Danas, dok tražite da volite i spoznate Boga, s jedne strane morate da podnosite teškoće i oplemenjivanje, a s druge morate da platite cenu. Nijedan nauk nije dublji od nauka ljubavi prema Bogu i može se reći da nauk koji ljudi izvuku iz celoživotnog verovanja jeste kako voleti Boga. Drugim rečima, ako veruješ u Boga, svakako voliš Boga. Ako samo veruješ u Boga a ne voliš Ga i nisi stekao spoznaju o Bogu, i nikada nisi zavoleo Boga istinskom ljubavlju koja dolazi iz dubine tvog srca, onda je tvoja vera u Boga uzaludna; ako u tvojoj veri u Boga nema ljubavi prema Bogu, onda uzalud živiš i čitav tvoj život je najniži od svih oblika života. Ako tokom čitavog svog života nikada nisi voleo Boga, niti Mu udovoljio, koji je onda smisao tvog života? Šta je onda smisao tvog verovanja u Boga? Zar to nije uzaludan trud? Drugim rečima, ako će ljudi da veruju u Boga i vole Ga, onda moraju da plate cenu. Umesto da pokušavaju da se spolja ponašaju na određen način, treba da traže istinu u dubini svog srca. Ako mnogo voliš da pevaš i plešeš, ali nisi sposoban da primeniš istinu, može li se za tebe reći da voliš Boga? Voleti Boga iziskuje traženje Božjih namera u svemu, da kad god ti se nešto desi, uroniš duboko u sebe i pokušaš da dokučiš Božje namere i pokušaš da uvidiš gde se u tome nalaze Božje namere, šta On traži od tebe da postigneš, i kako da vodiš računa o Njegovim namerama. Na primer: dogodi se nešto što od tebe iziskuje da podneseš teškoće, i to je trenutak kada treba da shvatiš šta su tu Božje namere i kako da vodiš računa o Njegovim namerama. Ne smeš da udovoljavaš sebi: najpre sebe ostavi po strani. Ništa nije bednije od tela. Moraš nastojati da udovoljiš Bogu i moraš da izvršiš svoju dužnost. Sa takvim mislima, Bog će ti doneti posebno prosvećenje po ovom pitanju, a tvoje srce će takođe naći utehu. Bilo da je veliko ili malo, kada ti se nešto desi, prvo moraš ostaviti sebe po strani i smatrati telo najnižim od svega što postoji. Što više zadovoljavaš telo, to više slobode ono sebi daje; ako ga zadovoljiš jednom, sledeći put će tražiti još više. Kada to uzme maha, ljudi počinju još više da vole telo. Telo uvek ima ekstravagantne želje; ono uvek traži da mu udovoljiš i zadovoljiš ga iznutra, bilo da se radi o hrani, odeći, gubljenju strpljenja ili povlađivanju sopstvenim slabostima i lenjosti… Što više zadovoljavaš telo, njegove želje rastu i ono postaje još razuzdanije, sve do tačke kada u ljudskom telu počinju da se nastanjuju još dublje predstave i ono počne da se buni protiv Boga, veliča sebe i počinje da sumnja u delo Božje. Što više zadovoljavaš telo, to veće postaju njegove slabosti; uvek će ti se činiti da niko ne saoseća sa tvojim slabostima, uvek ćeš verovati da je Bog preterao i reći ćeš: „Kako Bog može biti tako strog? Zašto ne ostavi ljude malo na miru?“ Kada ljudi zadovoljavaju telo i daju mu previše značaja, oni uništavaju sebe. Ako istinski voliš Boga i ne udovoljavaš telu, tada ćeš videti da je sve što Bog čini vrlo ispravno i vrlo dobro, i da su Njegovo proklinjanje tvog buntovništva i sud o tvojoj nepravednosti opravdani. Biće prilika kada će te Bog grditi i dovoditi u red i menjati okolnosti ne bi li te smirio, primoravajući te da staneš pred Njega – a ti ćeš uvek smatrati da je ono što Bog radi divno. Stoga nećeš osećati veliku bol i smatraćeš da je Bog tako divan. Ako povlađuješ slabostima tela i kažeš da Bog preteruje, tada ćeš uvek osećati bol i potištenost i celokupno delo Božje biće ti nejasno i činiće ti se da Bog uopšte ne saoseća sa ljudskom slabošću, niti je svestan ljudskih teškoća. Zato ćeš se uvek osećati jadno i usamljeno, kao da si pretrpeo veliku nepravdu, i tada ćeš početi da se žališ. Što više na ovaj način povlađuješ slabostima tela, više će ti se činiti da Bog preteruje, sve dok se stvar toliko ne pogorša da ćeš početi da poričeš delo Božje i počećeš da se suprotstavljaš Bogu i obuzeće te buntovništvo. Stoga moraš da se pobuniš protiv tela, a ne da mu povlađuješ: „Moj suprug (supruga), deca, izgledi, brak, porodica – ništa od toga nije bitno! U mom srcu postoji samo Bog, i ja moram dati sve od sebe da zadovoljim Boga, a ne da zadovoljim telo.“ Moraš imati takvu odlučnost. Ako uvek imaš takvu odlučnost, onda ćeš, kada budeš primenjivao istinu i sebe stavljao po strani, biti u stanju da to učiniš sa vrlo malo truda. Postoji priča o jednom farmeru koji je na putu nabasao na zaleđenu zmiju. Farmer ju je podigao i privio na grudi, a kada je zmija oživela, ujela ga je i on je umro. Čovekovo telo je kao zmija: njegova suština je da škodi čovekovom životu – a kada sve bude po njegovom, tvoj život će biti izgubljen. Telo pripada Sotoni. U njemu su ekstravagantne želje, ono misli samo na sebe, ono želi da uživa u udobnosti i neradu, da se valja u lenjosti i dokolici, i kada mu u određenoj meri udovoljiš, na kraju će te progutati. Drugim rečima, ako ga ovaj put zadovoljiš, sledeći put će tražiti još više. Ono uvek ima ekstravagantne želje i nove prohteve i iskorišćava tvoje povlađivanje telu da bi ga ti još više cenio i živeo u njegovim ugodnostima – a ako ga ne prevaziđeš, na kraju ćeš uništiti samog sebe. Od toga kako ćeš izvršiti svoju pobunu protiv tela zavisi da li možeš da zadobiješ život pred Bogom i kakav će ti biti kraj. Bog te je spasao, izabrao i predodredio, a ako pak danas nisi voljan da Mu udovoljiš, nisi voljan da primeniš istinu, nisi voljan da se iskrenim bogoljubivim srcem pobuniš protiv sopstvenog tela, na kraju ćeš uništiti sebe i samim tim biti izložen ogromnom bolu. Ako uvek budeš povlađivao telu, Sotona će te postepeno progutati i ostaviti bez života ili dodira Duha, sve dok ne dođe dan kada će u tebi ostati samo mrak. Kada budeš živeo u mraku, to će značiti da te je Sotona zatočio, da ti Bog više nije u srcu, i tada ćeš poreći Božje postojanje i napustićeš Ga. Stoga, ako ljudi žele da vole Boga, oni moraju da plate cenu bola i da istrpe teškoće. Nema potrebe za spoljašnjom zanesenošću ili teškoćama, za više čitanja i više trčkaranja unaokolo; umesto toga, oni treba da ostave po strani stvari koje su u njima: ekstravagantne misli, lične interese i njihove sopstvene zamisli, predstave i namere. Takve su Božje namere.

Božje orezivanje spoljne naravi ljudi takođe je jedan deo Njegovog dela; orezivanje spoljnog, nenormalnog čoveštva ljudi, na primer, ili sa njihovim životnim stilom ili navikama, obredima i običajima, kao i sa njihovim spoljašnjim ponašanjem i zanesenošću. Ali kada On traži da ljudi primene istinu i promene svoju narav, ono što prvenstveno oreuje jesu namere i predstave u njima. Samo orezivanje tvoje spoljašnje naravi nije teško; to je kao da se od tebe traži da ne jedeš hranu koju voliš, što je lako. Međutim, nije lako osloboditi se onoga što se dotiče predstava u tebi. To od ljudi zahteva da se pobune protiv tela i da plate cenu, kao i da pate pred Bogom. To se posebno odnosi na namere ljudi. Od kada su ljudi počeli da veruju u Boga, imali su mnoge pogrešne namere. Kada ne primenjuješ istinu, osećaš da su sve tvoje namere ispravne, ali kada ti se nešto dogodi, videćeš da u tebi postoji mnogo pogrešnih namera. Stoga, kada Bog usavršava ljude, On ih navodi da shvate da u njima postoji mnogo predstava koje ometaju njihovu spoznaju Boga. Kada ti postane jasno da su tvoje namere pogrešne, ako si u stanju da prestaneš da sprovodiš praksu shodno svojim predstavama i namerama, i u stanju si da svedočiš o Bogu, i da budeš postojan u svom stavu šta god da ti se dogodi, to je dokaz da si se pobunio protiv tela. Kada se budeš pobunio protiv tela, u tebi će svakako doći do borbe. Sotona će pokušati da natera ljude da ga slede, pokušaće da ih natera da slede predstave tela i da se drže interesa tela – ali Božje reči će prosvetiti i prosvetliti ljude iznutra, i ovoga puta je do tebe hoćeš li slediti Boga ili ćeš slediti Sotonu. Bog traži od ljudi da primenjuju istinu pre svega da bi orezao stvari u njima, da bi orezao njihove misli i predstave koje nisu u skladu sa Božjim namerama. Sveti Duh dodiruje ljude u njihovim srcima i prosvećuje ih i prosvetljuje. Dakle, iza svega što se događa bije se bitka: svaki put kada ljudi sprovode istinu ili sprovode ljubav prema Bogu, bije se velika bitka, te iako deluje da je sve u redu sa njihovim telom, u dubini njihovih srca bije se bitka na život i smrt – i tek posle te intenzivne bitke, posle veoma dugog razmišljanja, može biti odlučena pobeda ili poraz. Čovek ne zna da li da se smeje ili da plače. Budući da su mnoge namere u ljudima pogrešne, ili zato što je veliki deo Božijeg dela u suprotnosti sa njihovim predstavama, kada ljudi sprovode istinu, iza scene se bije velika bitka. Kada budu primenili ovu istinu, iza scene, ljudi će u svojoj tuzi proliti bezbroj suza pre nego što najzad odluče da udovolje Bogu. Zbog ove bitke ljudi trpe patnju i oplemenjivanje; to je istinska patnja. Ako, kada te stigne bitka, budeš mogao da istinski staneš na stranu Božju, bićeš u stanju da udovoljiš Bogu. Dok se primenjuje istina, neizbežna je unutrašnja patnja; kada bi u vreme primenjivanja istine u ljudima sve bilo u redu, onda ne bi bilo potrebe da ih Bog usavršava, niti bi bilo bitke, niti bi oni patili. Upravo zato što u ljudima postoji mnogo toga što Bogu nije prikladno za upotrebu i zato što je umnogome prisutna buntovna priroda tela, ljudi treba mnogo temeljnije da nauče lekciju o pobuni protiv tela. To je ono što Bog naziva patnjom koju je tražio da čovek prođe sa Njim. Kada naiđete na teškoće, požurite da se pomolite Bogu: „O, Bože! Želim da Ti udovoljim, želim da izdržim poslednje muke da bih udovoljio Tvome srcu, i koliko god velike bile prepreke na koje ću naići, ipak moram da Ti udovoljim. Čak i ako moram da se odreknem čitavog svog života, ipak moram da Ti udovoljim!“ Sa takvom odlučnošću, kada se ovako moliš, moći ćeš da budeš postojan u svom svedočenju. Svaki put kada ljudi sprovode istinu, svaki put kada se oplemenjuju, svaki put kada su kušani i svaki put kada ih stigne Božje delo, oni moraju da podnesu ogroman bol. Sve to je ispit za ljude, tako da se u svima njima vodi bitka. To je prava cena koju plaćaju. Više čitanja Božjih reči i više trčkaranja unaokolo deo su te cene. To je ono što ljudi treba da urade, to je njihova dužnost i odgovornost koju treba da ispune, ali ljudi moraju da ostave po strani ono što u njima treba da bude ostavljeno po strani. Ako to ne učiniš, onda, bez obzira na to kolika je tvoja spoljašnja patnja, bez obzira na to koliko trčiš unaokolo, sve će biti uzalud! Što znači da samo promene unutar tebe mogu da odrede da li tvoje spoljašnje teškoće imaju vrednost. Kada se tvoja unutrašnja narav bude promenila i kada sprovedeš istinu u delo, tada će sva tvoja spoljašnja patnja zadobiti Božje odobrenje; a ako ne dođe do promene u tvojoj unutrašnjoj naravi, onda, bez obzira na to koliko patnje podneseš ili koliko naizgled trčkaraš unaokolo, Božje odobrenje neće stići – a sve teškoće koje nisu potvrđene od Boga uzaludne su. Dakle, da li će Bog odobriti cenu koju si platio zavisi od toga da li je u tebi došlo do promene ili nije, i da li sprovodiš istinu u delo ili ne, i da li se buniš protiv sopstvenih namera i predstava da bi uspeo da udovoljiš Božjim namerama, da stekneš spoznaju Boga i odanost Bogu. Bez obzira na to koliko trčkaraš unaokolo, ako nikada nisi uspeo da se pobuniš protiv sopstvenih namera, već si samo tražio spoljašnje aktivnosti i zanesenost, te nikada nisi obratio nimalo pažnje na svoj život, onda će tvoje teškoće biti uzaludne. Ako u određenom okruženju želiš nešto da kažeš, ali u sebi osećaš da ne bi bilo pravo to reći, da od izgovaranja tih reči tvoja braća i sestre ne bi imali koristi i da bi one mogle da ih povrede, onda to nećeš reći, opredelićeš se za unutrašnji bol, jer takve reči nisu sposobne da udovolje Božjim namerama. Tada će se u tebi voditi bitka, ali ti ćeš biti voljan da trpiš bol i da se odrekneš onoga što voliš. Bićeš voljan da podneseš tu nevolju da bi udovoljio Bogu, i mada ćeš trpeti bol u sebi, ti nećeš povlađivati telu i Božje srce će biti zadovoljeno, kao što ćeš i ti osetiti utehu u sebi. To znači istinski platiti cenu i to je cena koju Bog želi. Ako ovo budeš primenjivao, Bog će te sigurno blagosloviti; ako ne možeš to da postigneš, onda bez obzira na to koliko razumeš ili koliko si vičan govornik, sve će biti uzalud! Ako na putu ka ljubavi prema Bogu budeš u stanju da staneš na stranu Boga kada se On bori protiv Sotone, i ne vratiš se Sotoni, to će značiti da si dostigao ljubav prema Bogu i da si postojan u svom svedočenju.

Svaki korak dela Božjeg koji se dešava u ljudima spolja deluje kao da se radi o interakciji između ljudi, kao da je nastao od ljudskog uređenja ili ljudskog ometanja. Ali iza scene, svaki korak dela, i sve što se dešava, jeste Sotonina opklada pred Bogom, i zahteva od ljudi da budu postojani u svom svedočenju o Bogu. Na primer, kada je Jov bio kušan, Sotona se iza scene kladio sa Bogom, a ono što se dogodilo Jovu bilo je ljudsko delo ili uplitanje ljudi. Iza svakog koraka dela koje Bog obavlja u vama nalazi se Sotonina opklada sa Bogom – iza svega toga je bitka. Na primer, ako gajiš predrasude prema svojoj braći i sestrama, doći će ti reči koje ćeš želeti da kažeš – reči koje osećaš da neće biti ugodne Bogu – ali ako ih ne izgovoriš, u sebi ćeš osećati nelagodu i u tom trenutku će u tebi početi bitka: „Da li da kažem ili da ne kažem?“ To je bitka. Dakle, u svemu na šta naiđeš postoji bitka, a kada je bitka u tebi, zahvaljujući tvojoj stvarnoj saradnji i stvarnoj patnji, Bog deluje u tebi. Naposletku ćeš biti u stanju da to u sebi ostaviš po strani i bes će biti prirodno ugašen. Takav je učinak tvoje saradnje s Bogom. Sve što ljudi čine zahteva od njih da svojim trudom plate određenu cenu. Bez stvarnih teškoća, oni ne mogu da udovolje Bogu; oni se čak ni ne približe tome da udovolje Bogu i samo izgovaraju prazne parole! Mogu li ove prazne parole da udovolje Bogu? Kada se Bog i Sotona bore u duhovnom carstvu, kako da zadovoljiš Boga i kako da ostaneš čvrst u svom svedočenju o Njemu? Trebalo bi da znaš da je sve što ti se dešava jedna velika kušnja i trenutak kada si potreban Bogu da svedočiš. Iako su takve stvari spolja naizgled nevažne, kada se dogode, one pokazuju da li voliš Boga ili ne. Ako Ga voliš, moći ćeš postojano da svedočiš o Njemu, a ako ne sprovodiš ljubav prema Njemu, to ukazuje da si neko ko ne primenjuje istinu, da ne poseduješ ni istinu ni život, da si bezvredan! Sve što se dešava ljudima dešava se kada je Bogu potrebno da oni budu postojani u svom svedočenju o Njemu. Iako ti se trenutno ništa bitno ne dešava u životu i ne svedočiš, svaka pojedinost tvog svakodnevnog života ima veze sa svedočenjem o Bogu. Ako možeš da zadobiješ divljenje svoje braće i sestara, članova svoje porodice i svih oko sebe; ako jednog dana budu došli nevernici i budu se divili svemu što radiš i budu videli da je sve što Bog čini divno, to će značiti da si svedočio. Iako nemaš uvid i lošeg si kova, kroz Božje usavršavanje ćeš biti u stanju da Mu udovoljiš i da vodiš računa o Njegovim namerama, pokazujući drugima kako je On obavio veliko delo u ljudima najlošijeg kova. Kada ljudi spoznaju Boga i postanu pobednici pred Sotonom, odani Bogu u velikoj meri, onda od te grupe ljudi niko nema jači, i to je najveće svedočanstvo. Iako nisi u stanju da obaviš veliko delo, u stanju si da udovoljiš Bogu. Drugi ne mogu da ostave svoje predstave po strani, ali ti možeš; drugi ne mogu da svedoče o Bogu tokom svojih stvarnih iskustava, ali ti možeš da iskoristiš svoj trenutni rast i dela da bi uzvratio Božju ljubav i da odlučno posvedočiš o Njemu. Samo se to računa kao stvarna ljubav prema Bogu. Ako za to nisi sposoban, onda ti ne svedočiš među članovima svoje porodice, među braćom i sestrama, niti pred ljudima na svetu. Ako ne možeš da svedočiš pred Sotonom, Sotona će te ismevati, ophodiće se prema tebi kao da si bezvredan, kao da si igračka, često će te praviti budalom i izluđivati te. U budućnosti te mogu zadesiti velike kušnje – ali danas, ako iskrenim srcem voliš Boga i ako, bez obzira na to kolike su kušnje pred tobom, nezavisno od onoga što će ti se dogoditi, možeš da budeš postojan u svom svedočenju i u stanju si da udovoljiš Bogu, onda će tvoje srce biti utešeno i nećeš osećati strah bez obzira na to kolike će biti kušnje na koje ćeš naići u budućnosti. Vi ne možete da vidite šta će se desiti u budućnosti; vi možete da udovoljite Bogu samo u današnjim okolnostima. Vi ste nesposobni da obavite bilo kakvo veliko delo i treba da se usredsredite na udovoljavanje Bogu kroz doživljavanje Njegovih reči u stvarnom životu, i treba da odlučno i glasno svedočite, tako da osramotite Sotonu. Iako će tvoje telo ostati nezadovoljeno i patiće, ti ćeš udovoljiti Bogu i osramotiti Sotonu. Ako to uvek budeš primenjivao, Bog će otvoriti put pred tobom. Kada jednog dana dođe do velike kušnje, drugi će pokleknuti, ali ti ćeš i dalje biti u stanju da stojiš postojano: zbog cene koju si platio, Bog će te zaštititi tako da možeš čvrsto da stojiš i ne poklekneš. Ako si obično u stanju da istinu sprovodiš u delo i da udovoljiš Bogu iskrenim bogoljubivim srcem, onda će te Bog sigurno zaštititi tokom budućih kušnji. Iako si nepromišljen i skromnog rasta i lošeg kova, Bog neće imati predrasuda prema tebi. Sve zavisi od toga da li su tvoje namere ispravne. Danas si u stanju da udovoljiš Bogu i u tome si pažljiv do najsitnijih pojedinosti, ti udovoljavaš Bogu u svemu, imaš iskreno bogoljubivo srce, ti svoje istinsko srce daješ Bogu, a iako postoje neke stvari koje ne možeš da razumeš, ti možeš da staneš pred Boga da ispraviš svoje namere, da tražiš Božje namere i činiš sve što je potrebno da udovoljiš Bogu. Možda će te tvoja braća i sestre napustiti, ali će tvoje srce udovoljavati Bogu, a ti nećeš žudeti za telesnim zadovoljstvima. Ako uvek to budeš primenjivao, bićeš zaštićen kada te stigne velika kušnja.

Na koje su unutrašnje stanje ljudi usmerene kušnje? Usmerene su na buntovničku narav u ljudima koja nije u stanju da udovolji Bogu. Mnogo je toga nečistog u ljudima, i mnogo licemernog, i zato Bog podvrgava ljude kušnjama da bi ih očistio. Ali ako si danas u stanju da udovoljiš Bogu, onda će buduće kušnje za tebe biti savršene. Ako danas nisi u stanju da udovoljiš Bogu, onda će te buduće kušnje dovoditi u iskušenje i ti ćeš nesvesno pokleknuti, i tada nećeš biti u stanju da pomogneš sebi, zato što ne možeš da pratiš korak Božjeg dela i ne poseduješ pravi rast. Dakle, ako želiš da u budućnosti budeš u stanju da budeš postojan, da bolje udovoljiš Bogu i da Ga slediš do samog kraja, danas moraš da izgradiš čvrstu osnovu. Moraš da udovoljiš Bogu sprovodeći istinu u svemu i da vodiš računa o Njegovim namerama. Ako uvek budeš to primenjivao, u tebi će postojati osnova i Bog će u tebi nadahnuti srce koje Ga voli, i On će ti dati veru. Jednog dana, kada te kušnja zaista zadesi, može se desiti da ćeš pretrpeti određenu bol i u nekoj meri osećati žalost, da ćeš trpeti razarajuću tugu, kao da si umro – ali se tvoje bogoljubivo srce neće promeniti, i postaće još dublje. Takvi su blagoslovi Božji. Ako si u stanju da pokornog srca prihvatiš sve što Bog kaže i čini danas, onda će te Bog sigurno blagosloviti, tako da ćeš ti biti neko koga je Bog blagoslovio i ko prima Njegovo obećanje. Ako se danas ne baviš praktičnom primenom, kada te jednog dana stigne kušnja, nećeš imati vere ili srce puno ljubavi, i tada će se kušnja pretvoriti u iskušenje; bićeš bačen u Sotonino iskušenje i nećeš imati načina da pobegneš. Danas si možda u stanju da stojiš postojano kada te zadesi mala kušnja, ali to ne mora da znači da ćeš biti u stanju da ostaneš postojan i kada te jednog dana sustigne neka veća kušnja. Neki ljudi su uobraženi i misle da su već skoro savršeni. Ako u takvim trenucima ne ideš dublje, već ostaneš samozadovoljan, onda ćeš biti u opasnosti. Danas Bog ne sprovodi svoje delo velikih kušnji i sve izgleda kao da je u redu, ali kada te Bog bude kušao, shvatićeš da imaš previše nedostataka, zato što je tvoj rast isuviše mali i nisi sposoban da izdržiš velike kušnje. Ako ostaneš takav kakvi jesi i nalaziš se u stanju inercije, onda ćeš, kada kušnja dođe, ti pokleknuti. Vi treba često da gledate koliko je vaš rast mali; samo na taj način ćete napredovati. Ako samo tokom kušnje primećuješ da je tvoj rast tako mali, da je tvoja snaga volje tako slaba, da je premalo toga u tebi istinito, i da ne odgovaraš Božjim namerama – ako tek tada to shvatiš, biće prekasno.

Ako ne poznaješ Božju narav, onda ćeš tokom kušnji neminovno pokleknuti, zato što nemaš svest o tome kako Bog usavršava ljude, na koji način ih usavršava, a kada te Božje kušnje sustignu i ne budu odgovarale tvojim predstavama, nećeš biti u stanju da stojiš postojano. Istinska Božja ljubav je čitava njegova narav, a kada se čitava Božja narav prikaže ljudima, šta to onda donosi tvom telu? Kada se ljudima bude pokazala pravedna Božja narav, njihovo telo će neminovno pretrpeti mnogo bola. Ako ne pretrpiš ovaj bol, onda te Bog ne može usavršiti, niti ćeš moći da posvetiš istinsku ljubav Bogu. Ako te Bog usavrši, On će ti svakako prikazati čitavu Svoju narav. Od vremena stvaranja do danas, Bog nikada nije pokazao čoveku čitavu svoju narav – ali u poslednjim danima On to otkriva ovoj grupi ljudi koje je predodredio i izabrao, i usavršavajući ljude On otkriva Svoju narav, kroz šta On upotpunjuje grupu ljudi. Takva je istinska Božja ljubav prema ljudima. Da bi iskusili istinsku Božju ljubav, potrebno je da ljudi istrpe ogroman bol i da plate visoku cenu. Tek posle toga će biti zadobijeni od Boga i moći će da uzvrate svoju istinsku ljubav Bogu, i samo tada će Božje srce biti zadovoljeno. Ako ljudi žele da ih Bog usavrši, i ako žele da slede Njegovu volju, i u potpunosti daju svoju istinsku ljubav Bogu, onda moraju iskusiti mnogo patnje i mnogo muka zbog okolnosti u kojima se nalaze, da bi pretrpeli bol gori od smrti. Naposletku će biti primorani da vrate svoje istinsko srce Bogu. Da li neko zaista voli Boga ili ne otkriva se tokom teškoća i oplemenjivanja. Bog pročišćava ljudsku ljubav, a to se takođe postiže samo tokom teškoća i oplemenjivanja.