Delo upravljanja čovečanstvom podeljeno je u tri etape, što znači da je i delo spasenja čovečanstva podeljeno u tri etape. Ove tri etape ne obuhvataju delo stvaranja sveta, već predstavljaju tri etape dela iz Doba zakona, Doba blagodati i Doba carstva. Delo stvaranja sveta bilo je delo iz kojeg je nastalo čitavo čovečanstvo. To nije bilo delo spasenja čovečanstva, niti sa njim ima ikakve veze, jer, kada je svet stvoren, čovečanstvo nije bilo iskvareno od Sotone, tako da nije bilo ni potrebe za spasavanjem čovečanstva. Delo spasenja čovečanstva otpočelo je tek nakon što je Sotona iskvario čovečanstvo, pa je stoga i delo upravljanja čovečanstvom otpočelo tek nakon što se čovečanstvo već bilo iskvarilo. Drugim rečima, Božje upravljanje čovekom otpočelo je kao rezultat spasavanja čovečanstva, a nije proizašlo iz dela stvaranja sveta. Delo upravljanja nastalo je tek nakon što je čovečanstvo poprimilo iskvarenu narav, te se stoga delo upravljanja čovečanstvom sastoji iz tri dela, a ne iz četiri etape, odnosno četiri doba. Samo se na ovaj način može ispravno govoriti o Božjem upravljanju čovečanstvom. Kad poslednje doba bude privedeno kraju, delo upravljanja čovečanstvom biće okončano. Okončanje dela upravljanja ujedno će značiti da je delo spasenja čitavog čovečanstva u potpunosti završeno i da je time za čovečanstvo ova faza konačno privedena kraju. Kad delo spasenja celog čovečanstva ne bi postojalo, onda ne bi bilo ni dela upravljanja čovečanstvom, niti bi postojale tri etape dela. Upravo usled izopačenosti čovečanstva i njegove preke potrebe za spasenjem, Jahve je dovršio stvaranje sveta i otpočeo delo iz Doba zakona. Delo upravljanja čovečanstvom tek tada je započeto, što znači da je tek tada započeto i delo spasenja čovečanstva. „Upravljanje čovečanstvom“ ne znači usmeravanje zemaljskog života tek stvorenog čovečanstva (što će reći, čovečanstva koje će se tek iskvariti). Umesto toga, radi se o spasavanju čovečanstva koje je Sotona iskvario, odnosno, o preobražaju tog iskvarenog čovečanstva. To je značenje „upravljanja čovečanstvom“. Delo spasenja čovečanstva ne obuhvata delo stvaranja sveta, te stoga ni delo upravljanja čovečanstvom ne obuhvata delo stvaranja sveta, već uključuje samo tri etape dela koje su odvojene od stvaranja sveta. Da bi se razumelo delo upravljanja čovečanstvom, neophodno je poznavati istoriju tri etape dela – to je ono čega svi moraju biti svesni da bi bili spaseni. Vi, kao stvorena bića, treba da priznate da je čoveka stvorio Bog, treba da prepoznate izvor čovekove iskvarenosti i, povrh toga, proces spasavanja čoveka. Ako, u pokušaju da steknete Božju naklonost, znate da se vladate jedino u skladu sa doktrinom, ali pri tom ne možete ni da naslutite kako Bog spasava čovečanstvo, niti odakle izvire pokvarenost ljudska, onda vam upravo to nedostaje kao stvorenim bićima. Ne treba da se zadovoljavaš razumevanjem samo onih istina koje se mogu primeniti u praksi, ne znajući pritom ništa o širem opsegu dela Božjeg upravljanja – ako tako stoje stvari, ti si onda preterano dogmatičan. Tri etape dela predstavljaju iz prve ruke ispričanu priču o Božjem upravljanju čovekom, nastupanje jevanđelja vascelog sveta, najveću tajnu celokupnog čovečanstva, a uz to predstavljaju i temelj širenja jevanđelja. Ako si usredsređen samo na razumevanje jednostavnih istina koje se tiču tvog života, a pritom ne znaš ništa o ovoj, od svih većoj tajni i viziji, nije li onda tvoj život nalik robi s greškom, proizvodu koji ne služi ničemu drugom osim da ga ljudi posmatraju?

Ako se čovek usredsređuje samo na praksu, a Božje delo i sve ono što čovek treba da zna smatra sporednim, nije li to sitna ušteda zarad ogromnog rasipništva? Ono što se mora znati, moraš da znaš; ono što se mora primeniti u praksi, moraš da primeniš u praksi. Tek tada ćeš biti neko ko zna kako da traga za istinom. Ako ti, kad dođe na tebe red da širiš jevanđelje, možeš da kažeš samo to da je Bog jedan veliki i pravedan Bog, da je On vrhovni Bog, Bog sa kojim nijedan veliki čovek ne može da se poredi, te da iznad Njega nema drugog Boga… ako si, dakle, u stanju da izgovaraš samo ove nebitne i površne reči, a pritom si potpuno nesposoban da govoriš o stvarima koje su od presudnog značaja i koje imaju suštinu, ako nemaš šta da kažeš o poznavanju Boga ili Božjeg dela i, uz to, ne možeš da objasniš istinu, niti da čoveku pružiš ono što mu nedostaje, onda takvi kao ti nisu u stanju da dobro obavljaju svoju dužnost. Svedočenje o Bogu i širenje jevanđelja o carstvu nije nimalo jednostavno. Najpre se moraš naoružati istinom i vizijama koje moraš da razumeš. Tek kad budeš bio načisto u pogledu vizija i istine o različitim aspektima Božjeg dela i kad u srcu svom budeš spoznao Božje delo, kad najveću od svih vizija budeš posedovao kao svoju osnovu i kad budeš posedovao pravu istinu koju treba da sprovedeš u delo, tek tada ćeš, bez obzira na to šta Bog radi – bilo da čoveku pravedno sudi ili ga oplemenjuje – moći da do samog kraja slediš Boga. Ti moraš da znaš da se, bez obzira na delo koje obavlja, cilj Božjeg dela ne menja, da se srž Njegovog dela ne menja i da namere Njegove prema čoveku ostaju uvek iste. Ma koliko Njegove reči bile stroge, ma koliko nepovoljna bila okolina, načela Njegovog rada neće se promeniti, kao ni Njegova namera da čoveka spase. Pod uslovom da se ne radi o delu otkrivenja ishoda čovečanstva ili čovekovog odredišta, da nije reč o delu koje pripada završnoj etapi, niti o delu kojim se celokupni Božji plan upravljanja privodi kraju, i pod uslovom da je reč o delu tokom kojeg On radi na čoveku, srž Njegovog dela neće se menjati. Ta srž će uvek biti spasenje čovečanstva. Ovo treba da bude temelj vaše vere u Boga. Tri etape dela imaju za cilj spasenje čitavog čovečanstva – što znači potpuno spasenje čoveka iz Sotonine vlasti. Iako svaka od tri etape dela ima drugačiji cilj i značaj, svaka od njih je sastavni deo rada na spasavanju čovečanstva i svaka predstavlja različito delo spasenja koje se sprovodi u skladu sa zahtevima čovečanstva. Onog trenutka kad postaneš svestan cilja ove tri etape dela, znaćeš kako da ceniš značaj svake etape i shvatićeš kako treba da postupaš da bi udovoljio namerama Božjim. Ako uspeš dotle da doguraš, tada će ova, najveća od svih vizija, postati temelj tvoje vere u Boga. Ti ne treba samo da tražiš lakše načine praktičnog delovanja ili dublje istine, već treba da spojiš vizije i praktično delovanje, kako bi istovremeno posedovao istine koje možeš da primeniš u praksi i znanje zasnovano na vizijama. Tek tada ćeš biti neko ko sveobuhvatno traga za istinom.

Tri etape dela predstavljaju samu srž celokupnog Božjeg upravljanja, a u njima se izražava narav Božja i ono što On jeste. Oni koji ne znaju za tri etape Božjeg dela nisu u stanju da shvate kako Bog izražava Svoju narav, niti poznaju mudrost Božjeg dela. Njima su, takođe, potpuno nepoznati načini na koje Bog spasava čovečanstvo, kao i namere Njegove u pogledu celog ljudskog roda. Tri etape dela predstavljaju potpuni izraz dela spasenja čovečanstva. Oni kojima su tri etape dela nepoznate neće ništa znati ni o različitim metodama i načelima delovanja Svetog Duha, a oni koji se tek kruto pridržavaju doktrine preostale iz određene etape dela jesu ljudi koji Boga svode na doktrinu i čija je vera u Boga maglovita i neodređena. Takvi ljudi nikad neće primiti Božje spasenje. Jedino se pomoću tri etape Božjeg dela može u potpunosti izraziti celokupna narav Božja, te jedino one mogu potpuno da izraze Božju nameru i celokupan proces spasavanja čovečanstva. Ovo je dokaz da je On porazio Sotonu i zadobio ljudski rod; to je dokaz pobede Božje i izraz celokupne Božje naravi. Oni koji razumeju samo jednu od ukupno tri etape Božjeg dela, narav Božju poznaju samo delimično. U čovekovim predstavama, ova pojedinačna etapa dela lako prelazi u doktrinu, čime raste verovatnoća da će čovek uspostaviti nepromenljiva pravila o Bogu, a ovu pojedinost Božje naravi koristiti kao prikaz celokupne naravi Božje. U sve je to, štaviše, umešan i veliki deo čovekove mašte, usled čega narav, biće i mudrost Božju, kao i principe Božjeg dela, čovek drži kruto unutar ograničenog okvira, verujući da će Bog, ako je jednom bio ovakav, ostati isti za sva vremena i da se nikad neće promeniti. Samo oni koji poznaju i cene tri etape dela mogu potpuno i tačno da poznaju Boga. Oni barem neće Boga definisati kao izraelskog ili jevrejskog Boga, i neće na Njega gledati kao na Boga koji će, zarad čoveka, doveka biti prikovan za krst. Kod onoga ko je Boga spoznao samo na osnovu jedne etape Njegovog dela znanje je isuviše maleno, ništa veće od kapi vode u moru. Da nije tako, zašto bi onda mnogi iz stare garde vernika živog Boga prikovali za krst? Nije li to upravo zato što čovek Boga svodi u određeni okvir? Zar se mnogi Bogu ne protive i ne ometaju delo Svetog Duha upravo zato što ne poznaju raznovrsno i raznoliko delo Božje i što, uz to, poseduju jedva mrvicu znanja i doktrine pomoću kojih odmeravaju delo Duha Svetoga? Takvi ljudi su, uprkos svom površnom iskustvu, po prirodi nadmeni i razuzdani; oni s prezirom gledaju na delo Svetog Duha, ignorišu dovođenje u red od strane Svetog Duha i, uz to, koriste beznačajne stare argumente kako bi „potvrdili“ delo Duha Svetoga. Pored toga, oni se pretvaraju, potpuno uvereni u sopstvenu učenost i erudiciju, i čvrsto veruju da su u stanju da putuju po celom svetu. Zar se takvih ljudi Sveti Duh ne gnuša i zar ih ne odbacuje, i zar novo doba neće takve ljude eliminisati? Nisu li oni koji pred Boga stupaju i otvoreno Mu se suprotstavljaju neuki i nedovoljno obavešteni zlikovci, koji samo pokušavaju da pokažu koliko su genijalni? S oskudnim poznavanjem Biblije, oni bi da dižu bune u „akademskom“ svetu; podučavajući ljude površnim doktrinama, oni pokušavaju da delo Svetog Duha preokrenu, ne bi li ga primorali da se vrti oko njihovog misaonog procesa. Oni, tako kratkovidi, pokušavaju da jednim pogledom obuhvate svih 6000 godina Božjeg dela. U njima nema razuma koji vredi pomenuti! U stvari, što ljudi bolje poznaju Boga, to se teže odlučuju da sude o Njegovom delu. Čak i ako ponešto i kažu o svom poznavanju današnjeg Božjeg dela, oni o tome nikad ne sude brzopleto. Što ljudi o Bogu manje znaju, to su nadmeniji i preterano samouvereni, i sve bezobzirnije obznanjuju Božje biće – a pri tom ipak govore samo o teoriji, ne nudeći prave dokaze. Takvi ljudi nemaju baš nikakvu vrednost. Neozbiljni su oni koji na delo Duha Svetoga gledaju kao na igru! Zar oni koji su pri susretu s novim delom Svetog Duha neobazrivi, koji previše pričaju, brzo sude i, puštajući svom temperamentu na volju, negiraju ispravnost dela Svetoga Duha i uz to ga vređaju i hule na njega – zar tako neučtivi ljudi nisu zapravo neznalice u pogledu dela Svetog Duha? Nisu li oni, štaviše, strašno nadmeni ljudi, koji su po svojoj prirodi ponosni i kojima se ne može vladati? Čak i ako takvi ljudi jednog dana prihvate novo delo Duha Svetoga, Bog ih ipak neće tolerisati. Oni ne samo da sa visine gledaju na one koji rade za Boga, već hule i na Samog Boga. Takvim očajnicima neće biti oprošteno ni u ovom ni u budućem dobu, i oni će zanavek stradati u paklu! Neučtivi i razuzdani ljudi poput ovih samo se pretvaraju da veruju u Boga i, što su brojniji, to su više skloni kršenju Božjih upravnih odluka. Zar ovim istim putem ne idu i svi oni, po svojoj prirodi neobuzdani drznici, koji nikada nikog nisu poslušali? Zar se i oni iz dana u dan ne protive Bogu, Bogu koji je uvek nov i nikada star? Danas treba da razumete zbog čega je nužno poznavati važnost tri etape Božjeg dela. Reči koje izgovaram korisne su za vas i nisu samo prazna priča. Ako ih samo uzgred čitate, kao da se, jašući konja u galopu, divite okolnom cveću, neće li onda sav Moj naporan rad biti uzaludan? Svako od vas treba da poznaje sopstvenu prirodu. Većina vas je vešta u raspravama; odgovori na razna teorijska pitanja vam prosto klize sa jezika, ali zato nemate šta da kažete na pitanja koja se tiču suštine. Vi se, čak i danas, još uvek upuštate u neozbiljne razgovore, nesposobni da promenite svoju staru narav, a većina vas ni ne namerava da menja način svog traganja za uzvišenijom istinom, već živi svoj život tek s pola snage. Kako bi takvi ljudi mogli da do samog kraja slede Boga? Čak i ako stignete do kraja puta, kakvu ćete korist od toga imati? Bolje bi vam bilo da svoje ideje promenite dok ne bude prekasno, tako što ćete ili početi istinski da tragate ili se ranije povući. Kako vreme bude odmicalo, sve više ćete se pretvarati u parazite koji žive na tuđoj grbači. Jeste li voljni da odigrate tako prizemnu i nečasnu ulogu?

Tri etape dela predstavljaju zapis celokupnog dela Božjeg; u njima je zabeleženo Božje spasenje čovečanstva i one nisu izmišljene. Ako zaista želite da tražite spoznaju celokupne Božje naravi, morate poznavati tri etape dela koje je Bog obavio, ne izostavljajući pri tom nijednu etapu. To je najmanje što oni koji traže bogospoznaju moraju da ostvare. Sam čovek ne može da izmisli pravo znanje o Bogu. To nije nešto što čovek može sȃm da izmisli, niti je posledica posebne naklonosti koju bi Sveti Duh podario jednoj jedinoj osobi. Radi se pre o znanju do kojeg čovek dolazi nakon što je iskusio delo Božje, znanju o Bogu koje čovek stiče tek pošto iskusi činjenice Božjeg dela. Takvo znanje ne može se po volji steći, niti je to nešto čemu bi vas neko mogao naučiti. Ono je u celosti povezano s ličnim iskustvom. Iako Božje spasenje čovečanstva predstavlja samu srž ove tri etape dela, unutar dela spasenja sadržano je nekoliko metoda rada, kao i nekoliko sredstava pomoću kojih se Božja narav izražava. To je ono što je čoveku najteže da prepozna i što teško može da razume. Razlikovanje jednog doba od drugog, promene u Božjem delu, promene mesta u kojem se delo obavlja, promene u primaocima dela i tome slično – sve je to obuhvaćeno ovim trima etapama dela. Preciznije govoreći, razlike u načinu delovanja Svetog Duha, promene u Božjoj naravi, Njegovom liku, imenu i identitetu, kao i ostale promene, sve su one sastavni delovi triju etapa dela. Jedna etapa dela može predstavljati samo jedan njegov deo i svedena je na određeni opseg. Ona ne obuhvata razlikovanje doba, niti promene u Božjem delu, a još manje neke druge aspekte. To je krajnje očigledna činjenica. Ove tri etape predstavljaju sveukupnost Božjeg dela spasenja čovečanstva. U sklopu dela spasenja, čovek mora poznavati Božje delo i Božju narav; bez ove činjenice, znanje o Bogu sastojalo bi se samo od šupljih reči, svedenih na deklamovanje iz fotelje. Takvo znanje čoveka ne može da ubedi, niti da ga osvoji; ono je u neskladu sa stvarnošću i ne predstavlja istinu. Ono ti možda može delovati izdašno i prijatno za uho, ali ako je u neskladu sa suštinskom naravi Božjom, Bog te neće poštedeti. On takvo tvoje znanje ne samo da neće pohvaliti, već će ti se još i surovo osvetiti, zbog toga što si grešnik koji je na Njega hulio. Reči bogopoznanja ne izgovaraju se olako. Uprkos tome što si, možda, neki slatkorečiv i uverljiv govornik, što su tvoje reči možda toliko oštroumne da si u stanju da druge ubediš kako je crno belo, a belo crno, ti si ipak nedovoljno potkovan da govoriš o spoznaji Boga. Bog nije neko koga možeš brzopleto ili uzgred da veličaš, niti da Ga nonšalantno klevetaš. Ti veličaš sve i svakoga, a ipak se mučiš kad treba da pronađeš prave reči kojima bi opisao vrhovnu blagodat Božju – to je ono što svaki gubitnik na kraju shvati. Mada su mnogi dobri poznavaoci jezika u stanju da opišu Boga, tačnost njihovih opisa samo je stoti deo istine koju izgovaraju ljudi koji pripadaju Bogu, ljudi koji, premda skromnog rečnika, imaju bogato iskustvo na koje mogu da se oslone. Može se, dakle, videti da spoznaja Boga leži u tačnosti i praktičnosti, a ne u veštom korišćenju reči, niti u bogatom rečniku, kao i da čovekovo znanje i spoznaja Boga jedno s drugim nemaju nikakve veze. Pouka o spoznaji Boga uzvišenija je od bilo koje prirodne nauke ljudi. To je lekcija koju može da savlada samo izuzetno mali broj onih koji traže bogospoznaju, i koju ne može da savlada baš svaka talentovana osoba. Stoga, na bogospoznaju i na potragu za istinom ne smete da gledate kao na nešto što bi svako dete moglo da postigne. Možeš ti biti savršeno uspešan u svom porodičnom životu, u poslovnoj karijeri ili braku, ali kada je reč o istini i pouci o spoznaji Boga, ti nemaš čime da se pohvališ i nisi postigao baš ništa. Moglo bi se reći da sprovođenje istine u delo za vas predstavlja ogromnu poteškoću, a spoznaja Boga vam je još i veći problem. Ovo je poteškoća za vas, a ujedno je i poteškoća s kojom se suočava vascelo čovečanstvo. Među onima koji su ostvarili određena postignuća u pogledu bogopoznanja, gotovo da niko ne ispunjava normu. Čovek ne zna šta znači poznavati Boga, ni zašto je neophodno poznavati Boga, niti koji nivo treba da dostigne da bi spoznao Boga. Upravo je to ono što u tolikoj meri zbunjuje čovečanstvo i to je, naprosto, najteža zagonetka s kojom se ono suočava – niko nije u stanju da odgovori na ovo pitanje, niti je iko voljan da potraži odgovor na njega, jer nijedan pripadnik ljudskog roda do dan-danas nije ostvario nikakav uspeh u proučavanju ovog dela. Možda će se, kad zagonetka o tri etape dela bude obznanjena čovečanstvu, jedan za drugim javljati pojedinci iz grupe nadarenih ljudi koji poznaju Boga. Ja se, naravno, nadam da će tako i biti; štaviše, Ja ovo delo upravo sada i obavljam, u nadi da ću u bliskoj budućnosti videti još takvih, nadarenih ljudi. Ti ljudi će postati oni koji svedoče o postojanju ove tri etape dela i ujedno će, naravno, biti prvi koji će o ove tri etape dela svedočiti. Ništa Me, međutim, ne bi više uznemirilo i ražalilo od toga da se, na dan okončanja Božjeg dela, takvi nadareni ljudi uopšte ne pojave, ili da se pojavi samo par onih koji su lično prihvatili da ih ovaploćeni Bog usavrši. To je, ipak, samo najgori mogući scenario. Šta god da se desi, Ja se i dalje nadam da će oni koji istinski tragaju moći da steknu ovaj blagoslov. Od praskozorja vremena, nikada nije postojalo delo poput ovog; ovakav poduhvat niko nikada nije preduzeo u čitavoj istoriji razvoja ljudskog roda. Ako bi zaista mogao da postaneš jedan od prvih koji su spoznali Boga, zar time ne bi bio počastvovan više od svih ostalih stvorenih bića? Da li bi ikoje drugo stvoreno biće među ljudima bilo više od tebe hvaljeno od Boga? Takvo postignuće nije lako ostvariti, ali će ono na kraju ipak požnjeti nagrade. Svi koji budu u stanju da spoznaju Boga, bez obzira na njihov pol ili nacionalnost, na kraju će od Boga primiti najveću počast i biće jedini koji će posedovati Božji autoritet. Ovo je delo današnjice, a ujedno je i delo budućnosti; to je poslednje i najuzvišenije delo koje će biti obavljeno tokom ovih 6000 godina rada, a to je i način delovanja koji svaku kategoriju ljudi razotkriva. Kroz delo koje čoveka dovodi do spoznaje Boga otkrivaju se različite klase ljudi: oni koji poznaju Boga kadri su da prime Božje blagoslove i da prihvate Njegova obećanja, dok oni koji Boga ne poznaju nisu kadri da prime Božje blagoslove, niti da prihvate Njegova obećanja. Oni koji poznaju Boga prisni su s Bogom, a oni koji Boga ne poznaju ne mogu se nazvati bliskima Bogu; ljudi prisni Bogu mogu da prime bilo koji od Božjih blagoslova, dok oni koji s Njim nisu prisni nisu dostojni nijednog Njegovog dela. Bilo da se radi o stradanju, oplemenjivanju ili sudu, sve to ima za cilj da čoveku omogući da na kraju spozna Boga i da bude u stanju da se Bogu potčini. Ovo je jedini efekat koji će na kraju biti ostvaren. Ništa od tri etape dela nije skriveno, što je veoma povoljna okolnost za čovekovu spoznaju Boga i pomaže mu da stekne potpunije i temeljnije znanje o Bogu. Celokupno ovo delo od koristi je za čoveka.

Delo Samoga Boga je vizija koju čovek mora da spozna, jer delo Božje čovek ne može da ostvari niti može da ga poseduje. Tri etape dela predstavljaju sveukupnost Božjeg upravljanja i nema veće vizije koju bi čovek trebalo da spozna. Ako ne poznaje ovu moćnu viziju, čoveku nije lako da spozna Boga, nije mu lako da razume Božje namere, štaviše, put kojim čovek ide postajaće sve tegobniji. Bez vizija, čovek ne bi bio u stanju da dogura ovako daleko. Upravo su vizije čoveka sačuvale do današnjeg dana i pružile mu najbolju zaštitu. Vaše se znanje ubuduće mora produbljivati i vi morate spoznati sveukupnost Njegovih namera i suštinu Njegovog mudrog dela sačinjenog od tri etape. Samo u tome je vaš pravi rast. Završna etapa dela ne obavlja se samostalno, već zajedno sa prethodne dve etape čini jednu celinu, što znači da celokupno delo spasenja nije moguće dovršiti obavljanjem samo jedne od ukupno tri etape tog dela. Iako je ova završna etapa dela kadra da čoveka spase u potpunosti, to ne znači da je dovoljno zasebno obaviti samo ovu pojedinačnu etapu dela, pri čemu dve prethodne etape dela nisu neophodne da bi se čovek spasao od uticaja Sotone. Nijedna od tri etape dela ne može se smatrati jedinom vizijom koju celo čovečanstvo mora da spozna, jer je sveukupnost dela spasenja sačinjena od tri etape tog dela, a ne od samo jedne među njima. Sve dok delo spasenja ne bude ostvareno, Božje upravljanje neće moći da bude privedeno do samog kraja. Božje biće, Njegova narav i Njegova mudrost izraženi su u sveukupnosti dela spasenja; oni čoveku nisu razotkriveni na samom početku, već se postepeno iskazuju u delu spasenja. Svaka etapa dela spasenja izražava deo Božje naravi i deo Njegovog bića; ni jedna jedina etapa dela ne može sama za sebe da neposredno i potpuno izrazi sveukupnost Božjeg bića. Delo spasenja, kao takvo, moći će u potpunosti da bude privedeno kraju tek nakon što sve tri etape dela budu dovršene, te je stoga čovekova spoznaja sveukupnosti Boga neodvojiva od tri etape Božjeg dela. Ono što čovek dobija iz jedne etape dela samo je Božja narav, izražena u toj pojedinačnoj etapi Njegovog dela. To ne može predstavljati narav i biće koji su izraženi u nekoj od prethodnih ili potonjih etapa. To je zato što delo spasenja ljudskog roda ne može biti neposredno okončano tokom jednog perioda, niti na samo jednom mestu, već se ono postepeno produbljuje u skladu sa stepenom čovekovog razvoja u različitim vremenima i na različitim mestima. To je delo koje se odvija u etapama i ne dovršava se u jednoj jedinoj etapi. Prema tome, celokupna Božja mudrost kristališe se kroz tri etape, a ne u samo jednoj pojedinačnoj etapi. Njegovo celokupno biće i celokupna Njegova mudrost izloženi su u ove tri etape, pri čemu svaka etapa sadrži Njegovo biće i svaka predstavlja zapis o mudrosti Njegovog dela. Čovek treba da poznaje celokupnu Božju narav izraženu u ove tri etape. Ovo celokupno Božje biće od vrhunske je važnosti za čitavo čovečanstvo, a ako ljudi ne poseduju ovo znanje dok obožavaju Boga, onda se oni ne razlikuju od onih koji obožavaju Budu. Božje delo među ljudima nije skriveno od čoveka i trebalo bi da ga poznaju svi koji obožavaju Boga. Pošto je Bog među ljudima obavio tri etape dela spasenja, čovek treba da poznaje izraz onoga što On ima i što On jeste tokom ove tri etape dela. To je ono što čovek mora da uradi. Ono što Bog krije od čoveka jeste ono što čovek nije u stanju da postigne i ono što čovek ne treba da zna, a ono što Bog pokazuje čoveku jeste ono što čovek treba da zna i što čovek treba da poseduje. Svaka od tri etape dela izvodi se na osnovu prethodne etape; nijedna etapa se ne obavlja nezavisno, odvojeno od dela spasenja. Uprkos velikim razlikama u dobu i u delu koje se obavlja, to je, u svojoj srži, još uvek delo spasenja čovečanstva, a svaka etapa tog dela spasenja dublja je od prethodne. Svaka etapa dela nastavlja se na temelju prethodne etape, koja time ne biva ukinuta. Bog na taj način, u Svom delu koje je uvek novo i nikada staro, neprestano izražava one aspekte Svoje naravi koji čoveku nikada ranije nisu bili iskazani, i čoveku uvek razotkriva Svoje novo delo i Svoje novo biće; i mada stara garda vernika čini sve što je u njenoj moći ne bi li se tome oduprla i otvoreno se protivi tome, Bog uvek obavlja ono novo delo koje namerava da uradi. Njegovo delo se neprestano menja i zbog toga ono uvek nailazi na čovekovo protivljenje. Isto tako se i Njegova narav neprestano menja, kao i doba u kojem dela i oni koji Njegovo delo primaju. Osim toga, On uvek obavlja posao koji nikada ranije nije obavljan, pa čak i onaj posao za koji se čoveku čini da je u suprotnosti sa ranije učinjenim delima, da je u sukobu sa njima. Čovek je u stanju da prihvati samo jednu vrstu dela, ili jedan način praktičnog delovanja, i teško mu je da prihvati ona dela, odnosno načine praktičnog delovanja koji su u neskladu sa njima ili na višem stepenu od njih. Sveti Duh, međutim, uvek obavlja novo delo, pa se zbog toga javlja grupa za grupom verskih stručnjaka koji se protive novom delu Božjem. Ti ljudi su postali stručnjaci upravo zbog toga što čovek uopšte ni ne zna da je Bog uvek nov i nikad star, što ne zna ništa o principima Božjeg delovanja i, štaviše, potpuno su mu nepoznati mnogi načini na koje Bog spasava čoveka. Čovek je, kao takav, potpuno nesposoban da odredi da li to delo potiče od Svetog Duha, niti da li je to delo Boga Samoga. Mnogi se grčevito drže stava prema kojem prihvataju samo ono što je u skladu sa ranije iskazanim rečima, dok se svemu što se razlikuje od dela obavljenih u prošlosti suprotstavljaju i to odbacuju. Zar se danas svi vi ne pridržavate takvih principa? Tri etape dela spasenja nisu naročito mnogo uticale na vas, a ima i onih koji veruju da prethodne dve etape dela predstavljaju breme o kojem, jednostavno, ne treba ništa da znaju. Oni smatraju da ove etape ne treba javno saopštavati masama i da ih treba što pre povući, kako se ljudi ne bi osećali preopterećeno prethodnim dvema, od ukupno tri etape dela. Većina ljudi veruje da bi obznanjivanje dve prethodne etape dela predstavljalo suvišan korak i da one nisu od pomoći u spoznaji Boga – a tako mislite i vi. Mada danas svi vi verujete da je ispravno postupati na ovaj način, doći će dan kada ćete shvatiti značaj Mog dela: znajte da Ja ne obavljam nikakav posao koji nema značaja. Pošto ove tri etape dela Ja objavljujem vama, one vam moraju biti od koristi; pošto ove tri etape dela predstavljaju samu srž celokupnog Božjeg upravljanja, one se moraju naći u žiži svih bića širom vaseljene. Jednoga dana, svi ćete shvatiti važnost ovog dela. Znajte da se vi Božjem delu protivite, odnosno da današnje delo odmeravate na osnovu sopstvenih predstava, zato što ne poznajete načela Božjeg dela i zato što se prema delu Svetoga Duha odnosite brzopleto. Vaše protivljenje Bogu i ometanje dela Svetog Duha uzrokovano je vašim predstavama i urođenom nadmenošću. Njihov uzrok nije u tome što je Božje delo pogrešno, već u tome što ste po svojoj prirodi previše buntovni. Nakon što pronađu svoju veru u Boga, neki ljudi čak ne mogu sa sigurnošću da kažu odakle potiče čovek, ali se zato ipak usuđuju da drže javne govore u kojima ocenjuju šta je u delu Svetog Duha ispravno, a šta pogrešno. Oni čak drže predavanja apostolima koji poseduju novo delo Svetoga Duha, uzgred komentarišući i govoreći ono što ne treba; njihova je ljudskost isuviše niska i u njima nema ni trunke razuma. Zar neće doći dan kada će se takvih ljudi gnušati i odbaciti ih delo Svetoga Duha i biće spaljeni paklenim ognjem? Oni ne poznaju Božje delo, ali zato Njegovo delo kritikuju i uz to pokušavaju da Boga poduče kako da radi. Kako bi tako nerazumni ljudi uopšte mogli da spoznaju Boga? Čovek Boga spoznaje kroz proces traženja i doživljavanja; ne spoznaje čovek Boga kroz prosvećenje Svetoga Duha tako što Ga kritikuje kad god mu se prohte. Što je znanje ljudi o Bogu preciznije, to Mu se oni manje protive. I obrnuto, što ljudi manje znaju o Bogu, veća je verovatnoća da će Mu se suprotstavljati. Tvoje predstave, tvoja stara priroda i tvoja ljudskost, karakter i moralni pogledi predstavljaju kapital kojim se opireš Bogu, a što su tvoje moralne norme iskvarenije, tvoje odlike odvratnije i tvoja ljudskost niža, to si veći neprijatelj Božji. Oni koji imaju snažne predstave i samopravednu narav još su veći neprijatelji ovaploćenog Boga; takvi ljudi su antihristi. Ako tvoje predstave ne budu ispravljene, one će uvek biti protivne Bogu; nikada nećeš biti u skladu sa Bogom i uvek ćeš biti odvojen od Njega.

Samo ako svoje stare predstave ostaviš po strani, moći ćeš da stekneš novo znanje, pri čemu se staro znanje ne mora nužno poklapati sa starim predstavama. Pod „predstavama“ se ovde podrazumevaju stvari koje čovek zamišlja, a koje su u neskladu sa stvarnošću. Ako je staro znanje još u starom dobu bilo zastarelo, i ako je ono čoveka sprečavalo da zakorači u novo delo, onda je i takvo znanje samo predstava. Ukoliko je čovek u stanju da takvom znanju ispravno pristupi, i ako Boga može da spozna sa više različitih strana, kombinujući staro i novo znanje, onda staro znanje postaje čovekovo pomagalo i osnova sa koje čovek zakoračuje u novo doba. Pouka o bogopoznanju zahteva od tebe da savladaš mnoga načela: kako zakoračiti na put spoznaje Boga, koje istine moraš razumeti da bi spoznao Boga i kako da se rešiš sopstvenih predstava i svoje stare naravi da bi mogao da se potčiniš celokupnom uređenju novog Božjeg dela. Ako ova načela iskoristiš kao temelj za ulazak u pouku o poznavanju Boga, tvoje će se znanje sve više produbljivati. Ako su ti potpuno jasne tri etape dela – to jest, ako poznaješ celokupan Božji plan upravljanja – i ako prethodne dve etape Božjeg dela možeš u potpunosti da povežeš sa sadašnjom etapom, i shvataš da je to delo koje obavlja jedan Bog, na taj ćeš način steći čvrstu osnovu bez premca. Tri etape dela obavlja jedan Bog; to je najveća od svih vizija i to je jedini put ka spoznaji Boga. Tri etape dela mogao je da obavi jedino Sȃm Bog, i jedno takvo delo nijedan čovek ne bi mogao da obavi u Njegovo ime – drugim rečima, jedino je Sȃm Bog mogao Svoje sopstveno delo da obavlja od postanka do današnjeg dana. Iako su tri etape Božjeg dela obavljene u različitim dobima i na različitim mestima, i mada je svaka od tih etapa različita, sve je to delo koje obavlja jedan Bog. Ovo je najveća od svih vizija koje čovek treba da spozna i, ako je čovek u stanju da je u potpunosti razume, imaće čvrsto uporište. Najveći problem sa kojim se različite religije i veroispovesti danas suočavaju jeste to što ne poznaju delo Svetog Duha i što delo Svetog Duha ne mogu da razlikuju od dela koje ne potiče od Duha Svetoga – stoga one ne mogu da odrede da li i ovu etapu dela, poput poslednje dve etape, takođe obavlja Bog Jahve. Iako ljudi slede Boga, većina njih još uvek nije u stanju da kaže da li je to pravi put. Čoveka muči pitanje da li je ovo put pod vođstvom Boga lično i da li je Božje ovaploćenje činjenica, a većina ljudi još uvek pojma nema kako da ove stvari razluči. Oni koji slede Boga nisu u stanju da odrede put, pa stoga poruke koje su izgovorene deluju na ove ljude samo polovično i ne mogu da budu sasvim delotvorne, što onda kod takvih ljudi utiče na ulazak u život. Kada bi čovek u tri etape dela mogao da vidi kako ih je sve odreda Sȃm Bog obavio u različitim vremenima, na različitim mestima i u različitim ljudima; kada bi čovek mogao da shvati da sva ta dela, iako međusobno različita, obavlja jedan Bog i da, upravo stoga što čitavo delo obavlja jedan Bog, ono mora biti ispravno i nepogrešivo, kao i da se neosporno radi o delu jednog Boga, mada je ono u neskladu sa čovekovim predstavama – kada bi, dakle, čovek mogao sa sigurnošću da kaže kako je sve to delo jednog Boga, čovekove predstave bi se tada svele na puke tričarije, koje nisu vredne pomena. Pošto su čovekove vizije nejasne i pošto čovek samo Jahvea poznaje kao Boga, a Isusa kao Gospoda, i pošto se dvoumi u vezi sa ovaploćenim Bogom današnjice, mnogi ljudi i dalje ostaju privrženi delima Jahvea i Isusa, i opsednuti predstavama o delu današnjice, pri čemu većina njih neprestano sumnja, te delo današnjice ne shvata ozbiljno. Čovek, međutim, nema nikakve predstave o poslednje dve etape dela, koje su bile nevidljive. To je zato što čovek ne razume stvarnost poslednje dve etape dela i što im nije lično svedočio. Upravo zbog toga što se ove etape dela ne mogu videti, čovek ih zamišlja kako mu se svidi; ma šta da smisli, nema činjenica kojima bi se takve maštarije mogle dokazati, niti ikoga ko bi ih mogao korigovati. Čovek razuzdava svoj temperament, zaboravlja na oprez i pušta mašti na volju; nema činjenica pomoću kojih bi se njegove maštarije mogle proveriti, te tako čovekove maštarije postaju „činjenice“, bez obzira da li za njih postoji bilo kakav dokaz. Na taj način, čovek veruje u sopstvenog, izmaštanog Boga, koji postoji samo u njegovom umu, i ne traži stvarnog Boga. Ako svaka osoba ima svoju vrstu vere, onda će među stotinu ljudi postojati sto vrsta verovanja. Čovek se odlikuje ovakvom verom zato što nije video praktičnost Božjeg dela, zato što ju je samo čuo ušima, ali je nije video svojim očima. Čovek je čuo legende i priče – ali je retko čuo činjenično znanje o Božjem delu. Na taj način, ljudi koji su u veri proveli svega godinu dana, do vere u Boga došli su kroz sopstvene predstave. To isto važi i za one koji čitavog svog života veruju u Boga. Oni koji ne vide činjenice nikada neće moći da pobegnu od vere zasnovane na sopstvenim predstavama o Bogu. Čovek veruje da se oslobodio okova svojih starih predstava i da je zakoračio u novo područje. Zar on ne zna da saznanja onih koji ne mogu da vide pravo lice Božje nisu ništa drugo do predstave i glasine? Čovek misli kako su njegove predstave ispravne i nepogrešive, i smatra da te predstave potiču od Boga. Kada čovek danas svedoči o Božjem delu, on zapravo oslobađa predstave koje su se u njemu godinama nagomilavale. Maštarije i zamisli iz prošlosti postale su prepreka obavljanju dela u ovoj etapi, i čoveku je postalo teško da se oslobodi takvih predstava i da opovrgne takve zamisli. Predstave o ovom delu koje su, korak po korak, obavljali mnogi od onih koji do današnjeg dana slede Boga, postajale su sve bolnije, a ovi ljudi su postepeno izgradili uporno neprijateljstvo prema ovaploćenom Bogu. Izvor ove mržnje leži u čovekovim predstavama i maštarijama. Čovekove predstave i maštarije postale su neprijatelji današnjeg dela, dela koje je u neskladu sa predstavama čoveka. To se dogodilo upravo zato što činjenice čoveku ne dozvoljavaju da pusti mašti na volju, što pritom čovek te činjenice ne može lako da opovrgne, a čovekove predstave i maštarije ne trpe postojanje činjenica i, najzad, zato što čovek uopšte i ne razmišlja o ispravnosti i istinitosti činjenica, već samo odlučno pušta na slobodu svoje predstave i upošljava sopstvenu maštu. Za ovu se grešku može samo reći da je posledica čovekovih predstava, a ne može se reći da je posledica Božjeg dela. Može čovek da zamišlja štagod mu drago, ali zato ne može otvoreno da osporava nijednu etapu Božjeg dela, niti bilo kojeg njegovog elementa; činjenica Božjeg dela je za čoveka neprikosnovena. Ti svojoj mašti možeš puštati na volju, možeš čak i da smišljaš lepe priče o delima Jahvea i Isusa, ali ne možeš da pobiješ činjenice o svakoj etapi Jahveovog i Isusovog dela; ovo je ujedno načelo i upravna odluka, i vi treba da razumete značaj ovih pitanja. Čovek smatra da je ova etapa dela nespojiva s njegovim predstavama, pri čemu to nije slučaj za dve prethodne etape dela. U svojoj mašti, čovek veruje kako se delo iz prethodne dve etape sasvim sigurno razlikuje od današnjeg dela – ali jesi li ikada pomislio da su sva načela Božjeg dela ista, da je Njegovo delo uvek praktično i da će, bez obzira o kom se dobu radi, uvek biti najezde ljudi koji se opiru i protive činjenici Njegovog dela? Svi oni koji se danas opiru i protive ovoj etapi dela, bez sumnje bi se isto tako suprotstavljali Bogu u prošlim vremenima, jer takvi će ljudi zauvek biti neprijatelji Božji. Ljudi koji poznaju činjenicu Božjeg dela gledaće na tri etape dela kao na delo jednog Boga i odbaciće svoje predstave. To su ljudi koji poznaju Boga i oni koji istinski slede Boga. Kad se celokupno Božje upravljanje bude primaklo kraju, Bog će sve stvari klasifikovati prema njihovoj vrsti. Čovek je stvoren rukom Stvoritelja koji, na kraju, čoveka mora u potpunosti vratiti pod Svoju vlast; to je zaključak ove tri etape dela. Etapa dela poslednjih dana, kao i prethodne dve etape koje su obavljene u Izraelu i Judeji, zajedno predstavljaju Božji plan upravljanja u čitavoj vaseljeni. To niko ne može da opovrgne i to je činjenica Božjeg dela. Iako ljudi nisu iskusili mnogo od ovog dela niti su mu svedočili, činjenice ostaju činjenice, i to nijedan čovek ne može da ospori. Svi oni koji veruju u Boga, u svim zemljama širom vaseljene, prihvatiće ove tri etape dela. Ako poznaješ samo jednu određenu etapu dela i ne razumeš preostale dve njegove etape, ako ne razumeš Božje delovanje u prošlim vremenima, onda ti nisi u stanju da ispričaš celu istinu o celokupnom Božjem planu upravljanja i tvoje je znanje o Bogu jednostrano, jer ti, u svojoj veri u Boga, Njega niti poznaješ, niti Ga razumeš, te stoga nisi prikladan da o Bogu svedočiš. Bez obzira na to da li je tvoje trenutno znanje o ovim stvarima duboko ili površno, vi na kraju morate steći znanje i morate biti potpuno uvereni, i svi će ljudi videti celokupno Božje delo i potčiniti se Božjoj vlasti. Po okončanju ovog dela, sve će religije postati jedno, sva stvorena bića će se vratiti pod vlast Stvoritelja, sva stvorena bića će obožavati jednog istinitog Boga, a sve će zle religije iščeznuti, da se više nikad ne pojave.

Čemu ovo stalno pozivanje na tri etape dela? Proticanje vekova, društveni razvoj i promenljivo lice prirode, sve to prati promene u trima etapama dela. Čovečanstvo se vremenom menja zajedno sa delom Božjim i ne razvija se samo po sebi. Tri etape Božjeg dela pominju se zato da bi sva stvorena bića i ljudi svih religija i veroispovesti potpali pod vlast jednog Boga. Ma kojoj religiji da pripadaš, na kraju ćete se svi predati Božjoj vlasti. Ovo delo jedino Sȃm Bog može da izvede; to ne može da učini nijedan verski poglavar. U svetu postoji nekoliko glavnih religija, od kojih svaka ima svog poglavara ili vođu, a sledbenici tih religija rasuti su po različitim zemljama i regionima širom sveta; u skoro svakoj zemlji, bila ona velika ili mala, žive ljudi različitih religija. Međutim, bez obzira na to koliko različitih religija postoji na svetu, svi ljudi u vaseljeni, na kraju krajeva, egzistiraju pod vođstvom jednog Boga, a njihovim postojanjem ne rukovode verski poglavari ni vođe. To znači da čovečanstvom ne rukovodi određeni verski poglavar ili vođa; umesto toga, čitavo čovečanstvo predvođeno je Stvoriteljem, koji je stvorio i nebo i zemlju i sva stvorenja, a takođe i čitav ljudski rod – ovo je činjenica. Mada u svetu ima nekoliko glavnih religija, sve one, ma koliko da su velike, egzistiraju pod vlašću Stvoritelja, i nijedna od njih ne može da prekorači opseg te vladavine. Razvoj čovečanstva, obnavljanje društva, razvoj prirodnih nauka – sve je to neodvojivo od Stvoriteljevog uređenja, a ovo delo nije nešto što bi mogao da obavi bilo koji verski poglavar. Verski poglavar je samo vođa određene religije i ne može da predstavlja Boga, niti može da predstavlja Onoga koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja. Verski poglavar može da predvodi sve pripadnike čitave jedne religije, ali ne može da zapoveda svim stvorenim bićima pod kapom nebeskom – to je opštepriznata činjenica. Verski poglavar je samo vođa i ne može biti ravan Bogu (Stvoritelju). Sve su stvari u rukama Stvoritelja, i na kraju će se sve vratiti u ruke Stvoritelja. Čovečanstvo je stvorio Bog, i svaki čovek, ma kojoj religiji da pripada, vratiće se pod vlast Božju – to je neizbežno. Samo Bog je Svevišnji među svim stvarima, a čak i najviši vladar među svim stvorenim bićima takođe mora da se vrati pod Njegovu vlast. Ma koliko da je status nekog čoveka visok, taj čovek ne može da odvede čovečanstvo na prikladno odredište, i niko nije u stanju da sve stvari klasifikuje po vrstama. Sam Jahve je stvorio ljudski rod i svakog čoveka svrstao prema njegovoj vrsti, a kada nastupe krajnja vremena, On će Svoje delo i dalje obavljati Sam, klasifikujući sve stvari po vrstama – ovo delo niko sem Boga ne može da obavi. Sve tri etape dela koje se odvija od postanka do danas, obavio je Sȃm Bog, jedan jedini Bog. Činjenica o postojanju tri etape dela jeste činjenica Božjeg rukovođenja celokupnim čovečanstvom, činjenica koju niko ne može da porekne. Na kraju ove tri etape dela, sve će stvari biti klasifikovane po vrstama i vraćene pod Božju vlast, jer u celoj vaseljeni postoji samo ovaj jedan Bog i nema drugih religija. Onaj ko nije u stanju da stvori svet neće biti u stanju ni da ga privede kraju, dok će Onaj koji je stvorio svet zasigurno moći da ga dovede do kraja. Prema tome, ako neko nije u stanju da ovo doba privede kraju, već je samo u stanju da pomogne čoveku da kultiviše svoj um, onda on sasvim sigurno neće biti Bog i zasigurno neće biti Gospod ljudskome rodu. On neće biti sposoban da obavi tako veliko delo; postoji samo jedan koji može da izvede takvo delo, a svako ko nije u stanju da obavi ovo delo zasigurno je neprijatelj, a ne Bog. Sve zle religije u neskladu su sa Bogom, a pošto su u neskladu sa Bogom, one su neprijatelji Božji. Sav posao obavlja ovaj jedan istiniti Bog i čitavom vaseljenom zapoveda ovaj jedini Bog. Bez obzira da li je reč o Njegovom delu u Izraelu ili Kini, bez obzira da li to delo obavlja Duh ili telo, celokupno to delo obavlja Sȃm Bog i niko ga drugi ne može obaviti. Upravo zato što je On Bog celog čovečanstva, On svoje delo obavlja slobodno, nesputan nikakvim uslovima – ovo je najveća od svih vizija. Ako želite da, kao stvoreno biće, ispunite dužnost stvorenog bića i da razumete namere Božje, najpre morate razumeti delo Božje, morate razumeti Božje namere u odnosu na stvorena bića, morate razumeti Njegov plan upravljanja i morate razumeti sav značaj dela koje On obavlja. Oni koji ovo ne razumeju ne spadaju u umešna stvorena bića! Ako, kao stvoreno biće, ne razumete odakle potičete, ako ne shvatate istoriju ljudskog roda i celokupno delo koje Bog obavlja i ako, štaviše, ne razumete kako se čovečanstvo do danas razvijalo i ko komanduje celim čovečanstvom, onda vi niste sposobni da obavljate svoju dužnost. Bog je sve do danas predvodio ljudski rod i, otkako je stvorio čoveka na zemlji, On ga nikada nije napustio. Sveti Duh nikada ne prestaje da dela, nikada nije prestao da predvodi čovečanstvo i nikada ga nije napustio. Ali čovečanstvo ne shvata da Bog postoji, a još manje zna o Bogu. Ima li ičeg što više od ovoga ponižava sva stvorena bića? Lično Bog predvodi čoveka, ali čovek ne razume delo Božje. Iako si stvoreno biće, ti ipak ne razumeš svoju istoriju i nisi ni svestan ko te je vodio na tvom putovanju, potpuno si nesvestan dela koje Bog obavlja, pa stoga ni ne možeš da spoznaš Boga. Ako ti i sada još uvek živiš u neznanju, onda nikada nećeš ni biti kadar da svedočiš o Bogu. Danas Stvoritelj lično opet predvodi sve ljude i još jednom svim ljudima dopušta da vide Njegovu mudrost, svemoć, spasenje i divotu. Uprkos tome, ti još uvek ne shvataš ili ne razumeš – zar ti onda ne pripadaš onima koji neće primiti spasenje? Oni koji pripadaju Sotoni ne razumeju reči Božje, dok oni koji pripadaju Bogu mogu da čuju Božji glas. Svi oni koji shvataju i razumeju reči koje Ja izgovaram jesu oni koji će biti spaseni i koji će svedočiti o Bogu; svi oni koji ne razumeju reči koje izgovaram ne mogu svedočiti o Bogu, i oni će biti eliminisani. Oni koji ne razumeju Božje namere i ne shvataju delo Božje nesposobni su da spoznaju Boga i takvi ljudi ne mogu svedočiti o Bogu. Ako želiš da svedočiš o Bogu, onda moraš poznavati Boga; spoznaja Boga ostvaruje se kroz Božje delo. Sve u svemu, ako želiš da spoznaš Boga, moraš poznavati Božje delo: poznavanje Božjeg dela je od najveće važnosti. Kada tri etape dela budu privedene kraju, biće formirana grupa onih koji svedoče o Bogu, grupa ljudi koji su Boga spoznali. Svi ovi ljudi će poznavati Boga. Moći će da istinu sprovedu u delo i posedovaće ljudskost i razum. Svi oni će biti upoznati sa tri etape Božjeg dela spasenja. To je delo koje će na kraju biti ostvareno, a u ovim ljudima je kristalisano delo upravljanja dugo 6000 godina i oni su najsnažnije svedočanstvo konačnog poraza Sotone. Oni koji su u stanju da svedoče o Bogu moći će da prime Božje obećanje i blagoslov, i pripadaće grupi koja će preostati na samom kraju, grupi koja poseduje Božji autoritet i koja svedoči o Bogu. Možda svako od vas može postati član ove grupe, a možda to može samo polovina, ili vas jedva nekoliko – to će zavisiti od vaše volje i od vašeg traganja.