Šta treba da znaš o praktičnom Bogu? Samog praktičnog Boga čine Duh, Čovek i Reč i to je pravi smisao Samog praktičnog Boga. Ako spoznaješ samo Čoveka – ako spoznaješ Njegove svakodnevne navike i ličnost – ali ne spoznaješ delo Duha niti to šta Duh čini u telu, te ako obraćaš pažnju samo na Duha i Reč i moliš se samo Duhu, a ne spoznaješ delo Božjeg Duha u praktičnom Bogu, onda to ipak dokazuje da praktičnog Boga ne spoznaješ. Spoznaja o praktičnom Bogu podrazumeva spoznavanje i doživljavanje Njegovih reči, kao i dokučivanje pravila i načela prema kojima Sveti Duh deluje, te načina na koji Duh Božji dela u telu. To ujedno podrazumeva i spoznaju da Duh upravlja svakim Božjim postupkom u telu i da su reči koje On izgovara neposredan izraz Duha. Dakle, da bi se spoznao praktični Bog, najvažnije je spoznati kako Bog deluje kroz ljudskost, a kako kroz božanstvo; to se, sa svoje strane, odnosi na izraze Duha sa kojima se svi ljudi susreću.

Koji su aspekti izražavanja Duha? Ponekad Bog deluje kroz ljudskost, a ponekad kroz božanstvo – no, u oba slučaja Duh je taj koji zapoveda. Spoljašnji izraz Čoveka zavisiće od Duha u Njemu. Duh dela normalno, ali postoje dva pravca u kojima Ga Duh usmerava: jedan je Njegovo delo kroz ljudskost, a drugi Njegovo delo kroz božanstvo. To treba da ti bude jasno. Delo Duha se razlikuje u zavisnosti od okolnosti: kad se traži da Njegova ljudskost dela, Duh rukovodi tom ljudskošću da obavi ovo delo, a kad se traži da Njegovo božanstvo dela, onda se božanstvo neposredno pojavljuje da to obavi. Budući da Bog dela u telu i pojavljuje se u telu, On dela i kroz ljudskost i kroz božanstvo. Duh usmerava Njegovo delo kroz ljudskost i to čini sa ciljem da zadovolji telesne potrebe ljudi, da olakša dolazak u kontakt s Njim, da ljudima omogući da posmatraju Božju praktičnost i normalnost, te da im omogući da spoznaju da je Duh Božji došao u telu i da je među ljudima, da živi zajedno sa čovekom i da sa njim ostvaruje kontakt. Svoje božansko delo izvršava kako bi opskrbio život ljudi i u svemu ih pozitivno usmeravao, menjao njihove naravi i omogućavao im da istinski posmatraju pojavu Duha u telu. Rast u životu čoveka uglavnom se postiže neposredno putem Božjeg dela i reči kroz božanstvo. Do promene u naravima ljudi može da dođe samo ako prihvate Božje delo kroz božanstvo i samo tada mogu da nađu zadovoljenje u svom duhu; samo ako je, pored ovoga, prisutno i delo kroz ljudskost – Božje pastirsko čuvanje, podrška i opskrbljivanje kroz ljudskost – rezultati Božjeg dela mogu u potpunosti da budu postignuti. Praktični Sâm Bog o kome se danas govori deluje i kroz ljudskost i kroz božanstvo. Njegovo normalno ljudsko delo i život, kao i Njegovo delo potpunog božanstva ostvaruju se kroz pojavu praktičnog Boga. Njegova ljudskost i božanstvo su srasli u jedno, a delo i jednog i drugog se ostvaruje kroz reči; bilo kroz ljudskost ili kroz božanstvo, On izgovara reči. Kad Bog deluje kroz ljudskost, On govori jezikom ljudskosti, tako da ljudi mogu da se uključe i da to lakše razumeju. Njegove reči su izgovorene jednostavnim jezikom i lako ih je razumeti, tako da njima svi ljudi mogu da budu opskrbljeni; bilo da su ljudi izrazito obrazovani ili imaju oskudno znanje, svi oni mogu da prime Božje reči. Božje delo kroz božanstvo se isto tako obavlja rečima, ali je ono puno opskrbe, puno života, neokaljano ljudskim zamislima, ne uzima u obzir ljudske sklonosti i ne podleže ograničenjima ljudskosti, te u njemu nema nikakvih sputavanja normalne ljudskosti; ono se takođe obavlja u telu, ali je neposredni izraz Duha. Ako ljudi prihvataju samo Božje delo kroz ljudskost, onda će sami sebi postaviti granice, pa će im biti potrebno večito orezivanje i disciplinovanje kako bi u njima došlo do neznatne promene. Bez dela ili bez prisutnosti Svetoga Duha, uvek će se vraćati svojim starim putevima. Ove mane i nedostaci se mogu nadomestiti kroz delo božanstva i ljudi mogu da budu upotpunjeni. Umesto neprestanog orezivanja, potrebni su pozitivno opskrbljivanje, korišćenje reči da bi se nadoknadili svi nedostaci, korišćenje reči da bi se razotkrilo svako stanje ljudi, korišćenje reči da bi se usmeravao njihov život, svaka njihova izjava i svaki njihov postupak, kako bi se ogolile njihove namere i motivi. To je praktično delo praktičnog Boga. Dakle, u svom stavu prema praktičnom Bogu trebalo bi da se pokorite Njegovoj ljudskosti, prepoznajući Ga i priznajući, a još i više bi trebalo da prihvatite Njegovo delo i reči kroz božanstvo i da im se pokorite. Božja pojava u telu znači da se celokupno delo i sve reči Duha Božjeg obavljaju kroz Njegovu normalnu ljudskost i kroz Njegovo ovaploćeno telo. Drugim rečima, Božji Duh odjednom usmerava Njegovu ljudskost da obavi delo i obavlja delo božanstva u telu, te u ovaploćenom Bogu možeš da vidiš i Božje delo kroz ljudskost i Njegovo delo kroz potpuno božanstvo. U tome je zapravo značaj pojave praktičnog Boga u telu. Ako ovo možeš jasno da vidiš, bićeš u stanju da povežeš sve različite delove Božje; prestaćeš da pridaješ preteranu važnost Njegovom delu kroz božanstvo i prestaćeš da na Njegovo delo kroz ljudskost gledaš sa neopravdanim omalovažavanjem, te nećeš odlaziti u krajnosti niti skretati sa puta. Sve u svemu, smisao praktičnog Boga je u tome da se delo Njegove ljudskosti i Njegovog božanstva, kako ih Duh usmerava, izražava kroz Njegovo telo, kako bi ljudi mogli da vide da je On pun života i živ, stvaran i istinit.

Delo Božjeg Duha kroz ljudskost ima svoju prelaznu fazu. Time što usavršava ljudskost, On omogućava Njegovoj ljudskosti da primi usmerenje od Duha, nakon čega je Njegova ljudskost u stanju da opskrbljuje i pastirski čuva crkve. Ovo je jedan izraz Božjeg normalnog dela. Dakle, ako jasno možeš da vidiš načela Božjeg dela kroz ljudskost, onda je malo verovatno da ćeš gajiti predstave o Božjem delu kroz ljudskost. Bez obzira na sve, Duh Božji ne greši. On je u pravu i kod Njega nema greške; On ne radi ništa pogrešno. Delo kroz božanstvo je neposredni izraz namera Božjih, bez ometanja ljudskosti. Ono ne podleže usavršavanju, već dolazi direktno od Duha. Međutim, čak i kad On dela kroz božanstvo, i to je zbog Njegove normalne ljudskosti; ona ni najmanje nije natprirodna, već se čini da to obavlja normalan čovek. Bog je sa neba došao na zemlju prvenstveno da bi izrazio reči Božje kroz telo – da pomoću tela dovrši delo Duha Božjeg.

Danas je znanje ljudi o praktičnom Bogu isuviše jednostrano, a njihovo poimanje značaja ovaploćenja i dalje je veoma oskudno. Kad je reč o Božjem telu, ljudi kroz Njegovo delo i reči uviđaju da Božji Duh obuhvata toliko toga, da je On toliko bogat. Pa ipak, bez obzira na sve, Božje svedočanstvo u konačnici dolazi od Duha Božjeg: ono što Bog čini u telu, načela prema kojima dela, ono što čini kroz ljudskost i ono što čini kroz božanstvo. Ljudi ovo moraju da znaju. Danas si u stanju da obožavaš ovog Čoveka, dok suštinski obožavaš Duha, a to je ono najmanje što bi ljudi trebalo da postignu u svojoj spoznaji ovaploćenog Boga. Posredstvom tela, ljudi spoznaju suštinu Duha, spoznaju božansko delo Duha u telu i ljudsko delo u telu, počinju da prihvataju sve reči i izjave Duha u telu, te počinju da uviđaju kako Duh Božji usmerava telo i otkriva Svoju silu u telu. To govori da čovek spoznaje Duha na nebu kroz telo; pojava Samog praktičnog Boga među ljudima je raspršila nejasnog boga iz ljudskih predstava. Ljudskim obožavanjem Samog praktičnog Boga povećala se ljudska pokornost prema Bogu, a kroz božansko delo Duha Božjeg u telu i Njegovo ljudsko delo u telu, čovek dobija otkrivenje i pastirsko čuvanje, te nastaju promene u njegovoj život-naravi. To je pravi smisao dolaska Duha u telu, čija je prvobitna svrha da omogući ljudima da dođu u kontakt sa Bogom, da se oslone na Boga i da spoznaju Boga.

Kakav stav, u suštini, ljudi imaju prema praktičnom Bogu? Šta znaš o ovaploćenju, o pojavi Reči u telu, o pojavi Božjoj u telu, o delima praktičnog Boga? Koje su glavne teme današnje rasprave? Ovaploćenje, dolazak Reči u telu i Božja pojava u telu jesu sve ono što se mora razumeti. Ove stvari morate postepeno da shvatate i da stičete jasnu spoznaju o njima kroz svoje životno iskustvo, na osnovu svog rasta i na osnovu epohe u kojoj se to dešava. Proces u kome ljudi doživljavaju Božje reči jeste proces u kome oni spoznaju pojavu Božjih reči u telu. Što ljudi više doživljavaju Božje reči, to više spoznaju Duha Božjeg; doživljavajući Božje reči, ljudi uspevaju da dokuče načela dela Duha i spoznaju Samog praktičnog Boga. Zapravo, kad Bog ljude usavršava i zadobija ih, On im dopušta da spoznaju dela praktičnog Boga; On koristi delo praktičnog Boga da ljudima pokaže stvarni značaj ovaploćenja, da im pokaže da se Duh Božji zaista pojavio pred čovekom. Kad ljudi budu zadobijeni i usavršeni od Boga, to znači da su ih izrazi praktičnog Boga osvojili, kao i da su – posredstvom reči praktičnog Boga – preobraženi, a Njegov život je pretočen u njih same, ispunjavajući ih onim što On jeste (bilo da je reč o onome što On jeste u Svojoj ljudskosti, bilo da je reč o onome što je u Svom božanstvu), ispunjavajući ih suštinom Njegovih reči, te učinivši da ljudi prožive Njegove reči. Kad Bog zadobija ljude, On se prevashodno koristi rečima i izjavama praktičnog Boga kao sredstvom da bi orezao ljudske nedostatke, te da bi sudio njihovoj buntovnoj naravi i razotkrio je, dovodeći do toga da oni zadobiju ono što im je potrebno i pokazujući im da je Bog došao među ljude. Najvažnije od svega, delo koje obavlja praktični Bog je u tome da svakog čoveka spasi od uticaja Sotone, izvlačeći ga iz nečiste zemlje i iskorenjujući njegove iskvarene naravi. Najdublji značaj toga što si zadobijen od strane praktičnog Boga jeste u tome što možeš da proživiš normalnu ljudskost imajući praktičnog Boga za svoj primer i uzor, što si u stanju da postupaš prema rečima i zahtevima praktičnog Boga, a da od toga ni najmanje ne odstupiš niti se udaljiš, kao i da postupaš shodno onome što On kaže, te što si u stanju da postigneš sve ono što On zatraži. Na ovaj način ćeš biti zadobijen od Boga. Kad si zadobijen od Boga, ne poseduješ samo delo Svetoga Duha; pre svega si u stanju da proživiš zahteve praktičnog Boga. Samo posedovanje dela Svetoga Duha ne znači da imaš život. Suština je u tome da li si u stanju da postupaš u skladu sa zahtevima koje praktični Bog ima prema tebi, a to je pokazatelj toga da li možeš da budeš zadobijen od Boga. Ovo je najdublji smisao dela praktičnog Boga u telu. Drugim rečima, Bog se stvarno i zapravo pojavljuje u telu – pun života i živ – omogućavajući ljudima da Ga vide, na praktičan način obavlja delo Duha u telu i u telu služi kao primer ljudima, a time zadobija grupu ljudi. Božji dolazak u telu prevashodno ima za cilj da ljudima omogući da vide praktična Božja dela, da bezoblični Duh materijalizuje u telu, kako bi ljudi mogli da Ga vide i dotaknu. Jedino tako će oni koje On upotpuni proživeti ono što On proživljava, biće zadobijeni od Njega i biće u skladu sa Njegovim namerama. Da je Bog govorio samo na nebu i da zapravo nije došao na zemlju, ljudi bi tada i dalje bili nesposobni da spoznaju Boga; mogli bi samo da propovedaju o Božjim delima koristeći se ispraznom teorijom i ne bi imali Božje reči kao stvarnost. Bog je na zemlju prevashodno došao da posluži kao primer i uzor onima koje će zadobiti; jedino tako ljudi mogu zapravo da spoznaju Boga, da Ga dodirnu i da Ga vide i jedino tada Bog može istinski da ih zadobije.