Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Delo kvalifikovanog delatnika ljude može da izvede na pravi put i omogući im da snažnije zakorače u istinu. Njegovo delo može dovesti ljude pred Boga. Pored toga, delo jednog takvog delatnika može varirati od pojedinca do pojedinca i nije sputano pravilima, te ljudima omogućava oslobađanje i slobodu, kao i sposobnost postepenog stasavanja u životu i dubljeg ulaska u istinu. Delo nekvalifikovanog delatnika daleko je manje uspešno. Njegovo delo je glupo. On jedino može da ljude uvede u pravila, a ono što on zahteva od ljudi ne varira od pojedinca do pojedinca; on ne deluje u skladu sa stvarnim potrebama ljudi. U ovakvom tipu dela ima isuviše mnogo pravila i previše doktrina, te ono ljude ne može da uvede u stvarnost, niti u normalnu praksu životnog razvoja. Ono samo može ljudima da omogući da se pridržavaju nekolicine bezvrednih pravila. Takvo usmeravanje ljude može samo da odvede na stranputicu. On te vodi tako da postaneš sličan njemu i može te dovesti u ono što on ima i što jeste. Da bi sledbenici mogli da razluče da li su njihove vođe kvalifikovane, ključno je da sagledaju put kojim ih vode i rezultate njihovog rada, te da vide da li sledbenici primaju načela u skladu sa istinom i da li dobijaju načine praktičnog delovanja koji su pogodni za njihov preobražaj. Ti treba da praviš razliku između različitih delovanja različitih tipova ljudi; ne treba da budeš glupi sledbenik. Ovo se odnosi na pitanje čovekovog ulaska. Ako ne možeš da razlikuješ koja osoba u svom vođstvu poseduje put, a koja ne, lako ćeš biti obmanut. Sve ovo neposredno utiče na tvoj život.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i delo čoveka”

Šta je to lažni starešina? Naravno, to je neko ko nije u stanju da obavi stvaran posao, neko ko ne ispunjava svoje dužnosti starešine. On ne obavlja nikakav stvaran ni važan rad; samo se bavi nekakvim opštim poslovima i površnim zadacima, stvarima koje nemaju nikakve veze sa život-ulaskom ni sa istinom. Ma koliko takvih poslova obavljao, to nema nikakvog značaja. Zato takve starešine nazivamo lažnim. Kako da čovek tačno raspozna lažnog starešinu? Da počnemo sada sa našom detaljnom analizom. Najpre treba jasno istaći da je prva obaveza starešine ili delatnika da predvodi ljude u jedenju i pijenju Božjih reči, kao i da u zajedništvu razgovara o istini na takav način da ga ljudi razumeju i da uđu u istina-stvarnost. To je najvažnije merilo koje treba primeniti da se proveri da li je starešina pravi ili lažni. Treba videti da li je on u stanju da predvodi ljude u jedenju i pijenju Božjih reči i u razumevanju istine, te da li je u stanju da koristi istinu da bi rešio probleme. To je jedino merilo za proveru toga kakav kov i kakvu sposobnost razumevanja Božjih reči ima određeni starešina ili delatnik i da li je u stanju da predvodi Božji izabrani narod kako bi ovaj ušao u istina-stvarnost. Ako je starešina ili delatnik u stanju da shvati Božje reči na čist način i da razume istinu, on treba da u skladu sa Božjim rečima razreši predstave i zamisli koje ljudi gaje o veri u Boga i da im pomogne da razumeju praktičnost Božjeg dela. Treba u skladu sa Božjim rečima da razreši i stvarne teškoće sa kojima se susreće Božji izabrani narod, naročito po pitanju pogrešnih pogleda koje on ima u svojoj veri ili pogrešnog razumevanja obavljanja dužnosti. On mora i da primeni Božje reči da bi rešio probleme koji se ispoljavaju kada se ljudi suočavaju sa raznim kušnjama i nedaćama i mora da bude kadar da predvodi Božji izabrani narod da razume i upražnjava istinu i da uđe u stvarnost Njegove reči. Istovremeno mora detaljno da analizira razne ljudske iskvarene naravi na osnovu iskvarenih stanja razotkrivenih u Božjim rečima, kako bi Božji izabrani narod video koja se od tih stanja odnose na njega, stekao znanje o samom sebi, zamrzeo Sotonu i pobunio se protiv njega, što će Božjem izabranom narodu omogućiti da ostane postojan u svom svedočenju, da porazi Sotonu i da oda slavu Bogu kroz sve vrste kušnji. To je rad koji starešine i delatnici treba da obavljaju. To je najosnovniji, najvažniji i najneophodniji rad crkve. Ako ljudi koji služe kao starešine imaju sposobnost shvatanja Božjih reči i kov da da razumeju istinu, ne samo da će biti u stanju da razumeju Božje reči i da uđu u njihovu stvarnost, već će biti kadri i da usmeravaju one koje predvode, da ih vode i nastoje da im pomognu da i oni razumeju Božje reči i da uđu u stvarnost. Ali upravo je kov da se shvate Božje reči i da se razume istina ono što nedostaje lažnom starešini. On ne razume Božje reči, ne zna iskvarene naravi koje ljudi u različitim okolnostima ispoljavaju, a koje su u Njegovim rečima razotkrivene, kao ni koja stanja dovode do otpora prema Bogu, žalbi na Boga i izdaje Boga, i tako dalje. Lažne starešine nisu u stanju da razmišljaju o sebi ni da povežu Božje reči sa sobom, razumeju tek nešto doktrine i par pravila iz bukvalnog značenja Božjih reči. Kada u zajedništvu razgovaraju sa ljudima, oni samo recituju Njegove reči, pa zatim objašnjavaju njihovo bukvalno značenje. A misle da, čineći to, razgovaraju u zajedništvu o istini i obavljaju stvaran posao. Ako je neko u stanju da čita i recituje Božje reči poput njih, oni će ga smatrati čovekom koji voli i razume istinu. Lažni starešina razume samo bukvalno značenje Božjih reči; on suštinski ne razume istinu Božjih reči, pa stoga nije kadar da govori o svom iskustvenom znanju o njima. Lažne starešine nisu kadre da shvate Božje reči; u stanju su da razumeju samo njihovo površno značenje, a veruju da to znači shvatiti Njegove reči i razumeti istinu. U svakodnevnom životu uvek tumače bukvalno značenje Božjih reči da bi druge posavetovali i da bi im pomogli, smatrajući da je to obavljanje posla i da oni to predvode ljude da jedu i piju Božje reči i uđu u njihovu stvarnost. Činjenica je da lažne starešine, iako često ovako sa ljudima u zajedništvu razgovaraju o Božjim rečima, nisu kadre da reše ni najmanji stvarni problem, pa tako Božji izabrani narod ostaje nesposoban da sprovede Njegove reči u delo i da ih doživi. Ma koliko pohađali okupljanja i jeli i pili Božje reči, oni ipak ne razumeju istinu, niti imaju život-ulazak i niko od njih nije kadar da govori o svom iskustvenom znanju. Čak i ako zli ljudi i bezvernici prouzrokuju ometanja u crkvi, niko nije u stanju da ih raspozna. Kada lažni starešina vidi bezvernika ili zlog čoveka kako prouzrokuje ometanje, on ne pokazuje pronicljivost, već tom čoveku daje ljubav i ubeđuje ga, traži od drugih da prema njemu budu tolerantni i strpljivi, te mu povlađuje, dok ovaj nastavlja da ometa rad crkve. To dovodi do toga da sve stavke crkvenog rada postaju sasvim jalove. To je posledica činjenice da lažni starešina ne obavlja stvaran rad. Lažne starešine nisu u stanju da koriste istinu da bi rešile probleme, što je dovoljan dokaz da ti ljudi nemaju istina-stvarnost. Kada govore, oni samo deklamuju reči i doktrine i sve što drugima savetuju da primene jesu doktrine i pravila. Kada, na primer, neko razvije pogrešno razumevanje Boga, lažne starešine mu kažu: „Božje reči su o ovome već govorile: ma šta Bog radio, to je čovekovo spasenje, to je ljubav. Vidi kako su Njegove reči jasne, kako eksplicitne. Kako možeš i dalje pogrešno da Ga razumeš?” Takva su uputstva koja lažne starešine daju ljudima. Deklamuju reči i doktrine da opomenu ljude, da ih sputaju i da ih nateraju da se pridržavaju pravila. To nije ni najmanje efikasno i ne može da reši nikakve probleme. Lažne starešine su u stanju jedino da izgovaraju reči i doktrine da bi usmeravali ljude, a ti ljudi onda misle da to što su u stanju da izgovaraju doktrine znači da su zakoračili u istina-stvarnosti. Ali kada ih zadesi neka teškoća, oni ne znaju kako da postupe, nemaju put, a sve reči i doktrine koje su razumeli padaju u zapećak. Šta nam to pokazuje? Pokazuje da razumevanje doktrine nije nimalo korisno ni vredno. Jedino što lažne starešine razumeju jesu doktrine. Oni nisu kadri da u zajedništvu razgovaraju o istini da bi rešili probleme; njihovi postupci su neprincipijelni i oni u životu samo slede neka pravila koja smatraju dobrim. Takvi ljudi ne poseduju istina-stvarnosti. Zato, kada lažne starešine predvode ljude da jedu i piju Božje reči, to nema nikakvog stvarnog efekta. U stanju su da ljudima objasne samo bukvalno značenje Božjih reči i ne mogu da im pomognu da steknu prosvećenje iz Božjih reči, niti da razumeju kakve iskvarene naravi imaju. Lažne starešine ne razumeju šta su ljudska stanja niti kakvu narav-suštinu ljudi otkrivaju kada se suoče se nekom datom situacijom, koje Božje reči treba koristiti da bi se razrešila ta pogrešna stanja i te iskvarene naravi, šta o tim stanjima i naravima kažu Božje reči, koji su zahtevi i načela Božjih reči i istine u njima. Lažne starešine ne razumeju ništa o tim istina-stvarnostima. Oni samo savetuju ljude, govoreći im: „Jedite i pijte više Božjih reči. U njima je istina. Razumećete kada budete pročitali više Njegovih reči. Ako neke od njih ne razumete, treba samo više da se molite, više da tragate i više da razmišljate o njima.” Tako oni ljude savetuju, a kada to čine, nisu u stanju da reše probleme. Ma ko da se susretne sa nekim problemom i dođe kod lažnog starešine da od njega zatraži pomoć, ovaj uvek kaže istu stvar. Taj čovek, nakon toga, i dalje niti poznaje sebe, niti razume istinu. Neće biti u stanju da reši sopstveni stvarni problem, niti da razume kako da sprovede Božje reči u delo, te će se samo pridržavati bukvalnog značenja Božjih reči i pravila. Što se tiče istina-načela primene Božjih reči ili stvarnosti u koje treba da uđe, te stvari i dalje neće razumeti. To je posledica rada lažnih starešina: nema ni jednog stvarnog rezultata.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (1)”

Kako neko treba da proceni da li starešina ispunjava obaveze starešina i delatnika, ili je lažni starešina? Na najosnovnijem nivou, morate da vidite da li je sposoban da obavlja stvarni posao i da li je tog kova ili ne. Zatim, treba videti da li oseća teret da dobro uradi taj posao. Zanemarite koliko lepo zvuče stvari koje govori i koliko deluje kao da razume doktrine, i ignorišite koliko je talentovan i nadaren kada se bavi spoljnim pitanjima – te stvari nisu važne. Ono što je najbitnije jeste da li je u stanju da ispravno izvrši najosnovnije stavke crkvenog rada, da li može da rešava probleme koristeći istinu i da li može da uvede ljude u istina-stvarnost. Ovo je najosnovniji i najvažniji posao. Bez obzira koliko je dobrog kova, koliko je talentovan ili koliko poteškoća može da izdrži i koliku cenu može da plati, ako nije u stanju da uradi taj deo stvarnog posla, onda je i dalje lažni starešina. Neki ljudi kažu: „Zaboravite to što sada ne radi nikakav stvarni posao. Dobrog je kova i sposoban je. Ako se jedno vreme budu obučavao, onda će sigurno moći da obavlja stvarni posao. Osim toga, nije uradio ništa loše i nije počinio nikakvo zlo, niti je prekidao i ometao rad – kako možeš da kažeš da je lažni starešina?” Kako da to objasnimo? Nije važno koliko si talentovan, kakvog si kova i obrazovanja, koliko slogana možeš da uzvikneš ili koliko reči i doktrina si razumeo; nema veze koliko si zauzet i koliko si iscrpljen u jednom danu, niti koliko si daleko putovao, niti koliko crkava posećuješ, niti koliko rizika preuzimaš i patnje podnosiš – ništa od toga nije važno. Ono što je važno jeste da li obavljaš svoj posao prema radnim aranžmanima, da li precizno sprovodiš te aranžmane; da li tokom svog starešinstva učestvuješ u svakom konkretnom poslu za koji si odgovoran i koliko si stvarnih problema zaista rešio; koliko je pojedinaca shvatilo istina-načela zbog tvog starešinstva i usmeravanja, i koliko je rad crkve napredovao i razvio se – ono što je važno jeste da li si postigao ove rezultate ili ne. Bez obzira na konkretan posao u kom učestvuješ, važno je da li dosledno pratiš i upravljaš radom, a ne da se ponašaš nadmeno i izdaješ naređenja. Osim toga, takođe je važno da li imaš život-ulazak dok vršiš svoju dužnost, da li možeš da rešavaš probleme u skladu sa načelima, da li poseduješ svedočenje o sprovođenju istine u delo, i da li možeš da se nosiš sa stvarnim problemima i da rešavaš stvarne probleme sa kojima se suočava Božji izabrani narod. Sve su te i druge slične stvari kriterijumi za procenu da li je starešina ili delatnik ispunio svoje obaveze.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (9)”

Sve lažne starešine mogu da propovedaju reči i doktrine, svi su oni pseudo-duhovni, ne mogu da rade bilo kakav stvaran posao i ne shvataju istinu uprkos tome što veruju u Boga dugi niz godina, te se može reći da nemaju duhovno razumevanje. Oni misle da biti crkveni starešina znači da samo treba da propovedaju neke reči i doktrine, da izvikuju neke parole i da ljudima malo objasne Božje reči, pa će oni da shvate istinu. Oni ne znaju šta znači raditi, ne znaju koje su tačno odgovornosti starešina i delatnika, i ne znaju zašto tačno Božja kuća bira nekoga da bude starešina ili delatnik, niti koji tačno problemi treba time da se reše. Dakle, ma koliko se u Božjoj kući razgovaralo u zajedništvu o tome da starešine i delatnici moraju da prate, ispituju i nadgledaju rad, da moraju odmah da otkriju i reše probleme u radu, i tako dalje, oni ne prihvataju i ne razumeju ništa od toga. Oni nisu u stanju da dostignu, niti da ostvare zahteve koje Božja kuća ima prema starešinama i delatnicima i ne mogu da shvate probleme vezane za stručne veštine koje obavljanje dužnosti podrazumeva, kao ni pitanje načela za izbor nadzornika, i tome slično, a čak i ako znaju za te probleme, oni i dalje nisu u stanju da se nose s njima. Zato pod vođstvom takvih lažnih starešina ne mogu da se razreše svi problemi koji se javljaju u radu crkve. Ne samo da bez rešenja dugo ostaju problemi vezani za stručne veštine sa kojima se Božji izabrani narod susreće prilikom obavljanja svojih dužnosti, već bez rešenja dugo ostaju i teškoće u život-ulasku Božjeg izabranog naroda, a kada neke starešine i delatnici ili nadzornici različitih stavki rada nisu u stanju da obavljaju stvaran posao, oni se ne otpuštaju odmah, niti se preraspoređuju, i tako dalje. Nijedan od tih problema se ne rešava brzo, a samim tim se i efikasnost raznih stavki rada u crkvi stalno smanjuje, dok efikasnost rada postaje sve slabija i slabija. Što se tiče osoblja, oni koji su donekle nadareni i vešti na rečima postaju starešine i delatnici, dok se ne unapređuju i ne gaje oni koji vole istinu, koji mogu veoma marljivo i neumorno da rade, a da se pritom nikada ne pobune; takvi ljudi se tretiraju kao službenici, a razni tehnički kadrovi koji imaju određene sposobnosti ne koriste se razumno. Pritom, neki ljudi koji iskreno obavljaju svoju dužnost ne dobijaju životnu opskrbu, i tako tonu u negativnost i slabost. Štaviše, ma koliko zla antihristi i zli ljudi počinili, lažne starešine se prave kao da ništa ne vide. Ako neko razotkrije zlu osobu ili antihrista, lažne starešine će im čak reći da se prema toj osobi odnose s ljubavlju i da im daju priliku da se pokaju. Time dozvoljavaju zlim ljudima i antihristima da čine zlo i da izazivaju ometanje u crkvi, što zadugo odlaže uklanjanje i proterivanje tih zlih ljudi, bezvernika i antihrista, te oni nastavljaju da čine zlo u crkvi i da ometaju njen rad. Lažne starešine nisu u stanju da se bave i da reše bilo koji od ovih problema; nisu sposobne da se pravično odnose prema ljudima, niti da urede posao na razuman način, već se ponašaju bezobzirno i stalno obavljaju neke beskorisne poslove, što dovodi do toga da izazovu nered i haos u radu crkve. Ma koliko se u Božjoj kući razgovaralo u zajedništvu o istini i ma koliko se isticala načela kojih se treba pridržavati prilikom obavljanja crkvenog posla – ograničavajući one koji treba da budu ograničeni i uklanjajući one koji treba da budu uklonjeni, a koji spadaju u razne vrste zlotvora i nevernika, i unapređujući i gajeći ljude sa dobrim kovom i sposobnošću razumevanja, i ljude koji mogu da streme ka istini, koji treba da budu unapređeni i gajeni – iako se o tim stvarima nebrojeno puta razgovaralo u zajedništvu, lažne starešine to ne shvataju, niti mogu to da sagledaju i samo se uporno i čvrsto drže svojih pseudo-duhovnih stavova i pristupa „punih ljubavi”. Lažne starešine veruju da, pod njihovim ozbiljnim i strpljivim uputstvima, sve vrste ljudi obavljaju svoje uloge na uredan način, bez haosa, i svi imaju dosta vere, spremni su da obave svoje dužnosti, ne plaše se odlaska u zatvor i suočavanja s opasnošću, i svaka osoba ima odlučnost da izdrži patnju i ne želi da bude Juda. Smatraju da dobra atmosfera u crkvenom životu znači da su dobro obavili posao. Bez obzira na to da li se u crkvi javljaju slučajevi zlih ljudi koji izazivaju ometanje ili bezvernika koji šire jeresi i zablude, oni ne vide te stvari kao problematične i ne osećaju potrebu da ih rešavaju. Kada se desi da osoba kojoj su poverili posao postupa nesmotreno na osnovu sopstvene volje i ometa rad na jevanđelju, lažne starešine su još više slepe. Kažu: „Objasnio sam im načela rada koja je trebalo da objasnim i više puta sam im ponovio šta treba da rade. Ako iskrsnu bilo kakvi problemi, to nema nikakve veze sa mnom.” Međutim, oni ne znaju da li je ta osoba prava osoba, ne brinu o tome i ne znaju da li ono što su rekli kada su toj osobi objašnjavali i govorili šta treba da radi može da ima pozitivne rezultate, niti kakve će posledice imati. Kad god lažne starešine održavaju okupljanje, iz njih izvire beskrajna reka reči i doktrina, ali se ispostavlja da nisu u stanju da reše bilo kakve probleme. Pa ipak, oni i dalje veruju da odlično rade svoj posao, i dalje su zadovoljni sobom i misle da su fantastični. U stvari, reči i doktrine koje izgovaraju mogu samo da obmanu te smetene, glupe i budalaste ljude, koji su neznalice lošeg kova. Kada takvi ljudi čuju te reči, oni su zbunjeni i veruju da je ono što su lažne starešine rekle toliko ispravno, da ništa što su rekli nije pogrešno. Lažne starešine mogu da zadovolje samo te zbunjene ljude i u osnovi su nesposobni da reše stvarne probleme. Naravno, lažne starešine su još manje sposobne da se nose s problemima vezanim za stručne veštine i znanja – oni su potpuno nemoćni kada je reč o tim stvarima. Uzmite, na primer, rad Božje kuće na izradi tekstova. To je posao koji zadaje najviše glavobolje lažnim starešinama. Ne mogu tačno da odrede koji ljudi imaju duhovno razumevanje, dobar kov i koji su pogodni da obavljaju rad na izradi tekstova; smatraju da svako ko nosi naočare i ko je završio fakultet ima dobar kov i duhovno razumevanje, pa urede da ti ljudi to rade, govoreći im: „Svi ste talentovani da obavljate rad na izradi tekstova. Ne razumem se u taj posao, tako da sve počiva na vašim plećima. Božja kuća ne zahteva ništa drugo od vas, samo da upotrebite svu svoju sposobnost, da ništa ne čuvate za sebe i da date doprinos svim svojim znanjem. Morate da znate da treba da budete zahvalni i da zahvalite Bogu što vas je uzdigao.” Pošto lažne starešine izgovore gomilu jalovih i površnih reči, oni osećaju da je posao uređen i da su time uradili sve što je trebalo da urade. Oni ne znaju da li su ljudi koje su našli za taj posao pogodni ili ne, niti znaju koji su stručni nedostaci tih ljudi, niti kako treba da ih nadoknade. Oni ne znaju kako da sagledaju i razaznaju ljude, ne razumeju stručne probleme, niti se razumeju u pisanje – oni su potpuno neupućeni u te stvari. Kažu da ne razumeju niti shvataju te stvari, ali u svojim srcima misle: „Zar vi niste samo malo obrazovaniji i stručniji od mene? Iako ne mogu da vas vodim u ovom delu, ja sam duhovniji od vas, bolje držim propovedi od vas i bolje razumem Božje reči od vas. Ja sam taj koji vas vodi, ja sam vaš nadređeni. Moram da budem zadužen za vas, a vi morate da radite ono što vam kažem.” Lažne starešine sebe smatraju superiornim, ali ne mogu da daju nikakve suvisle predloge u vezi sa bilo kakvim radom vezanim za stručne veštine i nisu u stanju ni da daju bilo kakve smernice. U najboljem slučaju, oni mogu dobro da rasporede osoblje; ne mogu da rade bilo koji od poslova koji potom slede. Oni ne pokušavaju da steknu stručno znanje i ne prate rad. Sve lažne vođe su pseudo-duhovne; sve što mogu da urade jeste da propovedaju neke reči i doktrine i onda misle da shvataju istinu i da se stalno pokazuju pred Božjim izabranim narodom. Na svakom okupljanju propovedaju po nekoliko sati, a ipak se ispostavi da uopšte ne mogu da reše probleme. Oni su potpuno neuki kada su u pitanju problemi vezani za stručna znanja o dužnostima ljudi; oni su očigledno laici, ali se pretvaraju da su duhovni, usmeravajući posao profesionalaca – kako mogu na ovakav način da dobro obavljaju posao? To što lažne starešine ne pokušavaju da savladaju stručno znanje i što nisu u stanju da rade bilo kakav stvaran posao gadi se ljudima, a povrh toga se pretvaraju da su duhovni ljudi i razmeću se svojim duhovnim izjavama, što je veoma nerazumno! To se ne razlikuje od fariseja. Farisejima je najviše nedostajalo razuma u tome što ih je Bog prezirao, a ipak su bili potpuno nesvesni toga i ipak su sebe smatrali prilično dobrim i veoma duhovnim. Lažnim starešinama nedostaje samosvest; oni očigledno ne mogu da rade nikakav stvaran posao, a ipak se pretvaraju da su duhovni ljudi, postaju licemerni fariseji. Oni su upravo oni koje Bog s gnušanjem odbacuje i eliminiše.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (8)”

Jedna od karakteristika lažnog starešine jeste njegova nesposobnost da temeljno objasni ili obrazloži bilo kakva pitanja koja se tiču istina-načela. Ako neko od njega to zatraži, u stanju je da mu kaže tek par praznih reči i doktrina. Kada se suoči sa problemima koje treba rešiti, često na to reaguje izjavama poput ovih: „Svi ste vi stručnjaci za obavljanje te dužnosti. Ako imate probleme, treba sami da ih rešite. Ne pitajte mene; ja nisam stručnjak i ne razumem se u to. Sami rešavajte svoje probleme.” Neki će možda odgovoriti: „Molimo tebe jer ne umemo sami da rešimo problem; ne bismo te pitali da umemo. Ne razumemo taj problem koji se tiče istina-načela.” Na šta lažni starešina odgovara: „Zar ti nisam već rekao načela? Dobro obavljaj svoje dužnosti, ne prekidaj i ne ometaj. Šta me još pitaš? Reši to kako znaš i umeš! Božje reči su već izgovorene: stavi interese Božje kuće na prvo mesto.” Ti ljudi ostaju potpuno zbunjeni, pa misle: „To nije rešenje tog problema!” Tako se lažne starešine odnose prema poslu – samo obave nadzor, otaljaju to i nikada ne rešavaju probleme. Bez obzira na probleme sa kojima ljudi dođu, lažni starešina im kaže da sami potraže istinu. On često ljude pita: „Imaš li problema? Kako je sa tvojim život-ulaskom? Jesi li nemaran u obavljanju svojih dužnosti?” Ti ljudi odgovaraju: „Ponekad sebe uhvatim da sam nemaran, pa to rešim kroz molitvu i vratim se na pravi put, ali još uvek ne razumem istina-načela za obavljanje moje dužnosti.” Lažni starešina na to kaže: „Zar nisam na prošlom okupljanju sa tobom podelio konkretna načela? Čak sam te snabdeo i sa nekoliko odlomaka Božjih reči. Zar ne bi sad već trebalo da razumeš?” On, u stvari, razume svu doktrinu, ali ipak nije u stanju da reši njihove probleme. Lažne starešine čak deklamuju bombastične reči: „Zašto nisi kadar da rešiš taj problem? Samo nisi dovoljno temeljno pročitao Božje reči. Ako se budeš više molio i više čitao Božje reči, svi tvoji problemi će biti rešeni. Morate da naučite da razgovarate i da zajedno pronađete put, tako će se vaši problemi na kraju rešiti. Kada je, pak, reč o stručnim pitanjima, ne pitajte mene; moja je odgovornost samo da nadzirem posao. Ja sam završio svoj zadatak, a ostalo su stručna pitanja koja ja ne razumem.” Lažni starešina često koristi razloge i izgovore poput ovih: „Ne razumem, nikada to nisam učio, nisam ja stručnjak” da odbije ljude i da izbegne pitanja. On možda deluje ponizno; ali ovo u stvari razotkriva jedan ozbiljan problem lažnog starešine – on uopšte ne razume probleme koji se tiču stručnog znanja u određenim zadacima, oseća se nemoćno i deluje kao da mu je izuzetno neprijatno i kao da se stidi. I šta onda radi? U stanju je samo da sakupi par odlomaka Božjeg dela kako bi sa svima u zajedništvu razgovarao na okupljanjima, da govori o nekakvim doktrinama i da ljude opominje. Starešina sa nešto malo dobrote možda će pokazati zanimanje za ljude, pa će ih povremeno pitati: „Jeste li se u poslednje vreme susretali sa teškoćama u životu? Imate li dovoljno odeće? Je li se neko od vas nedolično ponašao?” Ako svi kažu da nemaju takve probleme, starešina odgovara: „Onda problema nema. Nastavite sa radom; ja moram da se pobrinem za druge stvari”, pa užurbano odlazi, u strahu da neko nešto ne upita i da od njega ne zatraži odgovor, što bi ga dovelo u neprijatnu situaciju. Tako rade lažne starešine – nisu u stanju da reše nikakve stvarne probleme. Kako bi onda mogli efikasno da obavljaju crkveni rad? Usled toga, nagomilavanje nerešenih problema na kraju ometa rad crkve. To je izražena karakteristika i ispoljavanje načina rada lažnih starešina.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (2)”

Lažne starešine su u osnovi nesposobne za obavljanje suštinskog crkvenog rada od ključnog značaja. Oni se bave samo nekim jednostavnim poslovima opšte prirode; njihov rad ne igra ključnu ni odlučujuću ulogu u radu crkve u celini i ne proizvodi stvarne rezultate. Njihove besede u osnovi se odnose samo na nekolicinu otrcanih, svakidašnjih tema, to su same često ponavljane fraze i doktrine, koje su neverovatno šuplje, uopštene i koje ne ulaze u pojedinosti. Njihove besede sadrže samo one stvari koje ljudi i sami mogu da razumeju iz bukvalnog čitanja. Te lažne starešine uopšte nisu u stanju da reše stvarne probleme koje Božji izabrani narod ima pri život-ulasku; a pogotovo im fali sposobnosti da reše ljudske predstave, uobrazilju i otkrivenja iskvarenih priroda. Glavna stvar je da lažne starešine prosto nisu u stanju da nose najvažnije poslove koje je Božja kuća uredila, kao što su rad na jevanđelju, rad na produkciji filmova ili rad na izradi tekstova. Naročito kada je reč o radu koji podrazumeva stručno znanje, iako je lažnom starešini možda vrlo jasno da je u tim oblastima laik, on ih ne proučava, niti ih istražuje, a još manje je u stanju da drugima obezbedi konkretan pravac rešavanja bilo kakvih problema u vezi sa njima. A ipak, bestidno održava skupove, beskrajno razglaba o ispraznim teorijama i izgovara reči i doktrine. Lažne starešine vrlo dobro znaju da nisu u stanju da obavljaju tu vrstu posla, a ipak se pretvaraju da su stručnjaci, ponašaju se umišljeno i uvek koriste veličanstvene doktrine da druge kritikuju. Nisu u stanju da odgovore ni na čija pitanja, a ipak nalaze izgovore i opravdanja da druge kritikuju, pa ih pitaju zašto ne izučavaju to zanimanje, zašto ne tragaju za istinom i zašto nisu u stanju da reše vlastite probleme. Te lažne starešine, koje su u tim oblastima laici i nisu u stanju da reše nikakve probleme, ipak drugima s visine drže pridike. Na površini drugim ljudima deluju vrlo zauzeto, kao da su u stanju da obave mnogo posla i kao da su vrlo sposobni, ali oni su u stvarnosti ništa. Lažne starešine su očigledno nesposobne da obavljaju stvaran posao, a ipak se s entuzijazmom nečim zamajavaju, na skupovima izgovaraju uvek iste otrcane fraze, stalno se ponavljaju, a nisu u stanju da reše ni jedan jedini stvarni problem. Ljudima to veoma dojadi i nisu u stanju iz toga da izvuku baš nikakvu pouku. Takav način rada je užasno neefikasan i ne daje nikakve rezultate. Tako rade lažne starešine, a rad crkve zbog toga kasni. No, lažni starešina ipak smatra da odlično radi posao i da je vrlo sposoban, dok u stvari ni jedan jedini aspekt crkvenog rada nije dobro obavio. On ne zna da li su starešine i delatnici koji spadaju u njegov delokrug odgovornosti u skladu sa merilom i ne zna da li su starešine i nadređeni raznih timova u stanju da nose svoj posao; niti ga je briga niti pita da li su braći i sestrama u obavljanju dužnosti iskrsli problemi. Ukratko, lažne starešine nisu u stanju da u svom poslu reše nikakve probleme, a ipak su i dalje energično zauzeti. Iz perspektive drugih ljudi, lažne starešine su u stanju da pretrpe nedaće, spremni su da plate cenu i da svaki dan provode užurbano. Kada dođe vreme jelu, moraju biti pozvani za sto, a na spavanje odlaze veoma kasno. A ipak, rezultati njihovog rada naprosto nisu dobri. Da ne gledaš pažljivo, na površini bi delovalo da se sve stavke posla obavljaju i da su svi zauzeti vršenjem svojih dužnosti, ali da pažljivo posmatraš i da pedantno i marljivo obaviš nadzor nad poslom, otkrilo bi se pravo stanje stvari. Svaka stavka posla koja spada u njihov delokrug odgovornosti u haosu je, a u svemu tome nema nikakve strukture ni reda. U svakoj stavci rada ima problema – pa čak i rupa. Pojava tih problema povezana je sa tim što lažne starešine ne razumeju istina-načela, već postupaju u skladu sa svojim predstavama, sa svojom uobraziljom i svojim entuzijazmom. Lažne starešine nikada u zajedništvu ne razgovaraju o istina-načelima i nikada ne tragaju za istinom da bi rešili probleme. Očigledno ne poseduju duhovno razumevanje i nisu u stanju da obavljaju starešinski posao, već umeju samo da deklamuju reči i doktrine bez ikakvog razumevanja istine, a ipak se prave da znaju stvari koje ne znaju i izdaju se za stručnjake. Rad koji oni obavljaju puko je otaljavanje. Kada iskrsne neki problem, oni na njega naslepo primenjuju pravila. Naslepo se i užurbano muvaju i ne proizvode nikakve stvarne rezultate. Pošto te lažne starešine ne razumeju istina-načela, već samo deklamuju reči i doktrine i drugima savetuju da se povinuju pravilima, napredak svake stavke crkvenog rada se usporava i ne postižu se nikakvi jasni rezultati. Najočiglednija posledica podužeg perioda rada lažnog starešine jeste ta da većina ljudi nije u stanju da razume istinu, da ne ume da prepozna kada neko otkrije iskvarenost ili razvije predstave, te da nikako ne razume istina-načela kojih u obavljanju svojih dužnosti treba da se pridržava. I oni koji obavljaju svoje dužnosti i oni koji ih ne obavljaju – tromi su, neobuzdani, nedisciplinovani i u rasulu su poput rasutog peska. Većina njih je možda u stanju da izgovori par reči i doktrina, ali se u obavljanju dužnosti samo pridržavaju pravila; ne znaju kako da tragaju za istinom da bi rešili probleme. Pošto ni sam lažni starešina ne zna kako da traga za istinom da bi rešio probleme, kako bi mogao druge da predvodi u tome? Ma šta druge ljude zadesilo, lažni starešina ume samo da ih opominje govoreći: „Moramo voditi računa o Božjim namerama!” „Moramo biti odani u vršenju svojih dužnosti!” „Kada nam se nešto desi, moramo znati kako da se molimo i moramo tragati za istina-načelima!” Lažne starešine često izvikuju te slogane i doktrine, ali to ne dovodi baš ni do kakvih rezultata. Ljudi, pošto ih čuju, i dalje ne razumeju šta su istina-načela i ne poseduju put primene. Ljudi se, na površan način, mole kada ih neke stvari zadese i žele da budu odani u obavljaju svojih dužnosti – ali niko od njih ne poseduje razumevanje problema poput ovih: šta treba da rade da bi bili odani, kako treba da se mole da bi razumeli Božje namere i kako, kada naiđu na neki problem, treba da tragaju da bi stekli razumevanje istina-načela. Kada pitaju lažne starešine, ovi kažu: „Kada te nešto zadesi, više čitaj Božje reči, više se moli i više u zajedništvu razgovaraj o istini.” Ljudi ih pitaju: „Kojih se načela dotiče taj rad?” a lažne starešine kažu: „Božje reči ništa ne kažu o pitanjima stručnog rada, a ni ja ne razumem tu oblast posla. Sami istražite ako želite da razumete – ne pitajte mene. Ja vas predvodim u razumevanju istine, a ne u pitanjima stručnog rada.” Lažne starešine koriste takve reči da izbegnu pitanja. A kao rezultat toga, ljudi, iako većinom gore od želje da obavljaju svoju dužnost, ne znaju kako da postupaju na temelju istina-načela, niti kako da se pridržavaju načela u obavljanju svojih dužnosti. Gledajući rezultate svake stavke posla iz delokruga odgovornosti lažnog starešine, većina ljudi se u obavljanju posla oslanja na svoje znanje, obrazovanje i darove, a neuki su kada je reč o pitanjima kao što su – koji su konkretni Božji zahtevi, koja su načela obavljanja dužnosti, kako se ponašati da bi se ostvario rezultat svedočenja za Boga i kako efikasnije širiti jevanđelje da bi svi koji čeznu za Božjom pojavom čuli Njegov glas, istražili istinski put i što pre se vratili Bogu. Zašto oni ne znaju ništa o tim stvarima? To je direktno povezano sa činjenicom da lažni starešina ne uspeva da obavlja stvarni rad. Glavni uzrok njihovog neznanja jeste to što ni sam lažni starešina ne zna koja su istina-načela, niti koja načela ljudi treba da razumeju i da slede. On postupa neprincipijelno i nikada ljude ne predvodi da tragaju za načelima primene i za putevima u svojim dužnostima. Kada lažni starešina naiđe na neki problem, on nije u stanju da ga sam reši, a ne razgovara u zajedništvu sa drugima i ne traga sa njima, što dovodi do toga da zadatke u okviru svake stavke rada treba obaviti ponovo. To je traćenje ne samo finansijskih i materijalnih sredstava, već i ljudske energije i vremena. Takve posledice su direktno povezane sa vrlo slabim kovom i sa neodgovornošću lažnih starešina. Iako se ne može reći da lažne starešine namerno čine zlo i prouzrokuju ometanje, može se reći da uopšte ne tragaju za istina-načelima u svom radu i da uvek postupaju na osnovu vlastite volje. To je sigurno. Lažne starešine ne razumeju istina-načela i nisu u stanju da sa drugima jasno u zajedništvu razgovaraju o njima; umesto toga, naprosto ljudima daju slobodu da rade kako im se prohte. To i nehotice dovodi do toga da neki ljudi koji su zaduženi za određeni posao postupaju proizvoljno i samovoljno, ponašaju se kako god žele i rade šta god hoće. Usled toga, ne samo da ima malo stvarnih rezultata, već se i od crkvenog rada napravi haos. Kada lažnog starešinu smene, on ne samo da ne promišlja o sebi i ne samo da sebe ne spozna, već i pribegava izvrtanju činjenica, brani se, te ni najmanje ne prihvata istinu i ne pokazuje nikakvu nameru da se pokaje. Može čak tražiti da mu Božja kuća da još jednu šansu, tvrdeći da je sigurno u stanju da dobro obavlja posao. Da li mu verujete? On sebe uopšte ne poznaje, niti prihvata istinu. Može li onda da se popravi? Budući da ne poseduje istina-stvarnost, može li dobro da obavlja posao? Je li to moguće? Ovog puta nije dobro obavio posao – hoće li biti u stanju da to učini ako mu bude data još jedna šansa? To nije moguće. Sa sigurnošću se može reći da lažne starešine nemaju radnu sposobnost; ponekad se možda mnogo trude i veoma su zauzeti, ali to je slepa zauzetost i ona ne urađa nikakvim plodom. To dovoljno pokazuje da lažne starešine imaju vrlo slab kov, da uopšte ne razumeju istinu i da nisu u stanju da obavljaju stvaran posao. To dovodi do nastanka mnogih problema u poslu, ali oni nisu u stanju da te probleme reše razgovorom u zajedništvu o istini i koriste tek nekoliko ispraznih doktrina da ljude ubeđuju da se pridržavaju pravila, pa stoga prave puno grešaka u poslu, koji posle njih ostaje u potpunom neredu. To je način rada lažnih starešina i takve su posledice koje on donosi. Sve starešine i delatnici to treba da shvate kao upozorenje.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (3)”

Glavna karakteristika rada lažnih starešina je razglabanje o doktrini i ponavljanje slogana poput papagaja. Pošto je izdao naređenja, on jednostavno pere ruke od te stvari. Ne postavlja pitanja o naknadnom razvoju posla; ne pita da li je došlo do problema, odstupanja ili poteškoća. Smatra svoj posao završenim čim dodeli zadatke drugima. A u stvari, ako si starešina, kada organizuješ posao, ti moraš da pratiš njegov napredak. Čak i ako nisi upoznat sa tom oblašću posla – čak i ako nemaš znanje o njemu – možeš da nađeš način da obaviš svoj posao. Možeš da nađeš nekog ko je tu oblast zaista dokučio, ko se razume u dotično zanimanje, da sprovodi detaljne provere i daje predloge. Iz njegovih predloga možeš da prepoznaš odgovarajuća načela, pa ćeš tako biti u stanju da ispratiš posao. Bez obzira na to da li si upoznat sa dotičnim zanimanjem ili nisi, da li ga razumeš ili ne, ti moraš u najmanju ruku da vodiš posao, da ga pratiš i da se stalno raspituješ i postavljaš pitanja o njegovom napretku. Moraš sve vreme da budeš upoznat sa tim stvarima; to je tvoja odgovornost, to je deo tvog posla. Kada neko ne prati posao, i od trenutka kada je on dodeljen drugima ne radi više ništa, već pere ruke od njega – tako rade lažne starešine. Ne prate i ne daju uputstva u vezi sa poslom, ne raspituju se o problemima koji se javljaju i ne rešavaju ih i nisu upoznati sa napretkom ni sa efikasnošću rada – i to su ispoljavanja lažnih starešina.

Budući da lažne starešine nisu upoznati sa napretkom rada i budući da nisu u stanju da brzo identifikuju – a još manje da reše – probleme koji se u radu pojavljuju, to neretko dovodi do učestalih kašnjenja. U određenim poslovima, pošto ljudi ne shvataju načela i nema odgovarajuće osobe koja bi bila odgovorna za rad ili njime upravljala, oni koji ga obavljaju često su negativni, pasivni i u stanju čekanja, što ozbiljno utiče na napredak rada. Da su starešine ispunile svoje obaveze – da su upravljale radom, gurale ga napred, nadgledale ga i pronašle nekoga ko se razume u tu oblast da usmerava rad, rad bi brže napredovao, umesto što trpi stalna kašnjenja. Dakle, za starešine je od vitalnog značaja da shvate i dokuče stvarno stanje rada. Naravno, takođe je preko potrebno da starešine saznaju i uoče kako rad napreduje jer se napredak odnosi na efikasnost rada i rezultate koji treba da se postignu. Ako starešine i delatnici nemaju saznanje o tome kako crkveni rad napreduje, i ne prate niti nadgledaju stvari, onda će napredak crkvenog rada biti spor. To je zbog toga što je većina ljudi koja obavlja dužnosti uglavnom stvarno podla, nema osećaj tereta i često je negativna, pasivna i površna. Ako nema nikog sa osećajem tereta i radnim sposobnostima da konkretno preuzme odgovornost za rad, da blagovremeno sazna o napredovanju rada i da usmerava, nadgleda, disciplinuje i orezuje kadrove koji obavljaju dužnosti onda će, naravno, nivo efikasnosti rada biti veoma nizak, a rezultati rada veoma loši. Ako starešine i delatnici čak ni to ne mogu jasno da vide, oni su glupi i slepi. Stoga, starešine i delatnici moraju odmah da sagledaju, isprate i dokuče napredak rada, da se raspitaju o problemima ljudi koji obavljaju dužnosti, a koje treba rešiti, kao i da shvate koje probleme treba rešiti da bi se postigli bolji rezultati. Sve su to vrlo važne stvari i moraju biti jasne osobi koja se nalazi na mestu starešine. Da biste dobro vršili svoju dužnost, ne smete da budete kao lažni starešina koji radi neki tobožnji posao, a onda misli da je dobro izvršio svoju dužnost. Lažne starešine su nemarni i nepromišljeni u svom poslu, nemaju osećaj odgovornosti, ne rešavaju probleme kada se pojave, i bez obzira na to kojim poslom se bave, oni samo zagrebu po površini i imaju površan pristup; samo govore zvučne reči, izbacuju doktrine i prazne priče, i otaljavaju svoj posao. Uopšteno govoreći, ovo je stanje rada lažnih starešina. Iako, u poređenju sa antihristima, lažne starešine ne čine nikakvo očigledno zlo i ne čine zlo namerno, kada se pogleda efikasnost njihovog rada, mogu se slobodno okarakterisati kao površni, da ne nose teret, kao i to da su neodgovorni i da nisu posvećeni svom poslu.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (4)”

Lažne starešine nikada ne pitaju kakva je situacija u obavljanju posla kod raznih nadzornika timova niti je dalje prate. Oni takođe ne pitaju, ne prate niti shvataju život-ulazak nadzornika raznih timova i osoblja odgovornog za različite važne poslove, kao ni njihove stavove u pogledu crkvenog posla i dužnosti, ali i u pogledu vere u Boga, istine i Samog Boga. Oni ne znaju da li su ti pojedinci doživeli bilo kakav preobražaj ili rast niti poznaju različite probleme koji bi mogli postojati u njihovom radu; pre svega, oni ne znaju kakav uticaj greške i odstupanja do kojih dolazi u različitim fazama posla mogu imati na crkveni posao i život-ulazak Božjeg izabranog naroda niti da li su te greške i odstupanja ikada otklonjeni. Oni nemaju pojma o svemu tome. Ako ništa ne znaju o tim detaljnim uslovima, oni postaju pasivni svaki put kad se jave problemi. Međutim, lažne starešine se uopšte ne brinu zbog tih detaljnih pitanja dok obavljaju svoj posao. Oni veruju da se njihov posao završava nakon što rasporede razne nadzornike timova i dodele zadatke – to se računa kao dobro obavljen posao i njih se ne tiče ako se pojave neki drugi problemi. Pošto lažne starešine ne nadgledaju, ne usmeravaju i ne prate rad nazdornika raznih timova i ne ispunjavaju svoje obaveze na tom polju, što rezultira time da se crkveni posao pretvara u haos. Tako to izgleda kad starešine i delatnici zapuste svoje odgovornosti. Bog može detaljno da ispita dubinu ljudskog srca, dok ljudi nemaju tu sposobnost. Stoga ljudi treba da budu marljiviji i pažljiviji dok rade i treba redovno da odlaze na radno mesto da bi pratili, nadgledali i usmeravali posao kako bi osigurali normalan napredak crkvenog posla. Jasno je da su lažne starešine krajnje nedgovorne u svom radu i da nikada ne nadlgedaju niti prate i usmeravaju obavljanje različitih zadataka. Kao rezultat toga, neki nadzornici ne znaju kako da reše razne probleme koji se javljaju u radu i nastavljaju da igraju ulogu nadzornika uprkos tome što nisu ni približno kompetentni za obavljanje posla. Na kraju se posao stalno odlaže i oni od njega naprave potpunu zbrku. To je posledica toga što lažne starešine ne pitaju, ne nadziru niti prate situaciju kod nadzornika, a to je ishod do koga isključivo dovodi zanemarivanje odgovornosti lažnih starešina. Pošto lažne starešine ne pregledaju, ne prate niti pitaju o poslu i ne mogu odmah da shvate situaciju, oni nisu svesni toga da li nadzornici stvarno obavljaju posao, kako posao napreduje i da li daje stvarne rezultate. Kada ih pitaju čime se bave nadzornici ili koje konkretne zadatke obavljaju, lažne starešine odgovaraju: „Ne znam, ali oni prisustvuju svakom skupu i svaki put kad razgovaram s njima o poslu, oni nikad ne spominju bilo kakve probleme ili poteškoće.” Lažne starešine veruju da nema nikakvih problema s nadzornicima sve dok oni ne ostave svoj posao i dok su uvek tu kada ih potraže. Tako rade lažne starešine. Zar to nije ispoljavanje „licemerja”? Zar to nije neuspeh u ispunjavanju svojih odgovornosti? To je ozbiljno zanemarivanje odgovornosti!

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (3)”

U okviru posla za koji su odgovorne lažne starešine, često postoje neki ljudi koji istinski streme ka istini i ispunjavaju kriterijume za unapređenje i gajenje, koji se, pak, odlažu. Neki od tih ljudi propovedaju jevanđelje, a neki su zaduženi za ugostiteljske dužnosti. Činjenica je da svi oni imaju kov, da razumeju neke istine i da ih vredi gajiti za starešine i delatnike, samo ne vole da se razmeću, niti da budu u središtu pažnje. Pa ipak, lažne starešine uopšte ne obraćaju pažnju na te ljude. Oni se ne bave njima, niti se raspituju o njima, i nikada ne gaje talentovane ljude za Božju kuću. Oni se uvek usredsređuju samo na hvatanje u zamku onih koji im se dodvoravaju, kako bi zadovoljili sopstvene sebične želje. Kao rezultat toga, oni ljudi koji zaista streme ka istini ne dobijaju unapređenje i gajenje, dok oni koji vole da budu u središtu pažnje, koji su artikulisani, koji znaju da podiđu ljudima i koji vole slavu, dobitak i status – svi dobijaju unapređenje. Čak i oni koji su bili funkcioneri, izvršni direktori preduzeća ili koji su studirali korporativni menadžment u društvu, dobijaju važne pozicije. Bez obzira na to da li su ti ljudi istinski vernici ili ne, bez obzira da li streme ka istini ili ne, u svakom slučaju, to su ljudi koji su unapređeni i koriste se u okviru posla za koji su odgovorne lažne starešine. Da li je to korišćenje ljudi u skladu s načelima? Zar to što lažne starešine unapređuju samo takve ljude nije isto što se dešava u neverničkom društvu? Tokom radnog perioda lažnih starešina, oni koji, pri obavljanju dužnosti, zaista mogu da urade stvari, koji imaju osećaj za pravdu, i koji vole istinu i pozitivne stvari – ne stižu da budu unapređeni ili gajeni, i teško im je da dobiju prilike za obuku. Umesto toga, na važne pozicije postavljaju se oni koji su rečiti, koji vole da se razmeću i koji umeju da podiđu ljudima, kao i oni koji vole slavu, dobitak i status. Čini se da su ti ljudi prilično pametni, dok oni, u stvari, nemaju sposobnost razumevanja, imaju veoma loš kov i lošu ljudskost, ne nose pravo breme svojih dužnosti i uopšte nisu dostojni gajenja. Međutim, oni su ti koji zauzimaju položaje starešina i delatnika u crkvi. Ishod je da veliki deo rada crkve nije u stanju da se pokrene glatko i brzo, ili sporo napreduje, a radnim aranžmanima Božje kuće treba previše vremena da budu sprovedeni. To su uticaji i posledice koje na rad crkve imaju lažne starešine koje nedolično koriste ljude.

Većina lažnih starešina je lošeg kova. Iako deluju artikulisano, oni uopšte nemaju sposobnost da sagledaju istinu, do te mere da nemaju duhovno razumevanje. Oni imaju slepe oči i um, ne mogu da prozru nijedno pitanje i uopšte ne shvataju istinu, što je samo po sebi fatalan problem. Oni imaju još jedan, ozbiljniji problem, a to je da, kada razumeju i savladaju nekoliko reči i doktrina i kada mogu da izvikuju nekoliko krilatica, misle da poseduju istina-stvarnost. Dakle, šta god da rade i koga god da izaberu da koriste, oni ne traže istina-načela, i ne razgovaraju u zajedništvu sa drugima, a još manje se pridržavaju radnih aranžmana i načela Božje kuće. Oni su veoma samouvereni, uvek veruju da su njihove ideje ispravne i rade šta god žele. Posledica toga je da, kada naiđu na neku poteškoću ili izuzetnu okolnost, oni budu na gubitku. Štaviše, oni često pogrešno veruju da, pošto već dugi niz godina rade u Božjoj kući i imaju dovoljno iskustva da tamo služe kao starešine, znaju kako da podstaknu rad crkve da funkcioniše i da se razvija. Čini se da su shvatili te stvari, ali zaista nikako ne znaju kako da rade bilo koji posao. Oni obavljaju crkveni posao kako god žele, sledeći sopstvene predstave i zamisli, svoje iskustvo i navike i svoje propise. To stvara nered i haos u raznim stavkama crkvenog rada i sprečava ih da proizvedu bilo kakve stvarne rezultate. Ako u timu postoji nekoliko ljudi koji shvataju istinu i mogu da rade malo pravog posla, oni mogu da održe normalnost u radu tog tima. To, međutim, nema nikakve veze s njihovim lažnim starešinom. Razlog zbog kojeg bi posao mogao biti dobro obavljen jeste taj što postoji nekoliko dobrih ljudi u timu koji mogu da urade malo stvarnog posla i da zadrže posao na pravom putu; to ne znači da je njihov lažni starešina uradio stvaran posao. Nijedan posao se ne može obaviti bez nekoliko takvih dobrih ljudi koji će biti odgovorni za njega. Lažne starešine naprosto nisu u stanju da rade svoj posao i ničemu ne služe. Zašto bi lažne starešine napravile pometnju u radu crkve? Prvi razlog je to što lažne starešine ne shvataju istinu, što u zajedništvu ne mogu da razgovaraju o istini da bi razrešili probleme i ne traže kako da razreše probleme, a to dovodi do gomilanja problema i do zastoja u crkvenom poslu. Drugi razlog je to što su lažne starešine slepe i što nisu u stanju da prepoznaju talentovane pojedince. Oni ne mogu da na odgovarajući način izvrše promene u timu nadzornika, što dovodi do toga da nekim poslom rukovodi neko nepodoban, i to dovodi do zastoja. Treći razlog je to što se lažne starešine previše ponašaju kao funkcioneri. Oni ne nadziru niti vode posao, a tamo gde postoji slaba karika u poslu, ne učestvuju samoinicijativno, niti pružaju konkretne smernice. Recimo, na primer, da u određenoj stavki rada ima nekoliko ljudi koji obavljaju posao, a novi su vernici bez mnogo osnove, ne shvataju istinu, nisu dobro upoznati sa tom oblašću rada i nisu sasvim dokučili načela rada. Pošto je lažni starešina slep, on ne može da vidi te probleme. Veruje da je sve u redu dokle god neko obavlja posao; nije važno da li je posao dobro ili loše urađen. Lažne starešine ne znaju da slabu kariku u radu crkve, gde god ona bila, treba da prate, da proveravaju i da daju pravac. Ne znaju da treba lično da učestvuju u rešavanju problema i da one koji obavljaju svoje dužnosti treba da podrže dok ne shvate istinu, dok ne počnu da postupaju u skladu s načelima i dok ne krenu pravim putem. Tek od tog trenutka nije potrebno da se toliko brinu. Lažne starešine ne funkcionišu na taj način. Kada vide da ima nekog ko će da obavi posao, više se ne bave time. Ne raspituju se, bez obzira na to kako se posao odvija. Tamo gde postoji slaba karika u poslu, ili nadzornik koji ima loš kov, oni ne pružaju smernice o poslu, niti sami učestvuju u njemu. A pogotovo kada je nadzornik u stanju da preuzme posao, lažne starešine ne proveravaju stvari lično niti daju pravac; oni žive opušteno, a čak i ako neko prijavi problem, ne raspituju se o tome – misle da nema potrebe. Lažne starešine ne rade ništa od tog konkretnog posla. Ukratko, lažne starešine su izrodi koji ne rade ni delić stvarnog posla. Veruju da su svaki posao obavili sve dok je neko za njega zadužen, a svi ostali pomažu u tome. Oni misle da sve što treba da urade jeste da održe neko okupljanje s vremena na vreme i da se raspitaju ako se pojavi neki problem. Dok tako rade, lažne starešine i dalje veruju da dobro obavljaju svoj posao i prilično su zadovoljni sobom. Misle: „Nema problema ni sa jednom stavkom rada. Osoblje je u potpunosti raspoređeno, a nadzornici su na svom mestu. Baš sam dobar u ovom poslu, baš sam talentovan!” Zar to nije besramno? Njihove oči i um toliko su slepi da ne mogu da vide nikakve zadatke koje treba obaviti i ne mogu da otkriju nikakve probleme. Na nekim mestima, posao je stao, ali ipak su tu, zadovoljni, te razmišljaju: „Braća i sestre su svi mladi, svi su oni sveža krv. Oni se svojim dužnostima bave kao ljudski dinamo; svakako mogu dobro da obave posao.” A zapravo, ti mladi ljudi su početnici, ne razumeju se u bilo kakve profesionalne veštine. Oni moraju da uče u hodu. Pošteno je reći da oni još uvek ne znaju kako da rade bilo koji posao: neki možda malo razumeju, ali nisu stručnjaci, i nisu dokučili načela, a kada obave zadatak, to uvek zahteva neke ispravke, a često čak i da se posao ponovi. Postoje i neki mladi ljudi koji nisu prošli obuku i nisu doživeli orezivanje. Izuzetno su podmukli i lenji, i pohlepno jure za udobnošću; ne prihvataju ni delić istine, a kad malo propate, ne prestaju da gunđaju. Većina njih su površni izrodi koji žude za uživanjem. Sa takvim mladim ljudima svakako morate često da razgovarate o istini u zajedništvu, a još više morate da ih orezujete. Ti mladi ljudi moraju da imaju nekoga ko će biti zadužen za njih i ko će ih paziti. Tamo mora postojati starešina ili delatnik koji preuzima ličnu odgovornost za njihov rad i obezbeđuje lični nadzor i pravac. Tek tada bi njihov rad mogao da urodi nekim plodom. Ako starešina ili delatnik napuste radno mesto i ne prisustvuju radu ili ne pitaju za njega, ti ljudi će se raspasti u neredu, a njihovo obavljanje dužnosti neće uroditi nikakvim plodom. Ipak, lažne starešine nemaju uvid u to. Oni sve vide kao braću i sestre, kao ljude koji su poslušni i pokorni, i zato imaju veliko poverenje u njih, dodeljuju im poslove i onda više ne obraćaju pažnju na njih – to je najbolji dokaz slepila očiju i uma lažnih starešina. Lažne starešine uopšte ne shvataju istinu, ne mogu jasno da sagledaju stvari i nesposobni su da otkriju bilo kakve probleme, ali misle da im ide sasvim dobro. O čemu razmišljaju tokom dana? Razmišljaju kako da se ponašaju kao funkcioneri i da uživaju u prednostima statusa. Lažne starešine, baš kao i nepromišljeni ljudi, nemaju nimalo obzira prema Božjim namerama. Oni ne obavljaju stvaran posao, ali čekaju da ih Božja kuća pohvali i unapredi. Oni stvarno ne znaju šta je sramota!

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (5)”

Mogu li lažne starešine da prozru i dokuče načela i merila koja se zahtevaju u radnim aranžmanima? (Ne.) Zašto ne mogu? Ne mogu da prozru načela ovog posla i ne mogu da ga provere. Kada tokom konkretnog sprovođenja posla iskrsnu posebne situacije, oni ne znaju kako da ih reše. Kada ih u nekoj takvoj situaciji braća i sestre pitaju šta da rade, oni se zbune: „To se ne spominje u radnom aranžmanu, kako mogu da znam šta treba da se radi?” Ako ne znaš, kako možeš da sprovedeš taj posao? Ti ne znaš, ali ipak tražiš od drugih da ga sprovedu – da li je to realno? Da li je to razumno? Kada lažne starešine i lažni delatnici sprovode radne aranžmane, oni kao prvo nemaju pojma o koracima i planovima za sprovođenje radnih aranžmana. Kao drugo, kada naiđu na probleme, ne mogu da sprovedu proveru u skladu s načelima koja se zahtevaju u radnim aranžmanima. Stoga, kada tokom sprovođenja radnih aranžmana iskrsnu nebrojena pitanja, oni su potpuno nesposobni da ih reše. Pošto lažne starešine u ranim fazama ne mogu da prepoznaju, niti da predvide probleme, i ne mogu unapred da razgovaraju u zajedništvu, a u kasnijim fazama, kada problemi iskrsnu, ne mogu da ih reše, već samo isprazno propovedaju doktrine i kruto primenjuju propise, problemi se ponavljaju i traju, pri čemu jedan posao kasni, a drugi se ne sprovodi u dovoljnoj meri. Na primer, što se tiče radnog aranžmana Božje kuće za uklanjanje i proterivanje ljudi, kada lažne starešine obavljaju taj posao, oni uklanjaju samo one zle ljude, antihriste i zle duhove koji očigledno izazivaju poremećaje i smetnje, kao i bezvernike koje braća i sestre smatraju odbojnim i odvratnim. Međutim, ima još ljudi koje treba očistiti, a to su oni skriveni, podmukli, lukavi zli ljudi i antihristi. Braća i sestre ne mogu da ih prozru, a ne mogu ni lažne starešine. Zapravo, prema radnim aranžmanima Božje kuće, ti ljudi su već dostigli nivo da budu uklonjeni. Međutim, pošto lažne starešine ne mogu da ih prozru, oni i dalje smatraju te ljude dobrim, pa ih čak i unapređuju, gaje i koriste za bitne poslove, omogućavaju im da imaju vlast i da zauzimaju važne radne položaje u crkvi. Može li se tada sprovesti radni aranžman Božje kuće za uklanjanje i proterivanje ljudi? Mogu li se razni problemi temeljno rešiti? Može li rad na širenju jevanđelja da se odvija normalno? Jasno je da se radni aranžmani Božje kuće ne mogu temeljno sprovesti i da mnogo važnih poslova ne može dobro da se obavi. Pošto ljudi koje lažne starešine koriste nemaju nikakvu istina-stvarnost i mogu čak i da čine zla dela, to sprečava da se razne stavke crkvenog rada dobro izvedu. Lažne starešine koriste te zle ljude, dopuštaju im da obavljaju važne dužnosti i preduzimaju važne poslove u crkvi, dozvoljavaju tim zlim ljudima čak i da upravljaju prilozima. Da li će to prekidati i ometati rad crkve? Da li će to prouzrokovati gubitke u Božjim prilozima? (Hoće.) To je veoma ozbiljna posledica. Pošto lažne starešine ne mogu da ih prozru, nisu u stanju da ih provere, oni puštaju te zle ljude da preuzmu važne poslove, tako da posao biva potpuno upropašten. Kada obavljaju svoje dužnosti, ti zli ljudi uvek deluju površno, obmanjuju svoje nadređene, kriju stvari od svojih podređenih i ne rade nikakav stvaran posao; oni namerno postupaju nepromišljeno, obmanjuju ljude i čine svakakva zla dela. Međutim, lažne starešine ne mogu da ih prozru, a do trenutka kada primete probleme, velika katastrofa se već dogodila. Na primer, u Henanskoj parohiji su neki zli ljudi, koji su postali starešine, koristili razna odvratna sredstva da ukradu Božje priloge; ukrali su ogromne iznose koji nikada nisu vraćeni. Da li to ima ikakve veze s tim što starešine i delatnici biraju i koriste pogrešne ljude? (Ima.) Prema radnim aranžmanima, ako izabrani ljudi ne mogu da se prozru, prvo može da im se dodeli neki jednostavan posao, tako da i njihov rad i oni mogu da se prate i posmatraju neko vreme. Ljudima koji ne mogu da se prozru ni u kom slučaju ne smeju da se dodeljuju nikakvi važni poslovi, posebno ne ako to podrazumeva rizik. Tek nakon dugotrajnog posmatranja i sagledavanja njihove suštine treba doneti odluke o tome kako postupati i šta raditi s njima. Lažne starešine ne rade u skladu s radnim aranžmanima i ne mogu da dokuče načela; povrh toga, oni ne mogu da prozru ljude i koriste pogrešne ljude. To dovodi do gubitaka i u crkvenom radu i u Božjim prilozima. To je nesreća koju donose lažne starešine.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (10)”

Lažni starešina se često pretvara da je duhovan čovek, pa izgovara nekakve naizgled uverljive zablude kako bi ljude naveo na stranputicu i obmanuo. Iako te zablude možda na površini ne zvuče problematično, one imaju štetan uticaj na ljudski život-ulazak, ometaju ljude, navode ih na stranputicu i sprečavaju ih da koračaju putem stremljenja ka istini. Neki ljudi zbog tih pseudo-duhovnih reči razviju sumnje i otpor prema Božjim rečima, stvore predstave o Bogu, pa čak i pogrešno razumevanje Boga i uzdržanost prema Njemu, te se zatim udalje od Njega. Takav je uticaj pseudo-duhovnih izreka lažnog starešine na ljude. Dok lažni starešina navodi pripadnike određene crkve na stranputicu i vrši uticaj na njih, ta crkva postaje religija poput hrišćanstva ili katoličanstva, u kojoj se ljudi samo pridržavaju ljudskih izreka i učenja. Svi oni obožavaju Pavlova učenja, pa čak idu dotle da koriste njegove reči umesto reči Gospoda Isusa, umesto da slede Božji put. Usled toga, svi postaju licemerni fariseji i antihristi. Stoga ih Bog proklinje i osuđuje. Lažne starešine, poput Pavla, uzdižu sebe i svedoče o sebi, navode ljude na pogrešan put i ometaju ih. Odvlače ih na stranputicu i u religijske obrede, pa način na koji ti ljudi veruju u Boga biva upravo onakav kakav je kod religioznih ljudi, što usporava njihov ulazak na pravi put vere u Boga. Lažni starešina neprekidno ljude navodi na pogrešan put i ometa ih, pa ti ljudi zatim proizvode čitav niz pseudo-duhovnih teorija i izreka. Te teorije, izreke i praktično delovanje dijametralno su suprotni istini i nemaju baš nikakve veze sa njom. A ipak, dok lažni starešina ljude navodi na pogrešan put i dok ih obmanjuje, ti ljudi te stvari smatraju pozitivnim, smatraju ih istinom. Pogrešno veruju da su te stvari istina i misle da su stekli istinu ukoliko u srcu veruju u njih i umeju rečito da ih izgovaraju, te ukoliko svako te stvari podržava. Obmanuti tim mislima i pogledima, ljudi ne samo da nisu kadri da razumeju istinu, već nisu u stanju ni da sprovedu Božje reči u delo ni da ih dožive, a kamoli da uđu u istina-stvarnost. Naprotiv, sve više se udaljavaju od Božjih reči, a pogotovo od ulaska u istina-stvarnost. U teoriji, u rečima koje izgovaraju lažne starešine i u sloganima koje oni izvikuju nema ničega pogrešnog, sve je to tačno. Ali zašto oni onda baš ništa ne postižu? Zbog toga što je razumevanje i shvatanje lažnih starešina jednostavno isuviše površno. Sve su to same doktrine, koje su irelevantne za istina-stvarnost u Božjim rečima, za Božje zahteve i za Njegove namere. Činjenica je da su sve doktrine koje lažne starešine propovedaju daleko ispod istina-stvarnosti – preciznije rečeno, nemaju nikakve veze sa istinom, a ni sa Božjim rečima. Pa kada lažni starešina često deklamuje te reči i doktrine, sa čime je to povezano? Zašto on nikada nije sposoban da uđe u istina-stvarnost? To je u direktnoj vezi sa kovom lažnih starešina. Potpuno je izvesno da su lažne starešine slabog kova i da su lišeni sposobnosti shvatanja istine. Ma koliko godina verovali u Boga, oni neće razumeti istinu niti će steći život-ulazak, a može se reći i to da, ma koliko godina verovali u Boga, za njih neće biti lako da zakorače u istina-stvarnost. Ako lažnog starešinu ne otpuste, već mu dozvole da ostane na tom položaju, kakve će posledice uslediti? Njegovo vođstvo će sve veći broj ljudi uvlačiti u religijske obrede i pravila, reči i doktrine, kao i u nejasne predstave i uobrazilju. Za razliku od antihristȃ, lažne starešine ljude neće predvoditi da dođu pred njih same ili pred Sotonu, ali ako ne budu u stanju da Božji izabrani narod povedu u istina-stvarnost Njegovih reči, hoće li Božji izabrani narod uspeti da dostigne Njegovo spasenje? Hoće li moći da bude usavršen od Boga? Naravno da neće. Ako Božji izabrani narod nije u stanju da zakorači u istina-stvarnost, zar on onda ne živi još uvek pod Sotoninom vlašću? Zar nisu njegovi pripadnici i dalje izopačeni ljudi koje Sotona drži pod svojom vlašću? Zar to ne znači da će oni u rukama lažnih starešina propasti? Zato su posledice rada lažnih starešina i rada antihristȃ u osnovi iste. Ni jedni ni drugi ne mogu da pomognu Božjem izabranom narodu da razume istinu, da zakorači u stvarnost i da dostigne spasenje. I jedni i drugi škode Božjem izabranom narodu i vode ga u propast. Posledice su potpuno iste.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (2)”