Budući da je Gospod Isus muško, ljudi iz sveta religije veruju da će On, kada se bude vratio, i dalje biti muško, a ne žensko.

Reči iz Biblije:

„Tako stvori Bog čoveka po svom liku, po Božijem liku ga stvori, stvori ih – muško i žensko“ (1. Mojsijeva 1:27).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće suštinu Božju i Onaj koji je ovaploćeni Bog posedovaće izraz Božji. Pošto se Bog ovaploćuje, On će izneti delo koje namerava da učini i, pošto se Bog ovaploćuje, izraziće ono što jeste i biće u stanju da pred čoveka iznese istinu, da mu podari život i pokaže put. Telo koje nema Božju suštinu zasigurno nije ovaploćeni Bog; u to nema nikakve sumnje. Ako čovek namerava da istraži da li je to zaista Božje ovaploćeno telo, on to mora da utvrdi na osnovu naravi koju On izražava i na osnovu reči koje izgovara. Drugim rečima, da bi utvrdio da li se radi o Božjem ovaploćenom telu ili ne, i da li je to istiniti put ili nije, čovek to mora da razabere na osnovu Njegove suštine. Prema tome, ključ za utvrđivanje da li je u pitanju ovaploćeno telo Božje leži u Njegovoj suštini (Njegovom delu, Njegovim izjavama, Njegovoj naravi i mnogim drugim aspektima), a ne u Njegovom spoljašnjem izgledu. Ako čovek pomno analizira samo Njegov spoljašnji izgled, i ako usled toga previdi Njegovu suštinu, to pokazuje da je čovek neprosvećen i neuk.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“

Svaka etapa dela koju Bog obavi ima svoj praktičan značaj. U ono vreme, kada je Isus došao, došao je u muškom obličju, a kada je Bog ovoga puta došao, Njegovo je obličje žensko. Iz ovoga se može videti da Božje stvaranje kako muškaraca tako i žena može biti od koristi u Njegovom delu i da kod Njega nema razlike između polova. Kada Njegov Duh dođe, On može da uzme telo koje god želi, i to telo može da Ga predstavlja; bilo da je muško ili žensko, ono može da predstavlja Boga dokle god je Njegovo ovaploćenje. Da se Isus, kada je došao, pojavio u ženskom obličju, drugim rečima, da je Sveti Duh začeo devojčicu, a ne dečaka, ta etapa dela bi ipak bila dovršena. Da je tako bilo, današnju etapu dela bi morao da dovrši muškarac, ali delo bi svejedno bilo dovršeno. Delo obavljeno u svakoj pojedinačnoj etapi ima svoj značaj; nijedna etapa dela se ne ponavlja, niti je u sukobu sa drugom. U ono vreme su Isusa, dok je obavljao Svoje delo, zvali jedinim Sinom, a reč „Sin“ podrazumeva muški pol. Zašto se jedini Sin ne spominje u sadašnjoj etapi? Zato što u ovoj etapi delo zahteva promenu pola u odnosu na Isusov. Bog ne pravi razliku između polova. On obavlja Svoje delo po Sopstvenoj volji i u izvođenju Svoga dela ne podleže nikakvim ograničenjima, već je izuzetno slobodan. Međutim, svaka etapa dela ima svoj praktičan značaj. Bog se ovaplotio dva puta i očigledno je da je Njegovo ovaploćenje u poslednjim danima i poslednje. Došao je da obznani sva Svoja dela. Kada se u ovoj etapi On ne bi ovaplotio kako bi lično obavio delo na očigled čoveka, čovek bi se zauvek držao predstave da je Bog samo muško, a ne žensko. Ranije su svi ljudi verovali da Bog može biti samo muško i da se žensko ne može zvati Bogom, jer su svi ljudi smatrali da muškarci imaju autoritet nad ženama. Verovali su da nijedna žena ne može da preuzme autoritet na sebe, već samo muškarci. Štaviše, čak su govorili da je muškarac glava žene i da žena mora da se pokorava muškarcu i da ne može da ga nadmaši. U prošlim vremenima, kada se govorilo da je muškarac glava žene, to je bilo rečeno za Adama i Evu, koje je zmija prevarila – ne za muškarca i ženu kakve ih je Jahve stvorio u početku. Naravno, žena mora da sluša i voli svog muža, a muž mora da nauči da hrani i izdržava svoju porodicu. To su zakoni i uredbe koje je Jahve izneo i kojih ljudski rod mora da se pridržava u svom životu na zemlji. I reče Jahve ženi: „Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!“ Govorio je tako samo da bi ljudski rod (to jest i muškarac i žena) mogao da živi normalnim životom pod Jahveovom vlašću, i da bi životi ljudi mogli da imaju nekakvu strukturu i da ne ispadnu iz valjanog poretka. Stoga je Jahve sačinio odgovarajuća pravila ponašanja za muškarce i žene, mada se to odnosilo samo na sva stvorena bića koja žive na zemlji, i nije imalo nikakve veze sa Božjim ovaploćenjem. Kako bi Bog mogao da bude isto što i Njegova stvorena bića? Njegove reči bile su usmerene samo na ljudski rod Njegovog stvaranja; upravo da bi ljudi živeli normalnim životom, On je uspostavio pravila za muškarca i ženu. U početku, kada je Jahve stvorio ljudski rod, napravio je dve vrste ljudskog bića, i muško i žensko; tako postoji i podela na muško i žensko u Njegovim ovaploćenjima. On nije odlučio o Svom delu na osnovu reči koje je uputio Adamu i Evi. Oba puta kada se On ovaplotio utvrđena su u potpunosti u skladu sa Njegovim razmišljanjem u doba kada je stvorio ljudski rod; to jest, On je završio delo Svoja dva ovaploćenja na osnovu muškog i ženskog pre nego što su se iskvarili. (…) Kada se Jahve dvaput ovaplotio, pol Njegovog tela bio je povezan sa muškarcem i ženom koje zmija nije prevarila; On se oba ova puta ovaplotio u skladu sa muškarcem i ženom koje zmija nije prevarila. Nemoj misliti da je Isusova muškost bila ista kao Adamova, koga je zmija prevarila. Između njih dvojice ne postoji nikakva veza, oni su muškarci dve različite prirode. Svakako se ne može smatrati da Isusova muškost dokazuje da je On glava svim ženama a ne i svim muškarcima? Zar On nije car svih Jevreja (uključujući i muškarce i žene)? On je Sȃm Bog, ne samo da je glava ženi, već je glava i muškarcu. On je Gospod svih stvorenih bića i glava svim stvorenim bićima. Kako si mogao da zaključiš da je Isusova muškost simbol glave žene? Zar to ne bi bilo bogohuljenje? Isus je muškarac koji nije bio iskvaren. On je Bog; On je Hristos; On je Gospod. Kako On može da bude muškarac kao Adam, koji je bio iskvaren? Isus je telo koje je na sebe odenuo najsvetiji Duh Božji. Kako bi mogao da kažeš da je On Bog koji poseduje Adamovu muškost? Zar u tom slučaju ne bi sve Božje delo bilo pogrešno? Da li bi Jahve u Isusu otelotvorio muškost Adama, koga je prevarila zmija? Zar sadašnje ovaploćenje nije još jedan primer dela ovaploćenog Boga, koji je u pogledu pola različit od Isusa ali Mu je po prirodi isti? Da li se još uvek usuđuješ da kažeš da ovaploćeni Bog ne može biti žensko zato što je žena bila prva koju je zmija prevarila? Da li se još uvek usuđuješ da kažeš da Bog nikako ne bi mogao da se ovaploti kao žensko zato što je žena najnečistija i izvor iskvarenosti ljudskog roda? Da li se usuđuješ da i dalje tvrdiš da „žena treba uvek da bude pokorna muškarcu i ne sme nikada da ispoljava ili direktno predstavlja Boga“?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja“

Kad bi se Bog ovaploćivao isključivo kao muškarac, ljudi bi ga definisali kao muškarca, kao Boga muškaraca, i nikad Mu ne bi poverovali da je On ujedno i Bog žena. Muškarci bi tada smatrali da je Bog istog pola kao i oni, da je Bog poglavar muškaraca – ali, šta je onda sa ženama? To je nepošteno; nije li u pitanju povlašćen odnos? U tom slučaju bi svi od Boga spaseni bili muškoga roda, kao i On, dok ni jedna jedina žena ne bi bila spasena. Kad je Bog stvarao ljudski rod, On je stvorio Adama i stvorio je Evu. On je ne samo Adama, već i muškarca i ženu, stvorio prema Svom liku. Bog nije samo Bog muškaraca – On je takođe i Bog žena. U poslednjim danima, Bog ulazi u novu etapu Svog dela. On će pritom razotkriti još veći deo Svoje naravi, ali to neće biti ljubav i saosećanje iz vremena Isusa. Pošto pred Sobom ima novo delo, tom će novom delu biti pridružena jedna potpuno nova narav. (…) Bog zaista i istinski živi među ljudima. On je opipljiv; čovek zaista može da stupi u dodir s Njegovom naravi, s onim što On ima i što jeste; jedino na taj način čovek može istinski da spozna Boga. Bog je istovremeno dovršio i delo u kojem je „Bog ujedno Bog muškaraca i Bog žena“ i ostvario je celokupno Svoje delo u telu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (3)“

Da je samo Isusovo delo bilo obavljeno i da nije dopunjeno delom u ovoj etapi poslednjih dana, čovek bi se i dalje držao predstave da je samo Isus jedini Sin Božji, to jest, da Bog ima samo jednog sina i da ko god posle toga dođe pod drugim imenom ne bi bio jedini Sin Božji, a kamoli Sȃm Bog. Čovek ima predstavu da ko god posluži kao žrtva za greh ili ko preuzme vlast u Božje ime i iskupi čitav ljudski rod, jeste jedini Sin Božji. Neki veruju da dokle god je Onaj koji dođe muško, On se može smatrati jedinim Sinom Božjim i Božjim predstavnikom. Ima čak i onih koji kažu da je Isus Jahveov Sin, Njegov jedini Sin. Nisu li takve predstave preterane? Da se ova etapa dela ne odvija u poslednjem dobu, onda bi u odnosu na Boga ceo ljudski rod bio zaklonjen mračnom senkom. Da je tako, muškarac bi smatrao da više vredi od žene, a žene nikada ne bi bile u stanju da podignu glavu, tako da ni jedna jedina žena ne bi mogla biti spasena. Ljudi uvek veruju da je Bog muško, štaviše, veruju da je On oduvek prezirao ženu i nije hteo da joj podari spasenje. Da je tako, zar ne bi bilo tačno da sve žene koje je Jahve stvorio i koje su takođe iskvarene, nikada ne bi bile u prilici da budu spasene? Zar onda ne bi bilo besmisleno to što je Jahve stvorio ženu, odnosno, što je stvorio Evu? I zar ne bi žena zanavek nestala? Iz tog razloga se etapa dela u poslednjim danima preduzima kako bi se spasao čitav ljudski rod, a ne samo žena. Ako bi iko pomislio da bi se Bog ovaplotio kao žensko samo da bi spasao ženu, ta bi osoba zaista bila neznalica.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja“

Isus i ja potičemo od jednog Duha. Iako nismo povezani u telu, Naš Duh je jedan; iako sadržaj onoga što činimo i delo koje preduzimamo nije isto, Mi smo u suštini slični; Naša tela imaju različita obličja, ali to je do promene u dobu i do različitih zahteva Naših dela; Naše službe nisu slične, tako da su delo koje stvaramo i naravi koje čoveku otkrivamo takođe različiti. Zato se ono što čovek vidi i razume danas razlikuje od onoga u prošlosti, a to je posledica promene doba. Uprkos tome što se Oni razlikuju po polu i obličju Njihovih tela i što nisu od istog roda, niti su rođeni u istom razdoblju, Njihov Duh je ipak jedno. Uprkos tome što Njihova tela ne dele ni krv ni fizičku sličnost bilo koje vrste, ne može se poreći da su Oni ovaploćena tela Božja u dve različite epohe. Nepobitna je istina da su Oni ovaploćena tela Božja. Međutim, Oni ne potiču od iste loze niti koriste isti ljudski jezik (jedno je bio muškarac koji je govorio jezikom Jevreja a drugo je žensko koje govori samo kineski). To su razlozi zbog kojih su Oni živeli u različitim zemljama da bi obavili delo koje svakome od njih priliči, i to u različitim epohama. Uprkos činjenici da su isti Duh, da poseduju istu suštinu, između Njihovih obličja nema nikakve sličnosti. Jedino što Im je zajedničko jeste ista ljudskost, ali što se tiče spoljašnjeg izgleda Njihovih tela i okolnosti Njihovog rođenja, Oni nisu slični. To ne utiče na delo nijednog od Njih, niti na znanje koje čovek ima o Njima, zato što su Oni, na kraju krajeva, isti Duh i niko ne može da Ih razdvoji. Uprkos tome što nisu u krvnom srodstvu, Njihovim čitavim bićima upravlja Njihov Duh, koji Im dodeljuje različita dela u različitim razdobljima, a i Njihova tela potiču od različitih loza. Jahveov Duh nije otac Isusovog Duha, a Isusov Duh nije sin Jahveovog Duha: Oni su jedan te isti Duh. Isto tako, ovaploćeni Bog današnjice i Isus nisu u krvnom srodstvu, ali Oni su jedno zato što je Njihov Duh jedan. Bog može da obavi delo milosti i blagosti, kao i pravednog suda i grdnje čoveka, i bacanja kletvi na čoveka; i na kraju, On može da obavi i delo uništenja sveta i kažnjavanja zlih. Zar On ne radi sve to sam? Zar nije to svemoć Božija?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja“

Među ljudima, Ja sam bio Duh kojeg nisu mogli da vide, Duh sa kojim nikada nisu mogli da se povežu. Zbog Moje tri faze dela na zemlji (stvaranje sveta, iskupljenje i uništenje), pojavljujem se u njihovoj sredini u različitim vremenima (nikada javno) kako bih obavljao Svoje delo među njima. Prvi put sam došao među ljude tokom Doba iskupljenja. Naravno, došao sam u jevrejsku porodicu; tako su Jevreji bili prvi koji su videli dolazak Boga na zemlju. Razlog zbog kojeg sam lično učinio ovo delo jeste taj što sam Svoje ovaploćeno telo želeo da iskoristim kao žrtvu za greh u Svom delu iskupljenja. Dakle, prvi koji su Me videli bili su Jevreji u Doba blagodati. Tada sam prvi put činio Svoja dela u telesnom obliku. U Doba carstva, Moje delo se sastoji u osvajanju i usavršavanju, tako da ponovo činim Svoje pastirsko delo u telesnom obliku. Ovo je drugi put da Svoje delo obavljam u telu. U poslednje dve faze dela, ono sa čime se ljudi susreću nije više nevidljivi, neopipljivi Duh, već osoba koja jeste Duh ovaploćen u telu. Tako, u očima čoveka, opet postajem ljudsko biće koje ni po čemu ne liči na Boga. Štaviše, Bog kojeg ljudi vide nije samo muškog, već i ženskog roda, što ih najviše zapanjuje i zbunjuje. Po ko zna koji put, Moje izvanredno delo ponovo raspršuje stara verovanja, kojih su se ljudi držali mnogo, mnogo godina. Ljudi su zapanjeni! Bog nije samo Sveti Duh, ni samo Duh, ni samo sedmostruko jači Duh, niti samo sveprožimajući Duh, već je ujedno i ljudsko biće – normalno ljudsko biće, izuzetno obično ljudsko biće. On nije samo muškog, već i ženskog roda. Slični su po tome što su oboje rođeni kao ljudi, a razlikuju se po tome što je jedno začeto od Svetog Duha, dok je drugo rođeno iz ljudskog bića, mada je i ono neposredno proizašlo iz Duha. Oba ova ovaploćena tela Božja slična su po tome što obavljaju delo Boga Oca, a razlikuju se po tome što je jedno obavilo delo iskupljenja, dok drugo obavlja delo osvajanja. Oba tela predstavljaju Boga Oca, ali je jedno Iskupitelj, ispunjen dobrotom i milosrđem, dok je drugo Bog pravednosti, ispunjen gnevom i sudom. Jedno je Vrhovni zapovednik koji je pokrenuo delo iskupljenja, dok drugo predstavlja pravednog Boga koji ispunjava delo osvajanja. Jedno je Početak, drugo je Kraj. Jedno je telo bezgrešno, dok drugo dovršava iskupljenje, nastavlja delo, i nikad ne čini greh. Oba predstavljaju isti Duh, ali Oni žive u različitim telima i rođeni su na različitim mestima, a razdvaja Ih nekoliko hiljada godina. Celokupno Njihovo delo se, međutim, uzajamno dopunjuje, nikada nije u sukobu i o njemu se može govoriti u istom dahu. Oba su ljudi, s tim što je jedan bio dečak, a drugi devojčica. Za sve ove godine, ono što su ljudi viđali nije samo Duh i nije samo ljudsko biće, muškarac, već mnogo toga što se ne slaže sa ljudskim predstavama; kao takvi, ljudi nikada ne mogu da Me u potpunosti dokuče. I dalje napola veruju i napola sumnjaju u Mene – kao da postojim, a ipak sam samo nestvarni san – zbog čega ljudi ni dan-danas ne znaju šta je Bog. Možeš li Me zaista sažeti u jednu prostu rečenicu? Da li se zaista usuđuješ da kažeš: „Isus nije niko drugi do Bog, a Bog nije niko drugi do Isus“? Da li zaista smeš da kažeš: „Bog nije ništa drugo do Duh, a Duh nije ništa drugo do Bog“? Da li se usudiš da kažeš: „Bog je samo ljudsko biće zaodenuto telom“? Da li zaista imaš hrabrosti da tvrdiš: „Isusov lik jeste veliki lik Božji“? Da li si u stanju da svojom rečitošću detaljno objasniš Božju narav i lik? Da li se zaista usuđuješ da kažeš: „Bog je samo muškarce, ne i žene, stvorio prema Svom liku“? Ako ovo kažeš, to onda znači da nijedna žena ne bi bila među Mojim izabranicima, a još manje bi žene predstavljale jednu klasu ljudskog roda. Da li sada zaista znaš šta je Bog? Je li Bog ljudsko biće? Da li je Bog Duh? Da li je Bog zaista muškog roda? Da li jedino Isus može dovršiti delo koje Ja treba da obavim? Ako samo jedno od gorenavedenog odabereš kao sažetak Moje suštine, onda si ti jedan neizmerno neuk odani vernik. Da sam, kao ovaploćeno telo, Svoje delo obavio jednom, i samo jednom, da li biste Mi onda odredili granice? Možeš li Me zaista potpuno razumeti samo jednim pogledom? Možeš li zaista u potpunosti da Me sažmeš samo na osnovu onoga čemu si bio izložen tokom svog života? Da sam činio slično delo tokom oba Svoja ovaploćenja, kako biste gledali na Mene? Da li biste Me ostavili zauvek prikovanog za krst? Može li Bog zaista biti tako jednostavan kao što tvrdiš?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?“

Slične propovedi:

Zašto je ovaploćeni Bog poslednjih dana žena?

Slične himne:

Boga mogu predstavljati oba Njegova ovaploćenja