U praksi, pridržavanje zapovesti treba da bude povezano sa sprovođenjem istine u delo. Dok se pridržavamo zapovesti, moramo primenjivati istinu. Kada primenjujemo istinu, ne smemo kršiti načela zapovesti, niti se protiviti zapovestima; moraš učiniti sve što Bog zahteva od tebe. Pridržavanje zapovesti i primenjivanje istine su međusobno povezane, a ne protivrečne aktivnosti. Što više primenjuješ istinu, sve si sposobniji da se držiš suštine zapovesti. Što više primenjuješ istinu, to ćeš bolje razumeti Božju reč onako kako je izražena u zapovestima. Primenjivanje istine i pridržavanje zapovesti nisu protivrečne radnje – one su međusobno povezane. U početku, tek pošto je čovek počeo da se pridržava zapovesti, mogao je primenjivati istinu i dostići prosvetljenje od Duha Svetoga, ali to nije bila prvobitna Božja namera. Bog zahteva od tebe da Ga svim srcem obožavaš, a ne samo da se dobro ponašaš. Međutim, ti se moraš držati zapovesti, barem površno. Postepeno, kroz iskustvo, nakon što steknu jasnije razumevanje Boga, ljudi će prestati da se bune protiv Njega i da mu se opiru, i više neće nimalo sumnjati u Njegovo delo. Samo tako ljudi mogu da se drže suštine zapovesti. Prema tome, isključivo pridržavanje zapovesti, bez primenjivanja istine, neefikasno je i ne predstavlja istinito obožavanje Boga, jer ti još nisi dostigao pravi rast. Pridržavanje zapovesti bez istine znači samo strogo pridržavanje pravila. Pri takvom postupanju, zapovesti bi postale tvoj zakon koji ti ne bi pomogao da rasteš u životu. Naprotiv, one bi postale tvoje breme, i vezale bi te čvrsto kao zakoni Starog Zaveta, uzrokujući da izgubiš prisustvo Svetog Duha. Dakle, samo primenjivanjem istine možeš se delotvorno pridržavati zapovesti, a pridržavaš se zapovesti da bi primenjivao istinu. U procesu pridržavanja zapovesti, još više istina ćeš sprovesti u delo, a primenjivanjem istine steći ćeš još dublje razumevanje šta zapovesti zapravo znače. Svrha i smisao koji stoje iza Božjeg zahteva da se čovek pridržava zapovesti nije samo u tome da čoveka navede da sledi pravila, kako on možda umišlja; to više ima veze sa njegovim život-ulaskom. Stepen tvog rasta u životu diktira stepen do kojeg ćeš biti u stanju da se pridržavaš zapovesti. Iako su zapovesti namenjene čoveku da bi ih se držao, njihova suština postaje očigledna tek kroz čovekovo životno iskustvo. Većina ljudi pretpostavlja da valjano pridržavanje zapovesti znači da su one „potpuno pripremljene, a sve što ostaje da se uradi jeste da ih ljudi slede“. Ovo je ekstravagantna vrsta ideje i nije u skladu sa Božjom voljom. Oni koji govore takve stvari ne žele da napreduju, i žude za telom. To je besmislica! To nije u skladu sa stvarnošću! Nije Božja volja samo da se primenjuje istina bez stvarnog pridržavanja zapovesti. Oni koji to rade su bogalji; oni su kao ljudi kojima nedostaje noga. Jednostavno se pridržavati zapovesti kao da se pridržavamo pravila, a da ipak ne posedujemo istinu – ni to nije u stanju da zadovolji Božju volju; kao oni kojima nedostaje oko, tako i ljudi koji to rade pate od nekog oblika invaliditeta. Može se reći da, ako se valjano držiš zapovesti i stekneš jasno razumevanje praktičnog Boga, onda ćeš posedovati istinu; relativno govoreći, steći ćeš pravi rast. Ako primenjuješ istinu koju treba da primenjuješ, ujedno ćeš se pridržavati i zapovesti, a ove dve stvari nisu u suprotnosti jedna sa drugom. Primenjivanje istine i pridržavanje zapovesti su dva sistema i oba su integralni delovi životnog iskustva pojedinca. Iskustvo pojedinca treba da integriše pridržavanje zapovesti i primenjivanje istine, a ne da ih razdvaja. Međutim, postoje i razlike i veze između ove dve stvari.

Proglašenje zapovesti u novom dobu svedočanstvo je činjenice da su svi ljudi u ovom toku, svi oni koji danas čuju Božji glas, ušli u novo doba. Ovo je novi početak za Božje delo, kao i početak poslednjeg segmenta dela Božjeg plana upravljanja od šest hiljada godina. Zapovesti novog doba simbolizuju ulazak Boga i čoveka u carstvo novog neba i nove zemlje, i to da će Bog, baš kao što je Jahve radio među Izraelićanima i Isus među Jevrejima, obaviti više praktičnog rada i još veće i značajnije delo na zemlji. One takođe simbolizuju da će ova grupa ljudi dobijati sve veće i značajnije naloge od Boga, i da će ih On snabdevati, hraniti, izdržavati, starati se o njima i štititi ih na praktičan način, da će im dati još više praktične obuke, i da će se Božja reč baviti njima, lomiti ih i oplemenjivati. Značaj zapovesti novog doba je prilično dubok. One sugerišu da će se Bog zaista pojaviti na zemlji, odakle će osvojiti čitav univerzum, otkrivajući svu Svoju slavu u telu. One takođe sugerišu da će praktični Bog obaviti praktičniji rad na zemlji kako bi usavršio sve Svoje izabrane. Štaviše, Bog će sve na zemlji izvršiti rečima, i objaviće naredbu da će se „ovaploćeni Bog uzdići do najvećih visina i uveličati se, i svi će narodi i sve nacije kleknuti da se poklone Bogu, koji je veliki.“ Iako su zapovesti novog doba namenjene čoveku da ih se pridržava, i iako je to čovekova dužnost i obaveza, značenje koje one predstavljaju suviše je duboko da bi se u potpunosti izrazilo u jednoj ili dve reči. Zapovesti novog doba zamenjuju zakone Starog zaveta i uredbe Novog zaveta koje su objavili Jahve i Isus. Ovo je dublja lekcija, a ne tako jednostavna stvar kao što ljudi mogu misliti. Postoji aspekt od praktičnog značaja za zapovesti novog doba: one služe kao spoj između Doba blagodati i Doba carstva. Zapovesti novog doba stavljaju tačku na sva iskustva i uredbe starog doba, kao i na sva iskustva iz doba Isusa i onih pre njega. One dovode čoveka u područje prisustva jednog praktičnijeg Boga, dozvoljavajući mu da počne da se usavršava od Njega lično; one su početak puta savršenstva. Dakle, treba da imate ispravan stav prema zapovestima novog doba, a ne da ih nasumično sledite, niti da ih prezirete. Zapovesti novog doba stavljaju snažan naglasak na određenu tačku: da će čovek obožavati Samog praktičnog Boga današnjice, što podrazumeva praktičnije potčinjavanje suštini Duha. Zapovesti takođe naglašavaju princip po kome će Bog suditi da li je čovek kriv ili pravedan nakon što se On manifestuje kao Sunce pravednosti. Zapovesti je lakše razumeti nego ih sprovesti u delo. Iz ovoga se može videti da, ako Bog želi da usavrši čoveka, onda On to mora da učini Svojim sopstvenim rečima i vođstvom, a čovek ne može postići savršenstvo samo putem sopstvene urođene inteligencije. Da li čovek može da se pridržava zapovesti novog doba ili ne, zavisi od njegovog znanja o praktičnom Bogu. Prema tome, da li možeš da se pridržavaš zapovesti ili ne nije pitanje koje će se rešiti za nekoliko dana. Ovo je veoma duboka lekcija koju treba naučiti.

Primena istine je put kojim čovekov život može da raste. Ako ne primenjujete istinu, onda vam neće ostati ništa osim teorije i nećete imati stvarni život. Istina je simbol čovekovog rasta, a da li ti primenjuješ istinu ili ne zavisi od toga da li imaš istiniti rast ili ne. Ako ne primenjuješ istinu, ako ne postupaš ispravno ili ako si pod vlašću emocija i brineš o svom telu, onda si daleko od toga da se pridržavaš zapovesti. Ovo je najdublja od svih lekcija. U svakom dobu postoje mnoge istine u koje ljudi treba da uđu i razumeju ih, ali u svakom dobu takođe postoje različite zapovesti koje prate te istine. Istine koje ljudi primenjuju, kao i zapovesti kojih se pridržavaju, odnose se na određeno doba. Svako doba ima svoje istine koje treba primenjivati i zapovesti kojih se treba pridržavati. Međutim, u zavisnosti od različitih zapovesti koje je proglasio Bog – to jest, u zavisnosti od različitih doba – cilj i efekat čovekovog primenjivanja istine se srazmerno razlikuju. Može se reći da zapovesti služe istini, a da istina postoji da bi održavala zapovesti. Ako postoji samo istina, onda neće biti promena u Božjem delu o kojima bi se govorilo. Međutim, pozivajući se na zapovesti, čovek može da identifikuje obim trendova u delu Svetog Duha, i može da spozna doba u kome Bog deluje. U religiji postoji mnogo ljudi koji mogu da primenjuju istine koje su primenjivali ljudi u Doba zakona. Međutim, oni ne poseduju zapovesti novog doba, niti ih se mogu držati. Oni i dalje posmatraju stare puteve i ostaju nalik praiskonskim ljudima. Njih ne prate nove metode rada, niti mogu da vide zapovesti novog doba. Kao takvi, oni nemaju Božje delo. Kao da imaju samo praznu ljusku od jajeta; ako unutra nema pilića, onda nema ni duha. Tačnije rečeno, to znači da nemaju život. Takvi ljudi još nisu ušli u novo doba, već su zaostali mnogo koraka. Stoga je beskorisno imati istine iz starijih vremena, a nemati zapovesti novog doba. Mnogi od vas primenjuju današnju istinu, ali ne drže se njenih zapovesti. Ništa nećete dobiti, a istina koju primenjujete biće bezvredna i besmislena i Bog vas neće pohvaliti. Istina se mora primenjivati u okviru parametara metoda sadašnjeg dela Svetog Duha; to se mora učiniti kao odgovor na glas praktičnog Boga danas. Ako se tako ne radi, sve je ništavno, slično pokušaju izvlačenja vode pomoću bambusove korpe. U tome je i praktični smisao proglašavanja zapovesti novog doba. Ako ljudi žele da se pridržavaju zapovesti, u najmanju ruku treba da spoznaju praktičnog Boga koji se javlja u telu, bez zbrke. Drugim rečima, ljudi treba da shvate principe poštovanja zapovesti. Pridržavati se zapovesti ne znači slediti ih nasumično ili proizvoljno, već znači pridržavati ih se utemeljeno, sa ciljem i principima. Prva stvar koju treba postići jeste da vaše vizije budu jasne. Ako potpuno razumeš delo Svetog Duha u sadašnjem vremenu, i ako uđeš u današnje metode rada, onda ćeš prirodno steći jasno razumevanje pridržavanja zapovesti. Ako dođe dan kada ćeš prozreti suštinu zapovesti novog doba i biti u stanju da se pridržavaš zapovesti, tada ćeš biti usavršen. Ovo je praktični značaj primenjivanja istine i pridržavanja zapovesti. Da li možeš da primenjuješ istinu ili ne zavisi od toga kako vidiš suštinu zapovesti novog doba. Delo Svetog Duha će se neprestano javljati čoveku i Bog će zahtevati sve više i više od čoveka. Stoga će se istine koje čovek zaista sprovodi u delo dalje umnožavati i postajaće sve veće, a efekti pridržavanja zapovesti postaće dublji. Stoga, morate istovremeno primenjivati istinu i držati se zapovesti. Niko ne treba da zanemari ovu pojedinost; neka nova istina i nove zapovesti započnu istovremeno u ovom novom dobu.