i stvarima oko sebe u skladu sa Božjim zahtevima. Posebno treba postupati ispravno sa onima koji nam nude savete ili nas orezuju, ne treba da ih napadamo, niti da im se svetimo. Ti ljudi govore istinu i zaista nam pomažu. Da sam imala imalo bogobojažljivo srce i da sam tražila Božju nameru u tim situacijama, ne bih počinila stvari koje su uvredile Božju narav. Što sam više o tome razmišljala, to sam više osećala veću krivicu i uzrujanost, pa sam došla pred Boga i pomolila se: „Bože, u Tvom otkrivenju vidim da je moja ljudskost prilično zlonamerna, i da sam u stanju da napadnem ljude i da im se svetim iz lične koristi, i da nanesem ozbiljnu štetu radu crkve. Bože, nisi postupio sa mnom u skladu s mojim prestupima, nego mi daješ priliku da se pokajem. Spremna sam da se pokajem i promenim.”

Kasnije sam pročitala još reči Svemogućeg Boga: „Normalna ljudskost treba da poseduje ljubav i mržnju, s tim da ono što volite morate jasno da razgraničite od onoga što mrzite. U svom srcu treba da volite Boga, da volite istinu, da volite pozitivne stvari i da volite svoju braću i sestre, a treba da mrzite Sotonu i đavole, da mrzite negativne stvari, da mrzite antihriste i da mrzite zle ljude. Ako biste bili u stanju da iz mržnje tlačite svoju braću i sestre i svetite im se, onda bi to bilo vrlo zastrašujuće i to predstavlja narav zle osobe. Neki ljudi naprosto imaju misli i ideje ispunjene mržnjom – imaju zle zamisli, s tim da nikada ne bi učinili ništa zlo. To ipak nisu zli ljudi, jer kada se nešto dogodi, oni mogu da traže istinu i da vode računa o načelima prema kojima se ponašaju i rešavaju stvari. Kada su u kontaktu sa drugim ljudima, od njih ne traže više nego što bi trebalo; ako se sa nekom osobom dobro slažu, nastaviće da sa njom budu u kontaktu; ako se, pak, ne slažu, neće to učiniti. To jedva da utiče na obavljanje njihove dužnosti ili na njihov život-ulazak. Bog im je u srcu i imaju bogobojažljivo srce. Nisu spremni da Boga uvrede i plaše se da to učine. Iako ti ljudi mogu da gaje određene pogrešne misli i ideje, ipak su u stanju da se protiv njih pobune i napuste ih. U svojim postupcima su suzdržani i neće izgovoriti nijednu nedoličnu reč, niti reč kojom vređaju Boga. Osoba koja govori i postupa na ovaj način jeste neko ko ima načela i ko primenjuje istinu. Tvoja ličnost možda nije u skladu sa ličnošću neke druge osobe, i moguće je da ti se ta osoba ne dopada, ali ćeš, dok zajedno sa njom radiš, ostati nepristrasan i tokom obavljanja svoje dužnosti nećeš davati oduška svojim frustracijama, niti ćeš svoje frustracije iskaljivati na interesima Božje porodice; stvari možeš da rešavaš u skladu sa načelima. Šta se time ispoljava? Time se ispoljava to što u osnovi imaš bogobojažljivo srce” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Pet uslova koji se moraju ispuniti da bi se stupilo na pravi put vere u Boga”). Bog nam je saopštio načela po kojima treba da se odnosimo prema drugima: ako braća i sestre kažu stvari koje su nas povredile, treba prema tome da postupamo ispravno. Nikada ne smemo da napadamo ljude, niti da im se svetimo, niti da svoje nezadovoljstvo iskazujemo dok obavljamo dužnost. Kada radimo sa braćom i sestrama na našim dužnostima, treba da primetimo prednosti drugih i težimo da se međusobno dopunjujemo. To je jedini način da se ostvari skladna saradnja. Razmišljala sam o šteti koju sam nanela Su Li i osećala sam se pomalo krivom. Ranije je radila sa mnom i puno mi je pomogla, a ja sam se tako ponela prema njoj kada je samo na neposredan način ukazala na neke moje nedostatke. Moja ljudskost je bila zaista loša! Kasnije sam se, tokom okupljanja, samoinicijativno otvorila pred Su Li i govorila o zlonamernoj naravi koju sam u međuvremenu otkrila i izvinila sam joj se. Su Li mi ništa od toga nije uzela za zlo, već me je ohrabrila, rekavši: „Dobro je da možeš da preispitaš sebe i da se prepoznaš. U budućnosti, kada otkrijemo svoju iskvarenost, treba da na to ukažemo jedni drugima i da pomognemo jedni drugima, tako da ne damo Sotoni priliku da deluje.” Jednom je Su Li pred starešinom i nadzornicom rekla da su moji zahtevi prema članovima tima preveliki i da ne pomažem drugima s ljubavlju. Osetila sam se nelagodno kada sam to čula, pomisliviši: „Kako si mogla to da kažeš za mene pred starešinom i nadzornicom? Šta će pomisliti o meni?” Ali, iako sam bila ljuta, osećala sam da je neprimereno da joj se suprotstavljam pred nadzornicom, pa sam se samo tiho molila Bogu u svom srcu. U tom trenutku sam shvatila da sam ponovo zabrinuta za svoj ponos i razmišljala sam o tome kako sam se osvetila sestri zarad svog ponosa i kako sam joj zaista naudila. Ovog puta sam morala da naučim da ostavim sebe po strani i da prihvatim njen savet. Tiho sam se molila Bogu u svom srcu, tražeći od Njega da zaštiti moje srce i da mi podari stav prihvatanja istine, kako bih mogla da se pokorim okruženju koje je On uredio. Kada sam tako razmišljala, srce mi se smirilo. Kasnije je nadzornica besedila o Božjim rečima koje su se doticale mojih problema ne bi li mi pomogla, i stekla sam neko razumevanje o svojim problemima. Radeći sa Su Li, naučila sam neke lekcije, i nedugo nakon toga smo se razišle. Veoma sam zahvalna Bogu što je uredio takvo okruženje koje mi je omogućilo da shvatim svoju zlonamernu prirodu i naučim kako da komuniciram sa drugima.