Ljudi iz sveta religije ovako razmišljaju: „Od dana kad smo poverovali u Gospoda, bili smo ponizni i strpljivi, voleli smo svoje neprijatelje, nosili smo krst, napuštali svetovne stvari, radili smo i propovedali za Gospoda. Već smo doživeli izvestan preobražaj. Kad Gospod bude došao, bićemo uhvaćeni i podignuti u carstvo nebesko – zašto kažete da moramo da prihvatimo Božje delo suda u poslednjim danima da bismo bili pročišćeni?“

Reči iz Biblije:

„U carstvo nebesko neće ući svako ko Mi je govorio: „Gospode, Gospode!“, već onaj koji sledi volju Oca Mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi govoriti u onaj dan: ’Gospode, Gospode! Nismo li prorokovali u tvoje ime, u tvoje ime izgonili zle duhove, i u tvoje ime činili mnoga čuda?’ Onda ću im ja reći: ’Nikada vas nisam poznavao. Odlazite od mene vi, koji činite bezakonje!’“ (Matej 7:21-23).

„Zaista, zaista vam kažem, svako ko čini greh, rob je grehu. Rob ne pripada porodici zauvek, a sin pripada porodici zauvek“ (Jovan 8:34-35).

„Naime, ako svojevoljno grešimo i nakon što smo primili znanje o istini, nema te žrtve koja će ukloniti grehe. Za takve ostaje samo strašno iščekivanje Suda i jarosni oganj koji će proždreti protivnike“ (Jevrejima 10:26-27).

„Nastojte da budete u miru sa svima, i radite na svome posvećenju, bez kojeg niko neće videti Gospoda“ (Jevrejima 12:14).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Da li je tako lako biti usavršen pred Bogom kao svetac ili pravedan čovek? Tačna je izjava da „nema pravednih na ovoj zemlji, pravedni nisu u ovom svetu“. Kada dolazite pred Boga, razmislite o tome šta nosite na sebi, razmislite o svakoj svojoj reči i postupku, svakoj svojoj misli i ideji, pa čak i o snovima koje svakodnevno sanjate – svi oni su za vaše dobro. Zar ovo nije pravo stanje stvari? „Pravednost“ ne znači davati milostinju drugima, ne znači da svog suseda volite kao sebe i ne označava uzdržavanje od svađa i rasprava niti od pljačke i krađe. Pravednost znači da prihvatate Božji nalog kao svoju dužnost i da se pokoravate Božjim orkestracijama i rasporedima kao svom nebeskom pozivu, bez obzira na vreme ili mesto, baš kao da je sve to učinio Gospod Isus. To je pravednost o kojoj je Bog govorio. To što bi se Lot mogao nazvati pravednim jeste zato što je spasio dva anđela koje je Bog poslao ne razmišljajući o sopstvenom dobitku i gubitku; može se reći samo to da se ono što je u tom trenutku učinio može nazvati pravednim, ali se on ne može nazvati pravednikom. Samo zato što je video Boga, Lot je dao svoje dve kćeri u zamenu za anđele, međutim, nije celokupno njegovo ponašanje u prošlosti predstavljalo pravednost. I stoga Ja kažem „nema pravednih na ovoj zemlji“. Čak i među onima koji su u potoku izlečenja, niko se ne može nazvati pravednim. Koliko god da su dobra tvoja dela, koliko god se činilo da veličaš ime Božje, da ne udaraš i ne psujuš druge, niti kradeš i otimaš od drugih, i dalje se ne možeš nazvati pravednim, jer to je ono što je normalna osoba sposobna da ima. Trenutno je ključno to da ne spoznaješ Boga. Može se samo reći da trenutno poseduješ nešto malo normalne ljudskosti, ali nema elemenata pravednosti o kojoj Bog govori, tako da ništa od onoga što činiš ne može dokazati da spoznaješ Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Zlikovci će zasigurno biti kažnjeni“

U religiji, mnogi ljudi dosta pate tokom svog života: pokoravaju svoje telo i nose svoj krst, nastavljajući da pate i trpe čak i kad su na samoj ivici smrti! Neki u jutro svoje smrti i dalje poste. Celog svog života sebi uskraćuju lepu hranu i odeću, usredsređujući se isključivo na patnju. Oni su u stanju da pokore svoje telo i ustanu protiv svoje telesnosti. Njihov duh za podnošenjem patnje je vredan pohvale. Međutim, njihovo razmišljanje, njihove predstave, njihov mentalni stav i, svakako, njihova stara priroda nisu nimalo orezani. Nedostaje im istinsko znanje o njima samima. Njihova mentalna slika o Bogu jeste ona tradicionalna slika o neodređenom Bogu. Njihova rešenost da pate za Boga potiče od njihove revnosti i dobrog karaktera njihove ljudskosti. Iako veruju u Boga, niti Ga razumeju niti spoznaju Njegove namere. Oni samo rade i slepo pate za Boga. Ne pronalaze nikakvu vrednost u razboritosti, malo brinu o tome kako da se postaraju da svojom službom zaista ispune Božje namere, a još manje su svesni kako da steknu znanje o Bogu. Bog kome oni služe nije Bog prema Njegovom suštinskom liku, već Bog kojeg su zamislili, Bog za koga su samo čuli ili o kome su samo čitali iz pisanih legendi. Oni tada koriste svoju bujnu maštu i pobožnost da bi patili za Boga i preduzeli Božje delo koje Bog želi da obavi. Njihova služba je previše neprecizna, takva da praktično niko od njih nije u stanju da istinski služi u skladu sa Božjim namerama. Bez obzira na to koliko rado pate, njihov prvobitni pogled na službu i njihova mentalna slika o Bogu ostaju nepromenjeni, jer nisu prošli Božji sud, grdnju, oplemenjivanje i usavršavanje, niti ih je iko vodio koristeći istinu. Čak i ako veruju u Isusa Spasitelja, niko od njih nije nikada video Spasitelja. Za Njega znaju samo kroz legende i po čuvenju. Kao ishod toga, njihova služba ne znači ništa više od nasumičnog služenja zatvorenih očiju, poput slepca koji služi svom ocu. Šta se naposletku može postići takvom službom? I ko bi to odobravao? Od početka do kraja, njihova služba sve vreme ostaje ista; oni dobijaju jedino lekcije koje je stvorio čovek i svoju službu zasnivaju samo na svojoj prirodnosti i sopstvenim sklonostima. Kakvu bi nagradu ovo moglo doneti? Čak ni Petar, koji je video Isusa, nije znao kako da služi u skladu sa Božjim namerama; to je saznao tek na kraju, u svojoj starosti. Šta ovo govori o onim slepcima koji ni u najmanjoj meri nisu iskusili to da budu orezani, i koji nisu imali nikoga da ih vodi? Nije li danas služba mnogih među vama poput službe ovih slepaca? Svi oni koji nisu dobili sud, nisu dobili orezivanje, i koji se nisu promenili – nisu li svi oni nepotpuno osvojeni? Od kakve su koristi takvi ljudi? Ako tvoje razmišljanje, tvoje znanje o životu i tvoje znanje o Bogu ne pokazuje nikakvu novu promenu i ti zaista ništa ne dobijaš, onda u svojoj službi nećeš nikada postići ništa značajno! Bez vizije i novog znanja o Božjem delu, ti nisi osvojen. Način na koji slediš Boga tada će biti kao kod onih koji pate i poste: male vrednosti! Upravo zbog činjenice da je malo svedočanstva u tome što rade, Ja kažem da je njihova služba uzaludna! Tokom svog života, ti ljudi pate i provode vreme u zatvoru; uvek su strpljivi, puni ljubavi i uvek nose krst, svet ih ismeva i odbacuje, proživljavaju svaku nevolju i premda jesu poslušni do samoga kraja, i dalje nisu osvojeni i ne mogu da posvedoče da su osvojeni. Mnogo su propatili, ali u sebi uopšte ne spoznaju Boga. Njihovo staro razmišljanje, stare predstave, religiozni običaji, znanja koje je stvorio čovek i ljudske ideje nisu orezani. U njima nema ni trunčice novog znanja. Nijedan delić njihovog znanja o Bogu nije istinit niti tačan. Pogrešno su razumeli Božje namere. Da li ovo služi Bogu? Kakvo god da je tvoje znanje o Bogu u prošlosti, ako danas ono ostane isto i ako svoje znanje o Bogu nastaviš da zasnivaš na sopstvenim predstavama i idejama bez obzira na to šta Bog radi, odnosno, ako ne poseduješ novo, istinsko znanje o Bogu i ne uspevaš da spoznaš istinski lik i narav Božju, ako je tvoje znanje o Bogu i dalje vođeno feudalnim, sujevernim razmišljanjem i još uvek se rađa u ljudskoj mašti i predstavama, onda ti nisi osvojen. Sve ove mnoge reči koje ti sada govorim imaju za cilj da ti pruže spoznaju, da te ovo znanje odvede do novijeg, tačnog znanja; osim toga, imaju za cilj da orežu stare predstave i staro znanje u tebi, kako bi mogao da poseduješ novo znanje. Ako istinski budeš jeo i pio Moje reči, onda će se tvoje znanje značajno promeniti. Dokle god budeš jeo i pio Božje reči srcem koje je pokorno, tvoje će gledište biti preokrenuto. Dokle god budeš mogao da prihvatiš ponovljene grdnje, tvoj stari mentalitet će se postupno promeniti. Dokle god će tvoj stari mentalitet temeljno biti zamenjen novim, shodno tome će se promeniti i tvoje praktično delovanje. Na ovaj način će tvoja služba postajati sve usmerenija ka pravom cilju, sve više u stanju da udovolji Božjim namerama. Ako možeš da promeniš svoj život, svoje znanje o ljudskom životu i svoje brojne predstave o Bogu, onda će se tvoja prirodnost postepeno smanjivati. Upravo ovo, i ništa manje od ovoga, jeste efekat kada Bog osvaja ljude, to je promena koja nastupa u ljudima. Ako, u svojoj veri u Boga, znaš jedino to da pokoriš svoje telo, da trpiš i patiš, i ne znaš je li to ispravno ili pogrešno, a još manje zbog koga se to čini, kako onda takvo praktično delovanje može dovesti do promene?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (3)“

Transformacija nečije naravi nije promena u ponašanju, niti nekakva lažirana spoljašnja promena ili privremena izmena učinjena iz revnosti. Ma koliko dobre te promene bile, one ne mogu da zauzmu mesto promenama u život-naravi, jer se te spoljašnje promene mogu ostvariti ljudskim trudom, ali čovek ne može sopstvenim snagama da promeni svoju život-narav. Da bi se u tome uspelo potrebno je doživeti Božji sud, grdnju, iskušenja i oplemenjivanje, kao i savršenost Svetog Duha. Iako se ljudi koji veruju u Boga dobro ponašaju, niko od njih se istinski ne pokorava Bogu, ne voli stvarno Boga, niti je sposoban da vrši Božju volju. Zašto? Zato što je za to potrebna promena život-naravi i puka promena ponašanja jednostavno nije dovoljna. Promena naravi znači da poznaješ istinu, doživeo si je i istina je postala tvoj život; može da te usmerava i vlada tobom i tvojim životom. To je promena u tvojoj život-naravi. Samo su ljudi koji imaju istinu kao život oni čija se narav promenila. U prošlosti je možda bilo nekih istina koje nisi mogao da primeniš pošto si ih shvatio, ali danas možeš da primeniš bilo koji aspekt istine koju razumeš bez ikakvih prepreka ili poteškoća. Kada primenjuješ istinu, osećaš se ispunjen mirom i srećom, ali ako ne možeš da primenjuješ istinu, osećaš bol i svest ti je pomućena. Možeš da primenjuješ istinu u svemu, živiš po Božjim rečima i imaš potporu za život. To znači da se tvoja narav promenila. Sada lako možeš da ostaviš svoje predstave i maštanja, tvoje telesne sklonosti i stremljenja i one stvari kojih ranije nisi mogao da se oslobodiš. Osećaš da su Božje reči istinski dobre i da je primena istine nešto najbolje što može da se učini. To znači da se tvoja narav promenila. Promena naravi zvuči kao nešto veoma jednostavno, ali to je proces koji zahteva veliko iskustvo. U tom periodu, ljudi moraju da pretrpe brojne nedaće, moraju da obuzdaju sopstveno telo i odreknu se ljudskog tela; takođe moraju da pretrpe sud, grdnju, orezivanje, obračunavanje, iskušenja i oplemenjivanje, a moraju i da dožive brojne neuspehe, posrtanja, unutrašnju borbu i rastrzanost u srcu. Samo je posle tih iskustava moguće donekle razumeti sopstvenu prirodu, ali to ne dovodi odmah do potpune promene; potrebno je da prođu kroz dug period iskustava pre nego što uspeju da postepeno odbace sopstvenu iskvarenu narav.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Šta treba znati o preobražaju sopstvene naravi“

Većina ljudi stavlja poseban akcenat na svoje ponašanje sa aspekta vere u Boga, usled čega dolazi do određenih promena u njihovom ponašanju. Nakon što počnu da veruju u Boga, oni prestaju da puše i piju, više se ne svađaju s drugim ljudima, i strpljivi su kad pretrpe neki gubitak. Drugim rečima, doživljavaju izvesne promene ponašanja. Neki misle da, odmah nakon što poveruju u Boga, mogu da razumeju istinu čitanjem Božjih reči, da su iskusili delo Svetog Duha i da su im srca ispunjena pravim uživanjem, usled čega su naročito strastveni i ne postoji ništa čega ne bi mogli da se odreknu, niti išta što ne bi mogli da istrpe. Ipak, nakon što s verom u Boga prožive osam, deset, pa čak i dvadeset ili trideset godina, oni se naposletku, budući da se njihova život-narav nimalo nije promenila, vraćaju svom starom načinu života; nadmenost i umišljenost im postaju sve izraženije, počinju da se nadmeću za moć i za dobit, žude za crkvenim novcem i zavide onima koji su Božju kuću iskoristili za sebe. Pretvaraju se u parazite i gamad u Božjoj kući, dok neki čak bivaju razotkriveni i eliminisani kao lažne vođe i antihristi. A šta te činjenice dokazuju? One dokazuju da su puke promene ponašanja neodržive; ako kod ljudi ne dođe do promene život-naravi, oni će pre ili kasnije pokazati svoje pravo lice. To je zato što te promene ponašanja izviru iz zanosa, a uzevši u obzir izvesno delovanje Svetog Duha u datom trenutku, ljude veoma lako obuzima zanos i oni čak nakratko mogu imati dobre namere. Što bi nevernici rekli: „Lako je učiniti jedno dobro delo, ali čik probaj da dobrim delima ispuniš čitav svoj život“. Zašto ljudi nisu sposobni da tokom čitavog života čine dobra dela? Zato što su po prirodi zlobni, sebični i iskvareni. Čovekovim ponašanjem upravlja njegova priroda; kakva god da je priroda neke osobe, takvo je i ponašanje koje ona otkriva, a samo ono što neka osoba prirodno otkriva predstavlja njenu pravu prirodu. Ono što je lažno ne može dugo da traje. Dok radi na čovekovom spasenju, Bog ne stremi ka tome da ga ukrasi dobrim ponašanjem – svrha Božjeg dela je da preobrazi narav ljudi, kako bi se oni iznova rodili u liku novih ljudi. Božji sud i grdnja, Njegove kušnje i oplemenjivanje ljudi imaju za cilj promenu njihove naravi, kako bi mogli da postignu apsolutnu pokornost i odanost prema Bogu i kako bi Ga normalno obožavali. To je cilj Božjeg dela. Dobro ponašanje nije isto što i pokoravanje Bogu, a još je manje jednako usklađenosti sa Hristom. Promene u ponašanju zasnovane su na doktrini i nastaju iz strasti; one se ne zasnivaju na pravom bogopoznanju niti na istini, a još se manje oslanjaju na usmeravanja od strane Svetog Duha. Mada ima trenutaka kad Sveti Duh prosvećuje i usmerava ponešto od onoga što ljudi čine, to nije otkrovenje njihovog života. Ljudi još uvek nisu zakoračili u istina-stvarnosti, a njihova se život-narav nije ni za dlaku promenila. Ma koliko dobro da se neka osoba ponaša, ona time ne dokazuje da se pokorava Bogu, niti da istinu sprovodi u delo. Promene ponašanja ne predstavljaju promene u život-naravi i ne mogu se smatrati životnim otkrovenjem.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Neki će naposletku reći: „Toliko sam posla obavio za Tebe i, mada možda nisam ostvario neka slavna dostignuća, ipak sam bio itekako vredan. Zar me ne možeš, jednostavno, pustiti u raj da uživam u plodovima života?“ Moraš da znaš kakve Ja ljude želim; nečistima nije dozvoljen ulazak u carstvo, onima koji su nečisti nije dopušteno da okaljaju svetu zemlju. Iako si možda mnogo toga obavio, iako si radio mnogo godina, ako si na kraju i dalje ostao žalosno prljav, za Nebeski zakon će biti nepodnošljivo to što želiš da zakoračiš u Moje carstvo! Od postanka sveta do danas, onima koji su mi naklonjeni nikad nisam ponudio lak pristup Mome carstvu. To je nebesko pravilo koje niko ne može da prekrši! Moraš da tražiš život. Oni koji će danas biti usavršeni istog su soja kao i Petar: to su oni koji traže promene u vlastitoj naravi, koji su voljni da svedoče o Bogu i da izvrše svoju dužnost stvorenog bića. Samo će takvi ljudi biti usavršeni. Ako samo gledaš kako da dobiješ nagradu, a ne tražiš da promeniš svoju život-narav, svi će tvoji napori biti uzaludni – to je nepromenljiva istina!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uspeh i neuspeh zavise od puta kojim čovek korača“

Pre no što je čovek iskupljen, u njemu su već bili posađeni mnogi Sotonini otrovi, tako da se u njemu, nakon što ga je Sotona hiljadama godina kvario, već ustalila priroda koja se opire Bogu. Čovekovo iskupljenje se, dakle, nimalo ne razlikuje od otkupa čoveka po visokoj ceni, pri kojem, međutim, otrovna priroda u njemu nije eliminisana. Čovek koji je u toj meri oskrnavljen mora biti podvrgnut promeni pre no što postane dostojan služenja Bogu. Posredstvom dela suda i grdnje, čovek će u potpunosti spoznati svoju prljavu i iskvarenu suštinu, te će moći da se u celosti promeni i da postane čist. Jedino na taj način čovek može postati dostojan povratka pred Božji presto. Celokupno današnje delo obavlja se zarad čovekovog očišćenja i promene; posredstvom suda i grdnje rečima, kao i putem oplemenjivanja, čovek može da se reši svoje iskvarenosti i postane čist. Umesto da ovu etapu posmatramo kao spasenje, prikladnije bi bilo reći da se radi o delu pročišćenja. Ovo je, u stvari, etapa osvajanja, a ujedno predstavlja i drugu etapu dela spasenja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (4)“

Ljudi ne mogu da promene svoju sopstvenu narav; moraju da budu podvrgnuti sudu i grdnji, i patnji i oplemenjivanju, od Božjih reči, ili tome da ih Njegove reči dovode u red i orezuju ih. Jedino tada mogu postići pokornost i vernost Bogu, prestajući da prema Njemu budu površni. Ljudska narav se menja kroz oplemenjivanje Božjim rečima. Jedino kroz izloženost, sud, disciplinu i orezivanje Njegovim rečima oni se više neće usuđivati da postupaju ishitreno, već će umesto toga postati smireni i staloženi. Najvažnije od svega jeste to da budu u stanju da se pokore sadašnjim Božjim rečima i Njegovom delu, čak i ako to nije u skladu sa ljudskim predstavama, da budu u stanju da te predstave ostave po strani i voljno se pokore. U prošlosti, razgovor o promenama u naravi uglavnom se odnosio na to da je neko u stanju da se pobuni protiv sebe, da telu dopusti da pati, da telo disciplinuje i reši se telesnih želja – što je jedna vrsta promene u naravi. Danas svi znaju da je pravi izraz promene naravi u pokornosti sadašnjim rečima Božjim i u istinskoj spoznaji Njegovog novog dela. Na ovaj način se može izbrisati prethodno ljudsko shvatanje Boga, koje je bilo obojeno njihovim sopstvenim predstavama, a ljudi mogu steći istinsko znanje o Bogu i pokornost Bogu – jedino je ovo istinski izraz promene u naravi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči“

Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja. Ako ove istine ne smatraš važnima, ako samo smišljaš načine kako bi im izmakao ili pronašao novi izlaz da ih zaobiđeš, tada kažem da si veliki grešnik. Ako veruješ u Boga, a ipak ne tražiš ni istinu ni namere Božje, niti voliš put koji te približava Njemu, tada kažem da si ti onaj koji pokušava da izbegne sud, te da si marioneta i izdajnik koji beži od velikog belog prestola. Bog neće poštedeti nikoga od pobunjenika koji izmaknu Njegovom pogledu. Takvi ljudi biće još strože kažnjeni. Oni koji izađu pred Boga da im sudi, a pritom su bili pročišćeni, zauvek će živeti u carstvu Božjem. Naravno, to je nešto što pripada budućnosti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“

Slične himne:

Prihvati sud Hrista poslednjih dana da bi bio pročišćen