Božje reči iz Biblije:

„Đavo je vaš otac i vi hoćete da udovoljavate njegovim željama. On je oduvek ubica ljudi i u istini se nije zadržao, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, on pokazuje svoje pravo lice, jer je lažljivac i otac svih laži” (Jovan 8:44).

„Samo recite ’da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete” (Matej 5:37).

„Zaista vam kažem, ako se ne promenite iznutra i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko” (Matej 18:3).

„Oni slede Jagnje kud god ono ide. Oni su otkupljeni od ostatka čovečanstva kao prvina koja pripada Bogu i Jagnjetu. Laž nikad nisu izustili; oni su neporočni” (Otkrivenje 14:4-5).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

To što Bog traži da ljudi budu pošteni dokazuje da On zaista prezire i ne voli lažljive ljude. Božja odbojnost prema lažljivim ljudima je odbojnost prema njihovom načinu obavljanja stvari, prema njihovim naravima, njihovim namerama i njihovim metodama prevare; Bog ne voli ništa od toga. Ako su lažljivi ljudi u stanju da prihvate istinu, da priznaju svoje varljive naravi i spremni su da prihvate Božje spasenje, onda i za njih ima nade da će biti spaseni – jer se Bog prema svima odnosi jednako, kao i istina. Dakle, ako želimo da postanemo ljudi koji ugađaju Bogu, prvo što moramo da učinimo jeste da promenimo naša načela ponašanja. Ne možemo više da živimo po sotonskim filozofijama, ne može život više da nam se rukovodi lažima i prevarama. Moramo da odbacimo sve svoje laži i da postanemo pošteni ljudi. Tada će Bog na nas drugačije gledati. Ranije su se ljudi, živeći sa drugima, uvek oslanjali na laži, pretvaranja i prevare i koristili sotonske filozofije kao osnovu svog postojanja, kao svoje živote i kao osnovu svog vladanja. To je bilo nešto što je Bog prezirao. Ako ste među nevernicima iskreni, ako govorite istinu i ako ste poštena osoba, onda ćete biti klevetani, osuđivani i napušteni. Stoga slediš ovozemaljske trendove i živiš po sotonskim filozofijama; postaješ sve veštiji u laganju i sve više lažljiv. Takođe naučiš da koristiš podmukla sredstva kako bi postigao svoje ciljeve i zaštitio se. Postaješ sve uspešniji u Sotoninom svetu i samim tim padaš sve dublje i dublje u greh sve dok ne dođe do toga da više ne možeš da se izvučeš. U Božjoj kući stvari funkcionišu upravo suprotno. Što više lažeš i igraš se varljivih igara, to ćeš se više Božjem izabranom narodu smučiti i odreći će te se. Ako odbiješ da se pokaješ i još uvek se držiš sotonskih filozofija i logike, ako koristiš lukavstva i razrađene smicalice da se prerušiš i lažno predstavljaš, onda je vrlo verovatno da ćeš biti otkriven i eliminisan. To je zato što Bog prezire lažljive ljude. Samo pošteni ljudi mogu da napreduju u Božjoj kući, a oni lažljivi će na kraju biti napušteni i eliminisani. Sve je to predodređeno od Boga. Samo pošteni ljudi mogu da imaju udeo u nebeskom carstvu. Ako ne pokušaš da budeš poštena osoba, ako ne doživiš i ne primenjuješ u pravcu stremljenja ka istini, ako ne razotkriješ svoju rugobu i ako se ne ogoliš, tada nikada nećeš moći da primiš delo Svetog Duha i da dobiješ Božje odobravanje.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Ako žele da budu spaseni, ljudi za početak moraju biti iskreni. Na kraju, oni koje je Bog zadobio bivaju obeleženi. Znate li o kakvom se belegu radi? To je u zapisano u biblijskom Otkrivenju: „Laž nikad nisu izustili; oni su neporočni” (Otkrivenje 14:5). Ko su „oni”? To su ljudi koje je Bog spasao, usavršio i zadobio. Kako Bog opisuje te ljude? Kakve su karakteristike i izrazi njihovog ponašanja? Oni su neporočni. Nikad ne lažu. Verovatno svi možete da razumete i da dokučite šta znači nikada ne lagati: to znači biti iskren. Na šta se odnosi izraz „neporočni”? Označava ljude koji ne čine zlo. A na čemu se zasniva nečinjenje zla? Ono se, bez sumnje, zasniva na strahu od Boga. Prema tome, biti neporočan znači bojati se Boga i kloniti se zla. Kako Bog definiše neporočnog čoveka? Sa stanovišta Boga, savršeni su samo oni koji se boje Boga i klone se zla; neporočni ljudi su, dakle, oni koji se boje Boga i klone se zla, a samo savršeni ljudi su neporočni. Ovo je u potpunosti tačno. Ako neko svakoga dana laže, zar to nije porok? Zar nije porok ako ljudi govore i ponašaju se po vlastitoj volji? Ako za svoje postupke uvek traže priznanje i ako od Boga stalno traže nagradu, zar to nije porok? Ako Boga nikad nisu veličali i ako uvek svedoče o samima sebi, zar to nije porok? Ako svoju dužnost obavljaju površno, ako se ponašaju oportunistički, ako imaju zle namere i svaki posao samo otaljavaju, zar to nije porok? Sva ova otkrivenja iskvarene naravi predstavljaju poroke. Stvar je naprosto u tome da ljudi to ne mogu spoznati pre nego što budu razumeli istinu. U ovom trenutku, svi vi znate da ova otkrivenja iskvarenosti predstavljaju poroke i prljavštinu; do ovakvog rasuđivanja ste uspeli da dođete tek nakon što ste razumeli delić istine. Sve što se tiče otkrivenja iskvarenosti povezano je s lažima; biblijske reči „laž nikad nisu izustili” ključni su element za preispitivanje da li ste poročni ili ne. Prema tome, prilikom prosuđivanja o tome da li je neka osoba u svom životu doživela rast ili nije, treba voditi računa i o sledećem dodatnom pokazatelju: da li je ta osoba na putu da postane iskrena, koliko u njenim rečima ima laži i da li se intenzitet tih laži postepeno smanjuje ili je isti kao pre. Ako se intenzitet tvojih laži, u šta spadaju i sve zamaskirane i obmanjujuće reči, postepeno smanjuje, to je dokaz da si počeo da ulaziš u stvarnost i da tvoj život raste. Zar ovo nije veoma praktičan način gledanja na stvari? (Jeste.) Ako ti se učini da si već ostvario određeni rast, ali da se intenzitet tvojih laži uopšte nije smanjio i da se, u osnovi, ne razlikuješ od nevernika, da li je to onda normalno ispoljavanje ulaska u istina-stvarnost? (Nije.) Kad neka osoba zakorači u istina-stvarnost, ona će ponajpre izgovarati mnogo manje laži i u osnovi će biti iskrena. Ako previše lažeš i ako su ti reči isuviše zaprljane, to je dokaz da se nisi ni za dlaku promenio i da još uvek nisi iskrena osoba. A ako nisi iskren, ne možeš da zakoračiš u život, pa kakav bi onda rast uopšte i mogao da iskusiš? Tvoja iskvarena narav je ostala netaknuta, a ti si i dalje nevernik i đavo. Iskrenost je pokazatelj na osnovu kojeg se može suditi o tome da li je neka osoba u svom životu doživela rast ili nije; ljudi moraju znati kako da ove stvari sa upoređuju sa sobom i kako da sami sebi odmeravaju.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Šest pokazatelja životnog rasta”

U svakodnevnom životu, ljudi često pričaju besmislice, lažu i izgovaraju reči u kojima se ogleda njihova neukost, glupost i njihov odbrambeni stav. Većinu toga oni izgovaraju isključivo zarad svoje taštine i gordosti, kako bi zadovoljili vlastiti ego. Izgovarajući takve neistine, oni otkrivaju vlastite iskvarene naravi. Kad bi se oslobodio svih tih elemenata iskvarenosti, srce bi ti se pročistilo, a ti bi postepeno bivao sve čistiji i pošteniji. U stvarnosti, svi ljudi odlično znaju zbog čega lažu. Bilo radi lične koristi i gordosti, ili zarad taštine i statusa, oni pokušavaju da se nadmeću s drugima i da se pokažu drugačijima nego što zapravo jesu. Njihove laži, međutim, kad-tad bivaju razotkrivene i obznanjene, te oni naposletku gube svoj obraz, kao i svoje dostojanstvo i karakter. A sve je to posledica preteranog laganja. Previše je narastao broj tvojih laži. Svaka reč koju izgovoriš je razvodnjena i neiskrena, i nijedna se ne može smatrati istinitom ni poštenom. Iako ne smatraš da si izgubio obraz kad govoriš laži, duboko u duši osećaš stid. Savest te grize, imaš veoma loše mišljenje o sebi i pitaš se: „Zašto živim ovako bednim životom? Je li zaista toliko teško govoriti istinu? Da li baš moram da pribegavam lažima zarad vlastite gordosti? Zašto me vlastiti život toliko iscrpljuje?” Ti, zapravo, ne moraš da živiš iscrpljujućim životom. Kad bi uvežbao da budeš poštena osoba, mogao bi opušteno, slobodno i nesputano da živiš. Ti si, međutim, odlučio da laganjem podržavaš vlastitu gordost i taštinu. Shodno tome, tvoj je život samo jedno dosadno i bedno bivstvovanje, koje si sam proizveo. Govoreći laži, čovek možda može steći nekakav osećaj gordosti, ali šta taj osećaj gordosti zapravo predstavlja? To je samo jedna prazna i potpuno bezvredna ljuštura. Lagati znači rasprodavati vlastiti karakter i dostojanstvo. Time se čovek lišava svog dostojanstva i karaktera, a to se Bogu nimalo ne dopada i On se toga gnuša. Vredi li onda lagati? Ne vredi. Da li je laganje ispravan put? Ne, nije. (…) ako si ti neko ko voli istinu, izdržaćeš svakojake poteškoće da bi istinu sprovodio u delo. Čak i ako zbog toga budeš morao da žrtvuješ svoj ugled i status, i da trpiš podsmeh i ponižavanje od strane drugih – dokle god budeš mogao da istinu sprovodiš u delo i da udovoljavaš Bogu, tebi će to biti dovoljno. Ljudi koji vole istinu odlučuju da je sprovode u delo i da budu pošteni. To je ispravan put i to je ono što Bog blagosilja. A šta bira osoba koja istinu ne voli? Ona bira laži, kako bi sačuvala svoj ugled, status, dostojanstvo i karakter. Draže joj je da bude lažljiva, da je se Bog gnuša i da je odbacuje. Takvi ljudi odbacuju istinu i odbacuju Boga. Oni biraju vlastiti ugled i status; žele da budu lažljivi. Ne mare mnogo za to da udovolje Bogu i ne zanima ih da li će ih On spasti. Mogu li takvi ljudi da budu spaseni? Sasvim je sigurno da ne mogu, zato što su odabrali pogrešan put. Oni mogu da žive jedino od laganja i varanja; mogu da žive samo bolnim životom, neprestano lažući i zataškavajući vlastite laži, po čitav dan razbijajući glavu kako da sebe odbrane. U velikoj si zabludi ako misliš da lažima možeš da zaštitiš svoj ugled, status, taštinu i gordost za kojima čezneš. U stvari, laganjem ne samo da nećeš moći da sačuvaš svoju taštinu i gordost, svoje dostojanstvo i svoj karakter, već ćeš, što je još strašnije, propustiti priliku da istinu sprovedeš u delo i da postaneš pošten čovek. Čak i ako u datom trenutku nekako uspeš da zaštitiš svoj ugled, status, taštinu i gordost, to ćeš učiniti po cenu žrtvovanja istine i izdaje Boga. Time ćeš nepovratno izgubiti svaku mogućnost da te On spase i usavrši, što će biti tvoj najveći gubitak i nešto za čim ćeš celog života žaliti. Oni koji su lažljivi to nikada neće razumeti.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Neki ljudi nikada nikome ne govore istinu. Oni unapred razmotre i usavrše sve što im padne na pamet pre nego što progovore pred ljudima. Nikada ne znaš šta je od onoga što kažu istina, a šta laž. Danas kažu jedno, sutra drugo, jednoj osobi kažu jedno, a drugoj nešto drugo. Sve što kažu protivrečno je samo po sebi. Kako takvim ljudima može da se veruje? Veoma je teško tačno dokučiti činjenice i ne možeš da izvučeš ni jednu jedinu poštenu reč iz njihovih usta. Kakva je to narav? To je lažljivost. Da li je lažljivu narav lako promeniti? Nju je najteže promeniti. Sve što uključuje narav odnosi se na čovekovu prirodu, a ništa nije teže promeniti od onoga što se odnosi na nečiju prirodu. Izreka „Vuk dlaku menja, ali ćud nikada” potpuno je tačna! Bez obzira na to o čemu pričaju ili šta rade, lažljivci uvek imaju lične ciljeve i namere. Ako ih nemaju, neće ništa reći. Ako pokušaš da shvatiš koji su njihovi ciljevi i namere, odjednom će ućutati. Ako im se slučajno nešto omakne, učiniće sve da na neki način to izvrnu, da te zbune i spreče da saznaš istinu. Bez obzira na to šta lažljivci rade, nikome neće dozvoliti da sazna celu istinu o tome. Bez obzira na to koliko vremena ljudi provedu s njima, niko ne zna šta se zaista dešava u njihovim glavama. Takva je priroda lažljivaca. Bez obzira na to koliko lažljivac govori, drugi ljudi nikada neće znati šta su njegove namere, šta stvarno misli, niti šta tačno pokušava da postigne. Čak ni njihovi roditelji ne uspevaju u to da proniknu. Izuzetno je teško pokušati shvatiti lažljivce, jer niko ne može da prozre šta im je na umu. Evo kako lažljivci govore i ponašaju se: nikada ne govore ono što misle niti prenose ono što se zaista dešava. To je vrsta naravi, zar ne? Kada poseduješ lažljivu narav, nije važno šta govoriš, niti šta radiš – ta narav je uvek u tebi, kontroliše te, tera te da igraš igre i da smišljaš smicalice, da se poigravaš ljudima, prikrivaš istinu i stvaraš paravan. To je lažljivost. Koje je još ponašanje karakteristično za lažljivce? Navešću primer. Dvoje ljudi razgovara i jedno od njih priča o svojoj samospoznaji; ta osoba stalno govori o tome kako je napredovala i pokušava da navede drugu osobu da u to poveruje, ali joj ne saopštava stvarne činjenice. U njenim rečima ima nečeg skrivenog i to ukazuje na izvesnu narav – na lažljivost. Da vidimo da li možete da je raspoznate. Ta osoba kaže: „Nedavno sam doživela neke stvari koje su me navele da osetim da je tokom ovih godina moja vera u Boga bila uzaludna. Ništa nisam zadobila. Tako sam bedna i patetična! Moje ponašanje u poslednje vreme nije baš najbolje, ali sam spremna da se pokajem.” Međutim, ni posle tih reči, kod nje se ne može videti ni tračak pokajanja. U čemu je ovde problem? U tome što ta osoba laže i obmanjuje. Kada ih drugi čuju kako izgovaraju tako nešto, oni pomisle: „Ova osoba ranije nije stremila ka istini, ali to što sada može da izgovori ove reči pokazuje da se zaista pokajala. Nema sumnje. Ne smemo da je gledamo istim očima kao nekada, već u novom, boljem svetlu.” Tako ljudi razmišljaju i rezonuju kada čuju te reči. Ali da li je trenutno stanje te osobe baš takvo kao što ona kaže da jeste? U stvarnosti nije tako. Nije se istinski pokajala, ali njene reči stvaraju iluziju da jeste i da se promenila nabolje i da je drugačija nego ranije. To je ono što želi da postigne svojim rečima. Kada tako govori da bi prevarila ljude, kakvu narav ona otkriva? Lažljivost – i to je veoma podmuklo! Činjenica je da ona uopšte nije svesna da je doživela neuspeh u svojoj veri u Boga, da je jadna i bedna. Ona pozajmljuje duhovni rečnik i jezik da bi obmanula ljude, da bi postigla svoj cilj da navede druge da misle dobro o njoj i da imaju dobro mišljenje o njoj. Zar to nije lažljivost? Jeste, a kada je neko toliko lažljiv, nije mu lako da se promeni.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Poznavanje šest vrsta iskvarenih naravi je jedina prava samospoznaja”

Budi čestita osoba, ili još detaljnije: budi jednostavan i otvoren čovek, koji ne prikriva ništa, koji ne laže, koji nema dlake na jeziku; budi direktan, sa osećajem za pravdu i sposobnošću da istinito govoriš. Ljudi prvo moraju to da postignu. Recimo da postoji neka zla osoba koja čini nešto što remeti rad crkve i da crkveni vođa želi da mu pomogneš da bolje shvati situaciju. Znaš ko je počinilac, ali zbog toga što imaš dobar odnos sa tim čovekom, ne želiš da ga uvrediš, slažeš i kažeš da ne znaš. Vođa te pita za više pojedinosti, ti okolišaš i nalaziš izgovor da prikriješ pomenutu zlu osobu. Zar to nije obmana? Nisi rekao vođi istinu o situaciji, već si prikrio istinu. Zašto bi to uradio? Zato što nisi nikoga želeo da uvrediš. Daješ prednost zaštiti ličnih odnosa i tome da nikog ne povrediš, a kazivanje istine i primena istine su ti na poslednjem mestu. Šta je to ovladalo tobom? Tobom vlada tvoja sotonska narav, zapušila ti je usta i sprečila te da govoriš istinu – u stanju si jedino da živiš po svojoj sotonskoj naravi. Šta je iskvarena narav? Iskvarena narav je sotonska narav i osoba koja živi po svojoj iskvarenoj naravi je živi Sotona. U govoru joj je uvek provera, stalno okoliša i nikada nije direktna; i da je tuku do smrti, ne bi govorila istinu. Eto, to se dešava kada nečija iskvarena narav postane previše teška. Takva osoba potpuno gubi svoju ljudskost i postaje đavo. Mnogi od vas bi pre da uvrede i varaju Boga da bi zaštitili svoje odnose sa drugima, kao i status i ugled koji imate među ljudima. Da li neko ko se tako ponaša voli istinu? Da li je to osoba koja traga za istinom? To je neko ko vara Boga otvorenih očiju i neko ko nema ni trunku bogobojažljivog srca. Usuđuje se da obmanjuje Boga – ta osoba mora da je stvarno ambiciozna i buntovna! Takvi ljudi obično i dalje misle da vole Boga i da Ga se boje, i često kažu: „Svaki put kada pomislim na Boga, pomislim na to koliko je veliki, koliko je uzvišen i nedokučiv! Bog voli čovečanstvo, Njegova ljubav je tako stvarna!” To što govoriš možda lepo zvuči, ali da vidiš zlog čoveka koji ometa rad crkve, ne bi ga razotkrio. Ti si onaj koji hoće da ugodi drugima, štitiš isključivo sopstveni slavu, dobit i status, umesto da braniš interese Božje kuće. Kada znaš kakvo je stvarno stanje stvari, ne govoriš istinu, okolišaš i štitiš zle ljude. Da od tebe zatraže da govoriš istinu, bilo bi ti izuzetno teško. Toliko gluposti izgovaraš samo da bi izbegao da kažeš istinu! Kada govoriš, samo okolišaš, trošiš toliko misli i živiš na tako zamoran način, sve kako bi zaštitio sopstveni ugled i ponos! Da li je Bog zadovoljan ljudima koji se tako ponašaju? Bog iznad svih prezire lažljive ljude. Ako želiš da se oslobodiš Sotoninog uticaja i ostvariš spasenje, onda moraš da prihvatiš istinu. Moraš da počneš tako što ćeš postati čestita osoba. Budi iskren, govori istinu, nemoj da te ograničavaju tvoja osećanja, odbaci svoje pretvaranje i lukavstvo. Govori o problemima principijelno i tako ih rešavaj – na taj način se lako i srećno živi i tako ćeš i dalje moći da živiš pred Bogom. Ako stalno živiš po sotonskim filozofijama, uvek se uzdaješ u laži i varanje i tako provodiš dane, onda ćeš živeti pod Sotoninom vlašću i živećeš u tami. Ako živiš u Sotoninom svetu, postaćeš sve lažljiviji i lažljiviji. Toliko godina veruješ u Boga, slušao si tolike propovedi, ali ti se iskvarena narav još nije očistila i sada i dalje živiš po svojoj sotonskoj naravi. Zar ti se nije zgadilo? Zar te nije sramota? Ma koliko dugo veruješ u Boga, ako si i dalje poput nevernika, kakva je onda svrha da veruješ u Boga? Da li zaista možeš da postigneš spasenje verujući u Boga na taj način? Tvoji životni ciljevi se nisu promenili, baš kao ni tvoja načela i metode. Jedina stvar koju imaš a koju nevernik nema je zvanje „vernika”. Iako spolja slediš Boga, tvoja život-narav se uopšte nije promenila i na kraju nećeš postići spasenje. Da se ne nadaš uzalud? Da li ti taj način verovanja u Boga pomaže da stekneš istinu i život? Definitivno ne.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino primenom istine čovek može da odbaci okove iskvarene naravi”

Su oni koji stalno lažu i izvrdavaju najniži od svih ljudi i potpuno su bezvredni. Na njih niko ne obraća pažnju i niko ne želi da se druži s njima, a kamoli da im otvori srce ili da im postane prijatelj. Imaju li takvi ljudi išta od karaktera i ličnog dostojanstva? (Nemaju.) Takvih će se ljudi gnušati svako ko ih upozna; njihovim rečima i postupcima, kao ni njihovom karakteru i integritetu, nimalo se ne može verovati – takvi pojedinci lišeni su bilo kakve supstance. Da su daroviti i talentovani, da li bi ih drugi ljudi voleli i poštovali? (Ne bi.) Šta je, dakle, ljudima potrebno da bi se među sobom dobro slagali? Potrebno je da imaju karakter, integritet, dostojanstvo i da budu neko kome će drugi moći da otvore srce. Svi dostojanstveni ljudi pomalo su neobični, pa se stoga ponekad ne slažu baš najbolje s drugima, ali su bez sumnje pošteni i u njima nema nimalo lukavstva, niti ičega lažnog. Drugi ljudi ih veoma visoko cene zato što su sposobni da istinu sprovode u delo, zato što su pošteni, imaju svoje dostojanstvo, integritet i karakter, nikada ne iskorišćavaju druge, već im pomažu u nevolji, prema ljudima se odnose savesno i razumno i o njima nikada ne sude ishitreno. Kad druge ljude procenjuju ili razgovaraju o njima, sve što ovi pojedinci kažu uvek je tačno; oni govore o onome što znaju i ne ispiraju usta stvarima koje ne znaju; nikad ništa ne ulepšavaju, pa njihove reči mogu služiti kao dokaz ili referenca. Na rečima i delu, ljudi od integriteta donekle su praktični i pouzdani. Ljude bez integriteta niko ne smatra vrednim, niko ne obraća pažnju na ono što govore i rade, niti njihove reči i postupke smatra važnim, i niko im ne veruje. To je zato što oni izgovaraju isuviše mnogo laži a premalo iskrenih reči, zato što u njihovoj komunikaciji i u odnosu prema drugim ljudima nema iskrenosti, zato što svakoga pokušavaju da prevare i da naprave budalom, pa ih stoga niko ne voli. Da li ste pronašli ikoga ko je, po vašem mišljenju, pouzdan? Da li sebe smatrate ljudima koji zavređuju poverenje drugih? Mogu li vam drugi ljudi verovati? Ako te neko pita o situaciji u kojoj se neka druga osoba nalazi, o toj drugoj osobi ne treba da sudiš, niti da je ocenjuješ po vlastitoj volji; tvoje reči moraju biti objektivne, tačne i moraju odgovarati činjenicama. Treba da govoriš o svemu onome što razumeš i da prećutiš stvari u koje nemaš uvida. Moraš biti pravedan i fer prema osobi o kojoj govoriš. Takvo ponašanje je odgovorno. Ako si primetio samo neku površinsku pojavu i ako ono što želiš da kažeš predstavlja samo tvoj vlastiti sud o toj osobi, ne smeš joj naslepo presuđivati i nipošto ne smeš donositi sudove o njoj. Svemu što kažeš mora prethoditi fraza „To je samo moje lično mišljenje” ili „Meni se tako čini”. Na taj ćeš način svoje reči učiniti relativno objektivnim, a tvoj će sagovornik, nakon što te je saslušao, u tvojim rečima moći da oseti iskrenost i pošten stav, te će na osnovu toga moći da ti veruje. Jeste li sigurni da možete to da postignete? (Nismo.) To je dokaz da prema drugim ljudima niste dovoljno pošteni i da u vašem držanju, u odnosu prema ljudima i događajima nema iskrenosti ni poštenog stava. Zamisli da ti neko kaže: „Tebi verujem, reci mi šta misliš o toj i toj osobi?” Ti mu na to odgovoriš: „Ona je sasvim na mestu.” On te dalje pita: „Možeš li navesti neke pojedinosti?” A ti kažeš: „Lepo se ponaša, spremna je da plati cenu dok obavlja svoju dužnost i dobro se slaže s drugim ljudima.” Postoje li praktični dokazi za bilo koju od te tri tvrdnje? Jesu li ti dokazi dovoljni za donošenje presude o karakteru te osobe? Nisu. Jesi li ti onda pouzdan? (Nisam.) Nijedna od ove tri tvrdnje ne sadrži u sebi nikakve pojedinosti; sve su to samo uopštene, prazne i površne reči. To bi bilo normalno ukoliko si osobu o kojoj je reč tek upoznao, te stoga kažeš kako ti se, na osnovu izgleda, čini da je ona na svom mestu. Pošto si, međutim, s tom osobom u kontaktu već neko vreme, morao bi da budeš u stanju da otkriješ neke suštinske probleme u vezi s njom. Ljudi žele da čuju kako na tu osobu gledaš i kako je ocenjuješ iz dubine svog srca, ali ti im ne saopštavaš ništa što je stvarno, kritično ili ključno; stoga ti ljudi neće verovati i neće više hteti da komuniciraju s tobom.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Ljudskost antihrista je nepoštena, što znači da oni uopšte nisu istinoljubivi. Sve što kažu i urade je lažno i sadrži njihove vlastite namere i ciljeve, a u svemu tome skriveni su njihovi nezamislivi i neizrecivi trikovi i spletke. Tako da su reči i dela antihrista previše zagađeni i prepuni laži. Bez obzira na to koliko pričaju, nemoguće je znati koje su njihove reči istinite, koje su lažne, koje su tačne, a koje pogrešne. To je zato što su nepošteni, a njihov um je izuzetno komplikovan, prepun podmuklih spletki i ispunjen trikovima. Ništa od onoga što kažu nije jednostavno. Oni ne kažu „jedan je jedan”, „dva je dva”, „da je da”, a „ne je ne”. Umesto toga, u svemu okolišaju i o svemu promišljaju po nekoliko puta, razmatraju posledice i vagaju prednosti i nedostatke iz svih uglova. Zatim, koristeći jezik, menjaju ono što žele da kažu tako da sve što kažu zvuči prilično neprirodno. Pošteni ljudi nikada ne razumeju šta to antihristi govore, te ih oni lako prevare i obmanu, a ko god da sa antihristima komunicira, smatra da je to iskustvo iscrpljujuće i naporno. Oni nikada ne kažu „jedan je jedan” i „dva je dva”, nikada ne kažu ono što misle i nikada ne opisuju stvari onakve kakve jesu. Sve što kažu je nerazumljivo, a ciljevi i namere njihovih dela su veoma komplikovani. Ako istina ispliva na videlo – ako ih drugi ljudi prozru i otkriju njihove namere – oni brzo izmišljaju drugu laž kako bi to izbegli. Takvi ljudi često lažu, a nakon što slažu, moraju da izreknu još više laži kako bi održali tu prvu laž. Oni obmanjuju druge da bi sakrili svoje namere, i izmišljaju sve vrste izgovora i argumenata kako bi podržali svoje laži, tako da je ljudima veoma teško da razlikuju šta je istinito, a šta nije, te ne znaju kada antihristi govore istinu, a kamoli kada lažu. Kada antihristi slažu, oni ne porumene niti trepnu, baš kao da govore istinu. Zar to ne znači da oni lažu po navici? Na primer, ponekad se, spolja gledano, čini da su antihristi dobri prema drugima, da vode računa o njima i da govore srdačno tako da to zvuči ljubazno i dirljivo. Ipak, čak i kada govore na taj način, niko ne može reći da li su iskreni i uvek je potrebno sačekati po nekoliko dana da se događaji odigraju kako bi se otkrilo da li su bili iskreni. Antihristi uvek govore sa određenim namerama i ciljevima, a niko ne može da shvati šta oni tačno žele da postignu. Takvi ljudi lažu po navici i uopšte ne razmišljaju o posledicama svojih laži. Dokle god im laž donosi korist i dokle god lažima mogu da obmanu druge i da postignu svoje ciljeve, posledice ih ne zanimaju. Čim budu razotkriveni, oni će nastaviti da prikrivaju, da lažu, da obmanjuju. Načelo i metoda po kojoj se ovi ljudi ponašaju i ophode prema svetu jeste obmanjivanje ljudi lažima. Oni su dvolični i govore ono što odgovara njihovom slušaocu; ponašaju se u skladu sa onim što situacija zahteva. Dovitljivi su i vešti, njihova usta su puna laži i nisu vredni poverenja. Ko god da je neko vreme sa njima u kontaktu biva naveden na pogrešan put ili se uznemiri i nije u stanju da dobije opskrbu, pomoć ili pouku. Bez obzira da li su reči antihrista grube ili lepe, razumne ili apsurdne, u skladu ili u neskladu sa ljudskošću, grube ili civilizovane, suštinski su to sve laži, izvrnute reči i neistine.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Četvrti ekskurs: Kratak pregled karaktera antihrista i njihove narav-suštine (1. deo)”

Dozvolite Mi da vam dam dva primera laganja. Ljudi sposobni za laganje mogu se svrstati u dve grupe. Morate da razlučite koje su osobe nepopustljive i nepopravljive, ali i koje mogu da budu spasene. Iako one koje mogu da budu spasene često otkriju iskvarenost, ukoliko su u stanju da prihvate istinu, promisle o sebi i spoznaju sebe, još uvek ima nade. U prvom primeru imamo osobu koja je često govorila laži. Ipak, pošto je ta osoba shvatila istinu, idući put kada je izgovorila laž, reagovala je drugačije. Osetila je veliku bol i patnju i pomislila: „Ponovo sam slagao. Zbog čega nisam u stanju da se promenim? Ovoga puta, šta god da se desi, moram da raskrinkam to, da se skroz otvorim, otkrijem i detaljno analiziram svoje pravo sopstvo. Moram jasno da izrazim činjenicu da sam lagao da bih sačuvao obraz.” Pošto se otvorila, i posle razgovora u zajedništvu, toj osobi je laknulo i shvatila je: „Ispostavlja se da je laganje bolno, a da je biti pošten tako opuštajuće i divno! Bog od ljudi zahteva da budu pošteni; to je obličje koje bi trebalo da imaju.” Pošto se na trenutak osetila lepo, od tada pa nadalje, ta osoba je vodila računa da manje laže, da što je više moguće izbegava da govori laži, da govori onda kada ima nešto da kaže, da govori iskreno i čini poštene stvari i bude poštena osoba. Kada se, međutim, suočila sa situacijom u kojoj je njen ponos bio u pitanju, potpuno je prirodno slagala i kasnije se pokajala. Zatim, kada se našla u situaciji da se prikaže u dobrom svetlu, ponovo je slagala. U sebi je osetila prezir prema sebi i pomislila: „Zašto ne mogu da kontrolišem svoje reči? Da možda problem ne leži u mojoj prirodi? Možda sam previše lažljiv?” Ta osoba je shvatila da problem mora biti rešen, inače će je Bog s gnušanjem odbaciti i ukloniti. Molila se Bogu, tražila da je dovede u red ako ponovo slaže i izrazila spremnost da prihvati kaznu. Skupila je hrabrost da samu sebe detaljno analizira na okupljanjima i rekla: „Kada sam u tim situacijama govorio laži, to je bilo iz sebičnih motiva i zato što sam bio vođen sopstvenim namerama. Pošto sam promislio o sebi, shvatio sam da, svaki put kada lažem, to činim iz taštine ili lične koristi. Sada mi je to potpuno jasno: živim zarad svog ponosa i ličnih interesa, što me je i navelo da stalno lažem o svemu.” Dok je detaljno analizirala sopstvene laži, ujedno je razotkrila svoje namere i otkrila problem sopstvene iskvarene naravi. To je korisno u oba slučaja: može da vežba da bude poštena osoba i istovremeno dobije prosvećenje i prepozna svoju iskvarenu narav. Kasnije je razmišljala na sledeći način: „Moram da se promenim! Upravo sam otkrio da imam ovaj problem. To je pravo Božje prosvećenje. Ljudi koji primenjuju istinu blagosloveni su od Boga!” Ta osoba je ujedno osetila milinu koju donosi primena istine. Jednog dana je, međutim, nesvesno opet slagala. Ponovo se pomolila Bogu i zamolila Ga da je dovede u red. Povrh toga, razmislila je o tome zašto uvek ima skrivene namere dok govori i zašto se uvek rukovodi sopstvenom taštinom i ponosom, umesto Božjim namerama. Pošto je razmislila, uspela je da u nekoj meri shvati sopstvenu iskvarenu narav i počela je da prezire samu sebe. Nastavila je na taj način da traži istinu i da stremi ka njoj. Posle tri do pet godina, njene laži su se zaista proredile, a broj situacija kada je govorila ono što misli i postupala pošteno se povećao. Srce joj je postepeno postalo čistije, uz sve veći spokoj i radost. Provodila je sve više vremena živeći u Božjem prisustvu i stanje joj se postepeno normalizovalo. To je pravo stanje osobe koja je često lagala, jednom pošto oseti kako je to biti pošten. Dakle, da li ta osoba danas i dalje laže? Da li je i dalje sposobna za laž? Da li je zaista poštena? Ne može se reći da se radi o poštenoj osobi, već samo da je ta osoba u stanju da primenjuje istinu o sebi kao poštenoj osobi i da je u procesu praktikovanja da to postane, ali se još nije potpuno preobrazila u poštenu osobu. Drugim rečima, to je osoba koja želi da primenjuje istinu. Da li se za osobu koja želi da primenjuje istinu može reći da je osoba koja voli istinu? Primenjivala je istinu i činjenice su otkrivene, zar onda nije prirodno definisati je kao osobu koja voli istinu? Naravno, dok je ta osoba praktikovala kako da postane čestita, nije odmah bila u stanju da čisto i otvoreno razgovara u zajedništvu, niti da bez rezerve razotkrije sve što je u njoj skriveno. I dalje je neke stvari čuvala u tajnosti i oprezno pokušavala da ide napred. Međutim, kroz svoje pokušaje i iskustva, shvatila je da, što poštenije živi, to se bolje oseća; što je spokojnija, to joj je lakše da primenjuje istinu bez većih poteškoća. Tek tada je osetila milinu života poštene osobe i još snažnije počela da veruje u Boga. Kada je osetila kako je biti pošten, ne samo da je ta osoba stekla sposobnost da primenjuje istinu, već je u srcu iskusila spokoj i radost. Istovremeno, put primene poštenja postao joj je jasniji. Osetila je da nije previše teško biti pošten. Uviđa da su Božji zahtevi prema ljudima razumni i dostižni i donekle počinje da shvata Božje delo. Sve to nije nikakva dodatna korist, već naprotiv, to je ono što bi čovek trebalo da dobije na svom putovanju ka život-ulasku i on je sposoban za to.

Drugi primer tiče se čoveka koji voli da laže – to mu je u prirodi. Dok ne progovori, sve je u redu, ali čim otvori usta, njegove reči su pune preuveličavanja. Činio on to namerno ili ne, ukratko, većina stvari koje izgovara nisu verodostojne. Jednog dana, pošto je takav čovek izrekao neku laž, pomislio je: „Pogrešno je govoriti laži i to bogu nije po volji. Kad bi ljudi otkrili da sam lagao, bio bih obrukan! Ipak, čini se da je neko primetio da sam slagao, ali sa tim ću se lako izboriti. Promeniću temu i upotrebiti drugačiju formulaciju da bih toj osobi spustio gard i naveo je na stranputicu, tako da ne može da prozre moje laži. Zar to nije još pametnije?” Onda bi izgovorio još veću laž da prikrije prethodnu i zakrpi rupe, čime bi uspešno naveo ljude na stranputicu. Osetio se prepotentno i samozadovoljno i pomislio: „Vidite kako sam samo pametan! Izgovorio sam laž bez ikakvih rupa, a čak i da ih ima, jednostavno ću opet slagati da ih prikrijem. Većina ljudi ne može da me prozre. Za laganje je potrebna veština!” Neki ljudi kažu: „Naporno je lagati. Posle jedne laži, moraš da ispričaš još mnogo laži da je prikriješ. To iziskuje mnogo napora i promišljanja.” Međutim, majstor laganja nije tako razmišljao. U ovom primeru, njegove laži nisu razotkrivene. Uspešno je slagao da obmane druge, a zatim, kada se uplašio da će biti raskrinkan, ponovo je slagao da prikrije prethodnu laž. Osetio se ponosno, bez ikakve krivice ili griže savesti u srcu. Savest mu je bila potpuno čista. Kako je to moguće? Takav čovek nije svestan koliko je laganje štetno za njega. On veruje da mu je posezanje za lažima da bi prikrio prethodne laži omogućilo da popravi svoju reputaciju i donelo mu korist. Smatra da vredi lagati uprkos teškoćama i naporima. Veruje da je to vrednije od razumevanja istine i primenjivanja istine. Zašto takav čovek često laže i ne oseća krivicu? Zato što u srcu nema ljubav prema istini. Stalo mu je do svoje taštine, ugleda i statusa. U razgovoru sa drugima nikada ne otvara svoje srce, već koristi obmanu i privide da bi prikrio svoje laži. Tako izgleda njegova interakcija i odnos sa ljudima. Ma koliko laži izgovorio i prikrio, ili koliko sebičnih i niskih namera krio, u srcu ne oseća nikakvu krivicu ili nelagodu. Uopšteno govoreći, ljudi koji donekle imaju savesti i ljudskosti, osetili bi se nelagodno kada bi slagali i bilo bi im teško da se pomire sa tom činjenicom. Osetili bi sramotu. Taj čovek, međutim, ne razmišlja na taj način. Pošto slaže, oseti samozadovoljstvo i kaže: „Danas sam opet slagao i prevario tog idiota. Dobrano sam se preznojio, ali izgleda da nije ni primetio!” Zar takav čovek nije umoran od tog načina života, stalno lažući i prikrivajući svoje laži? Kakva je to priroda? To je priroda đavola. Đavoli lažu svakog dana. Žive život laži i ne osećaju nikakvu nelagodu ili bol. Kada bi osećali nelagodu ili bol, promenili bi se, ali bol ne mogu da osete jer je laganje njihov život – to im je u prirodi. Kada se prirodno izražava, takav čovek ne ispoljava nikakvu uzdržanost, niti se ikada zamisli nad sobom. Ma koliko laži izgovorio i ma koliko se služio obmanama, u srcu ne oseća krivicu, niti grižu savesti. Nije svestan da Bog ispituje samu dubinu ljudskog srca. Nije svestan odgovornosti koju snosi i odmazde koju će pretrpeti pošto bude lagao i lažljivo postupao. Najviše strahuje od toga da će neko raskrinkati njegove lažljive planove, pa zato još više pribegava laganju da bi prikrio svoje marifetluke. Istovremeno se iscrpljuje u potrazi za načinom i sredstvima da prikrije svoje laži i istinu o sebi. Da li se takav čovek uopšte pokajao za vreme čitavog procesa? Da li je osetio ikakvu krivicu ili tugu? Da li ima bilo kakvu želju da se preobrazi? Ne. Misli da nije greh lagati ili prikrivati laži, da većina ljudi tako živi i nema nameru da se menja. Kada je reč o tome da se bude poštena osoba, u srcu misli: „Zašto bih bio pošten, govorio iz srca i pričao istinu? Ja to ne radim. To je za budale, a ja tolika budala nisam. Ako slažem i uplašim se da me ne raskrinkaju, jednostavno ću pronaći druge razloge i izgovore da to prikrijem. Nisam tip osobe koja može iskreno da govori. Da jesam, bio bih potpuni idiot!” Takvi ljudi ne prihvataju, niti priznaju istinu. Ljudi koji ne priznaju istinu ne mogu ni da je vole. Kakvo je stanje takvog čoveka od početka do kraja? (Ne želi da se preobrazi.) Njegova nespremnost da se preobrazi očigledna je sa objektivnog stanovišta, ali kakvo je njegovo pravo stanje? On suštinski poriče da je biti čestita osoba pravi put u životu. Ujedno poriče i postojanje istine, Božjeg suda čovečanstvu poslednjih dana i to da Bog određuje čovekov konačni ishod i pojedinačnu odmazdu za svačija dela. To je nerazborito, glupo i tvrdoglavo. Takvo razmišljanje dovodi do nepopustljivosti u stanju tog čoveka, njegovom postupanju i ponašanju. Te stvari izviru iz čovekove priroda-suštine. Radi se upravo o takvim osobama – potpuno lažljivim pojedincima koji ne mogu da se promene. Nekima je nezamislivo i ne mogu da shvate kada vide da takvi ljudi odbijaju da prihvate istinu. U stvarnosti, takvim ljudima nedostaje normalne ljudskosti i savest im ne funkcioniše. Štaviše, oni nemaju razum normalne ljudskosti. Kada čuje istinu i reči suda, osoba normalne ljudskosti i razuma bi se u najmanju ruku zamislila nad sobom i istinski se pokajala, ali ova osoba ne pokazuje nikakvu reakciju pošto čuje istiniti put. I dalje insistira na tome da živi prema Sotoninoj filozofiji, bez imalo promene u svojoj veri u Boga tokom godina. Takvoj osobi nedostaje razum normalne ljudskosti i biće teško da takva osoba bude spasena.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kada veruješ u Boga, najvažnije je da primenjuješ i doživljavaš Njegove reči”

Kod ljudi se, dok doživljavaju vlastito poštenje, javljaju mnogi praktični problemi. Ponekad govore bez mnogo razmišljanja, pa se u trenutku izbrbljaju i slažu nešto, zato što se rukovode pogrešnim motivima i ciljevima, taštinom ili gordošću, te su stoga prinuđeni da sve više lažu kako bi prikrili tu inicijalnu laž. Iako se naposletku ne osećaju spokojno u srcu, oni nisu u stanju da povuku sve laži koje su izgovorili, nemaju hrabrosti da isprave vlastite greške i da priznaju da su lagali, te na taj način sve više i više greše. Nakon toga im se neprestano čini kako im teški kamen pritiska srce, stalno traže priliku da sve iznesu na videlo, da priznaju grešku i da se pokaju, ali im nikada ne polazi za rukom da tu svoju nameru sprovedu u delo. Na kraju, oni pažljivo razmisle o tome i kažu sebi: „Nadoknadiću to dobrim obavljanjem dužnosti ubuduće.” Stalno govore da će nadoknaditi, ali nikada to ne učine. To baš i nije tako jednostavno kao izvinjenje nakon izgovorene laži – možeš li da nadoknadiš svu štetu i posledice iznošenja laži i upuštanja u prevaru? Ako možeš da se, usred velike mržnje prema sebi, pokaješ i da nikada više ne učiniš tako nešto, Bog će prema tebi možda i biti trpeljiv i milostiv. Ali, ako samo pričaš šarene laže i obećavaš da ćeš ubuduće nadomestiti štetu nanetu laganjem, ali se pritom ne pokaješ iskreno i kasnije nastaviš da lažeš i da varaš, to onda znači da krajnje tvrdoglavo odbijaš da se pokaješ i zasigurno ćeš biti isključen. Ljudi koji imaju savesti i razuma trebalo bi to da prepoznaju. Posle laganja ili upuštanja u obmanu, nije dovoljno samo razmišljati o popravljanju svog ponašanja; najvažnije je da se morate iskreno pokajati. Ako želiš da budeš pošten, moraš rešiti problem laganja i obmanjivanja. Morate govoriti istinu i činiti praktične stvari. Ponekad ćete, zbog toga što ste rekli istinu, izgubiti svoj obraz i biti orezani, ali time ćete istinu sprovesti u delo. To što ćete se, bar u tom jednom slučaju, pokoriti i udovoljiti Bogu, biće vredno truda i doneće vam utehu. U svakom slučaju, konačno ćete moći da svoje poštenje pokažete na delu i moći ćete da kažete šta vam na srcu leži, bez potrebe da se zbog toga branite i pravdate, a to je ono što zaista predstavlja napredak. Bez obzira na to da li ćeš biti orezan ili zamenjen, u srcu ćeš se osećati nepokolebljivo, jer nisi lagao; budući da svoju dužnost nisi pravilno obavljao, znaćeš da je sasvim opravdano to što si orezan i što si pozvan na odgovornost. To je pozitivno mentalno stanje. Nasuprot tome, kakve će biti posledice ako budeš pribegavao prevari? Nakon učešća u prevari, kako ćeš se u srcu osećati? Biće ti nelagodno, stalno će te progoniti osećaj krivice i iskvarenosti u srcu i stalno ćeš sebe osuđivati: „Kako sam mogao da slažem? Kako sam samo mogao da se ponovo upuštam u prevaru? Zašto sam takav?” Činiće ti se da ne možeš da podigneš glavu, baš kao da te je sramota da pogledaš Bogu u lice. Naročito nakon što ih Bog blagoslovi i podari im Svoju blagodat, milost i trpeljivost, ljude je još više stid da varaju Boga i u svojim srcima sve jače osećaju prekor, a sve manje spokoj i radost. Na koji problem sve to ukazuje? Na problem da obmanjivanje drugih ljudi predstavlja otkrivanje vlastite iskvarene naravi, pobunu protiv Boga i opiranje Bogu, te će ti stoga sve to naneti bol. Dok lažeš i obmanjuješ druge, možda će ti se učiniti da si rekao nešto veoma mudro i taktično, da nisi odao ni najmanji nagoveštaj svoje obmane – ali ćeš kasnije osetiti prekor i optužbu, koji te celog života mogu pratiti. Ako svesno i namerno obmanjuješ druge i ako jednoga dana shvatiš svu težinu tih svojih nedela, to će ti kao nožem probosti srce i stalno ćeš tražiti priliku da se iskupiš. A upravo to i treba da učiniš, osim ako si potpuno lišen savesti i ako po savesti nikada nisi ni živeo, ako nemaš ni ljudskosti ni karaktera ni dostojanstva. Ukoliko, pak, imaš malo karaktera i dostojanstva, i ako donekle znaš za savest, kad budeš shvatio da živiš u obmani i da se baviš prevarama, osetićeš da ti je ponašanje sramno i uvidećeš svoje beščašće i niskost; omrznućeš i prezreti samog sebe, i napustićeš put laži i obmane.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Da biste bili poštena osoba, ključno je da razjasnite svoje motive, namere i svoju iskvarenu narav. To je jedini način da se problem laganja reši u korenu. Namere i ciljevi ljudi kada lažu, jesu: da se postignu lični ciljevi, odnosno da se ostvari lična korist, da se iskoristi situacija, da se izgleda dobro ili da se dobije odobravanje drugih Takvo laganje otkriva iskvarenu narav i to je ono što morate da razaznate kada se radi o laganju. Dakle, kako treba rešiti ovu iskvarenu narav? Sve zavisi od toga da li volite istinu ili ne. Ako možete da prihvatite istinu i govorite tako da se ne zalažete za sebe; ako možete da prestanete da razmatrate sopstvene interese i umesto toga uzmete u obzir delo crkve, Božju nameru i interese Božjeg izabranog naroda, tada ćete prestati da lažete. Bićete u stanju da govorite istinito i otvoreno. Bez takvog rasta nećete moći da govorite istinu, dokazujući da vam nedostaje rast i da niste u stanju da primenjujete istinu. Dakle, biti poštena osoba zahteva proces razumevanja istine, proces povećanja rasta. Kada na to gledamo na takav način, nemoguće je biti poštena osoba bez osam do deset godina iskustva. Taj period je proces odrastanja u životu, proces shvatanja i zadobijanja istine. Neki ljudi bi mogli da se zapitaju: „Može li rešavanje pitanja laganja i postajanja poštenom osobom zaista biti toliko teško?” Zavisi o kome pričate. Ako je to neko ko voli istinu, onda će moći da odustane od laganja kada se radi o određenim pitanjima. Ali ako je to neko ko ne voli istinu, onda će odustajanje od laganja biti teže.

Vežbanje sebe da se bude poštena osoba uglavnom je stvar rešavanja problema laganja, kao i rešavanja iskvarene naravi. To podrazumeva ključnu primenu: kada shvatiš da si nekoga slagao i prevario, treba da budeš otvoren prema toj osobi, da se ogoliš i izviniš. Ova primena je od velike koristi za rešavanje laganja. Na primer, ako si prevario nekoga ili ako je bilo neke prevare ili lične namere u rečima koje si izgovorio, onda treba da ih razmotriš i detaljno analizraš sebe. Trebalo bi da mu kažeš: „Ono što sam ti rekao bila je laž, osmišljena da sačuva moj ponos. Osetio sam se neprijatno pošto sam ti to rekao, pa ti se sada izvinjavam. Molim te, oprosti mi.” Ta osoba će tvoj gest doživeti kao osveženje. Pitaće se kako je moguće da postoji osoba koja se izvinjava nakon što je slagala. Takva hrabrost izaziva divljenje. Kakvu korist čovek ima od ovakve primene? Njena svrha nije da se zadobije divljenje drugih, već da se čovek delotvornije obuzda i spreči sebe da laže. Dakle, posle laganja moraš da vežbaš izvinjenje zbog počinjenog. Što više budeš vežbao detaljno analiziranje i ogoljivanje sebe i izvinjavanje ljudima, rezultati će biti bolji – a broj laži koje ćeš izgovarati biće sve manji i manji. Primena detaljne analize i ogoljivanja da bi postao poštena osoba i suzdržao se od laganja zahteva hrabrost, a izvinjavanje nekome posle laganja zahteva još više hrabrosti. Ako to primenjujete godinu ili dve – ili možda tri do pet godina – sigurno ćete videti jasne rezultate i neće vam biti teško da se oslobodite laži.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Da li u ovom trenutku imate put koji vodi do poštenja? Morate analizirati svaku svoju izjavu i svaki postupak u svom životu kako biste mogli da uočite što više prevara i laži, kao i da prepoznate vlastitu lažljivu narav. Nakon toga, morate da posmatrate kako pošteni ljudi praktično deluju i stiču iskustva, te da iz toga izvučete određene pouke. Takođe, morate upražnjavati prihvatanje Božje provere u svim stvarima i morate često stupati pred Boga da se molite i da razgovarate s Njim. Zamisli da si upravo izgovorio neku laž. Istog trenutka ćeš shvatiti: „Maločas sam izgovorio nekoliko netačnih stvari – moram to brzo da priznam, da se ispravim i da svima dam do znanja da sam ih upravo slagao.” Na licu mesta ćeš se ispraviti. Ako sebe budeš uvek ovako ispravljao i ako ti takva praksa bude prešla u naviku, biće ti neprijatno kad god neku svoju laž ne budeš odmah korigovao, a Bog će ti pomoći da budno motriš nad tim. Nakon što se neko vreme budeš na taj način uvežbavao i sticao iskustvo, u tvojim će rečima biti sve manje nečistoća, a postupci će ti biti sve manje ukaljani i sve čistiji – time ćeš ujedno i sȃm biti očišćen. To je put kojim ćeš postati poštena osoba. Moraš se menjati postepeno, korak po korak. Što se budeš više menjao, postajaćeš sve bolji; što se više budeš menjao, tvoje će reči bivati sve iskrenije, da bi na kraju potpuno prestao da lažeš – što je jedino ispravno stanje. Sve iskvarene ljude muči jedan te isti problem: svi su od rođenja sposobni da lažu i svima je strašno teško da svoje najskrivenije misli podele s drugima i da govore verodostojno. Čak i kad bi hteli da kažu istinu, naprosto ne mogu da se nateraju da to učine. Svi ljudi veruju da je glupo i budalasto biti pošten – misle da samo idioti govore iskreno, da će svako ko je prema drugima potpuno otvoren i ko uvek govori ono što misli vrlo verovatno biti na gubitku, da drugi neće hteti da komuniciraju s njim, već da će ga, štaviše, prezirati. Da li biste i vi prezirali jednu takvu osobu? Da li i vi gajite takav stav? (Pre nego što sam poverovao u Boga, i ja sam je prezirao, ali sada se divim takvim ljudima i smatram da je bolje živeti jednostavnim i poštenim životom. Kad čovek tako živi, manji teret nosi na srcu. U suprotnom, kad god nekoga slažem, moram to da prikrivam, čime se sve više ukopavam, a svaka moja laž bi naposletku ionako bila razotkrivena.) I laganje i upuštanje u obmanu predstavljaju glupe oblike ponašanja; mnogo je pametnije naprosto reći istinu i govoriti iz srca. Danas svi ljudi razumeju taj problem – ako neko i dalje smatra da laganje i upuštanje u obmanu drugih ljudi predstavlja znak dobrog kova i lukavstva, taj je neverovatno glup, tvdoglava neznalica u kojoj nema ni trunke istine. Svako ko je već zašao u godine, a pritom lažljivce i dalje smatra najpametnijim ljudima i misli da su svi pošteni ljudi budale, spada u apsurdne tipove koji ništa ne mogu da prozru. Svako živi svoj život – neki od onih koji svakodnevno upražnjavaju poštenje srećni su i opušteni, u srcu se osećaju slobodno i nesputano. Ništa im ne fali i život im je mnogo udobniji. Svi uživaju u komunikaciji s takvim ljudima i zaista bi trebalo da im svi ljudi zavide – naime, takvi ljudi su razumeli smisao života. Ima, međutim, budala koje ovako razmišljaju: „Ta osoba uvek govori istinu i zato su je orezali, zar ne? E pa, to je i zaslužila! A pogledaj mene – ja svoje namere zadržavam za sebe, nikome ne pričam o njima i nikome ih ne poveravam, pa me zato nisu orezivali, nisam pretrpeo nikakve gubitke, niti sam se brukao pred drugima. To je predivno! Najnadmoćniji i najinteligentniji su oni ljudi koji kriju svoje namere, koji ni prema kome nisu iskreni i koji drugima ne dopuštaju da saznaju šta oni zaista misle.” Pa ipak, svi uviđaju da su takvi ljudi najlažljiviji i najlukaviji; svi su oko njih stalno na oprezu i nastoje da se drže podalje od takvih ljudi. Niko ne želi da se druži s lažljivcima. Zar to nisu činjenice? Ako je neka osoba naivna i često govori istinu, ako je u stanju da drugima potpuno otvori svoje srce i ako prema drugima ne gaji nikakve zle namere, ljudi će je generalno smatrati dobrom osobom i svako će biti prilično voljan da s njom komunicira, uprkos tome što će im se ponekad možda učiniti da je ona neuka i da se ponaša glupo. Opšteprihvaćena je činjenica da ljudi uživaju u prednostima i u osećaju sigurnosti prilikom komunikacije sa poštenim i dobrim čovekom. Poštene ljude koji veruju u Boga i tragaju za istinom vole ne samo ostali pripadnici crkve, već ih voli i Sȃm Bog. Čim zadobiju istinu, oni istog trena dolaze u posed stvarnog svedočanstva i mogu da prime odobravanje od Boga – zar ih to ne čini blagoslovenijim od svih ljudi? To će sasvim jasno uvideti svi koji razumeju ponešto od istine. Svojim držanjem treba da se trudite da budete dobra i poštena osoba koja poseduje istinu; na taj način, ne samo što će vas drugi ljudi voleti, nego ćete zadobiti i Božje blagoslove.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Da biste uvežbali kako da budete pošteni ljudi, najpre morate naučiti da Bogu otvorite svoje srce i da Mu se u molitvi svakodnevno obraćate iskrenim rečima. Ukoliko si, na primer, danas izrekao neku laž koja je drugima promakla, ali ti je ponestalo hrabrosti da to svima otvoreno priznaš, onda bi, u najmanju ruku, greške koje si kod sebe otkrio i analizirao, kao i laži koje si izgovorio, trebalo da izneseš pred Boga radi vlastitog preispitivanja i da kažeš sledeće: „O, Bože! Opet sam zgrešio i slagao sam da zaštitim sopstveni interes. Molim Te da me dovedeš u red ako ponovo budem lagao.” Takav stav je Bogu ugodan i On će to upamtiti. Možda ćeš morati da uložiš ogroman napor kako bi se rešio ove iskvarene naravi laganja, ali nemoj da brineš – Bog je uz tebe. Usmeravaće te, pomoći će ti da savladaš tu poteškoću s kojom se stalno iznova suočavaš i podariće ti hrabrost kako bi, od nekoga ko nikad ne priznaje svoje laži, postao čovek koji priznaje kad slaže i koji sebe može otvoreno da razotkrije pred drugima. Ne samo što ćeš priznavati svoje laži, već ćeš ujedno moći otvoreno da saopštiš razloge zbog kojih lažeš, kao i namere i motive koji stoje u pozadini tih laži. Kad budeš imao hrabrosti da probiješ tu prepreku, da se oslobodiš Sotoninog kaveza i kontrole, te da polako uznapreduješ do stanja u kojem više nećeš lagati, postepeno ćeš početi da živiš u svetlosti, pod Božjim usmeravanjem i blagoslovom. Kad budeš srušio prepreku telesnih ograničenja i kad budeš mogao da se pokoriš istini, da otvoreno razotkriješ sebe, te da javno i bez rezerve saopštiš drugima svoje stavove, bićeš nesputan i slobodan. Kada budeš tako živeo, ne samo što će te ljudi voleti, nego će i Bogu biti drago. Možda ćeš, tu i tamo, i dalje praviti greške i lagati, ponekad ćeš možda i dalje gajiti lične namere i skrivene motive, ili se još uvek ponašati i razmišljati sebično i odvratno, ali ćeš zato moći da prihvatiš Božji nadzor, moći ćeš da Mu otkriješ svoje namere, svoje stvarno stanje i svoje iskvarene naravi, i da od Njega zatražiš istinu. Kad budeš razumeo istinu, imaćeš pred sobom put praktičnog delovanja. Ako je put tvog praktičnog delovanja ispravan i ako se budeš kretao u pravom smeru, budućnost će ti biti lepa i svetla. Na taj ćeš način živeti spokojnim srcem, duh će ti biti nahranjen, a ti ćeš osećati ispunjenost i zadovoljstvo. Sa druge strane, ako nisi u stanju da se otrgneš od telesnih ograničenja, ako si stalno ograničen osećanjima, ličnim interesima i sotonskim filozofijama, ako si na rečima i na delu tajanstven i ako se uvek skrivaš u senci, to znači da živiš pod Sotoninom vlašću. Ukoliko, pak, razumeš istinu, ako si se otrgnuo od telesnih ograničenja i ako sprovodiš istinu u delo, postepeno ćeš početi da poprimaš ljudsko obličje. Bićeš iskren i neposredan, kako na rečima tako i u svojim postupcima, i moći ćeš da otkrivaš svoje stavove i svoje zamisli, kao i greške koje si počinio, dopuštajući svima da ih jasno vide. Ljudi će te naposletku prepoznati kao transparentnu osobu. A šta je, zapravo, transparentna osoba? To je neko ko govori krajnje iskreno i čije reči svi smatraju istinitim. Čak i ako takva osoba ponekad nenamerno slaže ili kaže nešto pogrešno, ljudi će moći da joj oproste, znajući da to nije namerno učinila. Kad takva osoba shvati da je slagala ili da je nešto pogrešno rekla, ona će se ispraviti i izviniće se. Tako se ponaša transparentna osoba. Takvu osobu svi vole i svi joj veruju. Moraš da dostigneš taj nivo da bi zadobio Božje poverenje i poverenje drugih ljudi. To nije jednostavan zadatak – to je najviši nivo dostojanstva koji neka osoba može da poseduje. Takva osoba ima samopoštovanje. Ako nisi u stanju da zadobiješ poverenje drugih ljudi, kako onda možeš da očekuješ da ćeš steći Božje poverenje? Ima ljudi koji žive nečasnim životom, koji stalno smišljaju laži i koji svojim zadacima površno pristupaju. U sebi nemaju ni najmanji osećaj odgovornosti, odbijaju da budu orezani, stalno pribegavaju varljivim argumentima i ne voli ih niko ko se sa njima susretne. Takvi ljudi žive bez ikakvog osećaja stida. Mogu li se oni zaista smatrati ljudskim bićima? Ljudi koje drugi doživljavaju kao uznemirujuće i nepouzdane potpuno su izgubili svoju ljudskost. Ako drugi ljudi nemaju u njih poverenje, može li im Bog verovati? Ako drugi prema njima ne gaje naklonost, može li ih Bog voleti? Bog ne voli takve ljude, gnuša ih se i oni će neminovno biti isključeni. Kao ljudsko biće, čovek mora da bude pošten i mora poštovati svoje obaveze. Bilo da nešto čini zarad drugih ljudi ili zarad Boga, čovek mora održati datu reč. Ako je neko zaslužio poverenje drugih ljudi i ako može da uveri Boga i da Mu udovolji, onda se radi o relativno poštenoj osobi. Ako ste pouzdani u svojim postupcima, ne samo da će vas drugi ljudi voleti, nego će vas zasigurno voleti i Bog. Ukoliko budete pošteni, moći ćete da udovoljite Bogu i da živite dostojanstveno. Stoga bi poštenje trebalo da predstavlja početnu tačku čovekovog ponašanja.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo poštena osoba može da proživi pravo ljudsko obličje”

Ljudi često lažu sa namerama, ali neke laži iza sebe nemaju nameru, niti su unapred planirane. Umesto toga, one samo prirodno izviru. Takve laži je lako razrešiti; teško ih je razrešiti kada iza njih stoje namere. To je zato što ove namere potiču iz čovekove prirode i predstavljaju Sotoninu podvalu, i to su namere koje ljudi namerno biraju. Ako neko ne voli istinu, neće moći da se pobuni protiv tela – tako da treba da se moli Bogu i da se oslanja na Njega i da traži istinu da bi rešio to pitanje. Ali laganje se ne može odjednom u potpunosti rešiti. Čovek će se povremeno, pa čak i više puta, vratiti laganju. To je normalna situacija, i sve dok rešavate svaku laž koju kažete i držite korak s tim, onda će doći dan kada ćete ih sve rešiti. Rešavanje laganja je dugotrajna borba: kada vam jedna laž pređe preko usta, zamislite se nad sobom, a zatim se molite Bogu. Kada pređe druga, opet se zamislite nad sobom i pomolite se Bogu. Što se više moliš Bogu, više ćeš mrzeti svoju iskvarenu narav i više ćeš čeznuti da primenjuješ istinu i da je proživljavaš. Tako ćeš imati snage da napustiš laž. Posle izvesnog vremena takvog iskustva i primene, moći ćeš da vidiš da je tvojih laži mnogo manje, da živiš sa mnogo većom lakoćom i da više ne moraš da lažeš ili prikrivaš svoje laži. Iako možda ne govoriš mnogo svakog dana, svaka rečenica će doći iz srca i biti istinita, sa vrlo malo laži. Kakav će biti osećaj živeti tako? Zar neće biti slobodan i nesputan? Tvoja iskvarena narav neće te više sputavati i nećeš biti vezan njome, i bar ćeš početi da vidiš rezultate toga što si poštena osoba. Naravno, kada naiđeš na posebne okolnosti, ponekad možeš da dozvoliš da ti se mala laž omakne. Možda će biti trenutaka kada ćeš naići na opasnost ili neku vrstu nevolje, ili ćeš želeti da sačuvaš svoju bezbednost, a tada je laganje neizbežno. Ipak, moraš to da promisliš, shvatiš i rešiš problem. Treba da se moliš Bogu i kažeš: „Još ima laži i podvala u meni. Neka me Bog spasi od moje iskvarene naravi jednom zasvagda.” Kada neko namerno mudro postupa, to se ne računa kao razotkrivanje iskvarenosti. To je ono što čovek mora da doživi da bi bio poštena osoba. Na taj način, tvojih laži će biti sve manje. Danas kažeš deset laži, sutra možda devet, prekosutra osam. Kasnije ćeš reći samo dve ili tri. Govorićeš istinu sve više i više, a tvoja primena da budeš poštena osoba sve više će se približavati Božjim namerama, Njegovim zahtevima i Njegovim standardima – a kako će to biti dobro! Da bi primenjivao poštenje, moraš da imaš put i moraš da imaš cilj. Za početak, reši problem laganja. Moraš znati suštinu koja stoji iza tvog laganja. Takođe moraš detaljno da analiziraš koje te namere i motivi navode da izgovaraš te laži, zašto poseduješ takve namere i koja je njihova suština. Kada razjasniš sva ta pitanja, temeljno ćeš sagledati problem laganja, a kada te nešto zadesi, imaćeš načela primene. Ako nastaviš s takvom primenom i iskustvom, onda ćeš svakako videti rezultate. Jednog dana ćeš reći: „Lako je biti pošten. Veoma je zamorno biti lažov! Ne želim više da budem lažov, da uvek moram da razmišljam o tome šta da slažem i kako da prikrijem svoje laži. To je kao da si mentalno obolela osoba čije su izjave protivrečne – neko ko ne zaslužuje da ga nazivaju ’ljudskim bićem’! Takav život je mnogo naporan i ne želim više tako da živim!” U tom trenutku ćeš imati nadu da ćeš zaista biti pošten i to će biti dokaz da si počeo da napreduješ ka tome da budeš poštena osoba. To je veliki proboj. Naravno, može biti nekih od vas koji će, kada počnete da primenjujete, osetiti veliku sramotu nakon izgovaranja poštenih reči i ogoljivanja pred drugima. Pocrvenećeš, stidećeš se i plašićeš se da ti se ne smeju. Šta onda treba da uradiš? Opet moraš da se moliš Bogu i da tražiš da ti udeli snagu. Kažeš: „O, Bože, želim da budem poštena osoba, ali bojim se da će mi se ljudi smejati kada budem govorio istinu. Molim Te da me sačuvaš od ropstva moje sotonske naravi; pusti me da živim prema Tvojim rečima, i da budem slobodan i neobuzdan.” Kada se budeš tako molio, biće sve više svetlosti u tvom srcu, i reći ćeš sebi: „Dobro je sprovesti to u delo. Danas sam primenjivao istinu. Konačno sam i ja bio pošten.” Dok se tako moliš, Bog će te prosvetiti. On će raditi u tvom srcu i On će te ganuti, omogućiti ti da prepoznaš kako je biti poštena osoba. To je način na koji istina mora da se sprovodi. Na samom početku nećeš imati put, ali ćeš ga kroz traganje za istinom naći. Kada ljudi počnu da traže istinu, ne moraju nužno da imaju veru. Ljudima je teško što nemaju put, ali kada jednom shvate istinu i kada poseduju put primene, njihova srca u tome uživaju. Ako su u stanju da primenjuju istinu i postupaju shodno načelima, njihova srca će naći utehu i oni će dobiti slobodu i nesputanost.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Najosnovnija praksa da se bude poštena osoba”

Na kraju krajeva, najjednostavniji način da praktikujete da budete poštena osoba je da o stvarima govorite prosto onako kako jeste, da govorite iskreno i da govorite shodno činjenicama. Kao što je Gospod Isus rekao: „Samo recite ’da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete” (Matej 5:37). Ukoliko želite da budete poštena osoba, to zahteva da postupate na osnovu ovog načela – nakon što nekoliko godina budete vežbali, sigurno ćete videti rezultate. Kako sada praktikujete da budete poštena osoba? (Ne izvrćem ono što kažem i ne varam druge.) Šta znači „ne izvrćem ono što kažem”? To znači da reči koje izgovarate ne sadrže laži niti bilo kakve lične namere ili motive. Ako ste u svom srcu sloni lukavstvu ili imate lične namere i motive, laži će tad prirodno izvirati iz vas. Ako niste skloni lukavstvu, ličnim namerama ili motivima u svom srcu, tada nećete izvrtati reči i vaš govor neće sadržati laži – na taj način, kada komunicirate, čuće se: „’Da’ kada nešto tvrdite, i ’ne’ kada nešto poričete.” Najvažnije je da prvo pročistite svoje srce. Kada pročistite srce, vaša nadmenost i varljivost biće rešene. Da biste bili poštena osoba, morate da rešite taj problem izvrtanja reči. Nakon što to uradite, biće vam lako da budete poštena osoba. Da li je komplikovano biti poštena osoba? Ne, nije. Bez obzira na to kakvo je vaše unutrašnje stanje ili koje iskvarene naravi možda imate, kao neko ko je pošten, trebalo bi da sprovedete istinu u delo. Prvo morate da rešite problem laganja – to je najvažnije. Pre svega, dok pričate, trebao bi da vežbate da govorite ono što vam je na umu, da govorite istinite reči, da kažete onako kako jeste i da se potpuno suzdržavate od laganja; ne bi trebalo da govorite reči koje su iskvarene i trebalo bi da budete sigurni da sve što kažete tokom dana bude istinito i iskreno. Na taj način, vi primenjujete istinu i praktikujete da budete iskrena osoba. Ako otkrijete da izgovarate laži ili iskvarene reči, odmah porazmislite o sebi, detaljno analizirajte i osvestite razlog zbog čega lažete i šta vas tera na to. Zatim, na osnovu Božjih reči, raščlanite ovaj temeljan i suštinski problem. Kada steknete jasnu sliku o osnovnom uzroku svojih laži, moći ćete da se pobunite protiv ove sotonske naravi koja se otkriva u vašem govoru i delima. U sličnim situacijama, nećete više pribegavati lažima, moći ćete da govorite u skladu sa činjenicama i više se nećete upuštati u to da obmanjujete u govoru. Na taj način, vaš duh će biti oslobođen i moći ćete da živite pred Bogom. Ako si u stanju da živiš shodno Božjim rečima, znači da živiš u svetlosti. Ali, ako se stalno baviš obmanama, ako stalno nešto planiraš i spletkariš, uvek se kriješ kao lopov u mračnim uglovima i obavljaš svoje poslove u tajnosti, nećeš se usuditi da živiš pred Bogom. Zbog toga što imaš skrivene motive, uvek želiš da prevariš druge da postižu tvoje ciljeve, u svom srcu nosiš previše sramnih i neizrecivih stvari i stalno pokušavaš da ih sakriješ i prikriješ, da ih upakuješ i zamaskiraš, ali ne možeš te stvari zauvek da kriješ. Pre ili kasnije, izaći će na videlo. Osoba koja ima skrivene motive nije u stanju da živi u svetlosti. Ako ne praktikuje promišljanje o sebi, detaljno analiziranje i otkrivanje sebe, neće moći da se oslobodi sputanosti i ropstva svojih iskvarenih naravi. Ostaće zarobljena u grešnom životu, nesposobna da se izbavi. U bilo kojoj situaciji, krajnji cilj je da ne smeš lagati. Ako znaš da je laganje pogrešno i da nije u skladu sa istinom, ali ipak insistiraš na tome da lažeš i varaš druge, čak i izmišljaš stvari da bi prikrio činjenice i stvarnost situacije kako bi zavarao ljude, to znači da namerno loše postupaš. Takva osoba ne može da dobije spasenje od Boga.

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Put razrešenja iskvarene naravi”

Slična iskustvena svedočenja:

Kako sam se izlečila od laži

Patnja zbog laganja

Reč pobeđuje sve laži