Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Oni koji vole Boga su oni koji vole istinu, i što više oni koji vole istinu primenjuju istinu, to je više imaju; što je više primenjuju, to više Božje ljubavi imaju; i što je više primenjuju, to ih Bog više blagosilja. Ako je uvek tako primenjuješ, ljubav koju Bog gaji prema tebi će te postepeno osposobiti da vidiš, baš kao što je Petar spoznao Boga: Petar je rekao da Bog ne samo da ima mudrost da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, već, povrh toga, da On ima mudrost da obavlja praktično delo u ljudima. Petar je rekao da On ne samo da je vredan ljudske ljubavi zato što je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja, već i zbog Svoje sposobnosti da stvori čoveka, da spasi čoveka, da usavrši čoveka i da daruje čoveku Svoju ljubav. Petar je takođe rekao da u Njemu ima mnogo toga što je dostojno čovekove ljubavi. Petar je rekao Isusu: „Da li je stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja jedini razlog zbog kojeg zaslužuješ ljubav ljudi? Ima još toga u Tebi što je vredno ljubavi. Ti deluješ i krećeš se u stvarnom životu, Tvoj Duh dotiče moju nutrinu, Ti me dovodiš u red, Ti me kudiš – te stvari još više zavređuju ljubav ljudi.“ Ako želiš da vidiš i doživiš Božju ljubav, onda moraš da istražuješ i tražiš u stvarnom životu i moraš biti voljan da svoje telo ostaviš po strani. Moraš da doneseš tu odluku. Moraš biti odlučan, neko ko je u stanju da udovolji Bogu u svemu, bez lenjosti ili žudnje za telesnim uživanjem, neko ko ne živi za telo, već živi za Boga. Postoje trenuci kada ne udovoljavaš Bogu. To je zato što ne razumeš Božje namere; sledeći put, iako će biti potrebno više truda, moraš udovoljiti Njemu, a ne telu. Kada budeš imao takva iskustva, spoznaćeš Boga. Videćeš da Bog može da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, da se ovaplotio da bi ljudi zaista mogli da Ga vide i da se povežu sa Njim; videćeš da je u stanju da hoda među ljudima, i da Njegov Duh može da usavrši ljude u pravom životu, omogućavajući im da vide Njegovu divotu i osete Njegovu disciplinu, Njegovu grdnju i Njegove blagoslove. Ako su tvoji doživljaji uvek ovakvi, u stvarnom životu ćeš biti nerazdvojan od Boga, a ako jednog dana tvoj odnos sa Bogom prestane da bude normalan, bićeš u stanju da istrpiš pokudu i da osetiš kajanje. Kada imaš normalan odnos sa Bogom, nikada nećeš poželeti da napustiš Boga, a bude li jednog dana Bog rekao da će te napustiti, ti ćeš se uplašiti i reći da bi radije umro nego da te Bog napusti. Čim budeš imao ovakve emocije, osetićeš da nisi u stanju da napustiš Boga, te ćeš na taj način steći osnovu i istinski uživati u Božjoj ljubavi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“

Razlog zbog kojeg samo oni koji zaista vole Boga imaju najveću vrednost i smisao u svom životu, razlog zbog kojeg samo oni istinski veruju u Boga, jeste taj što su ti ljudi u stanju da žive u Božjoj svetlosti i da žive za Božje delo i upravljanje. Zato što oni ne žive u tami, već žive u svetlosti; oni ne žive besmislene živote, već živote koje je Bog blagoslovio. Samo oni koji vole Boga mogu da svedoče o Bogu, samo su oni Božiji svedoci, samo su oni blagosloveni od Boga, i samo oni mogu da prime Božja obećanja. Oni koji vole Boga su Božji poverenici; oni su ljudi koje Bog voli, i oni mogu da uživaju u blagoslovima zajedno sa Bogom. Samo takvi ljudi će živeti do večnosti, i samo oni će zauvek živeti pod Božjom negom i zaštitom. Bog je tu da ga ljudi vole i dostojan je ljubavi svih ljudi, ali nisu svi ljudi u stanju da vole Boga, ni da svedoče o Bogu, niti da imaju silu zajedno sa Bogom. Zato što su u stanju da svedoče o Bogu i posvete sav svoj trud Božjem delu, oni koji istinski vole Boga mogu da hodaju bilo gde pod kapom nebeskom, a da se niko ne usudi da im se suprotstavi, i oni mogu da imaju moć na zemlji i da vladaju svim narodom Božjim. Ovi ljudi su se okupili iz celog sveta. Oni govore različite jezike i razlikuju se po boji kože, ali njihovo postojanje ima isto značenje; svi oni imaju bogoljubivo srce, svi oni imaju isto svedočanstvo, i imaju istu rešenost, i istu želju. Oni koji vole Boga mogu slobodno da hodaju svetom, a oni koji svedoče o Bogu mogu da putuju širom vaseljene. Ove ljude Bog voli, oni su blagosloveni od Boga i oni će zauvek živeti u Njegovoj svetlosti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti“

Bog deluje u onima koji Njegove reči slede i cene. Što više budeš cenio Božje reči, to će više u tebi delovati Njegov Duh. Što neka osoba više ceni Božje reči, to su veći izgledi da je Bog usavrši. Bog usavršava one koji Ga istinski vole i one čije je srce pred Njim spokojno. Ceniti celokupno Božje delo, ceniti Božje prosvećenje, ceniti Božje prisustvo, ceniti Božju brigu i zaštitu, ceniti način na koji Božje reči postaju tvoja stvarnost i opskrbljuju tvoj život – sve se to najbolje slaže s Božjim namerama. Ako ceniš Božje delo, to jest, ako ceniš sve što je nad tobom učinio, On će te blagosloviti i učiniće da se sve tvoje umnoži. Ako ne ceniš Božje reči, On u tebi neće delovati i daće ti samo beznačajnu blagodat za tvoju veru, ili te blagosloviti oskudnim bogatstvom, a tvoju porodicu oskudnom sigurnošću. Trebalo bi da težiš tome da Božje reči učiniš svojom stvarnošću, da budeš u stanju da Mu udovoljiš i da budeš u skladu sa Njegovim namerama; ne bi trebalo da težiš samo uživanju u Njegovoj blagodati. Ništa nije za vernike važnije nego da prime Božje delo, da budu usavršeni i postanu oni koji slede volju Božju. To je cilj kome treba da težiš.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama“

Što više udovoljavaš Bogu, to te Bog više blagosilja i to je veća snaga tvoje ljubavi prema Njemu; tako ćeš i ti posedovati veru i odlučnost i osetićeš da ništa nije vrednije ili značajnije od života provedenog u ljubavi prema Bogu. Može se reći da dokle god čovek voli Boga, neće tugovati. Premda naiđu vremena kada ti je telo slabo i opterećeno mnogim stvarnim neprilikama, ako se tokom takvih vremena budeš zaista oslanjao na Boga, u duhu ćeš biti utešen, bićeš mentalno i duševno stabilan i imaćeš u šta da se pouzdaš. Na taj način ćeš moći da prevaziđeš mnoge okolnosti i tako se nećeš žaliti na Boga zbog patnje koju podnosiš. Umesto toga, poželećeš da pevaš, plešeš i moliš se, da se okupljaš sa drugima i razgovaraš, da razmišljaš o Bogu i osetićeš da se svi ljudi, pitanja i stvari oko tebe koje je Bog organizovao, uklapaju. Ako ne voliš Boga, sve na šta spustiš pogled biće ti nepodnošljivo, a tvojim očima ništa neće prijati; u duhu nećeš biti slobodan, već potlačen, u srcu ćeš se uvek žaliti na Boga, uvek ćeš osećati da si na velikim mukama i da je to veoma nepravedno. Ako ne tragaš zarad sreće, već da bi zadovoljio Boga i da te Sotona ne bi optužio, onda će ti takvo traganje pružiti veliku snagu da voliš Boga. Čovek je u stanju da ispuni sve što je rečeno od Boga, i sve što čini je u stanju da zadovolji Boga – upravo to znači biti obuzet stvarnošću. Traganje za udovoljavanjem Bogu je upotreba tvog bogoljubivog srca da Njegove reči sprovedeš u delo; bez obzira na vreme – čak i kada drugi onemoćaju – u tebi još uvek postoji bogoljubivo srce i ti čezneš za Bogom i Bog ti nedostaje iz dubine duše. To je pravi rast. Veličina tvog rasta zavisi od toga koliko je tvoje srce bogoljubivo, od toga da li si u stanju da budeš postojan kad si na probi, da li si slab u određenim okolnostima, i da li možeš da ostaneš čvrst kada te tvoja braća i sestre odbacuju; činjenice će pokazati kakvo je tačno tvoje bogoljubivo srce. Iz mnogih Božjih dela može se videti da Bog zaista voli čoveka, iako oči čovekovog duha tek treba da budu potpuno otvorene i on nije u stanju da jasno vidi veliki deo Božjeg dela i Njegovih namera, niti mnoge divne stvari o Bogu; čovek ima premalo istinske ljubavi prema Bogu. Sve ovo vreme si verovao u Boga, a danas je Bog ukinuo sva sredstva za bekstvo. Realno govoreći, i nemaš drugog izbora nego da odabereš pravi put, pravi put na koji su te naveli strogi sud i vrhovno spasenje Božje. Tek pošto iskusi teškoće i oplemenjivanje, čovek spozna da je Bog divan. Na osnovu iskustva sve do današnjeg dana, može se reći da je čovek spoznao deo Božje divote, ali to još uvek nije dovoljno, jer čoveku toliko toga nedostaje. Čovek mora da iskusi više Božjeg čudesnog dela, a više od svega oplemenjivanje kroz patnju koju je Bog obezbedio. Tek tada se čovekova životna dispozicija može promeniti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“

Pošto veruješ u Boga, moraš predati svoje srce pred Bogom. Ako nudiš i polažeš svoje srce pred Bogom, onda će za tebe, tokom oplemenjivanja, biti nemoguće da se odrekneš Boga ili da napustiš Boga. Na taj način će tvoj odnos sa Bogom postajati sve bliži i sve normalniji, a tvoj razgovor sa Bogom sve učestaliji. Ako uvek tako postupaš, onda ćeš više vremena provesti u Božjoj svetlosti i više vremena pod vođstvom Njegovih reči. Takođe će biti sve više i više promena u tvojoj naravi, a tvoje znanje će se povećavati iz dana u dan. Onog dana kada te iznenada zadese Božje kušnje, ne samo da ćeš biti u stanju da stojiš uz Boga, već ćeš biti u stanju i da svedočiš o Bogu. Tada ćeš biti kao Jov i kao Petar. Svedočeći o Bogu, zaista ćeš Ga voleti, rado ćeš Mu dati svoj život, i bićeš svedok Božji i miljenik Božji. Ljubav koja je iskusila oplemenjivanje jaka je, a ne slaba. Bez obzira na to kada ili kako te Bog podvrgava Svojim kušnjama, ti si u stanju da odustaneš od svojih briga o tome da li ćeš preživeti ili umreti, da zarad Boga sve rado odbaciš i da radi Boga zadovoljno istraješ u bilo čemu – tako će tvoja ljubav biti čista i tvoja vera će imati stvarnost. Samo tada ćeš biti neko koga Bog zaista voli, i koga je Bog zaista usavršio.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav“

Ljudi koje Bog spašava su oni koji vole istinu, koji imaju kov i sposobnost da razumeju, svi su oni ljudi koji imaju savest i razum, koji su u stanju da ispunjavaju Božje naloge i dobro obavljaju svoju dužnost. Oni su ljudi koji su u stanju da prihvate istinu i odbace svoju iskvarenu narav, i oni su ljudi koji zaista vole Boga, poslušni su Bogu i obožavaju Boga. Iako je većina tih ljudi sa dna društvene lestvice, iz radničkih i seljačkih porodica, oni svakako nisu ljudi pomućenog uma, prostaci, niti besposličari. Naprotiv, to su pametni ljudi koji su u stanju da prihvate istinu, da je primene i da joj se pokore. Oni su svi pravedni ljudi koji bi se odrekli ovozemaljske slave i bogatstva da bi sledili Boga i zadobili istinu i život – oni su najmudriji od svih ljudi. To su sve pošteni ljudi koji zaista veruju u Boga i koji Mu se zaista daju. Oni mogu da zadobiju Božje odobravanje i blagoslov, i mogu da budu usavršeni u Njegov narod i stubove Njegovog hrama. To su ljudi od zlata, srebra i skupocenih dragulja.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Poznavanje šest vrsta iskvarenih naravi je jedina prava samospoznaja“

Ako je stav nekog čoveka prema Bogu takav da Mu se samo divi ili Ga poštuje iz daljine, a pritom Ga ni najmanje ne voli, onda je to rezultat do kojeg je došao čovek koji nema bogoljubivo srce, i taj čovek ne ispunjava uslove da bude usavršen. Ako jedno ovakvo delo ne može da zadobije istinsku ljubav neke osobe, onda ta osoba nije zadobila Boga i ne traga iskreno za istinom. Osoba koja ne voli Boga ne voli ni istinu, te stoga ona ne može da zadobije Boga, a kamoli da od Boga stekne priznanje. Takvi ljudi, ma koliko da su iskusili delo Svetoga Duha i Božji sud, nisu u stanju da imaju bogobojažljivo srce. To su ljudi čija je priroda nepromenljiva i ljudi izuzetno mrske naravi. Svi koji nemaju bogobojažljivo srce biće eliminisani da bi bili podvrgnuti kazni i da bi bili kažnjeni isto kao i oni koji čine zlo, da bi propatili čak i više od onih koji su počinili nepravdu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje delo i delo čoveka“

Svi vi danas znate da svrha čovekove vere u Boga nije samo spasenje duše i dobrobit tela, niti je to obogaćenje čovekovog života kroz ljubav prema Bogu i tome slično. Kako stvari stoje, ako Boga voliš samo zarad dobrobiti tela ili trenutnog zadovoljstva, onda je ljubav koju tražiš ipak onečišćena i nije Bogu ugodna, čak i ako ona naposletku dostigne vrhunac i ako ti ništa više od toga ne tražiš. Oni koji bi da svojom ljubavlju prema Bogu obogate svoje bledo bivstvovanje i ispune prazninu u svom srcu, pripadaju onoj vrsti ljudi koja pohlepno teži lagodnom životu, a ne onoj koja iskreno traži da voli Boga. Takva je ljubav usiljena; ona je zapravo potraga za mentalnim zadovoljenjem i Bogu je krajnje nepotrebna. Kakva je, dakle, tvoja ljubav? Zbog čega ti voliš Boga? Koliko u tebi, ovoga trena, ima prave ljubavi prema Bogu? Ogromna većina vas Boga voli na maločas pomenuti način. Takva ljubav samo održava postojeće stanje; ona ne može postati nepromenljiva, niti se može ukoreniti u čoveku. Ta vrsta ljubavi je kao cvet koji procveta i uvene, a da se iz njega ne izrodi plod. Drugim rečima, ako nema nikoga ko bi te, nakon što si Boga jednom zavoleo na takav način, poveo putem koji se pruža pred tobom, zasigurno ćeš se srušiti. Ako si u stanju da Boga voliš samo u vreme ljubavi prema Bogu, dok nakon toga tvoja životna dispozicija ostaje nepromenjena, ti onda nećeš moći da pobegneš od uticaja tame koji se nad tobom nadvija, niti da se oslobodiš Sotoninih okova i njegovog lukavstva. Bog nijednog takvog čoveka ne može u potpunosti da zadobije; njegov će duh, duša i telo naposletku ipak pripasti Sotoni. Oko toga ne može biti nikakve sumnje. Svi oni koje Bog ne može u potpunosti da zadobije vratiće se na svoje prvobitno mesto, u naručje Sotone, i stropoštaće se u jezero ognja i sumpora kako bi prihvatili sledeći korak Božje kazne. Oni koje je Bog zadobio jesu oni koji se bune protiv Sotone i beže od njegove vlasti. Oni se zvanično ubrajaju među narod carstva. Upravo na taj način i nastaje narod carstva. Želiš li da postaneš jedna takva osoba? Želiš li da te Bog zadobije? Želiš li da pobegneš od Sotonine vlasti i da se vratiš Bogu? Pripadaš li ti sad Sotoni ili se ubrajaš među narod carstva? Ove bi stvari već trebalo da ti budu jasne, bez potrebe za dodatnim objašnjenjima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kojeg stanovišta treba da se drže vernici“

Ako želiš da te Bog usavrši, nije dovoljno da samo juriš napred na svom putu, niti je dovoljno samo da sebe trošiš za Boga. Mnogo toga moraš posedovati da bi mogao da postaneš neko koga je Bog usavršio. Kad se suočiš sa stradanjem, moraš biti u stanju da odbaciš svoju brigu za telo i da se ne žališ na Boga. Kad se Bog od tebe sakrije, moraš biti u stanju da veruješ u Njega i da Ga slediš, da očuvaš svoju raniju ljubav i da joj ne dozvoliš da posustane, niti da se rasprši. Ma šta Bog činio, moraš se potčiniti Njegovom naumu i biti spreman da prokuneš svoje telo, umesto da se žališ na Njega. Kad si suočen s kušnjama, moraš udovoljiti Bogu, čak i ako u sebi gorko plačeš ili se nevoljno rastaješ od nekog voljenog predmeta. Jedino je ovo prava ljubav i vera. Bez obzira na to kakav je trenutno tvoj rast, ti najpre moraš imati i volju da trpiš teškoće i istinsku veru, a pritom moraš biti voljan da se pobuniš protiv tela. Treba da budeš spreman da izdržiš lične teškoće i da istrpiš gubitak ličnih interesa, da bi mogao da udovoljiš Božjim namerama. Moraš, takođe, biti biti u stanju da u srcu osetiš žaljenje prema sebi: ranije nisi mogao da udovoljiš Bogu i sad možeš da žališ sebe zbog toga. Ništa od toga ne sme da ti nedostaje – jer će te Bog upravo kroz ove stvari usavršiti. Ako ne možeš da zadovoljiš ove kriterijume, ti onda ne možeš da budeš usavršen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

Pošto ste vi ljudi koji streme ka tome da volite Boga, ulazak u carstvo da biste postali pripadnici Božjeg naroda je vaša prava budućnost i život od vrhunske vrednosti i značaja; niko nije blaženiji od vas. Zašto vam ovo govorim? Zato što oni koji ne veruju u Boga žive za telo i žive za Sotonu, ali vi danas živite za Boga i živite da biste sledili volju Božju. Zato kažem da vaši životi imaju najveći smisao. Samo ova grupa ljudi koju je Bog izabrao može da živi život od najvećeg značaja; niko drugi na zemlji nije u stanju da živi život od takve vrednosti i smisla. Zato što vas je Bog izabrao i izdigao, a i zbog Božje ljubavi prema vama, vi ste dokučili istiniti život i znate kako da živite život koji je od najveće vrednosti. To nije zato što je vaša potraga dobra, već zbog blagodati Božje; Bog je taj koji je otvorio oči vašeg duha, a Duh Božji je taj koji vam je dodirnuo srce, darujući vam sreću da stanete pred Njega. Da vas Duh Božji nije prosvetio, ne biste mogli da vidite ono što je divno kod Boga, niti biste mogli da volite Boga. Upravo zato što je Duh Božji dodirnuo srca ljudi, njihova srca su se okrenula Bogu. Ponekad, dok uživate u Božjim rečima, vaš duh bude dirnut i tada osećate da ne možete da ne volite Boga, da posedujete veliku snagu i da nema toga što ne biste mogli da ostavite po strani. Ako se tako osećaš, onda te je dodirnuo Duh Božji i tvoje srce se sasvim okrenulo Bogu; i molićeš Mu se i reći: „O, Bože! Uistinu si nas predodredio i odabrao. Tvoja me slava ispunjava ponosom i divan je osećaj biti pripadnik Tvog naroda. Ja ću iskoristiti sve i dati sve da sledim Tvoju volju, a sve moje godine i ceo moj život ispunjen trudom biće posvećeni Tebi.“ Kada se ovako moliš, u tvojem srcu će biti beskrajna ljubav i istinska pokornost prema Bogu. Da li si ikada imao takvo iskustvo? Ako Božji Duh često dodiruje ljude, tada su oni posebno voljni da se posvete Bogu u svojim molitvama: „O, Bože! Želim da ugledam Tvoj dan slave, i želim da živim za Tebe – ništa nije vrednije ili smislenije nego da živim za Tebe, i nemam ni najmanju želju da živim za Sotonu i za telo. Ti me izdižeš tako što mi omogućavaš da danas živim za tebe.“ Kada se tako pomoliš, osetićeš da je tvoj jedini izbor da daš svoje srce Bogu, da moraš da zadobiješ Boga i da bi ti bilo užasno da umreš, a da nisi zadobio Boga dok si bio živ. Kada izgovoriš takvu molitvu, u tebi će se javiti neiscrpna snaga za koju nećeš znati odakle potiče; u tvom srcu će postojati neograničena moć, a ti ćeš steći osećaj da je Bog divan i da je vredan ljubavi. To je trenutak kada će vas Bog dodirnuti. Sve one koji su imali takvo iskustvo Bog je dodirnuo. Onima koje Bog često dodiruje dešavaju se promene u životu, u stanju su da odlučuju u svoje ime i voljni su da u potpunosti zadobiju Boga; njihovo bogoljubivo srce je relativno snažno i njihovo srce je sasvim okrenuto Bogu. Oni ne mare za porodicu, za svet, za upletenosti, niti za svoju budućnost, i spremni su da Bogu posvete sav svoj život i trud. Svi oni koje je Duh Božji dodirnuo jesu ljudi koji tragaju za istinom i koji imaju nadu da će biti usavršeni od Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope“

Oni koje je Bog usavršio ne samo da poseduju normalnu ljudskost, već poseduju i istine koje prevazilaze merila savesti, koje su više od standarda savesti; oni ne samo da svoju savest koriste kako bi Bogu uzvratili za ljubav, već su, povrh toga, spoznali Boga i uvideli da je Bog divan i da zavređuje čovekovu ljubav, te da u Njemu ima toliko toga što vredi voleti; čovek ne može a da Ga ne voli! Oni koje je Bog usavršio vole Ga zato da bi zadovoljili svoje lične težnje. Njihova je ljubav spontana, to je ljubav koja ne traži ništa zauzvrat i ne predstavlja nikakvu razmenu. Oni Boga vole jedino radi svoje spoznaje Boga. Takve ljude ne zanima da li im Bog daruje blagodati i zadovoljni su jedino onda kad Bogu udovoljavaju. Sa Bogom se ne pogađaju, niti svoju ljubav prema Bogu mere savešću: „Dao si mi, i ja Ti zauzvrat pružam ljubav; ako mi ništa ne daš, onda ni ja nemam ništa čime bih Ti uzvratio.“ Oni koji su usavršeni uvek veruju da: „Bog je Stvoritelj i On Svoje delo obavlja na nama. Pošto imam ovu priliku, stanje i sposobnost da budem usavršen, trebalo bi da tragam da proživim život pun smisla i da Njemu udovoljim.“ To je identično onome što je iskusio Petar: Kad je bio najslabiji, on se Bogu molio rečima: „O, Bože! Bez obzira na vreme i mesto, Ti znaš da Te se uvek sećam. Bez obzira na vreme i mesto, Ti znaš da ja želim da Te volim, ali sam premali rastom, suviše sam slab i nemoćan, moja je ljubav previše ograničena, a moja iskrenost prema Tebi suviše oskudna. U poređenju s Tvojom ljubavlju, ja naprosto nisam sposoban za život. Želim samo da mi život ne bude uzaludan i da mogu ne samo da Ti uzvratim ljubav, već da Ti, uz to, posvetim sve što imam. Ako budem mogao da Ti udovoljim, ja ću, kao stvoreno biće, steći duševni mir i ništa Ti više neću tražiti. Mada sam sada slab i nemoćan, neću zaboraviti Tvoje opomene i neću zaboraviti Tvoju ljubav. Ja Ti sad samo uzvraćam za Tvoju ljubav, i ništa više. Oh, Bože, užasno se osećam! Kako da Ti uzvratim ljubav koju nosim u srcu, kako da učinim sve što mogu da bih bio u stanju da ispunim Tvoje želje i da sve što imam ponudim Tebi? Poznate su Ti ljudske slabosti; kako da postanem vredan Tvoje ljubavi? Oh, Bože! Ti znaš da sam mali rastom, da je moja ljubav isuviše oskudna. Kako da u ovakvom okruženju učinim sve što je u mojoj moći? Znam da treba da Ti se odužim za Tvoju ljubav, znam da Tebi treba da podarim sve što imam, ali danas je moj rast premali. Molim Te da mi pokloniš snagu i poverenje, kako bih bio sposobniji da dostignem čistu ljubav i Tebi je posvetim, i kako bih bolje mogao da Ti posvetim sve što imam; tako ću moći ne samo da Ti uzvratim ljubav, već ću biti sposobniji da iskusim Tvoju grdnju, Tvoj sud i Tvoje kušnje, pa čak i teže kletve. Dopustio si mi da vidim Tvoju ljubav i ja ne mogu da Te ne volim i, mada sam danas slab i nemoćan, kako bih mogao da Te zaboravim? Spoznao sam Te zahvaljujući Tvojoj ljubavi, grdnji i sudu, ali se ujedno osećam nesposobnim da udovoljim Tvojoj ljubavi, jer Ti si tako uzvišen. Kako da sve što imam posvetim Stvoritelju?“ Takav je bio Petrov zahtev, ali je njegov rast bio neodgovarajući. U tom se času on osećao kao da mu je neko zario nož u srce. Bio je u agoniji; nije znao šta da čini u takvim uslovima. Pa ipak, on je nastavio s molitvom: „O, Bože! Čovek ima detinji rast, njegova je savest oronula, a jedino što mogu da postignem jeste da Ti se odužim za ljubav. Ja danas ne znam kako da udovoljim Tvojim namerama i samo želim da učinim sve što mogu, da Ti dam sve što imam i da sve što imam posvetim Tebi. Bez obzira na Tvoj sud i grdnju, bez obzira na to čime me daruješ i šta od mene oduzimaš, oslobodi me i najmanjih pritužbi na Tebe. Dok si me grdio i sudio mi, mnogo sam puta gunđao u sebi i nisam bio u stanju da postignem čistotu, niti da ispunim Tvoje želje. Za Tvoju sam Ti se ljubav odužio iz prinude, i zbog toga u ovom času još više mrzim sebe.“ Petar se ovako molio zato što je tražio čistiju ljubav prema Bogu. Tražio je i preklinjao i, povrh toga, sebe optuživao i svoje grehe ispovedao Bogu. Osećao se dužnim prema Bogu i osećao je mržnju prema sebi, ali je ujedno bio pomalo tužan i negativan. Uvek se tako osećao, kao da nije u stanju da zadovolji Božje namere i kao da nije u stanju da pruži sve od sebe. U takvim uslovima, Petar je ipak i dalje tragao za Jovovom verom. Uvideo je koliko je Jovova vera bila velika, jer Jov je shvatio da mu je sve što ima darovano od Boga, te je stoga bilo prirodno da Bog sve uzme od njega i to podari kome Mu se prohte – takva je bila pravedna narav Božja. Jov se nije zbog toga žalio i još uvek je bio u stanju da hvali Boga. Petar je takođe poznavao sebe i u svom se srcu molio: „Ja danas ne treba da se zadovoljim time što ću Ti se za Tvoju ljubav odužiti svojom savešću i sa onoliko ljubavi koliko Ti zauzvrat pružam, zato što su moje misli previše iskvarene i zato što nisam sposoban da na Tebe gledam kao na Stvoritelja. Budući da još uvek nisam sposoban da Te volim, moram negovati sposobnost da sve što imam tebi posvetim, I da to učinim svojevoljno. Moram da spoznam sve što si učinio i da nemam drugog izbora, moram da sagledam Tvoju ljubav i moram biti u stanju da Te hvalim i veličam Tvoje sveto ime, kako bi Ti preko mene mogao da stekneš veliku slavu. Spreman sam da čvrsto stojim dok svedočim o Tebi. Oh, Bože! Tvoja je ljubav tako dragocena i lepa; kako bih mogao poželeti da živim u rukama onog zlikovca? Zar me nisi Ti stvorio? Kako bih mogao da živim pod Sotoninom vlašću? Radije bih da celim svojim bićem živim usred Tvoje grdnje. Ne želim da živim pod vlašću onog zlikovca. Ako mogu da budem pročišćen i da sve svoje posvetim Tebi, voljan sam da svoje telo i um ponudim Tvom sudu i grdnji, jer Sotonu mrzim i ne želim da živim pod njegovom vlašću. Kroz Svoj sud o meni, Ti pokazuješ Svoju pravednu narav; srećan sam i nemam ni najmanjih pritužbi. Ako sam u stanju da ispunim dužnost stvorenog bića, prihvatam da čitav moj život bude praćen Tvojim sudom, preko kojeg ću spoznati Tvoju pravednu narav i osloboditi se uticaja onoga zlikovca.“ Petar se uvek tako molio, uvek je tako tražio i dostigao je, u relativnom smislu, velike visine. Ne samo da je bio u stanju da se oduži za Božju ljubav, već je, što je još važnije, ispunio i svoju dužnost stvorenog bića. Ne samo da nije osećao grižu savesti, već je bio u stanju i da prevaziđe standarde savesti. Njegove su se molitve i dalje uzdizale pred Boga, te su stoga i njegove težnje bivale sve veće, i posedovao je srce koje je sve više bilo bogoljubivo. Iako je trpeo užasan bol, ipak nije zaboravio da voli Boga i još uvek je tražio da postigne sposobnost razumevanja Božjih namera. U svojim je molitvama govorio sledeće reči: „Nisam postigao ništa drugo do da Ti se odužim za Tvoju ljubav. Nisam o Tebi svedočio pred Sotonom, niti sam se oslobodio njegovog uticaja, tako da još uvek živim u telesnom. Želim da svojom ljubavlju porazim Sotonu, da ga posramim i da na taj način udovoljim Tvojim namerama. Želim da se u celosti predam Tebi, da ni delić sebe ne dam Sotoni, jer Sotona je Tvoj neprijatelj.“ Što je više u tom smeru tražio, sve snažnije je bio dirnut, a njegovo je znanje o ovim stvarima bilo uzvišenije. Nesvesno je došao do spoznaje da treba da se oslobodi uticaja Sotone i da se u potpunosti vrati Bogu. Takve je visine dosegao. Prevazilazio je uticaj Sotone, oslobađao se telesnih užitaka i zadovoljstava, i bio je voljan da dublje iskusi i Božju grdnju i Njegov sud. Govorio je: „Iako živim usred Tvoje grdnje i Tvoga suda, bez obzira na poteškoće koje iz toga proizilaze, ja i dalje nisam spreman da živim pod Sotoninom vlašću, niti želim da podnosim Sotonino lukavstvo. Radujem se što živim usred Tvojih kletvi i boli me što živim usred Sotoninih blagoslova. Volim Te time što živim usred Tvoga suda i to mi donosi ogromnu radost. Tvoji su grdnja i sud pravedni i sveti; njihova je svrha da me pročiste i da me, povrh toga, spase. Radije bih da čitav svoj vek provedem usred Tvoga suda, kako bi se Ti brinuo o meni. Ni na trenutak ne želim da živim pod Sotoninom vlašću; želim da me Ti očistiš; čak i ako trpim stradanja, neću da me Sotona iskorišćava i vara. Mene, kao stvoreno biće, Ti treba da upotrebiš, Ti da me poseduješ, Ti treba da mi sudiš i Ti da me grdiš. Ti čak treba i da me proklinješ. Srce mi poskakuje od radosti kad si voljan da me blagosiljaš, jer sam video Tvoju ljubav. Ti si Stvoritelj, a ja sam stvoreno biće: Ne treba da Te izdam, ni da živim pod Sotoninom vlašću, niti treba da me Sotona iskorišćava. Bolje je da budem Tvoj konj ili vo, nego da živim za Sotonu. Radije bih živeo usred Tvoje grdnje i bez fizičkog blaženstva, a u tome bih uživao čak i ako bih ostao bez Tvoje blagodati. Iako Tvoja blagodat nije uz mene, uživam da me Ti grdiš i da mi sudiš; to je Tvoj najbolji blagoslov, Tvoja najveća blagodat. Iako si prema meni uvek veličanstven i gnevan, ja ipak nisam u stanju da Te napustim, niti još uvek mogu dovoljno da Te volim. Radije bih živeo u Tvom domu, da me Ti proklinješ, grdiš i udaraš, jer ne želim da živim pod Sotoninom vlašću, niti sam voljan da jurcam unaokolo i bavim se samo telesnim stvarima, a još manje sam voljan da živim za telo.“ Petrova je ljubav bila čista ljubav. To je iskustvo usavršavanja, i to je najviši nivo usavršavanja; od toga nema smislenijeg života.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“