Na osnovu reči Gospoda Isusa: „’Idem da vam pripremim mesto’? A kad odem i pripremim vam mesto, vratiću se i povesti vas sa sobom, da i vi budete gde sam ja“ (Jovan 14:2-3), i ovih Pavlovih reči iz Biblije: „Onda ćemo i mi živi, preostali, biti zajedno sa njima odneseni na oblacima uvis, u susret Gospodu, te ćemo zauvek biti sa njim“ (1. Solunjanima 4:17), ljudi iz sveta religije veruju da će, kad se Gospod bude vratio, biti uzneseni direktno u oblake i da će se sresti s Njim na nebu.

Božje reči iz Biblije:

„Jer kao što munja sevne s istoka i zasvetli sve do zapada, tako će biti i sa dolaskom Sina Čovečijeg“ (Matej 24:27).

„Zato i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite“ (Matej 24:44).

„Ko ima uši, neka sluša šta Duh govori crkvama!“ (Otkrivenje 2:7).

„O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’“ (Matej 25:6).

„Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom“ (Otkrivenje 3:20).

„Vi se, dakle, molite ovako: ’Oče naš, koji si na nebesima, neka se slavi ime tvoje sveto, neka dođe Carstvo tvoje, neka bude tvoja volja, kako na nebu, tako i na zemlji’“ (Matej 6:9-10).

„Evo Šatora Božijeg među ljudima! On će prebivati sa njima, a oni će biti njegov narod, i sȃm Bog će biti među njima!“ (Otkrivenje 21:3).

„Carstvo sveta postade Carstvo našeg Gospoda i njegovog Hrista. On će vladati od sad i doveka“ (Otkrivenje 11:15).

„Kad sam se okrenuo da vidim čiji je to glas, ugledao sam sedam zlatnih svećnjaka, i usred svećnjaka nekoga ’kao sin čovečiji’. Bio je obučen u dugu odeždu i opasan zlatnim pojasem oko prsiju. Kosa na njegovoj glavi bila je bela kao vuna, ili kao sneg, a njegove oči kao užareni oganj. Noge su mu bile kao blistava bronza kaljena u peći, a njegov glas kao huk mnogih voda. U svojoj desnoj ruci držao je sedam zvezda, a iz njegovih usta je izlazio mač oštar s obe strane. Lice mu je sijalo kao kad sunce sija punom snagom“ (Otkrivenje 1:12-16).

„Imam još mnogo šta da vam kažem, ali sada bi to bilo previše za vas. A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas u svu istinu, jer neće govoriti po svome, nego će govoriti ono što čuje, i najavljivaće vam buduće događaje“ (Jovan 16:12-13).

„Ko sluša moje reči, a ne izvršava ih, tome ne sudim ja. Jer, ja nisam došao da sudim svetu, nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko mene odbacuje i ne prihvata moje reči, ima jednog za sudiju. To je reč koju sam govorio; ona će mu suditi u Poslednji dan“ (Jovan 12:47-48).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Kada je Isus došao u čovekov svet, On je obeležio početak Doba blagodati i okončao Doba zakona. Tokom poslednjih dana, Bog se ponovo ovaplotio, te ovim ovaploćenjem okončao Doba blagodati i obeležio početak Doba carstva. Svi oni koji su u stanju da prihvate ovo drugo Božje ovaploćenje biće uvedeni u Doba carstva i, štaviše, moći će lično da prihvate usmeravanje od Boga. Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, ali je takođe zahtevalo od Boga još veće delo na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“

Ti znaš samo da će se Isus spustiti tokom poslednjih dana, ali kako će tačno Njegov silazak izgledati? Može li grešnik kao što si ti, koji tek što je iskupljen i koji se nije promenio, niti ga je Bog usavršio, možeš li ti biti u skladu s Božjim namerama? Što se tiče tebe, tebe koji si još uvek onaj stari, tačno je da te je Isus spasao i da se, zahvaljujući Božjem spasenju, više ne ubrajaš u grešnike, ali to nije dokaz da ti nisi grešan i da nisi nečist. Kako bi mogao da nalikuješ svecu ako se nisi promenio? Iznutra si prožet nečistoćom, sebičan i zao, ali ipak i dalje želiš da siđeš zajedno sa Isusom – kamo lepe sreće! U svojoj veri u Boga, preskočio si jedan korak: ti si samo iskupljen, ali se nisi promenio. Da bi bio u skladu s Božjim namerama, lično te Bog mora promeniti i pročistiti; u suprotnom, ako si samo iskupljen, nećeš biti u stanju da dostigneš svetost. Na taj ćeš način biti nepodoban da učestvuješ u raspodeli dobrih blagoslova Božjih jer si propustio jedan korak u Božjem delu upravljanja ljudima, koji je ujedno i najvažniji korak promene i usavršavanja. Stoga si ti, kao tek iskupljeni grešnik, nesposoban da neposredno baštiniš nasleđe Božje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O imenovanjima i identitetu“

Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja. (…)

Delo suda je delo koje pripada samo Bogu, pa On, prirodno, mora Sȃm da ga obavi. Čovek ne može umesto Njega da ga obavi. Pošto sud predstavlja korišćenje istine zarad osvajanja ljudskog roda, nema sumnje da će se Bog, ipak, pojaviti u ovaploćenom liku kako bi obavio ovo delo među ljudima. To znači da će Hristos poslednjih dana istinom podučavati ljude širom sveta i da će im sve istine objaviti. To je Božje delo suda.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“

U poslednjim danima, ovaploćeni Bog je došao na Zemlju uglavnom da bi govorio reči. Kada je Isus došao, širio je jevanđelje o carstvu nebeskom i obavio delo iskupljenja raspećem. Priveo je kraju Doba zakona i ukinuo sve što je bilo staro. Dolaskom Isusa okončano je Doba zakona a započeto je Doba blagodati; Dolaskom ovaploćenog Boga poslednjih dana stavljena je tačka na Doba blagodati. On je došao prvenstveno zbog toga da bi govorio Svoje reči, da bi Svojim rečima usavršio čoveka, prosvetlio ga i prosvetio, te da bi iz čovekovog srca uklonio nejasnog Boga. Ovo nije etapa dela koju je Isus obavio kada je došao. Kada je Isus došao, On je činio mnoga čuda, isceljivao je bolesne i izgonio demone i obavio je delo iskupljenja raspećem. Kao posledica toga, ljudi u svojim predstavama veruju da upravo takav treba da bude Bog. Jer, kada je Isus došao, On nije obavio delo brisanja slike nejasnog Boga iz čovekovog srca; kada je došao, bio je razapet, isceljivao je bolesne, izgonio demone i širio jevanđelje o carstvu nebeskom. Sa jedne strane, ovaploćenjem Boga u poslednjim danima oslobađa se mesto koje je nejasni Bog zauzimao u predstavama čoveka, tako da u čovekovom srcu više ne postoji slika nejasnog Boga. Svojim praktičnim rečima i delom, Svojim kretanjem po svim zemljama i izuzetno praktičnim i normalnim delom koje obavlja među ljudima, On čini da čovek spozna praktičnost Boga i ukida mesto nejasnom Bogu u čovekovom srcu. Sa druge strane, Bog koristi reči koje je izgovorilo Njegovo telo da bi upotpunio čoveka i postigao sve. Ovo je delo koje će Bog obaviti tokom poslednjih dana.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje Božjeg dela danas“

Za vreme poslednjih dana, kada se Bog ovaploćuje, On prvenstveno koristi reč da postigne i razjasni sve. Samo u Njegovim rečima možeš videti šta je On; samo u Njegovim rečima možeš videti da je On Sȃm Bog. Kada ovaploćeni Bog dođe na zemlju, On ne radi ništa drugo nego izgovara reči – stoga nema potrebe za događajima; reči su dovoljne. To je zato što je On prvenstveno došao da obavi Svoje delo, da dozvoli čoveku da ugleda Njegovu moć i vrhovnu vlast u Njegovim rečima, da dozvoli ljudima da u Njegovim rečima vide kako On ponizno skriva Sebe i da dozvoli ljudima da Njegovu sveukupnost spoznaju u Njegovim rečima. Sve što On ima i sve što On jeste nalazi se u Njegovim rečima. Njegova mudrost i čudesnost su u Njegovim rečima. U tome treba da vidiš mnoge metode prema kojima Bog govori Svoje reči. Bog je toliko dugo radio; pritom je čoveka uglavnom snabdevao, razotkrivao i orezivao. Bog nikoga ne proklinje olako, a čak i kada to čini, On to čini putem reči kojom je proklinje. Dakle, u ovom dobu Božjeg ovaploćenja nemoj očekivati da vidiš Boga kako leči bolesne i ponovo izgoni demone, te stoga prestani stalno da tražiš znamenja – to ne bi imalo nikakvog smisla! Ta znamenja ne mogu da usavrše čoveka! Prostije rečeno: Sȃm ovaploćeni praktični Bog danas ništa ne čini; On samo govori. To je istina! On koristi reči da te usavrši i koristi reči da te nahrani i napoji. On takođe koristi reči da deluje i koristi reči umesto događaja kako bi te naterao da spoznaš Njegovu praktičnost. Ako si sposoban da uvidiš ovaj način Božjeg dela, onda je teško biti negativno nastrojen. Umesto da se usredsređuješ na negativne stvari, treba da se usmeriš samo na ono što je pozitivno – što znači da, nezavisno od toga da li su se reči Božje ispunile i da li se neka činjenica dogodila ili nije, Bog dovodi do toga da iz Njegovih reči čovek zadobije život i to je najveće od svih znamenja; a povrh toga, to je nepobitan događaj. To je najbolji dokaz kroz koji se spoznaje Bog, znamenje veće od bilo kojeg znamenja. Samo te reči mogu usavršiti ljude.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Sve se postiže rečju Božjom“

Zapravo, kada Bog ljude usavršava i zadobija ih, On im dopušta da spoznaju dela praktičnog Boga; On koristi delo praktičnog Boga da ljudima pokaže stvarni značaj ovaploćenja, da im pokaže da se Duh Božji zaista pojavio pred čovekom. Kada su ljudi zadobijeni i usavršeni od Boga, to znači da ih je praktični Bog osvojio kroz svoje izražavanje; reči praktičnog Boga su ih promenile i unele Njegov lični život u njih same, ispunjavajući ih onim što On jeste (bilo da je reč o onome što On jeste u Svojoj ljudskosti, bilo o onome što je u Svom božanstvu), ispunjavajući ih suštinom Njegovih reči, te učinivši da ljudi prožive Njegove reči. Kada Bog zadobija ljude, On to prevashodno čini koristeći se rečima i izjavama praktičnog Boga da bi orezao ljudske nedostatke, te da bi sudio i razotkrivao njihovu buntovnu narav, dovodeći ih do toga da zadobiju što im je potrebno i pokazujući im da je Bog došao među ljude. Najvažnije od svega što praktični Bog čini jeste da spasava svaku osobu od uticaja Sotone, odvodi je iz nečiste zemlje i uklanja njenu iskvarenu narav. Najdublji značaj zadobijenosti od praktičnog Boga je u tome što možeš da živiš u normalnoj ljudskosti imajući praktičnog Boga za svoj primer i uzor, što si u stanju da primeniš u praksi ono što praktični Bog govori i zahteva, a da od toga ni najmanje ne odstupiš ili se udaljiš, kao i da to praktikuješ kako god On kaže, te što si u stanju da postigneš štagod da On zatraži. Na ovaj način ćeš biti zadobijen od Boga. Kada si zadobijen od Boga, ne poseduješ samo delo Svetog Duha; ti si pre svega sposoban da živiš prema zahtevima praktičnog Boga. Samo posedovanje dela Svetog Duha ne znači da imaš život. Suština je u tome da li si u stanju da se ponašaš u skladu sa zahtevima koje ti je praktični Bog uputio, a to je pokazatelj da li možeš da budeš zadobijen od Boga. Ovo je najdublji smisao delovanja praktičnog Boga u telu. To znači da Bog, koji zadobija grupu ljudi tako što se stvarno i zapravo pojavljuje u telu i time što je živ i realističan, viđen od ljudi, zapravo vrši delo Duha u telu i služi kao primer ljudima u telu. Božji dolazak u telu prevashodno služi da omogući ljudima da sagledaju praktična Božja dela, da bezobličnom Duhu pruži telesno obličje, te da dopusti ljudima da Ga vide i dotaknu. Na taj način, oni koje je On upotpunio će proživeti Njega, biće zadobijeni od Njega i biće u skladu sa Njegovim namerama. Da je Bog govorio samo na nebu i da zapravo nije došao na zemlju, ljudi bi i dalje bili nesposobni da upoznaju Boga; mogli bi samo da propovedaju o Božjim delima koristeći se ispraznom teorijom, a Božje reči im ne bi predstavljale stvarnost. Bog je na zemlju prevashodno došao da posluži kao primer i uzor onima koje bi trebalo da zadobije; samo tako ljudi Boga zapravo mogu da upoznaju, da Boga dodirnu i vide Ga i samo tada mogu biti istinski zadobijeni od Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da znaš da je praktični Bog Sȃm Bog“

„Biti uznet“ ne znači biti doveden sa nižeg položaja na viši, kao što ljudi mogu da pomisle; to je ogromna zabluda. „Biti uznet“ odnosi se na Moje predodređivanje, a zatim i odabir. To je usmereno na sve one koje sam predodredio i izabrao. Svi oni koji su uzneti jesu oni ljudi koji su zadobili status prvorođenih sinova ili sinova, ili koji su Božji narod, što nikako ne može biti u skladu sa ljudskim predstavama. Oni koji će imati udela u Mojoj kući u budućnosti su svi oni koji su uzneti preda Mnom. To je apsolutno tačno, nepromenjivo i nepobitno. To je kontranapad protiv Sotone. Svako koga sam predodredio biće uznet preda Mnom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 104. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Pojava Boga se odnosi na Njegov dolazak na zemlju kako bi lično obavio Svoje delo. Sa Svojim identitetom i sopstvenom naravi, i na Sebi svojstven način, On se spušta među ljude kako bi sproveo delo otpočinjanja i okončanja jednog doba. Ovakva pojava nije oblik ceremonije. Ona nije znak, slika, čudo, niti neka vrsta velike vizije, a još manje je vrsta religioznog procesa. Ona je realna i stvarna činjenica koju svako može da dodirne i vidi. Ovakva pojava ne događa se tek reda radi niti zbog nekog kratkoročnog poduhvata, već zarad jedne etape dela iz Njegovog plana upravljanja. Božja pojava je uvek ima smisla i uvek je u nekoj vezi sa Njegovim planom upravljanja. Ono što ovde nazivamo pojavom potpuno je drugačije od onih „pojava“ u kojima Bog usmerava, vodi i prosvećuje čoveka. Bog izvodi etapu Svog velikog dela svaki put kada se otkrije. Ovo delo se razlikuje od dela iz svakog drugog doba. Ono je čoveku nezamislivo i on ga nikada nije iskusio. To je delo kojim započinje novo i završava se staro doba, i predstavlja nov i poboljšan oblik dela za spasenje čovečanstva; štaviše, to je delo koje čovečanstvo uvodi u novo doba. To je ono što pojava Boga označava.

(…) Budući da tragamo za Božjim stopama, dužni smo da tražimo Božje namere, Božje reči, Njegove izjave – jer gde god postoje nove reči koje je izgovorio Bog, tamo je Božji glas, a gde god su Božje stope, tamo su Božja dela. Gde god postoji Božji izraz, tamo se Bog pojavljuje, a gde god se Bog pojavljuje, tamo su istina, put i život. Tragajući za Božjim stopama, zanemarili ste reči „Bog je istina, put i život“. I tako, mnogi ljudi, čak i kada prime istinu, ne veruju da su pronašli Božje stope, a još manje priznaju Božju pojavu. Kakva kobna greška! Božja pojava ne može se pomiriti sa čovekovim predstavama, a još manje se Bog može pojaviti po čovekovom nalogu. Bog pravi sopstvene izbore i sopstvene planove kada obavlja Svoje delo; štaviše, On ima sopstvene ciljeve i metode. Koje god delo da obavlja, On nema potrebu da o tome raspravlja sa čovekom niti da traži njegov savet, a još manje da svakoga obaveštava o Svom delu. Ovo je Božja narav, koju, štaviše, svako treba da prizna. Ako želite da svedočite pojavi Boga, da pratite Božje stope, najpre morate da napustite sopstvene predstave. Ne smeš zahtevati da Bog učini ovo ili ono, a još manje treba da Ga smeštaš u sopstvene okvire i ograničavaš Ga na sopstvene predstave. Umesto toga, treba da se zapitate kako bi valjalo da tražite Božje stope, kako da prihvatite Božju pojavu i kako da se pokorite novom Božjem delu: to je ono što čovek treba da uradi. Pošto čovek nije istina i pošto ne poseduje istinu, on treba da traži, da prihvati i da se pokori.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 1: Pojavom Boga otpočelo je novo doba“

Ako ljudi ostanu zaglavljeni u Dobu blagodati, oni se nikad neće rešiti svoje iskvarene naravi, a kamoli spoznati urođenu narav Božju. Ako ljudi stalno žive usred obilja blagodati, ali ne žive na način koji bi im omogućio da spoznaju Boga, niti da Mu udovolje, oni nikad neće istinski zadobiti Boga u svojoj veri u Njega. Ovakva vrsta vere zaista je žalosna. Kad budeš završio sa čitanjem ove knjige, kad budeš iskusio svaki korak dela ovaploćenog Boga u Dobu carstva, osetićeš kako se tvoje dugogodišnje želje konačno ostvaruju. Osetićeš da tek tada zaista posmatraš Boga licem u lice, da si se tek tada zagledao u Njegovo lice, čuo Njegove lične izjave, shvatio mudrost Njegovog dela i istinski osetio koliko je On praktičan i svemoguć. Osetićeš kako si stekao mnogo toga što ljudi u prošlim vremenima nikad nisu videli niti posedovali. U tom trenutku ćeš jasno spoznati šta znači verovati u Boga i šta znači uskladiti se s Božjim namerama. Naravno, ako se budeš uporno držao gledišta iz prošlosti i odbacivao ili poricao činjenicu o drugom ovaploćenju Božjem, ostaćeš praznih ruku, ne stekavši ništa, a na kraju ćeš još biti proglašen krivim zbog suprotstavljanja Bogu. One koji su u stanju da se pokore istini i delu Božjem, biće prisvojeni u ime drugog ovaploćenog Boga – Svemogući. Moći će da prihvate usmeravanje od Boga lično, te da stiču sve veće i više istine, kao i stvarni život. Oni će ugledati viziju koju ljudi iz prošlosti nikada ranije nisu videli: „Kad sam se okrenuo da vidim čiji je to glas, ugledao sam sedam zlatnih svećnjaka, i usred svećnjaka nekoga ’kao sin čovečiji’. Bio je obučen u dugu odeždu i opasan zlatnim pojasem oko prsiju. Kosa na njegovoj glavi bila je bela kao vuna, ili kao sneg, a njegove oči kao užareni oganj. Noge su mu bile kao blistava bronza kaljena u peći, a njegov glas kao huk mnogih voda. U svojoj desnoj ruci držao je sedam zvezda, a iz njegovih usta je izlazio mač oštar s obe strane. Lice mu je sijalo kao kad sunce sija punom snagom“ (Otkrivenje 1:12-16). Ova je vizija izraz sveukupne Božje naravi, a izraz Njegove sveukupne naravi takođe je izraz dela Božjeg u Njegovom sadašnjem ovaploćenju. U bujicama grdnji i sudova, Sin čovečji Svoju urođenu narav izražava putem izjava, dopuštajući svima koji prihvataju Njegovu grdnju i sud da vide pravo lice Sina čovečjeg, koje verno odslikava ono lice Sina čovečjeg koje je video Jovan. (Naravno, onima koji ne prihvataju delo Božje u Dobu carstva, sve će ovo biti nevidljivo.) Pravo lice Božje ne može se do kraja opisati ljudskim jezikom, te stoga Bog koristi sredstva kojima izražava Svoju urođenu narav da bi čoveku pokazao Svoje pravo lice. Što, drugim rečima, znači da su svi oni koji su okusili urođenu narav Sina čovečjeg zaista i videli pravo lice Sina čovečjeg, jer je Bog prevelik i ne može se do kraja opisati ljudskim jezikom. Nakon što čovek bude iskusio svaki korak Božjeg dela u Dobu carstva, on će spoznati pravo značenje Jovanovih reči kada je govorio o Sinu čovečjem među svećnjacima: „Kosa na njegovoj glavi bila je bela kao vuna, ili kao sneg, a njegove oči kao užareni oganj. Noge su mu bile kao blistava bronza kaljena u peći, a njegov glas kao huk mnogih voda. U svojoj desnoj ruci držao je sedam zvezda, a iz njegovih usta je izlazio mač oštar s obe strane. Lice mu je sijalo kao kad sunce sija punom snagom.“ U tom trenutku, ti ćeš van svake sumnje znati da ovo obično telo, koje je toliko toga izreklo, nesumnjivo jeste drugi ovaploćeni Bog. Štaviše, istinski ćeš osetiti koliko si blagosloven i osetićeš da imaš više sreće od svih. Zar nisi voljan da prihvatiš ovaj blagoslov?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“

Bog je ljude stvorio, postavio ih na zemlju i od tada ih vodi. On ih je zatim spasao i čovečanstvu poslužio kao žrtva za greh. On još, na kraju, mora da osvoji čovečanstvo, da u potpunosti spase ljude i da im obnovi prvobitni izgled. Ovo je delo kojim se On od početka bavi – obnavljanje prvobitnog lika i izgleda ljudi. Bog će uspostaviti svoje carstvo i obnoviti prvobitni izgled ljudskih bića, što znači da će Bog obnoviti Svoj autoritet na zemlji i među svim stvorenim bićima. Čovek je izgubio svoje bogobojažljivo srce, kao i funkciju koja mu pripada kao stvorenom biću, nakon što ga je Sotona iskvario, čime je postao buntovan Božji neprijatelj. Čovečanstvo je tada živelo pod Sotoninom vlašću i sledilo Sotonina naređenja; stoga Bog nikako nije mogao da deluje među Svojim stvorenim bićima i sve je manje bio u stanju da izazove strah u njima. Ljude je stvorio Bog i oni bi trebalo Njemu da se klanjaju, ali su Mu oni zapravo okrenuli leđa i, umesto Njega, obožavali Sotonu. Sotona je u njihovim srcima postao idol. Tako je Bog izgubio svoje mesto u njihovim srcima, što će reći da je izgubio pravi smisao Svog stvaranja ljudi. Stoga On, da bi povratio smisao stvaranja ljudi, mora da obnovi njihov prvobitni izgled i da ih oslobodi njihove iskvarene naravi. Da bi ljude povratio od Sotone, On ih mora izbaviti iz greha. Samo na taj način Bog može postepeno da obnovi njihov prvobitni izgled i funkciju, te da, konačno, obnovi Svoje carstvo. Takođe će biti obavljeno i konačno uništenje onih sinova buntovništva, kako bi se ljudima omogućilo da se bolje klanjaju Bogu i da na zemlji bolje žive. Pošto je Bog stvorio ljude, On će učiniti da Mu se oni klanjaju; pošto želi da obnovi prvobitnu funkciju čovečanstva, On će je obnoviti u potpunosti i bez ikakvog razvodnjavanja. Obnoviti Njegov autoritet znači učiniti da Mu se ljudi klanjaju i potčinjavaju; to znači da će Bog učiniti da ljudi žive zbog Njega i da Njegovi neprijatelji nestanu kao rezultat Njegovog autoriteta. To znači da će Bog učiniti da sve u vezi s Njim opstane među ljudima, bez ičijeg protivljenja. Carstvo koje Bog želi da uspostavi jeste Njegovo sopstveno carstvo. Čovečanstvo za kojim On žudi jeste ono koje će Mu se klanjati, koje će Mu se potpuno potčiniti i koje će ispoljavati Njegovu slavu. Ako Bog ne bude spasao iskvareno čovečanstvo, pravi smisao Njegovog stvaranja čovečanstva biće izgubljen; On više neće imati autoritet među ljudima i Njegovo carstvo više neće moći da postoji na zemlji. Ako Bog ne bude uništio neprijatelje koji su buntovni prema Njemu, On neće moći da stekne potpunu slavu, niti će moći da uspostavi Svoje carstvo na zemlji. To će biti obeležja završetka Njegovog dela i Njegovog velikog dostignuća: potpuno uništenje onih koji su buntovni prema Njemu i uvođenje u počinak onih koji su upotpunjeni. Kad prvobitni izgled ljudi bude obnovljen i kad oni budu bili u stanju da obavljaju svoje dužnosti, da se drže mesta koje im pripada i da se potčine svim Božjim uređenjima, Bog će tada na zemlji zadobiti grupu ljudi koji Mu se klanjaju, a takođe će uspostaviti carstvo na zemlji u kojem Ga svi obožavaju. Ostvariće večnu pobedu na zemlji, a svi oni koji su Mu se suprotstavljali zauvek će nestati. Ovim će biti obnovljena Njegova prvobitna namera prilikom stvaranja čovečanstva; biće obnovljena Njegova namera prilikom stvaranja svega postojećeg, a obnoviće se i Njegov autoritet na zemlji, među svim stvarima i među Njegovim neprijateljima. To će biti simboli Njegove potpune pobede. Tada će čovečanstvo ući u počinak i započeti život koji je na pravom putu. Bog će takođe ući u večni počinak sa čovečanstvom i započeti večni život koji će deliti sa ljudima. Na zemlji više neće biti prljavštine i buntovništva, sav će se plač raspršiti i sve što se na ovom svetu protivi Bogu prestaće da postoji. Ostaće samo Bog i oni kojima je On doneo spasenje; samo će Njegova tvorevina preostati.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak“

Slične propovedi:

Šta zaista znači biti uznesen?

Slične himne:

Slava i hvala Svemogućem Bogu