Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Kakav stav ljudi treba da imaju prema starešini ili delatniku? Ako starešina ili delatnik postupa ispravno i u skladu sa istinom, možeš da ga slušaš; ako je ono što radi pogrešno i nije u skladu sa istinom, ne treba da ga slušaš i imaš pravo da ga razotkriješ, da mu se suprotstaviš i da izneseš drugačije mišljenje. Ako nije u stanju da obavlja stvarni posao, ili, pak, čini zla dela koja ometaju rad crkve, te se otkrije da je lažni starešina, lažni delatnik ili antihrist, onda možeš da ga razaznaš, razotkriješ i prijaviš. Ali neki pripadnici Božjeg izabranog naroda ne razumeju istinu i naročito su velike kukavice; boje se da će ih lažne starešine i antihristi ugnjetavati i mučiti, pa se ne usuđuju da se drže načela. Kažu: „Ako me starešina izbaci, gotov sam; ako sve nagovori da me razotkriju ili napuste, neću više moći da verujem u Boga. Ako budem proteran iz crkve, Bog me neće hteti i neće me spasti. Zar neće onda sva moja vera biti uzaludna?” Nije li takvo razmišljanje apsurdno? Imaju li takvi ljudi istinsku veru u Boga? Da li bi lažni starešina ili antihrist predstavljao Boga kada bi te izopštio? Kada te lažni starešina ili antihrist muči i izopšti, to je Sotonin posao i nema nikakve veze sa Bogom; kada se ljudi uklanjaju ili proteruju iz crkve, to je u skladu sa Božjim namerama isključivo u slučaju zajedničke odluke između crkve i čitavog Božjeg izabranog naroda i kada je to uklanjanje ili proterivanje u celosti u skladu sa radnim aranžmanima Božje kuće i istina-načelima Božjih reči. Kako može proterivanje od strane lažnog starešine ili antihrista značiti da ne možeš da budeš spasen? U pitanju je progon od strane Sotone i antihrista, što ne znači da te Bog neće spasti. Da li ćeš biti spasen zavisi od Boga. Nijedno ljudsko biće nema pravo da odlučuje o tome da li te Bog može spasti. To treba da ti bude jasno. A ako se odnosiš prema tome što te lažni starešina ili antihrist proterao kao da te je proterao sȃm Bog – pa zar to ne znači da pogrešno razumeš Boga? Znači. Ne samo da pogrešno razumeš Boga, već se i buniš protiv Njega. To je na neki način i bogohulno. I zar nije neuko i budalasto takvo pogrešno razumevanje Boga? Kada te lažni starešina ili antihrist protera, zašto ne tragaš za istinom? Zašto ne potražiš nekoga ko razume istinu da bi stekao izvesno raspoznavanje? I zašto to ne prijaviš nadređenima? Ovo je dokaz da ne veruješ da istina u Božjoj kući vlada nad svim, pokazuje da nemaš istinsku veru u Boga, da nisi neko ko istinski veruje u Boga. Ako veruješ u Božju svemoć, zašto se bojiš odmazde lažnog starešine ili antihrista? Mogu li oni da odluče o tvojoj sudbini? Ako imaš sposobnost da razaznaš stvari i otkriješ da su njihovi postupci u sukobu sa istinom, zašto ne razgovaraš u zajedništvu sa Božjim izabranicima koji razumeju istinu? Imaš usta, zašto se bojiš da progovoriš? Zašto se toliko plašiš lažnog starešine ili antihrista? To je dokaz da si kukavica, ništarija, Sotonin lakej. Ako, kada ti lažni starešina ili antihrist zapreti, ne usuđuješ da ga prijaviš nadređenima, to pokazuje da te je Sotona već privezao i da si u srcu jedno sa njim; zar na taj način ne slediš Sotonu? Kako neko ko je takav može biti jedan od Božjih izabranika? On je, najprostije rečeno, ološ. Niko ko je u srcu jedno sa lažnim starešinama i antihristima nikada ne može biti dobar; on je zlikovac. Takvi ljudi su rođeni da budu đavolovi podanici – Sotonini su lakeji i za njih nema iskupljenja. (…) Čuo sam da se, u poslednje dve godine, Božji izabrani narod u pojedinim pastorskim oblastima kontinentalne Kine ujedinio da bi smenio lažne starešine i antihriste sa položaja; neki od tih lažnih starešina i antihrista su čak bili šefovi grupa odgovornih za donošenje odluka, a Božji izabranici su ih ipak smenili. Božji izabrani narod nije morao da čeka odobrenje Višnjeg; rukovodeći se istina-načelima, identifikovao je te lažne starešine i antihriste – koji nisu obavljali stvarni posao i uvek su braću i sestre mučili, ponašali se divlje i ometali rad Božje kuće – i po kratkom postupku izašao na kraj sa njima. Neki su izbačeni iz grupa odgovornih za donošenje odluka, a neki uklonjeni iz crkve – što je odlično! To pokazuje da je Božji izabrani narod već zakoračio na pravi put vere u Boga. Neki Božji izabranici su već razumeli istinu i sada poseduju nešto rasta, ne daju se više kontrolisati ni zavaravati od strane Sotone, imaju hrabrosti da ustanu i da se bore sa Sotoninim zlim silama. To pokazuje i da sile lažnih starešina i antihristȃ više nemaju prednost u crkvi. Pa se oni stoga više ne usuđuju da budu tako očigledni u svojim rečima i delima. Čim otkriju svoje karte, neko će biti tu da ih nadzire, raspozna i odbaci. To znači da, u srcima ljudi koji zaista razumeju istinu, čovekov status, ugled i moć nemaju preovlađujući položaj. Takvi ljudi ne pridaju značaj tim stvarima. Kada je neko u stanju da preduzimljivo traga za istinom i da u zajedništvu razgovara o njoj, kada počne da preispituje i da razmišlja o tome kojim putem treba da idu ljudi koji veruju u Boga i kako treba da se odnose prema starešinama i delatnicima, pa počne duboko da razmišlja o tome koga bi ljudi trebalo da slede, kakva ponašanja karakterišu one koji slede čoveka, a kakva one koji slede Boga, pa zatim, pošto je godinama opipavao u mraku, tražeći te istine i doživljavajući ih, konačno, i ne znajući, postane neko ko može da raspozna i shvati neke istine – to će značiti da mu se rast donekle uvećao. Kada si sposoban da u svim stvarima tragaš za istinom, to znači da si zakoračio na pravi put vere u Boga.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Treća stavka: Oni odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini”

Neke lažne starešine su proždrljive i lenje, pa više vole udobnost nego naporan rad. Ne žele ni da rade ni da brinu, izbegavaju napor i odgovornost, žele samo da se prepuste zadovoljstvima. Vole da jedu i da se zabavljaju i posebno su lenji. Bio je jedan lažni starešina koji bi ujutro ustao tek kada bi svi već završili sa jelom, a uveče bi i dalje gledao serije dok su se svi ostali odmarali. Jedan brat koji je bio odgovoran za kuvanje nije to više mogao da podnese, pa ga je iskritikovao. Mislite li da bi taj starešina poslušao jednog kuvara? (Ne bi.) Da ga je, recimo, ukorio neki starešina ili delatnik, pa da mu je rekao: „Moraš da budeš marljiviji; posao koji treba obaviti mora da se obavi. Ti kao starešina moraš da ispuniš svoje odgovornosti bez obzira o kakvom poslu se radi; moraš da se postaraš da sa njim ne bude nikakvih problema. Sada kada je pronađen problem, a ti nisi prisutan da bi ga rešio, to utiče na posao. Ako uporno radiš na taj način, zar se time ne odlaže crkveni rad? Jesi li u stanju da nosiš tu odgovornost?” Da li bi on to slušao? Ne mora da znači. Takvog lažnog starešinu grupa za odlučivanje treba pod hitno da otpusti i da za njega predvidi druge radne aranžmane, pa da ga pusti da radi šta god da je sposoban da radi. Ako je, pak, ništarija koja hoće da živi na tuđ račun kuda god da ode i nije u stanju ništa da radi, onda ga treba oterati i ne treba mu dati da obavlja nikakvu dužnost. On nije vredan toga da obavlja dužnost; nije ljudsko biće, lišen je savesti i razuma normalne ljudskosti, bestidan je. Takvog lažnog starešinu, koji je najobičniji lezilebović, treba, čim ga prozrete, odmah otpustiti; nema potrebe da pokušavate da ga ubeđujete i ne treba mu pružati nikakve prilike da se podvrgne posmatranju, niti je potrebno sa njim u zajedništvu razgovarati o istini. Zar nije čuo dovoljno istina? Kada bi ga orezali, da li bi mogao da se promeni? Ne bi. Ako je neko slabog kova, ponekad ima besmislene poglede ili iz neznanja ne uspeva da vidi čitavu sliku, ali je marljiv, nosi breme i nije lenj, taj je čovek, uprkos odstupanjima u vršenju dužnosti, u stanju da se pokaje kada se suoči sa orezivanjem. On bar zna koje su odgovornosti starešine i zna šta treba da radi, ima savest i osećaj odgovornosti i ima srce. Ali oni koji su lenji, više vole udobnost od napornog rada i neopterećeni su, ne mogu se promeniti. U njihovom srcu nema opterećenja; ma ko ih orezivao, od toga nema nikakve koristi.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (4)”

Ako se antihristima dozvoli da u crkvi postupaju svojevoljno i samovoljno, da izgovaraju sve krilatice i argumente koje žele kako bi imali kontrolu i pretili, odnosno da braću i sestre navode na stranputicu i pogrešno ih usmeravaju, a starešine i delatnici to zanemaruju i povodom toga ne reaguju, ne usuđuju se da antihriste razotkriju i ograniče ih iz straha da ih ne uvrede, pa to dovede do toga da se antihristi samovoljno poigravaju braćom i sestrama te crkve i da ih ometaju, onda su starešine u toj crkvi oni koji hoće da ugode drugima, oni su smeće koje treba ukloniti. Ako starešine u crkvi imaju pronicljivost u odnosu na antihriste i zle ljude i pripadnicima Božjeg izabranog naroda omoguće da ustanu, razotkriju ih i uklone đavole kako bi zaštitili posao Božje kuće, time će se posramiti đavoli i Sotona i ujedno zadovoljiti Božja namera. Starešine te crkve su kvalifikovane starešine koje poseduju istina-stvarnost. Ako crkva trpi štetu zbog ometanja antihrista, pa se, nakon što ga braća i sestre prepoznaju i odbace, antihrist sumanuto sveti braći i sestrama, ugnjetava ih i osuđuje, ako crkvene starešine povodom toga ništa ne preduzimaju, prave se da to ne vide i nastoje da nikoga ne uvrede, u tom slučaju su te starešine lažne starešine. Oni su smeće i treba ih ukloniti. Ako neko, kao crkveni starešina, nije u stanju da za rešavanje problema koristi istinu, ako nije u stanju da prepozna antihriste, ograniči ih i reši ih se, ako antihristima daje odrešene ruke da u crkvi rade šta im se prohte, da divljaju, ako nije u stanju da zaštiti Božje izabranike od odlaska na stranputicu, nije u stanju da zaštiti Božje izabranike tako da mogu normalno da izvršavaju svoju dužnost – i ako, povrh toga, nije u stanju da održava normalan napredak crkvenog posla – onda je taj starešina smeće i treba ga ukloniti. Ako se crkvene starešine plaše da razotkriju, orezuju i ograniče antihrista i da prema njemu preduzmu mere zato što je taj antihrist svirep i okrutan, pa mu time dozvole da u crkvi divlja, da postane tiranin koji radi šta mu se prohte i onesposobljava veliki deo crkvenog posla, izazivajući zastoj u njegovom odvijanju, tada su starešine te crkve takođe smeće i treba ih ukloniti. Ako, budući da se plaše odmazde, starešine neke crkve nikada nemaju hrabrosti da razotkriju antihrista i nikada ne pokušavaju da zauzdaju antihristova zla dela, pa to dovede do velikog remećenja i ometanja crkvenog života i život-ulaska braće i sestara i nanese im veliku štetu, onda su starešine te crkve takođe smeće i treba ih ukloniti. Da li biste se složili s tim da takvi ljudi nastave da budu starešine? (Ne.) Dakle, šta treba da uradite kada naiđete na takve starešine? Treba da ih pitaš: „Antihristi čine tako veliko zlo, u crkvi divljaju i nastoje da je preuzmu – jesi li u stanju da ih držiš pod kontrolom? Imaš li hrabrosti da ih razotkriješ? Ako se ne usuđuješ da protiv njih preduzmeš mere, treba da daš ostavku. Ne treba da odlažeš da odstupiš sa funkcije. Ako štitiš svoje telesne interese i braću i sestre predaješ u ruke antihrista i zlih ljudi zato što se plašiš antihristȃ, onda treba da budeš proklet. Nisi podoban da budeš starešina – smeće si i mrtav čovek!” Takve lažne starešine treba razotkriti i otpustiti. Oni ne obavljaju pravi posao; suočeni sa zlim ljudima, oni ne štite braću i sestre, već kleče pred zlim ljudima i čine im ustupke, preklinju za milost i životare prostačkim životom. Takve starešine su smeće. Oni su izdajnici i treba ih odbaciti.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka (8. deo)”

Napisao si pismo u kojem si prijavio probleme s nekim lažnim starešinom, koji bi zbog toga da te maltretira i kaže ti: „Ako ne budeš dobar, ako me i dalje budeš cinkario i tužakao pretpostavljenima ili ako, ocenjujući moj rad, budeš napisao išta negativno, ubiću te! Dovoljno sam moćan da te proteram iz crkve. Zar me se ne plašiš?” Kako bi se poneo u takvoj situaciji? Ta osoba ti preti, odnosno, da budem konkretniji, ona te maltretira. Ona je moćna, a ti si samo običan vernik, i zato te proizvoljno muči, bez ikakve osnove ili načela. Tretira te isto kao što Sotona tretira ljude. Zar te ona, konkretno govoreći, ne maltretira? Zar ne pokušava da te namuči? (Pokušava.) Kako bi, dakle, razrešio tu situaciju? Da li bi pristao na kompromis ili bi se čvrsto držao načela? (Držao bih se načela.) Ljudi bi, u teoriji, trebalo da se drže principa i da se ne plaše lažnih starešina. Po kojoj osnovi? Zašto ne treba da se plaše takve osobe? Hoćeš li se uplašiti ako te zaista protera iz crkve? Pošto je ona zaista u stanju da te protera, možda nećeš smeti da se držiš načela i možda ćeš se uplašiti. Gde zapravo nastaje problem? Otkud to da se plašiš? (Plašim se zato što ne verujem da Božjom kućom vlada istina.) To je jedan od aspekata. Moraš da imaš vere i moraš toj osobi da kažeš: „Ti si jedna zla osoba. Nemoj misliti da možeš da me proteraš samo zato što si trenutno na položaju starešine. Pogrešićeš ako me proteraš. Pre ili kasnije, čitava stvar će izaći na videlo. Ti nemaš isključivu vlast nad Božjom kućom. Ako me danas proteraš, kad-tad ćeš biti kažnjen. Ako mi ne veruješ, živi bili pa videli. Božjom kućom vlada istina, njome vlada Bog. Možda ljudi ne mogu da te kazne, ali Bog može da te razotkrije i da te ukloni. Kazna će te stići onog trena kad tvoje nepodopštine budu razotkrivene.” Imaš li takvu veru? (Imam.) Stvarno imaš? Zašto onda to ne kažeš? Čini se da ćeš biti u opasnosti ako se suočiš s takvom situacijom; nedostaje ti hrabrosti i iskrene vere. Kad se budeš zaista suočio s ovim problemima, kad budeš naišao na ovako svirepe zle ljude i antihriste, koji se po metodama mučenja ljudi mogu porediti s velikom crvenom aždajom, šta ćeš onda da radiš? Zaplakaćeš i reći ćeš: „Oh, tako sam malog rasta i strašljiv, oduvek se plašim nevolja i čak strahujem da mi neki opali list ne padne na glavu. Iskreno se nadam da neću morati da se suočavam s takvim ljudima. Šta bih radio ako krenu da me maltretiraju?” Da li te zaista oni maltretiraju? To te ne maltretiraju oni, nego te Sotona muči. Ako bi to sagledao iz ljudske perspektive, rekao bi: „Ova osoba je strašna; ima status i maltretira bezazlene ljude lišene statusa.” Da li se ovde zaista radi o tome? Sa stanovišta istine, to nije maltretiranje, već to Sotona nanosi bol ljudima, muči ih, podvaljuje im, kvari ih i gazi po njima. Kako bi trebalo da se postaviš prema takvim postupcima Sotone? Treba li da se uplašiš? (Ne treba da se plašim; treba da ga raskrinkam i da ga prijavim.) U svom srcu ne treba da ga se plašiš. Ako u datom trenutku nije prikladno da ga prijaviš i da mu se suprotstaviš, treba privremeno da ga istrpiš i da ga kasnije, u pogodnom momentu, prijaviš. Ako među tvojom braćom i sestrama ima razboritih osoba poput tebe, treba da se ujedinite i da zajedno raskrinkate i prijavite njegova zlodela. Ukoliko, pak, oko tebe nema razboritih ljudi i ako te, kad digneš svoj glas protiv Sotone, svi odbacuju, treba da se strpiš na neko vreme. Kad starešine višeg nivoa dođu u posetu tvojoj crkvi radi kontrole i praćenja rada, sačekaj pogodan trenutak i prijavi im problem, precizno navodeći sva njegova zlodela do najsitnijih detalja, pa prepusti starešinama da ga uklone. Je li to mudro? (Jeste.) S jedne strane, moraš imati vere i ne smeš se plašiti zlih ljudi, antihrista, ni Sotone. S druge strane, na njihove postupke prema tebi ne treba da gledaš kao na maltretiranje jedne osobe od strane druge; treba da prozreš da je sve to, u suštini, Sotonina podvala, mučenje i gaženje po ljudima. A onda, zavisno od situacije, treba da postupiš mudro prema mučenju s njegove strane i da sačekaš povoljan trenutak da ga raskrinkaš i prijaviš, kako bi zaštitio interese Božje kuće i rad crkve. To je svedočenje u kojem treba da budeš postojan i to je dužnost i obaveza koju kao osoba treba da ispuniš.

– „Reč”, 6. tom, „O stremljenju ka istini”, „Kako stremiti ka istini (14)”

Bilo da su ti ljudi otpušteni zato što nisu sposobni da rade pravi posao i prepoznati su kao lažne starešine, ili zato što slede put antihrista i prepoznati su kao vrsta ljudi koji su antihristi, neophodno je razumno rasporediti te ljude na drugi posao i napraviti razumna uređenja za njih. Ako su oni antihristi koji su počinili mnogo zla, onda svakako treba da budu proterani; ako nisu počinili mnogo zla, ali imaju suštinu antihrista i odlučni su da budu antihristi, onda sve dok još uvek mogu da služe na neki ograničen način, bez izazivanja prekida ili ometanja, ne moraju da budu proterani – neka nastave da služe i pružite im priliku da se pokaju. U slučaju lažnih starešina koji su otpušteni, prerasporedite ih na različite poslove na osnovu njihovih sposobnosti i dužnosti za koje su pogodni, ali im više nije dozvoljeno da služe kao crkvene starešine; u slučaju starešina i delatnika koji su otpušteni jer im je kov izuzetno loš i nisu sposobni da rade bilo koji posao, takođe ih prerasporedite na različite poslove na osnovu njihovih sposobnosti i dužnosti za koje su pogodni, ali više ne mogu da budu unapređeni u starešinu ili delatnika. Zašto ne mogu? Oni su već isprobani. Otkriveni su i već je jasno da takvi ljudi nemaju dovoljno dobar kov ni radnu sposobnost da budu starešine. Ako nisu sposobni da budu starešine, da li nisu sposobni da obavljaju druge dužnosti? Ne mora da znači. Njihov loš kov ih čini nesposobnim da budu starešine, ali mogu da obavljaju druge dužnosti. Nakon što su takvi ljudi otpušteni, mogu da rade ono za šta su pogodni. Ne treba im oduzeti pravo da obavljaju dužnost; i dalje mogu ponovo da se koriste kada se njihov rast u budućnosti poveća. Neki su otpušteni jer su mladi i nemaju nikakvog životnog, a ni radnog iskustva, tako da nisu sposobni da preduzmu posao i na kraju bivaju otpušteni. U otpuštanju te vrste ljudi postoji određeni manevarski prostor. Ako je njihova ljudskost u skladu sa merilom i kov im je zadovoljavajući, mogu se koristiti nakon što su unazađeni, ili može da im se dodeli drugi posao koji umeju da rade. Kada njihovo shvatanje istine postane jasno i kada neko vreme budu izloženi radu crkve i kada steknu iskustvo s njim, takvi ljudi još uvek mogu da se unaprede i gaje ponovo na osnovu svog kova. Ako je njihova ljudskost u skladu sa merilom, ali je njihov kov izuzetno loš, onda ne vredi gajiti ih i oni apsolutno ne mogu da se gaje, niti zadrže.

Među onima koji su otpušteni postoje dve vrste ljudi koji nikako ne smeju da ponovo budu unapređeni i gajeni. Prvi su antihristi, a drugi su oni čiji je kov isuviše loš. Zatim, postoje neki ljudi koji se ne smatraju antihristima, već su samo oskudne ljudskosti, sebični su i lažljivi, a neki od tih ljudi su lenji, žude za telesnim uživanjem i nisu u stanju da podnesu nedaće. Čak i da su takvi ljudi izuzetno dobrog kova, oni ne smeju da ponovo budu unapređeni. Ako poseduju imalo kova, onda ih pustite da rade šta god mogu, dokle god je sve uređeno na odgovarajući način; ukratko, ne unapređujte ih ni u starešine ni u delatnike. Pored toga što imaju kov i radnu sposobnost, starešine i delatnici moraju da shvataju istinu, da nose breme za crkvu, da budu u stanju da vredno rade i da podnose patnju, i da budu marljivi, a ne lenji. Povrh toga, moraju da budu donekle pošteni i čestiti. Svakako ne možete da odaberete ljude koji su lažljivi. Oni koji su isuviše nepošteni i lažljivi uvek spletkare protiv braće i sestara, protiv svojih nadređenih i kuće Božje. Oni dane provode u pokvarenim mislima. Kad imate posla s nekim takvim, uvek morate da nagađate šta on zaista misli, morate stalno da se raspitujete o tome šta je tačno radio u poslednje vreme i uvek morate da ga držite na oku. Koristiti nekoga takvog je isuviše naporno i zadaje velike brige. Ako se takva osoba unapredi da obavlja dužnosti, čak i ako razume malo doktrine, neće je primenjivati i očekivaće koristi i povlastice za svaki deo posla koji obavlja. Korišćenje takvih ljudi zadaje previše brige i previše je problematično, tako da takvi ljudi ne mogu da budu unapređeni. Stoga, kada je reč o antihristima, onim kojima je kov isuviše slab, a ljudskost loša, onim koji su lenji, koji žude za telesnim uživanjem i koji ne mogu da podnesu nedaće, i onim koji su izuzetno nepošteni i lažljivi – jednom kada su takvi ljudi otkriveni i odbačeni nakon što su iskorišteni, ne unapređujte ih po drugi put; nemojte ponovo pogrešno da ih koristite, kada ste ih jednom već prozreli.

– „Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (6)”