U avgustu 2020, jedna sestra me je pozvala na onlajn okupljanje Crkve Svemogućeg Boga. Čitajući reči Svemogućeg Boga, tražeći i istražujući, bio sam siguran da je reč Svemogućeg Boga glas Božji i da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. To me je veoma dirnulo i bio sam vrlo uzbuđen. Moja braća su se takođe radovala Gospodovom povratku. Znao sam da moram odmah da im javim dobre vesti, tako da i oni mogu da prihvate delo Božje u poslednjim danima. I tako sam propovedao jevanđelje mom trećem bratu, pa je on našem najstarijem bratu, crkvenom starešini, saopštio vesti o Gospodovom dolasku. Neočekivano, nakon što je to saznao, moj najstariji brat je te noći užurbano došao u moju kuću… „Hozea, rekao si da se Gospod Isus već vratio i da obavlja novu fazu dela? Kako je to moguće? Gospod Isus nam je oprostio grehe. Kad se bude vratio, On će nas direktno podići u carstvo nebesko. Kako je moguće da obavlja novo delo?“ „Brate, nemoj da se ljutiš na mene. Iako nam Gospod Isus oprašta grehove, i dalje možemo da grešimo i naša grešna priroda je još uvek tu. Bog kaže: ’Stoga budete sveti, jer ja sam svet!’ (3. Mojsijeva 11:45). Brate, ne možemo videti Gospoda ako nismo sveti i ne možemo ući u carstvo nebesko ako nismo očišćeni od grehova. Bog nam je i dalje potreban da obavi delo suda i ukloni našu grešnu prirodu i problem greha reši u korenu…“ „Gospod Isus je razapet na krst da istrpi sve naše grehe. Gospod nas više ne smatra grešnicima. Kažeš da nismo očišćeni, ali je to tvoja lična zamisao. U Bibliji to ne piše. Zar ne znaš šta piše u Bibliji? ’Verovanje srcem donosi pravednost pred Bogom, a ispovedanje usana spasenje’ (Rimljanima 10:10). Zar verom u Gospoda nismo već spaseni? Zašto bi Gospod i dalje morao da obavlja novo delo?“ „Brate, to što si rekao su Pavlove reči, a ne reči Gospoda Isusa. Gospod Isus nije nikad rekao da oni koji su spaseni verom mogu ući u carstvo nebesko. Gospod Isus sasvim jasno kaže ko može ući u carstvo nebesko. ’U carstvo nebesko neće ući niko ko Mi je govorio: „Gospode, Gospode!“, već onaj koji sledi volju Oca Mojega koji je na nebesima’ (Matej 7:21). Brate, moramo da sledimo Božju volju i postupamo prema Božjim rečima da bismo ušli u carstvo nebesko. Ispunjavamo li ovo merilo? I dalje često grešimo i ne možemo da sprovodimo reči Gospodnje. Gospod Isus traži od nas da suseda volimo kako sebe. Umemo li to? Ne samo da ne umemo da ga volimo, već umemo da budemo ljubomorni, mrzimo ga i često živimo u grehu. Nismo podobni da uđemo u carstvo nebesko. Zato se Bog vraća u poslednjim danima da govori i obavi delo suda. On to radi da bi ljude oslobodio grešne prirode, rešio problem greha u samom korenu i temeljno pročistio i spasao ljude. Sam Gospod Isus je prorekao: ’Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan’ (Jovan 12:48). A u Bibliji piše: ’Jer, došlo je vreme za Sud koji će započeti od Božijeg doma’ (1. Petrova 4:17).“ „Dosta! Tvrdiš da postoji još jedna faza dela kad se Gospod vrati. Zar to ne znači da je delo iskupljenja Gospoda Isusa besmisleno? Zar ne bi bilo uzaludno?“ Nakon što sam čuo šta je brat rekao, bio sam malo zabrinut. Kako bih s njim mogao da razgovaram da shvati Božje delo i reši se svojih predstava? Onda sam se setio jednog odlomka iz reči Svemogućeg Boga. „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, ali je takođe zahtevalo od Boga još veće delo na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“). Božje reči su mi očistile i ozarile srce. Rekoh bratu: „To što se Bog vraća u poslednjim danima da obavi delo suda ne znači da je delo iskupljenja Gospoda Isusa besmisleno. Gospod Isus je ljudima oprostio grehove kako prema zakonu više ne bi bili osuđivani i pogubljivani, ali je ono što je Gospod Isus uradio bilo samo delo iskupljenja, a ne delo pročišćavanja i spasavanja ljudi. I dalje svi živimo u grehu. Bez Božjeg dela suda u poslednjim danima, ne možemo izbeći greh i ući u Božje carstvo.“ Kad je video da ne može da me opovrgne, jako se naljutio i rekao: „U Svemogućeg Boga ne veruješ tako dugo, ali si mnogo naučio. Šta god da kažem, ti me nečim opovrgneš, pa ne mogu ništa da ti kažem!“ Nakon toga je otišao besan. Pomislio sam: „On veruje u Gospoda i svakodnevno žudi za Gospodovim povratkom, pa zašto onda, nakon što je čuo za Gospodov povratak, ne samo da se nije u to udubio, već se toliko naljutio? Možda zato što ima previše verskih predstava, ne može to odmah da prihvati. Moraću da pronađem drugu priliku za razgovor u zajedništvu s njim.“

Ubrzo su dve moje snaje došle u moju kuću nakon što su čule da verujem u Svemogućeg Boga… „Hozea, ti veruješ u Svemogućeg Boga, moliš se tom imenu, a ne imenu Gospodovom. To je izdaja Gospoda i postaješ jeretik.“ „Pa, kažete to zato što još uvek ne razumete. Niste čitali reči Svemogućeg Boga i ne znate da je On Gospod Isus koji se vratio. Svemogući Bog i Gospod Isus jedan su Duh i jedan Bog. Bog samo koristi različita imena u različitim dobima. U Doba zakona, Božje ime je bilo Jahve, ali je u Doba blagodati, Božje ime bilo Isus. Božje ime se promenilo. Ipak, možete li reći da Gospod Isus i Jahve nisu bili isti Bog? Možete li reći da je vera u Gospoda Isusa bila izdaja Boga Jahvea? Svemogući Bog, Gospod Isus i Jahve su jedan Bog. Evo, pokazaću vam video snimak, pa ćete razumeti.“ Svemogući Bog kaže: „Nekada sam bio poznat kao Jahve. Zvali su Me još i Mesijom, a ljudi su Me jedno vreme s ljubavlju i poštovanjem nazivali Isusom Spasiteljem. Danas, međutim, više nisam ni Jahve ni Isus koje su ljudi poznavali u prošlim vremenima; Ja sam Bog koji se vratio u poslednjim danima, Bog koji će okončati to doba. Ja sam Sȃm Bog koji se uzdiže s kraja zemlje, ispunjen celokupnom Svojom naravi i pun autoriteta, časti i slave. Ljudi nikada nisu bili u dodiru sa Mnom, nikada Me nisu spoznali i uvek su bili neupućeni u Moju narav. Od stvaranja sveta do danas, nijedna osoba Me nije videla. To je Bog koji se javlja čoveku u poslednjim danima, ali je sakriven među ljudima. On boravi među ljudima, istinit i stvaran, kao žarko sunce i ognjeni plamen, ispunjen silom i prepun autoriteta. Nema te osobe niti stvari kojoj Moje reči neće suditi, i nema osobe niti stvari koja neće biti ognjem pročišćena. Na kraju će svi narodi biti blagosloveni zbog Mojih reči, ali i na komade razbijeni zbog njih. Tako će svi ljudi u poslednjim danima videti da sam Ja Spasitelj koji se vratio i da sam Svemogući Bog koji osvaja čitav ljudski rod. I svi će uvideti da sam nekada bio žrtva za greh čoveka, ali da sam u poslednjim danima postao i plamen sunca koji sve proždire, kao i Sunce pravednosti koje sve otkriva. Ovo je Moje delo u poslednjim danima. Uzeo sam ovo ime i imam takvu narav kako bi svi ljudi mogli da vide da sam Ja pravedni Bog, žarko sunce i ognjeni plamen, te da bi se svi klanjali Meni, jedinom istinitom Bogu i mogli da vide Moje pravo lice: Ja nisam samo Bog Izraelaca, i nisam samo Iskupitelj; Ja sam Bog svih stvorenja na celom nebu, zemlji i morima“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spasitelj se već vratio na ’belom oblaku’“). Nakon čitanja Božjih reči, razgovarao sam sa svojim snajama: „Božje ime se menja sa dobom i fazom Božjeg dela. U različitim dobima Bog ima različita imena, po jedno za svako od njih, i svako ime predstavlja delo Božje u svakom dobu. U Doba zakona, Bog je pod imenom ’Jahve’ doneo zakone i naučio ljudski rod da živi na zemlji. U Doba blagodati, Božji Duh se ovaplotio kao Gospod Isus i obavio delo iskupljenja za ljudski rod. U poslednjim danima, Bog se ovaploćuje kao Svemogući Bog da izrazi istinu i obavi delo suda i pročišćenja ljudi. Spolja posmatrani, Božje ime i delo su se menjali, ali je suština Božja nepromenljiva. Uvek je to bio isti Bog koji radi na spasenju ljudskog roda.“ Naveo sam im i primer. Neko možda radi u bolnici i svi ga zovu „lekar“, ali jednog dana on odluči da podučava i svi ga zovu „učitelj“. Kasnije, počinje da propoveda u crkvi i drugi ga zovu „sveštenik“. Shvatate li? Njegov se posao menjao, kao i ime kojim su ga drugi nazivali, ali je on i dalje ista osoba. To je još uvek on. Isto tako, Bog koristi različita imena u raznim dobima, ali se Božja suština i identitet nisu promenili i On je i dalje isti Bog. Kad se molimo u ime Svemogućeg Boga, mi ne izdajemo Gospoda i nismo jeretici, ukazujemo Gospodu dobrodošlicu i sledimo Njegove stope. I dok sam govorio, moj najstariji brat i treći brat iznenada su došli. Najstariji brat me je ljutito prekinuo. „Ne razgovarajte više s njim. Njega ne možete ubediti. Šta god da kažete, on ima odgovor, pa čemu gnjavaža?“ „Hozea, veruješ u pogrešnu stvar. Vreme je da prestaneš.“ „Ti kažeš da je Svemogući Bog Gospod Isus koji se vratio. Idi propovedaj svešteniku. Ako sveštenik kaže da je to istiniti put, verovaćemo u to zajedno, ali ako nije, onda se vrati u crkvu i veruj s nama. Vi ste rođena braća. Ne možete da se rastavljate.“ Kad sam video kako moja braća i snaje obožavaju sveštenika, rekao sam im: „Mi vernici treba da se pokoravamo Bogu i Njega poštujemo iznad svega. Ne možemo biti slepo poslušni onome što ljudi kažu. Posebno kad je reč o dočekivanju Gospoda, ne možemo prepustiti svešteniku da o tome odluči. Gospod Isus je rekao da Božje ovce čuju Njegov glas. Treba da se usmerimo na slušanje Božjeg glasa kako bismo mogli da dočekamo Gospoda.“ Rekao sam im i ovo: „Kad je Gospod Isus došao da dela, oni koji su verovali u judaizam nisu tražili da čuju Božji glas. Slepo su sledili fariseje u opiranju Gospodu Isusu i u Njegovom osuđivanju. Shodno tome su izgubili Gospodovo spasenje. To nam je za nauk.“ Ali, šta god da sam govorio, moja braća i snaje nisu hteli ni da čuju, uporni u tome da sveštenik ne može da pogreši. Uvidevši njihov stav, pomislio sam: „Toliko obožavaju sveštenika da ako sveštenik to prihvati, možda će i sami prihvatiti.“

Jednog dana u januaru 2021, sveštenik i starešine su došli u moju kuću, pa sam iskoristio priliku da im propovedam jevanđelje. „U Jevanđelju po Mateju 24:37 piše: ’Jer, kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg.’ A u 24:44 piše: ’Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite.’ U Jevanđelju po Luki 17:24-25 piše: ’Kad Sin Čovečiji dođe u svoj dan, to će biti kao kad munja sevne, pa osvetli nebo s jednog kraja na drugi. Ali on prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci.’ U proročanstvu se pominje: ’dolazak Sina Čovečijeg’ i ’Sin Čovečiji doći’. Pa, ko je Sin čovečji? Sin čovečji se odnosi na ovaploćenje Božje. Gospod Isus je bio Sin čovečji jer je On bio ovaploćenje Božjeg Duha. Duh se ne može nazvati Sinom čovečjim. Dakle, proročanstvo kaže da se Gospod vraća kao Sin čovečji u poslednjim danima, a to znači da će On doći ovaploćen. Da se duhovno telo Gospoda Isusa nakon uskrsnuća spustilo na oblacima i svima se pojavilo u velikoj slavi, ko bi se usudio da Mu se opire ili Ga osuđuje? Ipak, Gospod Isus je rekao: ’On prvo treba da propati i da ga ovaj naraštaj odbaci.’ Kako se ovo proročanstvo ispunjava? Jedino ako Bog dođe ovaploćen kao Sin čovečji, koji se pojavljuje kao običan i normalan čovek, u obliku koji ljudi ne prepoznaju, On može biti osuđen i odbačen. Stoga, prema proročanstvu Gospoda Isusa, Gospod se vraća ovaploćen u poslednjim danima i to je sasvim sigurno.“ „U ovim stihovima iz Biblije se pominje ’Sin čovečji’, a to znači Gospod Isus.“ „Brate Elijane, Gospod Isus govori vrlo jasno. Ovo su proročanstva o Gospodovom povratku, ne o Gospodu Isusu.“ „U Bibliji jasno piše: ’I tada će se na nebu pojaviti znak Sina Čovečijeg, i sva će plemena na zemlji zakukati i ugledati Sina Čovečijeg kako dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom’ (Matej 24:30). Gospod će se vratiti na oblaku, ali ti kažeš da će On doći ovaploćen. Nije li to protivrečno? Čekamo Gospoda Isusa koji dolazi na oblaku. Sada je taj trenutak blizu, svakakve nesreće su se dogodile i Gospod samo što nije došao na oblaku da nas odvede u carstvo nebesko. Posle svih ovih godina vere u Gospoda, gotovo da si nadomak toga. Ipak, ti, ti sad odustaješ od svega.“ „Svešteniče Džeksone, i proročanstvo koje si pomenuo je istinito, ali Božje ovaploćenje nije oprečno Njegovom dolasku na oblacima. Isprva to pitanje nisam razumeo. Kasnije, nakon čitanja reči Svemogućeg Boga, shvatio sam da se Gospodov dolazak odvija u dva koraka. On isprva dolazi tajno kao Sin čovečji da izrazi istinu i obavi delo suda, a zatim, nakon što se oformi grupa pobednika, Bog šalje nesreće da nagradi dobro i kazni zlo. Nakon nesreća, Bog se spušta na oblaku i javno se svima pojavljuje. U tom trenutku, svi koji se opiru Svemogućem Bogu i osuđuju Ga jecaće i škrgutati zubima, čime se potpuno ispunjava proročanstvo Gospodovog dolaska na oblacima: ’Evo, on dolazi na oblacima i gledaće ga svako oko, i oni koji su ga proboli, pa će zakukati zbog njega svi narodi zemaljski’ (Otkrivenje 1:7).“ U tom trenutku sveštenik i ostali su bili iznenađeni i zaćutali su. Pročitao sam im odlomak reči Svemogućeg Boga. „Kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino iskazana istina. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je ’Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos’ biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takve izrode? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“). Svi prisutni su bili zapanjeni kad su čuli autoritativne Božje reči. Posle nekog vremena, sveštenik je progovorio. „Da li si upravo rekao da su ovo nove Božje reči? To nije tačno. Sve Božje reči su u Bibliji i izvan Biblije nema nijedne Božje reči. Ako i postoje, to su dodaci Bibliji. U Otkrivenju jasno piše: ’Upozoravam svakog ko sluša proročke reči ove knjige: doda li im ko nešto, tome će Bog dodati zla zapisana u ovoj knjizi. A oduzme li ko nešto od reči ove proročke knjige, Bog će oduzeti njegov deo od drveta života i od svetog grada, o kojima je napisano u ovoj knjizi’ (Otkrivenje 22:18-19).“ „Svešteniče Džeksone, kad se kaže da se ništa ne može dodati ili oduzeti, to je upozorenje ljudima da proizvoljno ne dodaju niti brišu proročanstva u Knjizi otkrivenja, to ne znači da Bog više neće izgovoriti nove reči. Sam Gospod Isus je rekao: ’Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu’ (Jovan 16:12-13). Gospod Isus je sasvim jasno rekao da će, kad se vrati u poslednjim danima, izraziti mnoge reči da nas uvede u sve istine. Prema tvom shvatanju, kad se Bog vrati u poslednjim danima, On više neće govoriti ni delati. Kako će se onda ove reči Gospoda Isusa ispuniti i ostvariti? Bog je istina, izvor života, nepresušna fontana žive vode. Ti Božje reči i delo ograničavaš na ono što je u Bibliji, kao da bi Bog mogao da kaže samo ove reči u Bibliji. Nije li to ograničavanje i omalažavanje Boga?“ Sveštenik Džekson je prestao da govori kad je čuo moje reči. Pomislio sam: „Nekada sam obožavao sveštenike. Mislio sam da im je Biblija bliska i da imaju bogopoznanje. Na moju preneraženost, oni Bibliju ne razumeju, pa čak i ograničavaju Božje delo.“ Bio sam razočaran.

Posle nekoliko rasprava, sveštenik je uvideo da sam postojan u svojoj veri, pa je upotrebio mnoge laži da me navede na pogrešan put, koje sam opovrgao koristeći Božje reči. Svedočio sam o Božjem delu u poslednjim danima, ali oni to uopšte nisu slušali. Na kraju rasprave, nakon što je uvideo da ne može da me opovrgne, sveštenik Džekson je zaćutao. Elijan, koji je došao s njim, mi je rekao: „Hozea, želimo da prestaneš da veruješ u Svemogućeg Boga jer smo odgovorni za tvoj život. Ovo radimo iz ljubavi. Plašimo se da ćeš krenuti pogrešnim putem. Ljudi poput tebe, koji razumeju Bibliju, treba da budu starešine u crkvi i da sa nama sarađuju u poslu. To bi bilo divno.“ Kad sam čuo da mi to govori, pomislio sam na reči đavola koji je u Bibliji iskušavao Gospoda Isusa: „Tada je đavo opet odveo Isusa na jednu veoma visoku goru, pokazao mu sva svetska carstva i njihovu slavu, i rekao mu: ’Sve ću ti ovo dati ako padneš preda mnom i pokloniš mi se’“ (Matej 4:8-9). Njihov poziv da budem starešina u crkvi bio je đavolovo iskušenje. Mislili su da ću poći s njima budu li me zaveli prestižom i statusom. Prestiž i status su im bili daleko najvažniji! Čuli su vesti o Gospodovom dolasku i, umesto da traže i istražuju, nastojali su da me namame sa istinitog puta. To je bilo tako podmuklo! Zato sam ih odbio. „Ne vraćam se u crkvu. Gospod Isus se sada vratio da obavi novo delo. On više ne deluje u crkvama iz Doba blagodati. Zašto bi za mene bilo dobro da odem u crkvu? Treba da prihvatimo novo Božje delo i da sledimo Boga ili će nas Gospod napustiti i eliminisati. Baš kao i kad je Gospod Isus došao da dela. Učenici su čuli reči Gospoda Isusa, prepoznali su Gospodov glas, sledili su Gospoda i zadobili Gospodovo spasenje, a one koji su se u hramu pridržavali zakona Gospod je napustio i eliminisao. Od svih drugih, vi biste ponajpre morali da budete svesni te činjenice. Gospod se vratio u poslednjim danima. Ako ne osluškujemo Njegov glas, kako možemo da Ga dočekamo? Gospod Isus je rekao: ’Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom’ (Jovan 10:27). U Otkrivenju se takođe proriče: ’Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!’ (Otkrivenje, Poglavlja 2 i 3). ’Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom’ (Otkrivenje 3:20). Svešteniče Džeksone, pri dočekivanju Gospoda najvažnije je slušati Gospodov glas. Ako neko posvedoči da se On vratio, moramo da ostavimo po strani svoje predstave i da tražimo i istražujemo. U suprotnom, nećemo moći da dočekamo Gospoda i uđemo u carstvo nebesko.“ „Ne moramo da osluškujemo Božji glas. Samo treba da čekamo da Gospod dođe na oblaku i odvede nas u Svoje carstvo. Bude li došao dan kad Gospod Isus stigne na oblaku, a mi budemo ti koji jecaju i škrguću zubima, onda ćemo snositi odgovornost. Ali moram nešto da ti razjasnim. Nemoj nas da kriviš ako pogrešno veruješ i pođeš pogrešnim putem. Ako sada želiš da se predomisliš, još uvek možeš da se vratiš u ckrvu. Dajem ti još nekoliko dana da o tome razmisliš. Za sedam dana dođi u crkvu i saopšti mi svoj odgovor. I upozoravam te, nije ti dozvoljeno da u crkvi propovedaš jevanđelje. Bude li iko u našoj crkvi zbog tebe počeo da veruje u Svemogućeg Boga, platićeš mi za to!“ Nakon što je sveštenik završio, obratio se mojoj porodici: „Toliko smo mu govorili, ali on neće ni da čuje. Vi ste mu porodica, pa pokušajte da ga ubedite.“ Nakon toga, sveštenik je otišao ozlojeđen.

Kad su uvideli da nisam slušao sveštenika, moja porodica je bila veoma ljuta, pa su svi prišli da me izgrde, a moj drugi brat mi je čak zapretio nasiljem. „Pozvali smo sveštenika, a ti si nas osramotio. Sveštenik je toliko toga rekao, ali ti nećeš ni da čuješ i istrajavaš u veri u Svemogućeg Boga. Zato ću nasmrt da te premlatim!“ „Molim te, šta sam ti loše uradio da hoćeš da me udariš? Gospod je došao. Samo sam slušao Njegov glas i dočekao Ga. Zašto se tako ponašate prema meni? Da li ste još uvek vernici?“ „Ne slušaš čak ni sveštenika. Šta je s tobom?“ „Verujete li u Boga ili verujete u sveštenika? Samo zato što prihvatam Božje delo poslednjih dana, sveštenik me na ovaj način remeti i ometa. Mislim da su sveštenik i te starešine licemerni fariseji. Bog se sada vratio, On obavlja novo delo i izrazio je tako mnogo istina, dok oni sami ne traže i ne istražuju i druge sprečavaju da dočekaju Gospoda. Posežu čak i za statusom da me namame sa istinitog puta, govoreći da je to zarad mog života. Nije li to obična laž? Žele da me uhvate u klopku i da me upropaste! Gospod Isus je razotkrio fariseje ovim rečima: ’Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli. (…) Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe’ (Matej 23:13, 15). U čemu je razlika između sveštenika, starešina i fariseja? Kako možete da budete na njihovoj strani?“ „Ako te sveštenik izbaci, više nismo braća i neće nam biti važno jesi li živ ili mrtav. Vrati novac koji nam duguješ. Imaš rok od dve nedelje.“

Jako me je rastužilo kad sam video da su tako bezdušni. Kad su bili u nevolji, davao sam sve od sebe da im pomognem, a sada se prema meni ovako ophode. Kako su dobra braća iz prošlosti postala ovakva? Kako su mi ovi ljudi bili porodica? Te noći sam ležao u krevetu i nisam oka mogao da sklopim. Razmišljati o tome bilo je tako bolno, pa nisam mogao da zadržim suze. Molio sam se Bogu, tražeći Mu da mi da veru i usmeri me da shvatim Njegovu nameru, kako bih znao na koji način da proživim ovo okruženje. Setio sam se da je Gospod Isus rekao: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju. Nisam došao da donesem mir, nego mač. Ja sam, naime, došao ’da razdvojim čoveka od njegovog oca, i ćerku od njene majke, i snahu od svekrve. Čoveku će njegovi ukućani postati neprijatelji’“ (Matej 10:34-36). „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas“ (Jovan 15:18). Gospodove reči su istina i Gospodova proročanstva su se ispunila. Samo zato što sam prihvatio Božje delo poslednjih dana, moj sveštenik i moja braća pokušali su da me ometaju i progone. Nisu mrzeli mene, već su mrzeli Boga. Nakon što sam razmislio o onome što se dogodilo poslednjih dana, bio sam zahvalan Bogu. Božje reči su mi pomogle da prevaziđem prekidanje i ometanje od sveštenika i porodice, a o njima su mi pružile određenu razboritost.

Jednog dana, jedna sestra je saznala šta mi se dogodilo i poslala mi je odlomak reči Svemogućeg Boga. „Ne gubi hrabrost, ne budi slab i Ja ću ti razjasniti stvari. Put do carstva nije baš jednostavan; ništa nije mnogo lako! Želiš da lako dobijaš blagoslove, zar ne? Danas će svi morati da se suoče s mukotrpnim kušnjama. Bez takvih kušnji, vaše srce koje Me voli neće ojačati i nećete posedovati istinsku ljubav prema Meni. Čak i ako se ove kušnje sastoje samo od nevažnih dešavanja, svi moraju da prođu kroz njih; samo će se ozbiljnost kušnje razlikovati od osobe do osobe. Kušnje su blagoslov od Mene, a koliko vas često stane pred Mene i na kolenima moli za Moje blagoslove? Šašava deco! Uvek mislite da se nekoliko blagorodnih reči računaju kao Moj blagoslov, a ne prepoznajete da su gorka iskustva jedan od Mojih blagoslova. Oni koji učestvuju u Mojoj gorčini sigurno će učestvovati i u Mojoj slasti. To je Moje obećanje i Moj blagoslov vama. Ne oklevajte da jedete i pijete i uživate u mojim rečima. Kada mrak prođe, svetlost se sakuplja. Najmračnije je pred zoru; posle toga nebo postepeno rudi, a zatim se sunce javlja. Ne bojte se i ne budite plašljivi“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 41. poglavlje, „Hristove izjave na početku“). Razgovarala je sa mnom u zajedništvu: „Mi verujemo u Svemogućeg Boga i dočekujemo Gospoda, ali Sotona ne želi da nas Bog spasi niti zadobije, pa se služi raznim sredstvima kako bi nas remetio i ometao. Ali Bog to dozvoljava. Zašto? Ljudsku veru Bog želi da otkrije kao istinitu ili lažnu. Neko ko ima iskrenu veru, Božja ovca, može da izdrži taj test. I koliko god da ga Sotona ometa, on istrajno može da sledi Boga. Oni koji ne pripadaju Bogu, koji lažno veruju, ustuknuće čim ih Sotona ometa. To je mudrost koju Bog sprovodi na temelju Sotoninih smicalica. Tebe tvoj sveštenik i porodica sada ometaju i remete. To je test. Nakon što to doživiš, shvatićeš ponešto od istine i jasno uvideti određene stvari. Znaćeš i kako da razaznaš ko je istinit, a ko lažni vernik, i ojačaćeš veru u Boga, a to su stvari koje ne možemo da dobijemo u udobnom okruženju. Ta patnja je vredna truda.“ Nakon što sam saslušao reči te sestre, shvatio sam da su remećenje i ometanje od pastora i moje porodice samo izgledali kao da potiču od ljudi, dok je sve to zapravo bilo Sotonino ometanje, koji nastoji da me navede da izgubim Božje spasenje. Sotona je zaista pun mržnje. Na osnovu ovog događaja, donekle sam prozreo sveštenika, a moja se želja da sledim Boga učvrstila. Nekoliko dana kasnije, uvidevši da i dalje verujem u Svemogućeg Boga, došao je i moj stric da me od toga odvrati. „Hozea, samo me poslušaj i vrati se. Šta ćeš da radiš ako te sveštenik izbaci? Ko će ti u buduće pomoći ako se suočiš sa teškoćama ili se razboliš?“ „Napokon sam dočekao Gospoda i, šta god da se desi, slediću Svemogućeg Boga. U crkvu se ne vraćam.“ „Ti nemaš toliko znanje kao sveštenik. U pitanjima vere u Boga moramo da slušamo sveštenika.“ „Kad je Gospod Isus došao da dela, oni koji su verovali u judaizam takođe su mislili da fariseji znaju najbolje, pa su ih sledili u opiranju Gospodu i osuđivanju Gospoda. Kao rezultat toga, bili su prokleti i kažnjeni. Kao Božji vernici, moramo da slušamo Božje reči. Ako sveštenikove reči i postupci nisu u skladu sa Božjim rečima, ne možemo da ih slušamo. Rekao sam svešteniku da se Bog vraća u poslednjim danima kako bi izrazio mnoge istine, što je dokazano u Bibliji i proročanstvima Gospoda Isusa. Iako nije bilo načina da to poreknu, oni uopšte nisu imali želju da traže, pokušali su da me spreče da dočekam Gospoda i ne dozvoljavaju mi ni da to podelim sa braćom ili sestrama. Misliš li da je to što su uradili u skladu s Božjim rečima? Striče, ti ne tražiš i ne istražuješ Božje delo poslednjih dana. Slušaš sve što ti sveštenik kaže. Nikad nisi pročitao reči Svemogućeg Boga, pa kako znaš jesu li one istinite ili lažne? To je kao kad prelaziš reku. Ako jedan čovek kaže da je voda duboka, a neki drugi da je plitka, kome od njih ćeš verovati? Zar istinu nećeš saznati ako sam zagaziš u nju? Ako veruješ u Gospoda, ali Njega ne slušaš i uporno slušaš sveštenika, bude li na kraju sveštenik otišao u pakao, zar nećeš i ti otići s njim? Nije li to kao da slepac vodi slepca u bezdan?“ „Zar se ne plašiš da će te sveštenik prijaviti vlastima i da ćeš biti uhapšen?“ „Bez obzira na to hoće li me prijaviti vlastima, bez obzira na to šta mi vlasti učine, čak i da budem progonjen, moram da sledim Svemogućeg Boga.“ Stric me je tog dana uporno ubeđivao, ali ga ja nisam slušao. Sledeće nedelje, kako bih sprečio sveštenika da me ponovo gnjavi, otišao sam kod njega i starešina, rekao im da sam odlučan da verujem u Svemogućeg Boga i da se više ne vraćam u crkvu. I zamolio sam ih da mi se više ne obraćaju. Sveštenik je neočekivano odbio da samo preko toga pređe i rekao mi je: „Istočna munja u koju veruješ nije Gospodov povratak. Nastaviš li da veruješ, izdaješ Gospoda.“ Rekao sam mu: „Gospod Isus je prorekao Svoj povratak, rečima: ’Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg’ (Matej 24:27). Zar se pojavom Istočne munje ne ispunjava Njegovo proročanstvo?“ Kad je sveštenik Džekson uvideo da ne može da me opovrgne, razbesneo se i počeo je da osuđuje i proklinje Božje delo. Njegove su me reči strašno naljutile. Setio sam se da je Gospod Isus rekao: „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom“ (Jovan 10:27). Božje ovce čuju Njegov glas. Sveštenik i starešine ne razumeju Božji glas i osuđuju Boga. Oni nisu Božje ovce. Oni pripadaju đavolu. Rekao sam im: „U prošlosti su fariseji osuđivali i proklinjali Gospoda Isusa. Sad kad čujete da se Gospod vratio, vi ne tražite niti istražujete. Čak i kad uvidite da su reči Svemogućeg Boga tako dobro izgovorene, i dalje proklinjete i opirete se. Niste li vi naprosto savremeni fariseji?“ Nakon što sam ovo rekao, sveštenik i starešine su se strašno naljutili, pa su pokušali da me na drugi način prisile. „Pošto si tako siguran da želiš da veruješ u Svemogućeg Boga, hajde da sačinimo izjavu u kojoj ćeš potpisati da ne veruješ u Gospoda Isusa.“ „Zašto bih to potpisao? Svemogući Bog je Gospod Isus koji se vraća, a ja verujem u Svemogućeg Boga, što je dočekivanje Gospoda. Kako možete da kažete da ne verujem u Gospoda Isusa? Zar time ne iskrivljujete činjenice? Prema tvojim rečima, kad je Gospod Isus došao da dela, Gospodovi učenici poput Petra i Jovana napustili su hram i sledili su Gospoda Isusa. Možeš li reći da su izdali Boga Jahvea? Naravno da ne možeš. Išli su u korak sa Božjim novim delom. Na isti nači, Gospod Isus se sada vratio da obavi novo delo, a time što verujem u Svemogućeg Boga ja sledim stope Jagnjeta. Kako to može biti izdaja Gospoda Isusa? Ništa slično neću da potpišem!“ „Moraš da potpišeš tu izjavu. I tvoja braća i roditelji će morati da je potpišu, kao dokaz da si sam napustio crkvu, a da te nismo mi izbacili.“ U tom trenutku, uvideo sam sveštenikovu nameru. Da sam izjavio da ne verujem u Gospoda Isusa, već da verujem u Svemogućeg Boga, zar to ne bi značilo da poričem da su Svemogući Bog i Gospod Isus jedan te isti Bog? Da sam to potpisao, to bi im bio dokaz da poreknu i osude Svemogućeg Boga. Bili su tako zlobni i podmukli! Kad bi tu izjavu odneli organima vlasti u Vijetnamu, ja bih bio progonjen. U tome je bila njihova ogavna namera. Te noći smo polemisali do nekog doba posle deset sati, ali šta god da sam rekao, sveštenik to kao da nije mogao da razume, bio je grub i nerazuman, pa više ništa nisam imao da im saopštim. Sutradan, kad je moja porodica saznala za ove vesti, došli su u moju kuću da ospu paljbu po meni. „Tvoj otac i ja smo radili naporno da te podignemo, a ti nas sada napuštaš? Nemaš nimalo savesti!“ „Mama, nisam vas napustio. Mnogo puta sam vam propovedao jevanđelje, ali vi u njega ne verujete. Ne slušate Božje reči, već samo sveštenikove. To je vaš izbor.“ „Više mi nisi sin!“ „Ovde nam se putevi razilaze. Više nismo braća. Šta god da te zadesi u budućnosti, od nas ne očekuj pomoć.“ „Tu odluku ste sami doneli. Ja samo verujem u Boga, a vi me ovako proganjate, primoravajući me da biram između vas i Boga. I naravno da ću odabrati Boga. Ali ja nikada nisam rekao da mi vi više niste roditelji i braća. To su vaše reči.“

Nakon toga, prestao sam da odlazim u crkvu. Mislio sam da me sveštenik i starešine više neće gnjaviti. Sasvim neočekivano, jednog aprilskog dana, kod mene je došao saradnik iz crkve zadužen za finansije uporan u tome da odem u crkvu da potpišem izjavu da ne verujem u Gospoda Isusa. Razbesneo sam se. Ovi me ljudi neće ostaviti na miru. Zašto su tako puni mržnje? Nakon što sam ga oterao, smirio sam se, pomolio se Bogu i pomislio na jedan odlomak reči Svemogućeg Boga. „Dok Bog deluje, dok brine za neku osobu i proučava je, kad Mu ta osoba postane omiljena i kad joj oda priznanje, Sotona sve to budno prati, nastojeći da tu osobu navede na pogrešan put i nanese joj štetu. Ukoliko Bog poželi da tu osobu zadobije, Sotona će učiniti sve što je u njegovoj moći da Ga u tome spreči, nastojaće da pomoću raznih rđavih spletki iskušava, ometa i narušava Božje delo, te da tako ostvari svoj skriveni cilj. Koji je to cilj? On ne želi da Bog ikoga zadobije; ljude koje Bog želi da stekne on bi da preotme, da upravlja njima, da ih uzme pod svoje da bi mu se klanjali, da bi mu se pridružili u činjenju zlodela i da bi se opirali Bogu. Nije li upravo to Sotonin zlokobni motiv? Često govorite da je Sotona vrlo rđav i loš – ali, jeste li ga ikada videli? U stanju ste da vidite koliko su ljudi rđavi, ali niste videli koliko je rđav pravi Sotona. Pa ipak, na primeru Jova, jasno ste uočili koliko je Sotona rđav. Na tom je primeru veoma jasno prikazano Sotonino gnusno lice i njegova suština. Dok vodi bitku s Bogom i vuče se za Njim, Sotona je sebi postavio za cilj da poruši kompletno delo koje Bog želi da izvrši, da zaposedne i kontroliše sve one koje Bog želi da zadobije, da do poslednjeg istrebi one koje Bog želi da zadobije. Ako neko od njih pri tom i izbegne istrebljenje, postaće Sotonino vlasništvo, koje će on po volji koristiti – to je njegov cilj“ („Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni IV“). Nakon razmišljanja o Božjim rečima, jasnije sam uvideo Sotonine smicalice. Uvideo sam da sveštenici i starešine pripadaju Sotoni. Bili su Sotonini saučesnici. Svim sredstvima su nastojali da remete i ometaju moju veru u Svemogućeg Boga kako bi me odvukli od Boga. Zatim su od mene tražili da potpišem svoje poricanje Gospoda Isusa kako bih im dao povod da me osude. Srce im je bilo tako podmuklo! Od samog početka pa do kraja, igrali su ulogu Sotona. Kasnije je i moja porodica prozrela sveštenikove namere, uviđajući da je želeo da potpišem tu izjavu kako bi mogao da me prijavi vlastima, pa mi je majka rekla: „Hozea, ne potpisuj tu izjavu. Sveštenik je užasan. Verujući u Boga nisi učinio ništa loše, a eto kako se on prema tebi ophodi. Bude li te iko proganjao, neću mu dozvoliti da se s tim izvuče.“ Nekada sam poštovao sveštenike. Mislio sam da služe Gospodu i da pomažući njima pokazujemo ljubav prema Gospodu. Tako da sam često davao prinose, u novcu i robi. Kad god bi im se kola pokvarila, uvek sam ih popravljao, koliki god da su bili troškovi. Kroz ovo iskustvo, sada mogu da vidim pravo lice sveštenika. Pozivajući se na zaštitu stada, oni ljude sprečavaju da istraže istiniti put i druge sprečavaju da dočekaju Gospoda i uđu u carstvo nebesko. Jedino žele da nas zadrže pod svojom kontrolom, kako bismo im prinosili još novca i izdržavali ih. Oni su kamen spoticanja koji ljude sprečava da uđu u carstvo nebesko.

Baš kao što kažu reči Svemogućeg Boga. „Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju ’zdravu konstituciju’, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša?“ („Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive“). Zahvalan sam na Božjoj zaštiti. Reč Svemogućeg Boga me je vodila i usmeravala korak po korak, omogućavajući mi da prozrem Sotonine smicalice, da jasno uvidim kako sveštenici mrze istinu i opiru se Bogu, da se potpuno oslobodim iz ropstva zlih slugu i antihrista i vratim u Božju kuću. Srce mi je bilo ispunjeno zahvalnošću prema Bogu! Sada uživam u svakodnevnoj opskrbi Božjih reči, propovedam jevanđelje i sa braćom i sestrama svedočim Bogu i osećam se ispunjeno i srećno! Hvala Bogu!