Dvanaesta stavka: Brzo i tačno identifikujte razne ljude, događaje i stvari koji prekidaju i ometaju Božje delo i normalan poredak u crkvi; zaustavite ih i ograničite, te preokrenite stvari; pored toga, u zajedništvu razgovarajte o istini kako bi Božji izabrani narod kroz takve stvari razvio pronicljivost i iz njih nešto naučio (7. deo)

Različiti ljudi, događaji i stvari koji prekidaju i ometaju crkveni život

Načela za postupanje sa onima koji se upuštaju u neprikladne odnose

Kad je reč o različitim ljudima, događajima i stvarima koji prekidaju i ometaju Božje delo i normalan poredak u crkvi, razvrstali smo ih u ukupno jedanaest pitanja. Prethodno smo u zajedništvu razgovarali o šestom pitanju – o upuštanju u neprikladne odnose. Na šta se to uglavnom odnosi? Na bezobzirno zavođenje drugih i na upuštanje u odnose zasnovane na pohotnim željama. O čemu smo u zajedništvu razgovarali u vezi sa ovim aspektom? Kad se takvi ljudi pojave u crkvi, kako s njima treba postupiti? Koja rešenja postoje? Treba li da se pravimo da to ne vidimo i da pustimo da to nekontrolisano prolazi ili ovaj problem treba da rešimo shodno istina-načelima? Da li treba da to izbegavamo ili da iz ljubavi utičemo na one koji su u to uključeni? Treba li sa njima da razgovaramo o istini ili da ih upozorimo i uklonimo? Koji je najprikladniji način da se to reši? (Treba da upozorimo i ograničimo one koji su u to uključeni. Ako ih je nemoguće ograničiti, treba ih ukloniti.) Kako ih treba ograničiti? Da li je to lako učiniti? Kad se takve stvari dogode, obično nije baš tako lako ograničiti one koji su u to uključeni. Neki ljudi zapaze takvu situaciju i smatraju je neprimerenom, ali im je neprijatno da o tome progovore. Neki ljudi indirektno mogu na to da ukažu, ali oni koji su u to uključeni ne moraju nužno da ih slušaju. Kakva je ljudskost svih ljudi koji su u stanju da bezobzirno zavode druge? Jesu li to dostojanstveni i čestiti ljudi? Jesu li to ljudi sa pristojnošću svetaca? Jesu li ljudi sa dostojanstvom i osećajem stida? (Nisu.) Bude li ih neko samo podsetio rečima ili s njima normalno u zajedništvu razgovarao o istini, može li se time rešiti problem? Ne može. Kad se takva stvar dogodi, to znači da se ona zapravo već dugo kuvala u njihovom srcu. Da li je tu stvar u tom trenutku lako kontrolisati? Može li se taj problem rešiti tako što će se tim ljudima pomoći i nastojanjem da se s ljubavlju na njih utiče? (Ne.) Pa, koje je najbolje rešenje? Da se takvi ljudi uklone, da se izoluju u odnosu na one koji iskreno veruju u Boga i izvršavaju svoje dužnosti, te da im se ne dozvoli da nastave da druge ometaju i da im nanose štetu.

U današnje vreme, u nekim crkvama se neprestano javljaju slučajevi u kojima se muškarci i žene međusobno zavode. Dokle god im se za to ukazuje prilika, ovi ljudi se međusobno zavode, ponašajući se naročito raskalašno i bez ikakvog osećaja stida. Čuo sam za jednog čoveka koji je zaveo nekoliko žena; on se nije upuštao u ozbiljno udvaranje, već bi svaku ženu koju bi sreo samo bezobzirno zavodio i ne bi je ostavljao na miru. Neki ljudi kažu: „Oni samo normalno komuniciraju; to je samo njihov način interakcije.” Za većinu ljudi takav način interakcije nije poučan, odbojan im je i odvratan. Zar to nije problem? Može li se time dokazati da su takvi odnosi neprikladni? Ako se ljubavna veza dvoje ljudi ne odražava samo na obavljanje njihovih sopstvenih dužnosti, već ona utiče i na obavljanje dužnosti drugih, ti ljudi treba da budu ograničeni. Neće im biti dozvoljeno da imaju ljubavnu vezu unutar crkvenog života, posebno ne u crkvi sa punim radnim vremenom, jer to utuče na obavljanje dužnosti drugih ljudi i štetno se odražava na crkveni posao. Kad budu bili u stanju da svoje misli usmere na sopstvene dužnosti, oni mogu da se vrate u crkvu sa punim radnim vremenom kako bi izvršavali svoje dužnosti. Neki ljudi se ne upuštaju u ozbiljnu ljubavnu vezu, već druge ljude bezobzirno zavode i ne ostavljaju ih na miru, poigravajući se pohotnim željama, ometajući crkveni život, utičući na ljudska raspoloženja i ometajući druge. Ova situacija predstavlja ometanje crkvenog posla i treba je rešavati i njome se baviti shodno načelima; ove ljude treba pravovremeno izolovati i ukloniti. Da li je ovaj problem lako rešiti? Nikome ne treba da bude dozvoljeno da ometa i prekida crkveni život i crkveni posao, a takve probleme treba rešavati shodno načelima. Neki ljudi kažu: „Sa tim ljudima se ne može postupati u slučajevima kad nema nikoga ko će preuzeti njihove dužnosti ukoliko bi se s njima postupalo; treba im dozvoliti da naprosto nastave po starom i da druge zavode po svom nahođenju. Ma koliko da druge zavode, treba im to dozvoliti.” Da li Božja kuća ima takvo pravilo? Da li je u razgovoru u zajedništvu na poslednjem okupljanju pomenuto takvo načelo o načinu postupanja sa takvim ljudima? (Nije.) Kad se suoče s takvim situacijama, crkvene starešine i nadzornici postaju zbunjeni i ne znaju kako da ih reše, dozvoljavajući ovim ljudima da u crkvi bezobzirno zavode druge, zbog čega se većina ljudi oseća neprijatno, za njih to nije poučno, u svom srcu osećaju odbojnost, ali se ne usuđuju da o tome progovore, pa stoga to moraju da trpe. Starešine i nadzornici smatraju da crkveni posao i Božja kuća ne mogu da opstanu bez takvih ljudi, da će, budu li ovi bezobzirni zavodnici izbačeni, preostati manje ljudi da izvršava posao. Da li je ova logika ispravna? (Nije.) Po čemu nije ispravna? (Ovi ljudi ne mogu da izvršavaju posao; ne žele to.) Potpuno tačno. Za koju vrstu ljudi smatrate da su u stanju da bezobzirno zavode druge? Oni se ni najmanje ne uzdržavaju; oni su bezvernici, nevernici. Nije reč samo o tome da oni ne vole istinu, da prema istini imaju odbojnost, da imaju malo vere, da su mladi i da nemaju duboko utemeljenje – to nije sve. Da li su svi nevernici koji u Boga ne veruju kadri da bezobzirno druge zavode? Da li su svi u stanju da se prepuštaju razuzdanim aktivnostima? Samo deo njih; manjina i dalje drži do integriteta i dostojanstva, stalo im je do sopstvenog ugleda i imaju polazište za sopstveno ponašanje. Ovi takozvani vernici u Boga nisu ništa bolji od nevernika, pa je li preterano nazvati ih nevernicima i bezvernicima? (Nije.) I premda ovi ljudi u Božjoj kući mogu da obavljaju određenu službu, po svojoj prirodi su bezvernici i nevernici. Nemaju načela ni za šta što rade i vladaju se bez ikakvog uporišta, bez dostojanstva i bez osećaja stida. Nevernici čak zastupaju ideju da je „čovek bez ponosa kao drvo bez kore”; ipak, ovi ljudi ne žele čak ni da sačuvaju sopstveni ponos, pa mogu li da žele istinu? Mogu li iskreno da se daju za Boga? Mogu li u svojoj dužnosti da postupaju shodno načelima? Nipošto ne mogu! Oni samo službuju. Ljudi koji službuju ne poseduju nikakvu istinu; njihovo službovanje izaziva prekide i ometanja i ne ispunjava merilo za izvršavanje dužnosti. Iako, gledano spolja, deluje kao da oni svoju dužnost izvršavaju, koliko god da s njima u zajedništvu razgovaraš o načelima, oni to naprosto ne slušaju. Rade šta im je volja, ne postupajući shodno načelima. Kad ovi ljudi slušaju propovedi, u njihovom držanju i izrazima na licu otkriva se njihova suština bezvernika. Ostali ljudi sede uspravno, slušajući ozbiljno i pažljivo, a kako ovi ljudi slušaju? Neki se naslanjaju na sto, često se protežu i zevaju, ne sede kako dolikuje, nimalo ne sliče ljudskim bićima. Kakvi su to ljudi koji nimalo ne sliče ljudskim bićima? Oni uopšte nisu ljudska bića; samo imaju spoljna ljudska obeležja. Kako se osećate kad vidite da grupa ovih „gmazova” dolazi da sluša propovedi? Zar se zbog toga ne osećate neprijatno? (Da.) Ova grupa deluje odvratno, a kad ih vidim, nemam želju da govorim. Ja govorim ljudima, a ne gmazovima. Mogu li se stanja ljudi koji na ovaj način slušaju propovedi popraviti dok izvršavaju svoju dužnost? Da li im može ojačati vera u Boga i mogu li uz veće izvršavanje sopstvene dužnosti sve jasnije razumeti istinu? Nikako ne mogu! Kako god da izvršavaju svoju dužnost, njihovi rast i vera se ne uvećavaju. Sve što čine rade razuzdano i bez uzdržavanja, živeći u pohotama tela i u iskvarenim naravima lišenim ikakve svesti, samoprekora ili discipline – oni su neljudi! Zanemarujući ostale loše stvari koje su učinili ili njihove postupke kojima su prekršili načela i naškodili interesima Božje kuće, već i samo upuštanje u neprikladne odnose dovoljno je da takvi ljudi budu uklonjeni. Stvar je krajnje jednostavna, a crkvene starešine i nadzornici se samo češu po glavi ne znajući kako da je reše. Tu stvar je vrlo lako rešiti; o njoj smo ranije razgovarali u zajedništvu. Treba je rešiti shodno načelima, i ukloniti one koji treba da budu uklonjeni. Nemojte o tome previše razmišljati; posao Božje kuće će se i bez njih sasvim dobro nastaviti. Recite Mi, ako neko na nekom mestu zatekne pseću kaku ili izmet, šta je potrebno da učini? Treba to odmah da očisti; ako se to na vreme ne očisti, odmah će se skupiti mušice i komarci, pa ljudi na takvom mestu neće imati mira. Šta svim ovim želim da kažem? (Da bi se u crkvi rešio problem upuštanja u neprikladne odnose, prvi korak je da se iz nje pročiste oni podli bezvernici.) Da, upravo sam na to mislio. Ako u crkvi ima onih ljudi koji su nalik „smrdljivoj psećoj kaki”, oni će sasvim sigurno privući neke „smrdljive mušice”. Kad se ta smrdljiva pseća kaka očisti, ove mušice će same od sebe nestati. Nije li to rešenje? Da li je ovo rešenje razumno? (Jeste.) Kad se bave takvim problemima, pojedine crkvene starešine se uvek zabrinu, pa kažu: „Ako iz crkve pročistimo one koji bezobzirno druge zavode, neće li time za izvršavanje posla preostati manje ljudi?” Da li je to problem? (Nije.) Zašto nije? Kako treba otkloniti ovu zabrinutost? Čak i da je razlog za njihovu zabrinutost opravdan, u smislu da ako su zahtevi prema ljudima previše strogi a iz crkve budu pročišćeni oni koji mogu da obavljaju posao, te neće biti nikoga da taj deo posla obavi, zar ne bi bilo lako pronaći neke druge sposobne ljude koji mogu da ih zamene? (Bilo bi.) Pa čak i da te zamene ne mogu odmah da se pronađu, taj bi se posao mogao obaviti kasnije, nakon što se pronađu odgovarajući ljudi a da se time ne ugrozi posao Božje kuće. Ovi ljudi koji nepravilno obavljaju posao nemaju podršku Božje kuće. Ako su u stanju da se pokaju i da obavljaju odgovarajuće zadatke, oni mogu da nastave da izvršavaju posao, međutim, ako se ne pokaju, treba ih razrešiti sa dužnosti. Zar to nije opravdano i razumno? Božja kuća bi radije podržala službenike nego što bi podržavala bezvernike i nevernike. Da li je ovo načelo ispravno? (Jeste.) U kom smislu je ispravno? Čak i ako neki službenik ne stremi ka istini, on je i dalje voljan da službuje i, ponašajući se lepo i poslušno, može da se potrudi u Božjoj kući. Čak i ako je taj trud jedino što on ume, odan je i makar nije loš čovek. Pripada onoj vrsti ljudi koje Božja kuća zadržava. Ako je čovek loš i podao, uvek se odaje nepoštenim i podlim postupcima, ako nije u stanju čak ni da dobro službuje i nije dorastao merilu službenika, onda je takav čovek nevernik i Božja kuća ga ne zadržava. Dakle, takve ljude Božja kuća ne zadržava ne zato što su oni službenici, već zato što ni njihovo službovanje nije doraslo merilu, zato što čak i to njihovo službovanje počiva na transakciji. Zato što ti ljudi uvek žele da čine zlo i da izazivaju ometanja, uvek nastoje da se u crkvi odaju nepoštenim i podlim postupcima, da uznemiravaju poredak crkvenog posla i da utiču na izvršavanje dužnosti većine ljudi. Oni narušavaju atmosferu u crkvi i nanose sramotu Božjem imenu – nema ničeg prikladnijeg od toga da budu pročišćeni iz crkve. Gde god da ima takvih ljudi koji su nalik „smrdljivoj psećoj kaki”, treba ih odmah pročistiti iz crkve. Je li to jasno? (Jeste.)

XI. Manipulisanje izborima i njihovo sabotiranje

Danas ćemo nastaviti razgovor u zajedništvu o dvanaestoj odgovornosti starešina i delatnika: „Brzo i tačno identifikujte razne ljude, događaje i stvari koji prekidaju i ometaju Božje delo i normalan poredak u crkvi; zaustavite ih i ograničite, te preokrenite stvari; pored toga, u zajedništvu razgovarajte o istini kako bi Božji izabrani narod kroz takve stvari razvio pronicljivost i iz njih nešto naučio.” Koji je jedanaesti problem u ovoj dvanaestoj odgovornosti? (Manipulisanje izborima i njihovo sabotiranje.) Prethodno smo donekle već razgovarali o manipulisanju izborima i njihovom sabotiranju tokom razgovora i razotkrivanja raznih ispoljavanja antihristȃ, zar ne? (Jesmo.) Radni aranžmani Božje kuće sadrže pravila za crkvene izbore. Izbori mogu da se održe jednom godišnje, a mogu se održavati i pod određenim posebnim okolnostima. Sve crkve treba da izaberu starešine i delatnike na svim nivoima u skladu sa načelima koja je utvrdila Božja kuća. Pravila za izbore obuhvataju izborna načela, kriterijume za izbor ljudi, izborne metode i pristupe i različita važna pitanja kojih braća i sestre tokom izbora treba da budu svesni. Naravno, pre svakih izbora, starešine i delatnici na svim nivoima treba u zajedništvu da razgovaraju o svim aspektima izbornih načela kako bi se pobrinuli da pripadnici Božjeg izabranog naroda mogu jasno da ih razumeju. Time će rezultati izbora biti bolji. Danas nećemo detaljno razgovarati o izborima; glavna tema današnjeg razgovora jesu neka ispoljavanja manipulisanja izborima i njihovog sabotiranja.

A. Ispoljavanja manipulisanja izborima i njihovog sabotiranja

Na crkvenim izborima se moraju strogo poštovati izborna načela koja je utvrdila Božja kuća radi izbora kandidata koji su najpodobniji da budu starešine i delatnici. U slučaju kad se krše izborna načela i koriste druge izborne metode, to predstavlja delo lažnih starešina i antihristȃ. Božja kuća mora da zabrani takva kršenja, da ih istraži i da se pozabavi glavnim pojedincima koji su manipulisali izborima. Tokom crkvenih izbora otkriće se razni ljudi i razotkriti različiti ljudski mentaliteti. Iza kulisa, pojedini ljudi posežu za brojnim sumnjivim manevrima kako bi za starešine oni bili izabrani ili kako bi bili izabrani oni ljudi koji im mogu biti od koristi. Na primer, neki se ljudi pribojavaju da će za starešine biti izabrani oni koji streme ka istini i da će ugroziti njihov status, pa stoga ulažu maksimalne napore da iza njihovih leđa donose sud o njima, ističući slabosti koje su ispoljili i greške koje su napravili, osuđujući ih kao nadmene i samopravedne ljude koji poseduju narav antihristȃ i tome slično, sve to u nastojanju da takvi ljudi izgube na izborima. Kako bi za starešine bili sami izabrani, neki drugi kupuju lepe stvari da bi tokom izbornog perioda podmitili ljude, ili im daju milozvučna obećanja i pritom se služe raznim sredstvima da bi ljude podsticali i podstrekivali za koga ili protiv koga da glasaju. Kakvim god sredstvima i metodama da se služe, svi oni su u službi manipulisanja izborima i kolebanja izbornih rezultata. Uprkos tome što crkva u zajedništvu neprekidno razgovara o načelima izbora – kao što su izbor onih sa dobrom ljudskošću, onih koji streme ka istini i koji mogu da predvode braću i sestre da normalno izvršavaju svoje dužnosti, da normalno čitaju Božje reči, da uđu u istina-stvarnost i druga takva načela – ovi ljudi to naprosto ne slušaju i žele da izvode sumnjive manevre. Šta znači izvoditi sumnjive manevre? Znači da oni uvek žele da varaju. Nikada otvoreno ne procenjuju ko je dobar, a ko nije, i u svakom trenutku žele da izvode sumnjive manevre i da se iza kulisa bave prepredenim spletkarenjem i mahinacijama. U pozadini čak kuju zavere o tome koga treba izabrati a koga ne, nastojeći da radi postizanja konsenzusa sve druge pridobiju. Zar ovo nisu sumnjivi manevri? Zar ovo nije varanje? (Jeste.) Da li se ovim izbori štite na otvoren i neposredan način u skladu sa istina-načelima? Ne, ne štite se – ti ljudi koriste ljudske spletke i metode u drskom nastojanju da manipulišu izborima. Sa kojim ciljem manipulišu izborima? Žele da kontrolišu izborne rezultate, žele da sami budu izabrani, a ako već ne mogu da budu izabrani, u tom slučaju žele da odlučuju ko će biti izabran, pa stoga iza kulisa izvode sumnjive manevre. Ne iskazuju razumevanje za rad crkve niti za život-ulazak braće i sestara. Ne razmišljaju o interesima Božje kuće niti o interesima braće i sestara; uzimaju u obzir jedino svoje vlastite interese. Tokom održavanja izbora, od najveće su im važnosti njihove sopstvene namere i želje. Pa, zašto žele da manipulišu izborima? Kad bi neko zaista želeo da braću i sestre dovede pred Boga i uvede ih u istina-stvarnost, da li bi tako postupao? Da li bi imao takve ambicije? Da li bi se tako ponašao? Ne, ne bi. Ovako bi postupali jedino oni sa skrivenim motivima, ambicijama i željama koji žele da manipulišu crkvenim izborima. Unutar crkve, oni privlače neke ljude sa kojima se prilično dobro slažu, sa kojima imaju zajednička gledišta i koji imaju iste motive i ciljeve, a ujedno zarobljavaju neke ljude koji su obično slabi, koji mnogo ne streme ka istini, koji su smeteni, neuki, daju se lako pokolebati i njima se može manipulisati, formirajući silu koja ometa posao crkvenih izbora. Crkvi se protive sa ciljem da oni sami budu izabrani, da oni sami u izbornim rezultatima imaju poslednju reč. Žele da biraju svoje unapred određene ljude, one koji su im od koristi. Budi li ti ljudi izabrani, njihova je zavera uspela. Da li bi rezultat takvih izbora bio tačan ili netačan? (Netačan.) Sasvim sigurno bi bio netačan. Oni koji su izabrani na izborima koje su lažirali zli ljudi sasvim sigurno bi bili od koristi tim zlim ljudima? Zašto bi bili od koristi ovim zlim ljudima? Zato što bi ti zli ljudi tada mogli da postupaju samovoljno i bezobzirno, da unutar crkve divljaju, a da se niko ne usuđuje da ih razotkriva ili ograničava. Ne bi bili uklonjeni, dok bi oni sami izopštavali i potiskivali one koji streme ka istini, pa bi crkva postala stecište zlikovaca. Jasno je da konačni rezultat izbora kojima manipulišu zli ljudi sasvim sigurno nije tačan; zasigurno se kosi sa narodnim mišljenjem i njime se povređuju načela. Tokom izbora, crkvene starešina i braća i sestre treba da budu svesni svih oblika ponašanja i postupaka ovih ljudi i u pogledu njih oprezni. Povodom ovoga ne bi trebalo da budu smeteni. Čim se otkriju znakovi manipulacije izborima i njihovog sabotiranja, odmah treba preduzeti mere kako bi se ograničili oni koji su u te manipulacije i sabotiranja uključeni, a ukoliko ti ljudi ne mogu da budu ograničeni, treba ih izolovati. Ovi su ljudi naročito drski, neobuzdani i teško ih je kontrolisati. Da bi sabotirali izbore i manipulisali rezultatima, oni će sasvim sigurno iza kulisa izvoditi sumnjive manevre, govoreći i čineći brojne stvari. Šta bi povodom toga trebalo učiniti? Tu stvar je lako rešiti. Ako otkriju problem, crkvene starešine treba da ga razotkriju i javno obznane, tako da braća i sestre u zajedništvu razgovaraju o njegovoj ozbiljnosti i posledicama, kao i o prirodi takvih postupaka. Na kraju treba da preduzmu određene mere. Kakve mere treba preduzeti? Sa onima koji iza kulisa stalno izvode sumnjive manevre i pokušavaju da manipulišu izborima i da ih sabotiraju treba se direktno obračunati i zabraniti im učešće na izborima. Šta ovo znači? To znači da se njihov glas ne računa. Koliko god da je ljudi uključeno u manipulisanje izborima i u njihovo sabotiranje, sve njihove glasove treba poništiti i ne treba im dozvoliti učešće na izborima. Ko god bio taj koji je zaluđen i ometen, ukoliko je sledio postupke onih koji manipulišu izborima i bio u dosluhu sa zlim ljudima kako bi se namerno naštetilo izborima, pripadnici Božjeg izabranog naroda treba da ustanu i da ga razotkriju i ukinu mu pravo učešća na izborima. Da li je ovo dobar pristup? (Jeste.) Ovo se čini u potpunosti radi zaštite crkvenog posla. Zar ne odbijaš da prihvatiš ograničenja? Zar ne odbijaš da prihvatiš izborna načela Božje kuće? Zar ne želiš da imaš poslednju reč? Ako ti imaš poslednju reč, onda je Sotona taj koji ima poslednju reč. Božja kuća i crkva su mesta na kojima vlada istina; Sotoni se ne može dozvoliti da kontroliše stvari. Budući da želiš da izvodiš sumnjive manevre i da namerno manipulišeš ovim izborima i sabotiraš ih, stvar je jednostavna – tvoj glas je poništen. Za koga god da glasaš, nema svrhe; nijedno tvoje mišljenje nije valjano, a čak i ako istrajavaš u tome da se na izborima kandiduješ, neće ti uspeti. Božja kuća ima upravne odluke i propise, a tvoje je pravo učešća na ovim izborima oduzeto i poništeno. Budeš li ometao i naredne izbore, tvoje će pravo učešća na izborima biti sasvim ukinuto i više ti ni u kom slučaju neće biti dozvoljeno da na njima učestvuješ. Na ovaj način treba postupati prema onima koji stalno izvode sumnjive manevre kako bi manipulisali izborima i sabotirali ih.

Kad god se održavaju crkveni izbori, uvek su prisutni neki zli ljudi koji se povodom toga uskomešaju: neki iza kulisa izvode sumnjive manevre u pokušaju da izborima manipulišu i da ih sabotiraju, dok neki žele da se za rukovodeću funkciju sa drugima otvoreno nadmeću, svađajući se sve dok se ne zajapure u licu, dospevajući do tačke kad postupaju plahovito, pribegavaju nasilju i izazivaju sukobe, ostavljajući braću i sestre u nedoumici koga treba da slušaju ili biraju. Tokom izbora, oni u zajedništvu ne razgovaraju o istini niti raspravljaju o tome kako bi obavljali crkveni posao, kojim putevima bi išli u svom poslu ili koje bi poslovne ideje i planove predložili ako budu izabrani za starešine. Umesto toga, posvećeni su razotkrivanju mana drugih kandidata i njihovom napadanju, privlačeći istovremeno jednu grupu ljudi da oforme opoziciju protiv druge grupe, izazivajući podele u crkvi. U šta se takvi izbori pretvaraju? Pretvaraju se u nešto što dovodi do podela u crkvi. I pre nego što izborni rezultati budu proglašeni, crkva je već podeljena. Da li je to pojava do koje treba da dolazi tokom crkvenih izbora? Da li je to normalna pojava? Ne, nije. Ako želiš da budeš starešina i veruješ da poseduješ određene sposobnosti, osećaj za breme i da si kvalifikovan za ovaj posao, na izborima možeš da učestvuješ u skladu sa načelima Božje kuće. Naravno, možeš i da navedeš sopstvene prednosti i zasluge i da u zajedništvu razgovaraš o svojim shvatanjima i iskustvima, kako bi braću i sestre mogao da uveriš da ti povere preuzimanje posla rukovođenja crkvom. Međutim, svoj cilj da budeš izabran ne treba da postižeš napadom na druge, jer to ljude može lako da zaludi i da izazove negativne posledice. Braću i sestre koji su mali rastom i nisu pronicljivi mogao bi lako da zaludiš, pa oni neće znati koga da izaberu, a i sama crkva bi mogla dospeti u stanje haosa i biti izmrcvarena podelama. Zar se time Sotoni ne otvara prostor da druge iskorišćava? Ukratko, učešće na izborima bez poštovanja načela, uvek uz ambicije i želje i korišćenjem ogavnih načina da se postigne nečiji cilj da bude izabran, po svojoj prirodi, sve to predstavlja manipulisanje izborima i njihovo sabotiranje i podvodi se pod neprikladno izborno ponašanje. Naravno, neki se ljudi pravilno ponašaju i to treba jasno razlikovati od pomenutog slučaja. Na primer, ako neki kandidat u zajedništvu razgovara o tome kako da se dobro obave različiti segmenti crkvenog posla, kao što su rad na jevanđelju, rad na izradi tekstova i opšti poslovi, odnosno kako da se unapredi crkveni život, razreše poteškoće pripadnika Božjeg izabranog naroda u njihovom život-ulasku i tako dalje, sve to je kako treba. Ispravno izražavanje sopstvenih gledišta i shvatanja, razmena sopstvenog mišljenja i planova u vezi sa crkvenim poslom i tome slično – sve to je deo normalnog govora i ponašanja, i u skladu sa izbornim načelima koja je crkva odredila. S druge strane, ljudi bi trebalo da obrate pažnju na svako naročito očigledno nedolično ponašanje koje se ispoljava tokom izbornih perioda. Ljudi prema njemu treba da budu oprezni i da ga razaznaju – nemojte biti neobazrivi.

Kao izgovore što ne izvršavaju sopstvene dužnosti i ne učestvuju u crkvenom životu, neki ljudi često pominju kako su zauzeti poslom, kako sa svojom porodicom imaju brojne probleme ili da im je neprikladno okruženje. Međutim, kad dođe vreme da se biraju crkvene starešine, te teškoće najednom prestaju da postoje i oni se za tu priliku uparade i dolaze da učestvuju na izborima. Dugo se nisu pojavljivali, ali nakon što su čuli sjajne vesti o crkvenim izborima, brže-bolje željno dolaze. Zbog čega dolaze? Dolaze zbog izbora, zbog pozicije crkvenog starešine, zbog ove „zvanične funkcije”. U svojim postupcima, takvi su ljudi naročito oštroumni. Pribojavajući se da će drugi posumnjati da žele da postanu crkvene starešine, oni izbegavaju da pominju te izbore i jedino se usredsređuju na razgovor u zajedništvu o svojim shvatanjima i iskustvima ne bi li zadobili ljudsko divljenje. Osim toga, javno jedu i piju Božje reči, sve ostale usmeravaju da razgovaraju o Božjim rečima i da s drugima razmenjuju svoje iskustveno svedočenje. Uopšte uzev, oni načelno retko učestvuju u crkvenom životu i retko u zajedništvu razgovaraju o istini i nisu u stanju da govore o ikakvim iskustvenim shvatanjima. Ipak, kako se izbori približavaju, menjaju se iz korena. Aktivno učestvuju u crkvenom životu i željni su da se mole, pevaju himne i da razgovaraju u zajedništvu, delujući posebno poletno i preduzimljivo i u potpunosti dolazeći do izražaja. Po završetku okupljanja, traže prilike da sa braćom i sestrama proćaskaju o porodičnim stvarima i da se sa njima povežu. Kad ugledaju crkvenog starešinu, kažu mu: „U poslednje vreme ne izgledaš baš najbolje. Kod kuće imam neke urme; doneću ti ih.” Kad spaze određenu sestru, kažu joj: „Čujem da tvoja porodica ima finansijskih problema. Da li ti je potrebna ikakva pomoć? Mogu da ti dam neku odeću.” Na svakom okupljanju su naročito aktivni, potpuno drugačiji nego ranije. U prošlosti bi se povremeno pojavljivali, tek da ih vide, i ko god da ih je pozivao na okupljanje, izgovarali bi se sopstvenom zauzetošću. Ali se tokom izbornog perioda najednom pojavljuju i učestvuju na svakom okupljanju, ne propuštajući nijedno. Na svakom okupljanju, braća i sestre u zajedništvu razgovaraju o stvarima i načelima povezanim sa izborima, pa i oni, naravno, učestvuju u tome. Tokom ovog perioda ulažu maksimalne napore da s braćom i sestrama izgrade dobre odnose, nastojeći da deo njih privuku na svoju stranu. Pred braćom i sestrama čak daju po nekoliko priloga, što kod većine ljudi izaziva čuđenje, navodeći ih da pomisle: „Tako dugo veruju u Boga, ali nikada ranije nismo viđali da daju priloge. Zašto su ovoga puta tako velikodušni? Jesu li se zaista promenili nabolje i preokrenuli?” Neki glupi i neuki ljudi koji stvari ne mogu da procene smatraju da se ova osoba zaista promenila nabolje, da su je ranije pogrešno procenili, pa u svom srcu o njoj nesvesno stiču povoljan utisak, razmišljajući: „Porodica ovog čoveka je dobrostojeća; imaju veze i načine da završe razne poslove. Ako on postane crkveni starešina, za crkvu bi mogao da završi brojne stvari. Zar našoj crkvi to ne bi obezbedilo pomoć u propovedanju jevanđelja i u ugošćavanju braće i sestara koje progone i koji imaju probleme? Bilo bi sjajno ako bi mogao da nastavi da bude ovako aktivan, ali nisam siguran da li može da održi korak, kao ni u to da li bi bio spreman da bude naš crkveni starešina.” Zar neki ljudi nisu zaluđeni i prevareni? Sve što taj čovek radi počinje da donosi plodove, zar ne? Sve kockice dolaze na svoje mesto i rezultati samo što ne postanu uočljivi. Nije li to upravo ono što on želi? (Jeste.) Osim toga, on jednoj osobi daje dva odevna predmeta, drugoj osobi korpu sa voćem, a trećoj osobi neke zdravstvene suplemente, starajući se o tome da svi budu zbrinuti. To ljude navodi na pomisao: „Bude li postao crkveni starešina, zar ovaj čovek ne bi bio sjajan pastir? Nije li on baš neko na koga bi većina ljudi želela da se osloni?” Nije li sada došao pravi čas? Neće li braća i sestre sa lakoćom izabrati nekoga takvog? Ovaj čovek je obrazovan, rečit i ima određeni status u društvu. Bude li se crkva suočavala sa hapšenjima, on braću i sestre može da zaštiti. Kad se porodice bilo koje braće i sestara nađu u problemima, on može da im priskoči u pomoć, a može i da pripomogne u crkvenom poslu kad su potrebni dodatni ljudi. Ipak, oko jedne stvari većina ljudi nije sigurna: „On nije imao običaj da stremi ka istini i dugo vremena je retko prisustvovao okupljanjima. A sada, kad je došlo vreme za izbore, brže-bolje dolazi na nekoliko okupljanja. Ako bude izabran za starešinu, hoće li razumeti istinu? Ako ne razume istinu i jedino je u stanju da zaštiti ove ljude ili da im obezbedi neke koristi, može li on ljudima da pomogne da shvate istinu? Može li ljude da dovede pred Boga? To je pod znakom pitanja.” Neki u svom srcu gaje sumnje, dok su, pred koristima od ovog čoveka, drugi već potpali pod njegov uticaj i kupljeni su. Zar ova situacija nije vrlo ozbiljna? I samo jedan glas bi mogao dovesti do toga da on bude izabran. Nezavisno od konačnih izbornih rezultata, jesu li postupci i ponašanja takvih ljudi kako treba? (Nisu.) U najpodesnijem trenutku za to, oni daju milostinju, daju priloge i pomažu braći i sestrama da reše određene stvarne probleme. Pri selidbi pojedine braće i sestara, oni obezbeđuju transport, a kad porodicama neke braće i sestara ponestane novca, oni im ga pozajmljuju. Ako neko nema telefon, oni mu ga kupe, a ako neko nema računar, oni mu ustupaju svoj. (…) Ove stvari rade u najpodesnije vreme, u najodsudnijem trenutku. Kakvo je ovo ponašanje? Zar to ne predstavlja preduzimanje stvari s namerom da se nadmeće za rukovodeću poziciju, s neizgovorenim tajnama i ciljevima, manipulisanje izborima i njihovo sabotiranje? (Da.) Ti ljudi ne dolaze ni ranije ni kasnije, već se pojavljuju tačno u vreme izbora rukovodstva. Zar u sebi ne taje neizgovorene tajne? Ta stvar ne bi mogla biti očitija; sasvim sigurno u sebi taje neizgovorene tajne. Nije reč o tome da su najednom osetili grižnju savesti, pa žele da učine neka dobra dela; cilj im je da se kandiduju za crkvenog funkcionera, da postanu ljudi na čelu crkve, da manipuliše crkvom i Božjim izabranim narodom. A da li ovim ljudima žele da manipulišu kako bi za njih zaista završavali određene stvari? (Ne.) Pa, šta žele da urade? Žele da kontrolišu Božji izabrani narod, da kontrolišu crkvu i da u crkvi zauzmu poziciju sa koje mogu da postupaju kao funkcioneri i da drže konce u svojim rukama. Zar se ove neobične metode i praktični postupci ne podvode pod manipulisanje izborima i njihovo sabotiranje? (Da.)

U strahu da neće dobiti dovoljan broj glasova, pojedini ljudi tokom crkvenih izbora glasaju sami za sebe. Zar ovo ne deluje smešno i čudno? Koja je priroda toga da neko glasa sȃm za sebe? Da li je to ispoljavanje nedostatka samopouzdanja, besramnosti ili preterane ambicije? U pitanju je sve ovo. Oni se pribojavaju da neće biti izabrani, pa nemaju drugog izbora nego da glasaju sami za sebe – to je nedostatak samopouzdanja. Nemaju ono što je potrebno, ali svejedno žele da budu starešine; i plašeći se da za njih drugi neće glasati, glasaju sami za sebe. Zar ovo nije besramno? Osim toga, njihovo rasuđivanje je zamagljeno njihovom preteranom ambicijom do te mere da odbacuju sopstveni ponos i gube svaki integritet i dostojanstvo: „Ako za mene nećeš da glasaš, ja to ne prihvatam; moram da budem crkveni starešina. Ne budem li mogao da budem starešina, više neću verovati u boga!” Uporni su u tome da budu starešine, da budu funkcioneri, osećajući se u životu lagodno i zadovoljno jedino kad imaju status – kakve samo ogromne ambicije i želje poseduju! Previše im je stalo do statusa, a u Boga veruju jedino kako bi postali starešine. Šta je tako značajno u tome da se bude starešina? Da ne pridaješ značaj koristima statusa i da ne uživaš u celokupnom povlašćenom tretmanu koji on donosi, da li bi za ovom funkcijom i dalje žudeo? Da li bi i dalje za sebe glasao? Da li bi tvoje ambicije i želje i dalje bile tako velike? Da li bi statusu i dalje pridavao toliki značaj? Ne, ne bi. Takvi ljudi uvek žele da nameštaju izbore i da se oko njih trude, prepuštajući se svakakvim nepoštenim radnjama. I premda i sami osećaju da je takvo postupanje sramno, da nije javno i neposredno, te da je donekle ponižavajuće, posle određenog razmatranja, pomisle: „Bilo kako bilo, važno je biti izabran za starešinu!” Ovo je besramnost. Oni čak žele da oponašaju debatne metode koje se koriste na izborima u demokratskim zemljama, u kojima kandidati razotkrivaju međusobne mane, jedni o drugima donose sudove, međusobno se napadaju i upuštaju u verbalne svađe, primenjujući ove taktike na crkvene izbore – zar ovo nije ozbiljna greška? Nije li ovo pogrešno mesto za takve taktike? Ako si u crkvu došao da bi se bavio ovim nepoštenim i podlim radnjama i da bi nastojao da manipulišeš izborima i da ih sabotiraš, poručujem ti da si za to odabrao pogrešno mesto! Ovo je Božja kuća, a ne društvo; bez izuzetka, biće osuđen svako ko manipuliše izborima i sabotira ih. Kakvi god da se u crkvi koriste razlozi, izgovori ili metode u pokušaju manipulisanja izborima i njihovog sabotiranja, za njih nema opravdanja i to predstavlja zlo delo – za sva vremena je zlo delo! Svi koji nastoje da manipulišu izborima i da ih sabotiraju bivaju osuđeni. Takvi ljudi se ne priznaju za članove Božje kuće niti za braću i sestre, već se umesto toga svrstavaju u Sotonine sluge. Šta rade Sotonine sluge? Specijalizovani su za obavljanje svakojakih rabota kojima se prekidaju i ometaju Božje delo i normalan crkveni poredak. Oni koji manipulišu izborima i sabotiraju ih igraju ove negativne uloge, preduzimajući stvari koje rade Sotonine sluge. Kakav god da je posao koji crkva preduzme, ovi ljudi se podižu da ga sabotiraju i unište, zanemarujući radne aranžmane i propise Božje kuće, zanemarujući Božje upravne odluke, a još više zanemarujući Boga. U Božjoj kući pokušavaju da rade sve što im se prohte, manipulišući raznim crkvenim poslovima, a pogotovo manipulišući pripadnicima crkve, idući toliko daleko da manipulišu crkvenim izborima i sabotiraju ih. Kojim sredstvima nastoje da manipulišu crkvenim osobljem? Iznalaze razne prilike da manipulišu crkvenim izborima i da ih sabotiraju. Kad ove Sotonine sluge jednom izmanipulišu izbore i sabotiraju ih, ti izbori su propali. Budu li ove Sotonine sluge isterali svoje i postali crkvene starešine, hoće li izborni rezultat biti ispravan ili ne? Naravno da neće biti ispravan. Nakon zajedničkog razgovora o istini i rezimiranja izvučenih pouka treba održati ponovljene izbore.

B. Načela za postupanje sa zlim ljudima koji manipulišu crkvenim izborima

Kad nastupi slučaj da zli ljudi manipulišu izborima, neophodno je sprovesti ponovljene izbore. Kako to u praksi treba da izgleda? (Izborne rezultate treba poništiti i izbore treba ponoviti.) Ovo je jedan način. Interne informacije o tome kako su zli ljudi izmanipulisali ove izbore treba učiniti otvorenim i javnim tako da svi saznaju kakav je bio izborni proces i kako su dobijeni rezultati. Nakon što se te interne informacije obznane, izborne rezultate treba poništiti i treba održati ponovljene izbore. Većina Božjeg izabranog naroda ne sme da odobri takve izbore; i nevažno je ko je izabran – rezultati se ne mogu prihvatiti. Pod normalnim okolnostima, kroz razgovor u zajedništvu o istini i razotkrivanje priče koja se nalazi u pozadini, izborni rezultati se mogu poreći i mogu se održati ponovljeni izbori. Ali ponekad, u određenim posebnim okolnostima, čak i ako manji deo ljudi otkrije da su izbornim rezultatima manipulisale Sotonine sluge, da izabrana osoba ne može nipošto da izvršava posao i da je samo marioneta, budući da su većinu u crkvi zli ljudi zaludeli, pa se i dalje priklanja strani Sotoninih slugu, dok samo manjina ima određenu pronicljivost i poznate su joj pozadinske informacije – i niko toj manjini ne veruje niti je sluša kad progovori – oni su izolovani i bespomoćni i suštinski im nedostaje snaga da datu situaciju preokrenu. U takvim okolnostima, možda ćeš poželeti da razotkriješ internu priču o manipulaciji izborima, ali ovu situaciju nije lako jasno razumeti. U tom slučaju, osim što ćeš to prijaviti starešinama i delatnicima na višem nivou, šta još možeš da učiniš? Ako nastaviš da živiš crkvenim životom, bićeš izopšten. Prisustvovanje okupljanjima u nekoj drugoj crkvi ne čini se prikladnim, jer tamošnji ljudi ne mogu tek tako da ugoste nekog stranca. Ovo te zaista dovodi u dilemu! Uviđaš da izabrani crkveni starešina ima lošu ljudskost, da je đavo i da nije neko koga je trebalo izabrati, pa se razbesniš čim ga ugledaš. Na okupljanjima se osećaš neprijatno, ali ne dolazi u obzir da im ne prisustvuješ. Ako na njih ne odeš i prekineš svoju vezu sa crkvom, ostaćeš bez crkvenog života, a to nije nešto što možeš da učiniš. Dakle, da li za ovaj problem postoji dobro rešenje? Ono nalaže mudrost. Ako bi grubo razotkrio takve ljude, koja bi bila posledica? Ti ljudi bi mogli da se udruže da te potisnu, da te oteraju, odnosno, ako stvari zaista krenu pogrešnim tokom, mogli bi čak i da te uklone, čime postaješ žrtva nepravde. Ovo je najverovatnija posledica. Prema tome, koje je najbolje rešenje? (Da udružimo snage sa određenom braćom i sestrama koji su pronicljivi i da prikupimo sve dokaze o zlim delima ovih ljudi kojima su potajno manipulisali izborima. Da to prijavimo starešinama i delatnicima višeg nivoa i da, bez odlaganja, u zajedništvu takođe razgovaramo o istini sa zaluđenom braćom i sestrama kako bismo ih povratili.) Da li se ovo smatra dobrim rešenjem? Da li je ovakve stvari u redu raditi na brzinu? Koja je posledica brzopletosti? (Time se olakšava nenamerno uzbunjivanje neprijatelja.) Kad se suočite sa ovakvim stvarima, da li se plašite ili ste nervozni? Treba li da se plašite ili da budete nervozni? (Ne.) Teorijski, ne bi trebalo da se plašiš – to je ono što ti razum poručuje. Ipak, kako je zapravo ljudima? Najvažnije je da li ljudi shvataju istinu. Ako ljudi ne shvataju istinu i imaju jedino svoju rešenost, u sebi će se i dalje plašiti. Kad se plašiš, šta god da radiš odnosno kako god da to radiš, da li je lako postići rezultate? (Nije.) U kakvom si stanju kad se plašiš? Plašiš se moći ovih ljudi, plašiš se da će otkriti da si ih razaznao i prema njima si oprezan, plašiš se da će te potiskivati i izopštiti kad ustanove da nisi na njihovoj strani, da bi te na kraju uklonili iz crkve. U svom srcu ćeš imati ove brige. Kad imaš takve brige, možeš li da imaš mudrost, hrabrost i načine da komuniciraš sa ovim ljudima, da rešavaš probleme koje su oni izazvali ili da njihova zla dela razotkrivaš tako da braća i sestre steknu pronicljivost i ne budu zaluđeni? Koji je najprikladniji način postupanja? Kad se bojiš, zar ne dospevaš u stanje slabosti? Pre svega si slab i pasivan. Kao prvo, nedostaje ti snažna vera u Boga, a kao drugo, razmišljaš: „Dakle, ovi zli ljudi su pobedili. Kako to da tu stvar jedino ja sada razaznajem? Jesu li drugi uopšte pronicljivi? Ako druge uputim u pravo stanje stvari, hoće li mi verovati? Ako mi ne veruju, hoće li me razotkriti? Ako se svi udruže da se obračunaju sa mnom, a ja sam sȃm i bespomoćan, hoće li ti zli ljudi pronaći svakakve izgovore da me uklone?” Zar nećeš imati takve brige? Kad imaš ove brige, kako možeš da se baviš ovim ljudima? Kako sa njima možeš da komuniciraš na najprikladniji i najmudriji način? Zar u ovom trenutku nemaš nikakav pravac ili put koji bi sledio? Još preciznije, onda kad se najviše plašiš i kad si najslabiji, naprosto nisi u stanju da se s njima nadmećeš odnosno da s njima komuniciraš i baviš se problemima koje su izazvali. Pa, koji je u ovom trenutku za tebe najbolji pristup? Da li je u tome da preuzmeš inicijativu i prvi napadneš, suočavajući se sa njima i razotkrivajući njihova zla dela kako bi sebe zaštitio? Da li je ovaj metod prikladan? (Nije.) Zašto nije prikladan? Zato što nisi dobro razmislio kako da deluješ, ne možeš da prozreš njihovu suštinu i ne znaš kako da ih razotkriješ, a pogotovo to da li oni koji su zaluđeni mogu da prihvate istinu i preokrenu svoj pogled na stvari. Ne znaš nijednu od ovih različitih stvari i nije ti jasno koje je rešenje za tebe najkorisnije i najdelotvornije. Iako tek treba da dostigneš određeni nivo negativnosti, tvoje trenutno stanje već odlikuju slabost i strah i u sebi imaš brojne brige. Bilo da su ove brige opravdane ili su izazvane tvojom slabošću i strahom, one, u najkraćem, odgovaraju činjenicama. Kad ove činjenice nastupe, najbolje rešenje je da naučiš da čekaš i da ništa ne preduzimaš. Šta znači da ništa ne preduzimaš? Znači da ne treba da žuriš da onima koji su obmanuti razotkrivaš pravo stanje stvari o izborima, da ne hitaš da se protiviš novoizabranim crkvenim starešinama ili grupi ljudi koji su manipulisali izborima i sabotirali ih. Nemoj ih razotkrivati; u ovom trenutku moraš da naučiš da čekaš. Neki ljudi kažu: „Čekanje je odviše pasivno; koliko dugo moram da čekam?” Nema potrebe da previše dugo čekaš. Dok čekaš, dođi pred Boga da se moliš, čitaj Božje reči i tragaj za istinom. U takvim okolnostima, kad si najuplašeniji i najslabiji, tvoje su molitve najispravnije i najiskrenije. Potreban ti je Bog da te usmerava i štiti; moraš da se osloniš na Boga. Dok se moliš, malo-pomalo tvoj će se strah smanjivati, sve dok sasvim ne nestane. Kad strah nestane, nećeš li ujedno biti i manje slab? (Da.) Imaćeš i sve manje briga. Ovi strahovi, slabosti i brige ne nestaju tek tako; nego ćeš tokom ovog procesa promene postepeno početi da shvataš određene stvari. Koje ćeš stvari shvatiti? Kao prvo, znaćeš kako da se nosiš sa ovim ljudima, koga prvo da razotkriješ i kako da govoriš i postupaš na način koji koristi radu Božje kuće. Osim toga, saznaćeš prirodu ponašanja ovih ljudi. Kako ćeš shvatiti ove stvari? Traganjem za istinom tokom procesa čekanja postepeno ćeš ih shvatati. Kad to jasno uvidiš, prirodno ćeš razmišljati o tome kako bi trebalo da primeniš mudrost, s kim je prikladno razgovarati i kako razgovarati na način koji tu osobu pokreće, koji joj stavlja do znanja činjenice o zlim ljudima koji manipulišu izborima i omogućava joj da preokrene svoj pogled na stvari, da razazna pravo lice onih koji su manipulisali izborima i sabotirali ih i da razazna kakvi su zapravo ljudi takozvane izabrane starešine. Imaćeš takvu mudrost, a i tvoji će postupci biti metodični. Dakle, kako nastaju ovi pozitivni dobici? Sve njih ti je podario Bog tokom procesa čekanja. Neki od njih su nastali usled dela Svetoga Duha i Njegovog prosvećenja, a neki su ono što ti Bog dozvoljava da vidiš i shvatiš u Njegovim rečima. Božje reči poručuju da se u bitke ne upuštaš nepripremljen. Šta to znači? Znači da, bilo da se boriš protiv Sotone ili da razotkrivaš zla dela Sotoninih slugu, kako god da se protiv Sotone boriš, i sȃm moraš da budeš snažan, da razumeš istina-načela i budeš u stanju da prozreš suštinu i zla dela Sotone i zlih ljudi, a zatim da ih razotkriješ. Jedino ćeš tako na kraju postići dobre rezultate. Kad jednom shvatiš ove stvari, zar tvoji strahovi, slabosti i brige neće biti manje izraženi i očiti? Više nećeš biti toliko uplašen. Te stvari koje osećaš postepeno će se menjati; otkrićeš da nisi toliko slab kao onda kad je ova situacija prvi put nastala. Umesto toga, osećaćeš se donekle snažnije i samouverenije nego ranije, i znaćeš šta treba da učiniš. U tom trenutku, ponovo se moli Bogu i zamoli Ga da pripremi odgovarajuću priliku, a zatim kreni u akciju. Prijavi ovo stanje starešinama i delatnicima višeg nivoa dok istovremeno u zajedništvu razgovaraš sa onima koji imaju dobru ljudskost i iskreno veruju u Boga, ali su prevareni i zaluđeni jer nisu razumeli istinu, razotkrivajući im interne informacije o zlim ljudima koji manipulišu izborima. Kad pridobiješ jednog ili dvoje ovih ljudi, tvoj strah će u osnovi nestati. Shvatićeš da ništa od ovoga ne može da se učini oslanjanjem na ljudsku snagu, a pogotovo ne oslanjanjem na plahovitost; ne možeš da se oslanjaš na trenutni poriv ili bes, odnosno na privremeni takozvani osećaj pravde – sve ovo je beskorisno. Bog će za tebe pripremiti pravi trenutak i prosvetiće te o tome šta treba da kažeš i, na temelju onoga što shvataš, On će te voditi korak po korak, otvarajući ti put koji treba da slediš. Od trenutka prvobitne slabosti i straha sve do traganja za načelima i putem i njihovog shvatanja – tokom ovog perioda, sa ovim zlim ljudima i dalje možeš normalno da komuniciraš. Tokom normalne komunikacije, ljudski um nije prazan; ljudi imaju sopstvene misli. Dok tragaš i moliš se, posmatraj ove ljude. Šta posmatraš? Posmatraš kojim tačno putem kreću i kakva im je zaista suština. Ako je ono što govore ispravno i u skladu sa načelima crkvenog posla, možeš da ih slušaš; ako se onim što govore prekida i ometa crkveni posao, možeš da pronađeš izgovor da to ne slušaš ili da neko vreme odugovlačiš, koristeći mudar način „prijateljske” komunikacije sa njima kako ih ne bi uzbunio. Dok sa njima „prijateljski” komuniciraš, prikupljaj dokaze o njihovim zlim delima, razaznajući ih na osnovu njihovih različitih postupaka i laži kojima krše istina-načela i dodatno potvrđujući da su ovi ljudi Sotonine sluge. Postupanje na ovaj način ti omogućava da te oni ne sputavaju, a da istovremeno ispunjavaš svoju odgovornost i dužnost – to je ono što čini mudra osoba. Jedino oni sa ljudskošću, mudrošću i ljubavlju prema istini mogu ići pravim putem. Kad je reč o ljudima bez mudrosti, koji se, bez obzira na ono što rade ili na okolnosti s kojima se suočavaju, ponašaju nepromišljeno i grubo, oslanjajući se uvek na plahovitost i poriv, njihovi postupci često dovedu do loših rezultata. Takvi ljudi ne samo da prekidaju i ometaju crkveni posao, već sebi ujedno donose mnogo nepotrebnih nevolja i sekiracije. Nasuprot njima, mudri ljudi su drugačiji. U svemu što rade, oni čekaju, posmatraju i tragaju, čekajući pravi trenutak, čekajući Božja uređenja i orkestraciju. I dok čekaju, oni su u stanju da tragaju za Božjim namerama, da namenski jedu i piju Božje reči, da tačnije dokuče načela istine i da postupaju shodno Božjim namerama. Da bi vodili dobru borbu i svedočili o Bogu, oni koriste Božje reči i istinu, umesto da se s ljudima bore ili da se plahovito upuštaju u verbalne svađe.

Kad je reč o zlim ljudima koji manipulišu izborima i sabotiraju ih, najvažnija stvar nije u tome da li ove ljude možeš da prozreš niti način na koji planiraš da ih razotkriješ, već je u tome da ovu situaciju pravovremeno prijaviš višoj instanci. Da bi se protiv njih borio, treba da koristiš mudrost, da sačekaš pravi Božji trenutak, da tragaš za Božjim namerama i tragaš za istina-načelima, a da pritom ne zapostaviš svoju dužnost. Šta je krajnji rezultat ovog postupka? Ti ispunjavaš svoju odgovornost i dužnost. Prijavljujući tu situaciju višoj instanci i tragajući za rešenjem, ne samo da problem biva rešen, već i zadobijaš uvid, uvećavaš svoju pronicljivost i mudrost, povećavaš rast i jačaš svoju veru u Boga. Nakon što iskuse suočavanje sa Sotonom, ljudi tako mnogo dobijaju i to im je od velike koristi. Naprotiv, pretpostavimo da postupaš plahovito i impulsivno, upuštajući se u intenzivnu borbu sa ovim ljudima i svađajući se s njima licem u lice, govoreći: „Vi manipulišete izborima i sabotirate ih. Iako imate veliku moć, neću da vam se predam i ne plašim vas se!” Ishod ovog pristupa je tvoje izbacivanje iz crkve, posle čega ćeš mesecima plakati i patiti kod kuće; ali ipak ne razumeš Božje namere: „Zašto me je zadesio ovaj haos? Bože, zar me ne želiš? Zar Ti do mene nije stalo?” Mesecima propuštaš nove propovedi i himne, nisi svestan posla koji crkva obavlja, nisi u stanju da izvršavaš svoje dužnosti i postaješ sasvim izolovan, dospevajući u potpunu tamu. Svakog dana, osim što plačeš, sve što radiš je da brineš. Ne učiš da se moliš Bogu niti da jedeš i piješ Njegove relevantne reči u ovom okruženju, a još manje učiš da u složenim situacijama tragaš za istina-načelima; ne stičeš nikakvu mudrost. Posle višemesečnog plakanja, jednog dana te napokon neko vrati u crkvu i od tebe zatraži da s drugima podeliš svoje iskustvo iz ovog perioda, a ti u suzama jedino prigovaraš: „O mene su se toliko ogrešili! Nisam ometao crkvu. Ja nisam zla osoba; to su mi smestile zle osobe.” Kad te upitaju: „Koje si pouke izvukao tokom ovog perioda? Jesi li išta zadobio?”, ti odgovaraš: „Šta sam mogao da zadobijem? Izolovali su me, oduzeli su mi knjige sa Božjim rečima i zbirke himni i nisam mogao da slušam nijednu propoved. Mogao sam jedino da razgovaram o veri i da povremeno otpevam nekoliko himni koje sam upamtio. Nisam ništa zadobio. Srećom, Bog je pripremio vremenski trenutak da me vrati u crkvu; inače sam planirao da iz svega izađem, bavim se nekim poslom da zaradim novac, pošto ionako nije bilo nade za spasenje. Bog me više nije želeo i nisam mogao da nastavim da verujem. Srce mi je bilo potpuno pomračeno.” Na kraju izvodiš sledeći zaključak, dodajući: „Bog nikada neće napustiti Božje ovce”. Doživeti tako značajan i poseban događaj i zadobiti tako malo – nije li to pomalo jadno? Zar to nije neprimereno? Suočen sa tako značajnom situacijom, nisi izvukao nijednu pouku i nisi uvećao sopstvenu mudrost ni veru; iako u svom srcu u Boga i dalje veruješ, Sotona, đavoli i antihristi su te u toj meri izmučili da si gotovo prestao da veruješ. Možeš li još uvek da svedočiš za Boga? Zar nisi beskorisna kukavica? U čemu je svrha da kod kuće plačeš? Čak i da plačeš sve dok ne oslepiš, hoće li to ikako pomoći? Može li to da reši problem u vezi sa antihristima? Zli ljudi su postigli uspeh, a ti na kraju imaš jedino sledeću izreku: „Bog nikada neće napustiti Božje ovce” i pritom ništa drugo nisi zadobio. Nemaš mudrost, nemaš pravac delovanja i ne znaš da tragaš za Bogom shodno putu koji je On dao, ne znaš da dođeš pred Boga da preuzmeš Božje reči i istinu kako bi se borio protiv Sotone. Taj delić doktrine koji uobičajeno izgovaraš ne pomaže ti; kad je reč o suočavanju sa takvim stvarima, osim što plačeš, jedino što činiš jesu tvoje osećanje da ti je naneta nepravda i to što se žališ – to je beskorisna kukavica. Beskorisne kukavice često imaju nekoliko ispoljavanja, a to su im i glavne karakteristike. Kao prvo, plaču. Kao drugo, osećaju da im je naneta nepravda. Kao treće, u svom srcu prigovaraju. U svom srcu takođe govore: „Gde si Ti, Bože? Zašto Ti do mene nije stalo? Sotona me je užasno povredio, ne mogu da nastavim da živim. Molim Te, spasi me brzo!” Bog kaže: „Ti si beskorisna kukavica, otpad zamotan u ljudsku kožu. Ako veruješ u Boga, čega se plašiš? Čega se to treba plašiti u vezi sa Sotonom?” Koje god zavere i spletke da Sotona koristi u svom delovanju, mi se ne plašimo. Imamo Boga, imamo istinu. Bog će nam dati mudrost. Bog je nad svime suveren; sve je pod Božjom orkestracijom. Čega se plašiš? Plakanje jedino pokazuje da si kukavica i da si nesposoban; obično si smeće, vazduh potrošen uludo! Plakanje označava da sa Sotonom praviš kompromis i da Sotonu preklinješ za milost. Dopadaju li se Bogu takve beskorisne kukavice? (Ne.) Bog te vidi kao beskorisnu kukavicu, kao glupaka, obično smeće, koji ne daje nikakvo svedočenje i u sebi nema nikakve mudrosti. Šta se desilo sa istinom koju si shvatio? Zar nisi dovoljno čuo o ispoljavanjima antihristȃ i Sotone koja Bog razotkriva? Zar ove stvari ne shvataš niti možeš da ih prozreš? Zar ne znaš da su to Sotone? Čega se plašiš ako znaš da su oni Sotone? Zašto se ne bojiš i ne plašiš Boga? Zar se ne bojiš da ćeš, plašeći se Sotone, uvrediti Boga? Nije li to rđavost? Kad takve situacije nastupe, plašiš se i nemaš rešenje, nemaš nimalo mudrosti niti ikakve protivmere. Šta si zadobio slušajući propovedi sve ove godine? Da li je sve to bilo uzalud? Mogu li takve beskorisne kukavice da budu postojane u svom svedočenju? (Ne.) Kad je reč o situacijama u kojima Sotone i zli ljudi manipulišu izborima i sabotiraju ih, bilo da si sasvim sȃm i bespomoćan ili da uz sebe zaista imaš nekoliko braće i sestara koji misle isto što i ti, nemoj da žuriš da stupiš u akciju. Kao prvo, nauči da čekaš. Kao drugo, nauči da tragaš. Tokom perioda čekanja i traganja, ne napuštaj svoju dužnost. Šta znači čekati? Znači čekati da Bog pripremi pravi vremenski trenutak i priliku. A za čim treba da tragaš? Tragaj za načelima i za putem koje treba da primenjuješ u veri i u sleđenju Boga; tragaj za načinom na koji treba da postupiš kako bi bio u skladu sa Božjim namerama, kao i za načinom postupanja kako bi se borio protiv Sotone i protiv sila antihristȃ, ne bi li konačno savladao Sotonine sile i postao pobednik. Ako si sȃm, moraš više da se moliš Bogu, da čekaš i da tragaš. Ako postoji dvoje ili troje drugih ljudi koji misle isto što i ti, možete zajedno da razgovarate u zajedništvu, da se molite, čekate i tragate. Kad Bog pripremi odgovarajući trenutak, od Boga zatraži snagu i mudrost tako da sve što radiš i svaka reč koju izgovoriš budu primereni. Na taj način, kao prvo, ispunjavaš svoju dužnost stvorenog bića, a kao drugo, ujedno možeš snažno i delotvorno da razotkriješ Sotonu, da temeljno razotkriješ i osujetiš zavere Sotoninih slugu i antihristȃ. Da li je ovo primereno? Ove metode, načini, putevi i načela su vam saopšteni, a od vas zavisi kako ćete ih primenjivati. Da li je ovaj put dovoljno jasan? (Jeste.) Dakle, kad se sa takvim stvarima susretnete, praktično postupajte shodno ovom načelu. To je lako postići.

Tokom svakih crkvenih izbora, kako starešine, tako i delatnici, kao i Božji izabrani narod, imaju odgovornost i obavezu da štite izborni posao. Starešine i delatnici moraju da preuzmu posao razgovora u zajedništvu o istini i o izbornim načelima; pripadnici Božjeg izabranog naroda treba da postave sva pitanja koja imaju, a zatim, kako bi se ova pitanja rešila, u zajedništvu treba razgovarati o istini. Jedino se na ovaj način može osigurati nesmetan tok izbora. Kao prvo, starešine i delatnici treba strogo da se pridržavaju izbornih načela Božje kuće i da posao svakih izbora u Božjoj kući sprovode na osnovu ovih načela. Kao drugo, moraju da se čuvaju i od zlih ljudi i antihristȃ koji manipulišu izborima i sabotiraju ih. Ovi pojedinci su Sotonine sluge, pripadaju Sotoninoj družbi. Od njih starešine i delatnici moraju strogo da se čuvaju i da s njima budu na oprezu, da uvek budu budni pri njihovim pokušajima da tokom izbora iza kulisa stvarima manipulišu i odaju se nekim sumnjivim, skrivenim radnjama kako bi potajno lažirali ovaj proces. Ako se ispostavi da su zli ljudi zaista manipulisali izborima, što je dovelo do isključenja onih koji su pravedno izabrani i većina ljudi je zaluđena, pa je pogrešan pojedinac – onaj koji je nepodesan za ovaj položaj — izabran za starešinu, ukoliko dođe do takve situacije, rešenje i dalje postoji. Treba razotkriti pravo stanje izabrane osobe. Ako se većina ljudi složi, mogu se održati ponovljeni izbori. Izbori kojima manipulišu Sotona i zli ljudi nisu rezultat izbora kakve crkva uobičajeno sprovodi na osnovu istina-načela. To nije pozitivna stvar i, pre ili kasnije, oni će biti ogoljeni, razotkriveni i poništeni. Verujući u ovo, ako naiđeš na takve situacije, kako treba da postupiš? U svako vreme i na svakom mestu treba da budeš spreman da se boriš protiv Sotone, a ne samo da sediš skrštenih ruku. Ako si slabić, smetenjak ili beskorisna kukavica, sa njima bi mogao da napraviš kompromis i da se urotiš, ili bi oni u toj meri mogli da te potuku da postaneš negativan i nemoćan da se oporaviš. Neki ljudi naprosto sede skrštenih ruku i kažu: „I tako ne mogu da postanem crkveni starešina. Svejedno mi je ko god da tu funkciju obavlja. Ko god da ima tu sposobnost, neka izvoli i obavlja je! Ako antihrist želi da je obavlja, to nema nikakve veze sa mnom i dokle god me on ne uklanja, nemam ništa protiv.” Ti koji ovo govore ništa ne valjaju. Ne mogu ni da zamisle kakve bi posledice usledile ako bi antihrist obavljao funkciju starešine, niti uticaj koji bi to imalo na njihovu veru u Boga i njihovo spasenje. Jedino ljudi koji shvataju istinu mogu stvari da uvide onakvima kakve jesu. Oni će reći: „Ukoliko antihrist postane crkveni starešina, zbog toga će patiti Božji izabrani narod. Naročito će oni koji streme ka istini, oni koji imaju osećaj za pravdu i oni koji spremno izvršavaju svoju dužnost svi redom biti potisnuti i izopšteni. Poželjni će biti samo smetenjaci i oni koji drugima hoće da ugode i dospeće u kavez i pod kontrolu antihristove moći.” Međutim, oni koji ne streme ka istini nikad ne vode računa o ovim stvarima. Oni razmišljaju ovako: „Čovek veruje u Boga kako bi bio spasen. Svako ide svojim putem. Čak i ako antihrist postane starešina, to na mene neće uticati. Dokle god ne radim loše stvari, on ne može da me potiskuje niti izopšti, a ne može ni da me ukloni iz crkve.” Da li je ovo ispravno gledište? (Nije.) Ako niko od pripadnika Božjeg izabranog naroda nije zabrinut zbog crkvenih izbora, kad antihristu dozvole da preuzme moć, kakve će biti posledice? Hoće li stvar biti zaista onako jednostavna kakvom je ljudi zamišljaju? Kakve će promene pretrpeti crkveni život? Ovo se neposredno odnosi na život-ulazak Božjeg izabranog naroda. Šta će se dogoditi ako u crkvi vlada antihrist? U toj crkvi više neće vladati istina niti će vladati Božje reči – umesto toga, tamo će vladati bezvernici i Sotona. Iako se na okupljanjima i dalje mogu čitati Božje reči, antihrist kontroliše pravo govora. Može li antihrist u zajedništvu jasno da razgovara o istini? Može li Božjem izabranom narodu da dozvoli da slobodno i bez ustezanja razgovara o istini? To je nemoguće. Kad antihrist jednom stekne vlast, dolaziće do sve više i više prekida i ometanja, rezultati crkvenog života će se sve više smanjivati i pripadnici Božjeg izabranog naroda na okupljanjima neće mnogo toga požnjeti, a to će izazvati poteškoće u njihovom život-ulasku. Problemi Božjeg izabranog naroda će se umnožavati i ostati nerešeni, a uznemiriće se i neki koji su u stanju da primenjuju istinu; atmosfera crkvenog života sasvim će se promeniti, kao da su se tamni oblaci nadvili da zaklone sunce. Hoće li u tom slučaju i dalje biti uživanja u crkvenom životu? Ono će sasvim sigurno biti dovedeno u pitanje, i to ne u beznačajnoj meri. Oni koji streme ka istini u crkvi postaju manjina. Ako ovu manjinu budu potiskivali i izopštavali, može se reći da će crkveni život sasvim izostati. Ukoliko ovu posledicu ne mogu da sagledaju, ljudi neće pridavati značaj izborima niti će za njih mariti. Ako o izborima većina ljudi ozbiljno ne razmišlja, ne pridržava se načela, prema izborima se odnosi veoma negativno i bespogovorno radi ono što govore lažne starešine i antihristi, jednom kad zli ljudi ili oni koji ne vole istinu postanu crkvene starešine, većina pripadnika Božjeg izabranog naroda će u svom život-ulasku pretrpeti gubitke. Prema tome, rezultati crkvenih izbora neposredno utiču na život-rast Božjeg izabranog naroda i na budućnost crkve. Božji izabrani narod ovo treba jasno da sagleda i ne sme nipošto da usvoji negativan stav. Neki smetenjaci ovu stvar ne mogu da prozru; uvek se oslanjaju na sopstvene uobrazilje, razmišljajući: „U crkvi su svi iskreni vernici, pa svako može da bude izabran; dokle god je brat ili sestra, svako može da bude starešina.” Oni crkvene izbore posmatraju suviše pojednostavljeno, što dovodi do brojnih negativnih, pogrešnih ideja i gledišta. Ako za starešine i delatnike zaista budu izabrani lažne starešine i antihristi, crkveni posao će pretrpeti štetu i to će neizbežno nauditi život-ulasku Božjeg izabranog naroda. U tom trenutku, ljudi će uvideti u kojoj meri je važno izbore održavati u skladu sa načelima.

U svakoj crkvi ima ljudi koji hoće da ugode drugima. Ti ljudi koji drugima hoće da ugode nisu pronicljivi u pogledu zlih ljudi koji manipulišu izborima i prekidaju ih. Čak i ako poseduju neznatnu pronicljivost, to zanemaruju. Prema svim problemima koji nastaju na crkvenim izborima, njihov stav glasi: „Ako te lično ne dotiču, pusti stvari neka idu svojim tokom.” Njima je nevažno ko će postati starešina, smatraju da to nema nikakve veze s njima. Ne smeta im sve dok mogu srećno da nastave sa svojim svakodnevnim životom. Šta mislite o ovakvim ljudima? Jesu li to ljudi koji vole istinu? (Nisu.) Kakvi su to ljudi? Oni su ljudi koji hoće da ugode drugima, a mogu se nazvati i bezvernicima. Ti ljudi ne streme ka istini; jedino nastoje da žive lagodnim životom, žudeći za telesnim udobnostima. Previše su sebični i odviše prepredeni. Postoji li mnogo takvih ljudi u društvu? Koja god politička partija da je na vlasti, ko god bio funkcioner, njima su takvi omiljeni; mogu vrlo uspešno da održavaju svoje društvene odnose i da žive udobno; kakav god politički pokret da nastane, oni se u njega ne upliću. Kakvi su ovo ljudi? To su najlažljiviji, najprepredeniji ljudi, poznati kao „ljigave jegulje” i „stare guje”. Žive prema Sotoninim filozofijama i ne pridržavaju se nikakvog načela. Ko god da je na vlasti, oni mu ugađaju, dodvoravaju mu se, ističu njegove zasluge. Svoje pretpostavljene isključivo brane i nikada ih ne vređaju. Koliko god zla da njihovi pretpostavljeni učine, tome se ne protive niti to podržavaju, zadržavajući svoje misli skrivene duboko u sebi. Kod god da je na vlasti, taj im postaje omiljen. Takvi ljudi se dopadaju Sotoni i đavolskim carevima. Zašto se takvi ljudi dopadaju đavolskim carevima? Zato što im ne kvare nikakve poslove i ne predstavljaju nikakvu pretnju. Takvi su ljudi neprincipijelni, nemaju nikakvo uporište za sopstveno ponašanje, a nemaju ni integritet ni dostojanstvo; samo slede društvene trendove i klanjaju se đavolskim carevima, prilagođavajući se njihovom ukusu. Zar takvih ljudi nema i u crkvi? Mogu li takvi ljudi da budu pobednici? Jesu li oni dobri Hristovi vojnici? Jesu li svedoci o Bogu? Kad zli ljudi i antihristi promole svoje glave i ometaju crkveni posao, mogu li takvi ljudi da ustanu i da protiv njih povedu rat, da ih razotkriju, razaznaju i da ih se odreknu, da stave tačku na njihova zla dela i da za Boga svedoče? Sasvim sigurno ne mogu. Te ljigave jegulje nisu od onih koje će Bog usavršiti, niti su od onih koje će On spasti. Oni za Boga nikad ne svedoče niti podupiru interese Njegove kuće. U Božjim očima, ti ljudi nisu oni koji Njega slede niti su oni koji Mu se pokoravaju, već su oni koji slepo izazivaju nevolje, članovi Sotonine bande – i upravo će njih Bog ukloniti po završetku Svog dela. Takvim bednicima Bog ne pridaje značaj. Oni nemaju ni istinu ni život; zveri su i đavoli; nedostojni su da ih Bog spase i da uživaju u Njegovoj ljubavi. Prema tome, Bog takve ljude s lakoćom odbacuje i uklanja, a crkva treba odmah da ih ukloni kao bezvernike. Oni za Boga nemaju iskreno srce, pa hoće li im Bog obezbediti pravu podršku? Hoće li ih On prosvetiti i pomoći im? Neće. Kad tokom crkvenih izbora dođe do uplitanja i ometanja i izborni rezultati budu pod kontrolom i uticajem zlih ljudi, ti ljudi neće nipošto stati na Božju stranu kako bi zaštitili interese Božje kuće. Nipošto se neće pridržavati istina-načela kako bi se borili protiv zlih ljudi i antihrista, i kako bi se do kraja borili protiv Sotoninih sila. To nipošto neće učiniti, za to nemaju hrabrosti. Prema tome, oni koji mogu da svedoče o Bogu takve ljude treba da razaznaju i s njima u zajedništvu ne treba da razgovaraju o istinama koje shvataju niti o svom razaznavanju Sotone. Biće beskorisno čak i ako s njima budeš razgovarao o ovim stvarima; oni se neće prikloniti istini. Pri izboru saradnika i partnera, takve ljude treba da zaobiđeš, a ne da ih odabereš. Zašto ne treba da ih odabereš? Zato što su ljigave jegulje; oni neće stati na Božju stranu, neće se prikloniti istini i neće se srcem i umom udružiti sa tobom kako bi se borili protiv Sotone. Budeš li im poverio ono što ti je u srcu, glup si i postaćeš predmet Sotoninog ismevanja. Sa takvim ljudima nemoj razgovarati o istini, nemoj ih ohrabrivati i u njih nemoj polagati nikakve nade, jer Bog takve ljude uopšte ne spasava. Oni svojim srcem i umom nisu ujedinjeni sa Bogom; samo su publika koja iz daljine posmatra žestinu borbe; oni su ljigave jegulje. Takvi ljudi se ubacuju u Božju kuću samo da bi posmatrali uzbudljivost trenutka i da bi bezumno izazivali nevolje. Ne poseduju osećaj za pravdu, kao ni osećaj odgovornosti; nemaju saosećanja čak ni za one dobre ljude kojima su zli ljudi naudili. Takve ljude je najprikladnije nazvati đavolima i Sotonama. Bude li zle ljude razotkrivao neko ko ima osećaj za pravdu, oni ga u tome čak neće ohrabrivati niti će ga podržavati. Stoga ovim ljudima nikad ne veruj; oni su ljigave jegulje, kameleoni, stare guje. Nisu iskreni Božji vernici, već Sotonine sluge. Ti ljudi ne mogu nikad da budu spaseni i Bog ih ne želi; ovo je jasna Božja želja. Takvi ljudi verovatno postoje u većini crkava. Osvrni se oko sebe u svojoj crkvi da bi ih pronašao. Kad ti se nešto dogodi, sa njima nikad u zajedništvu ne razgovaraj o istini niti im stavljaj do znanja šta se zaista događa sa tobom. Prema takvim ljudima budi oprezan i kloni ih se. Potraži one koji istinski veruju u Boga i koji imaju osećaj za pravdu – kad takvi primete da su interesi Božje kuće narušeni, da su crkveni posao i poredak crkvenog života ometeni ili izmanipulisani, uznemiriće se i naljutiti; oni iz dubine duše mrze ove zle ljude koji ometaju crkvu; žele da ustanu i te zle ljude razotkriju i čeznu da pronađu ljude koji shvataju istinu kako bi se s njima ujedinili i borili protiv zlih demona. U zajedništvu razgovaraj sa takvim ljudima i udružite se u borbi protiv Sotone. Ovi su ljudi pobednici, dobri Hristovi vojnici; jedino za ove ljude postoji mesto u Hristovom carstvu. Ti koji drugima hoće da ugode, stare guje, kameleoni i oni koji su tupi i glupi, svi redom su razotkriveni; oni su predmeti koji će biti uklonjeni. Oni nisu braća i sestre, nisu ljudi Božje kuće, već bezvernici i oportunisti nedostojni poverenja. Ovo je način postupanja sa ovim ljudima: ako su u stanju da čine zlo, pročistite ih iz crkve; ako nisu zli ljudi i ne slede zle ljude u ometanju crkve, u crkvi mogu privremeno da ostanu dok čekate da se pokaju. Kao prvo, posmatrajte i dokučite naravi ovih ljudi, njihovu ljudskost i njihova gledišta i stavove prema raznim stvarima, upotrebljavajući pronicljivost da otkrijete suštinu takvih ljudi. U isto vreme, kad zli ljudi manipulišu izborima i prekidaju ih, budno pratite ove koji hoće da ugode drugima i koji stoje na strani zlih ljudi, ponašajući se kao njihove pokorne sluge i saučesnici. U najkraćem, u slučaju svih neprikladnih ponašanja zlih ljudi koji manipulišu izborima i prekidaju ih, neophodno je koristiti pronicljivost u skladu sa Božjim rečima; kad jasno uvidite njihovu suštinu, znaćete kako da shodno načelima s njima pravilno postupite.

U zajedništvu smo upravo razgovarali o nekim pojavama manipulisanja izborima i njihovog sabotiranja i o postupcima pojedinih ljudi. Iako time nisu obuhvaćeni svi aspekti, u osnovi smo razgovarali o načelima za rešavanje ovih problema. Kad u crkvi otkrijete ljude koji manipulišu izborima i sabotiraju ih, treba da ustanete i da ih ograničite. Nemojte biti popustljivi niti se ponašajte kao oni koji drugima hoće da ugode. Čim se pojavi tendencija da neko stalno pokušava da izborima manipuliše i da ih sabotira, braća i sestre treba zajednički da ustanu i da ga razotkriju. Ako taj neko to čini u stanju zbunjenosti, ne znajući da se to podvodi pod manipulisanje izborima i njihovo sabotiranje, to možete da mu objasnite na sledeći način: „To što radiš je manipulisanje izborima i njihovo sabotiranje. Nemoj igrati ulogu Sotoninog sluge. Ovo je izbor crkvenih starešina, a ne izbor gradonačelnika ili gradskih čelnika. Božja kuća ima sopstvene propise i svoja načela za obavljanje ovog posla. U to ne treba uplitati ljudske namere; u ovom poslu treba strogo da poštujemo istina-načela. Ako si lošeg kova i ne možeš da shvatiš istina-načela, odnosno ako si star i smeten, nedostaje ti inteligencija za učešće na izborima, onda možeš da se uzdržiš i da naprosto sačekaš rezultate, ali ni u kom slučaju izborima ne treba da manipulišeš ni da ih sabotiraš, kao ni da izazivaš prekide i ometanja; to su zla dela i Bog to prezire. Takva su zla dela osuđena za sva vremena; nemoj nikada da budeš takav čovek niti da slediš ovaj put. Ako si zaista ljudsko biće, nemoj se baviti manipulacijom izborima i njihovim sabotiranjem; kad se to jednom obistini, bićeš označen kao Sotonin sluga i bićeš uklonjen iz crkve.” Ako budu otkriveni ljudi koji izborima manipulišu i sabotiraju ih, sa onima među njima koji su lošeg kova i koji ne shvataju šta se zapravo dogodilo može se u zajedništvu razgovarati s ljubavlju, oni se mogu podržati, obezbediti i može im se pomoći. Međutim, šta je sa onima koji su, uprkos tome što su sasvim upoznati sa istina-načelima, ipak svesno manipulisali izborima i sabotirali ih, zanemarujući čak i upozorenja u tom smislu? I za njih postoji rešenje: više im neće biti dozvoljeno učešće na izborima; oduzmite im izborna prava. Ukratko, svi činovi manipulisanja izborima i njihovog sabotiranja moraju se jednoobrazno razaznati, zaustaviti i ograničiti kako bi se data situacija preokrenula. Kako bi se sprečili pogrešni izborni rezultati i ometanje i narušavanje crkvenog posla, postojanje takvih ponašanja i postupaka u crkvi se ne sme dozvoliti.

A. Rezime o raznim ljudima, događajima i stvarima koji izazivaju prekide i ometanja

Dvanaestom odgovornošću starešina i delatnika obuhvaćeni su razni ljudi, događaji i stvari koji prekidaju i ometaju Božje delo i normalan crkveni poredak. Za potrebe razgovora u zajedništvu, sve to smo podelili na jedanaest pitanja. Problemi ili slučajevi prekida i ometanja navedeni u svakom pitanju obuhvataju ljudsko obavljanje dužnosti i njihovu iskrenu veru u Boga. Zašto su oni tako pedantno razvrstani? Zašto sam svako ovo pitanje predvideo za razgovor i za detaljnu analizu? Sudeći prema nazivu svakog pitanja, ljudskost onih ljudi koji rade ove stvari nije dobra. Osim kad je reč o prvom pitanju – često skretanje sa teme kad se u zajedništvu razgovara o istini, koje se ne smatra ozbiljnim – sva ostala su, po svojoj prirodi, prilično ozbiljna. Po svojoj prirodi, sva ova ispoljavanja podvode se pod izazivanje prekida i ometanja i sva ona predstavljaju prekide i ometanja crkvenog posla, zbog čega ih pominjemo u razgovoru u zajedništvu i ponaosob detaljno analiziramo. Kad se u crkvenom životu ili tokom izvršavanja nečije dužnosti pojave ovi problemi, ljudi treba da budu naročito oprezni i da ih raspoznaju i prozru. Kad zapaze takve događaje koji izazivaju prekid i ometanje, ljudi treba da ustanu i da ih ograniče. Kad je reč o prvom problemu, „čestog skretanja sa teme kad se u zajedništvu razgovara o istini”, ljudi to ponekad ne čine namerno, a prateće okolnosti i priroda toga nisu previše ozbiljni; međutim, ako ti ljudi često skreću s teme i govore nepovezano, izazivajući nervozu kod onih koji ih slušaju, i time se u crkvenom životu ne postižu dobri rezultati, onda to uzrokuje posledice prekidanja i ometanja crkvenog posla. Ostale probleme ne treba čak ni pominjati; svaki od njih ponaosob je dovoljan da predstavlja prekidanja i ometanja crkvenog posla i poretka crkvenog života. Stoga je o svakom od ovih problema neophodno detaljno razgovarati u zajedništvu, analizirati ih i raščlaniti. Kad nastupi zlonameran slučaj, ako razaznaješ i prepoznaješ zla dela kojima se crkva ometa, treba da ustaneš kako bi ih zaustavio i ograničio. U širem smislu reči, ovo predstavlja izvršavanje dužnosti stvorenog bića; u užem smislu, to u najmanju ruku predstavlja ispunjenje dužnosti i odgovornosti pripadnika crkve. Nije li to ono što bi trebalo da budeš u stanju da učiniš? (Jeste.) Kakve su posledice ako to nisi u stanju da učiniš? Kako treba da okarakterišemo to što nisi u stanju da to učiniš? U najmanju ruku, to znači da si smetenjak; a povrh toga, beskorisna si kukavica koja se plaši Sotone. I ne samo to, kad se pojave Sotone i đavoli da bi ometali Božje delo i normalan crkveni poredak, ti ostaješ ravnodušan i bespomoćan, u tebi nema nikakve reakcije i nemaš veru i hrabrost da ustaneš da se boriš protiv Sotone i da svedočiš za Boga. U tom slučaju si beskorisna osoba, nisi dostojan da budeš Božji sledbenik.

U dvanaestoj odgovornosti starešina i delatnika navedene su razne vrste slučajeva u crkvi kojima se prekida i ometa Božje delo. Svaki od ovih slučajeva sadrži stavove starešina i delatnika, kao i one obične braće i sestara, prema Bogu. On takođe sadrži stav svake osobe prema sopstvenoj dužnosti i odgovornosti, kao i njen stav i gledište prema ovim negativnim događajima i stvarima koji ometaju rad Božje kuće. Naravno, on obuhvata i činjenicu da li čovek koji godinama veruje u Boga i sluša propovedi ima dovoljan rast i veru da se bori protiv Sotone i da za Boga svedoči kad nastanu ovi negativni događaji i stvari. Da li su ovim obuhvaćeni ključni problemi? Obuhvaćeni su čovekov stav i put kojim on ide, kao i njegov stav prema Bogu, prema istini i prema svojoj dužnosti. Prema tome, pošto čujete ove reči, treba da shvatite da su ovo Božji zahtevi prema ljudima. Prema njima se nemojte odnositi kao da su doktrine, pravila ili propisi koje treba izvršavati i sprovoditi, već o njima dodatno razmišljajte kako biste shvatili istinu, a zatim ih primenjujte i u njih ulazite, ispunjavajući time Božje zahteve. Kad zli ljudi prekidaju i ometaju crkveni posao, nemojte samo sedeti skrštenih ruku, nemojte raznim izgovorima izbegavati sopstvene odgovornosti, navodeći da u Boga verujete tek odnedavno, da ste mali rastom ili da ste još uvek mladi i tome slično. Kad Bog ispituje posao, kad orkestrira okruženja da bi video tvoj stav, On ne gleda koliko si star, koliko godina u Njega veruješ, odnosno koju cenu si jednom platio i koje si zasluge stekao; Bog želi tvoj stav u tom trenutku. Ako pod uobičajenim okolnostima nikad nisi razmišljao o ovim stvarima, niti si za njima tragao, i kroz svaku stvar prolaziš u smetenom stanju ne zadržavajući ništa, ne tragajući za istinom, ne izvlačeći pouku niti uzimajući zaozbiljno razna okruženja koja je Bog orkestrirao, ako bežiš kad uočiš zle ljude kako izazivaju ometanja i prekide, Božjoj kući to nikad ne prijavljuješ niti iskazuješ svoj stav, u tom slučaju, iako u tom zlodelu nisi učestvovao, tvoje ponašanje povodom ove stvari uveliko je otkrilo tvoj stav i gledište – ti si posmatrač koji se zalaže za Sotonu. Bog sve ispituje i Njega ne možeš da prevariš. Prema tome, kad se ove negativne stvari dogode, kad otkriješ razne ljude, događaje i stvari koji prekidaju i ometaju crkveni posao i normalan poredak crkvenog života, time se jasno razotkriva tvoj stav prema Bogu. U Boga možda veruješ tek odnedavno, prilično si mlad i mali rastom, ali, kad se te stvari dogode, ako postupaš shodno načelima i nastojiš da zaustaviš, ograničiš ili čak da razotkriješ te zle ljude, preuzimajući rizike i zanemarujući sopstvenu bezbednost ne bi li ustao i zaštitio interese Božje kuće – ako imaš ovakvo srce, onda će tvoj stav prema Bogu, kao i tvoja rešenost da za Boga svedočiš i da se boriš protiv Sotone postati svedočanstvo vidljivo ljudima i Bogu. Ljudska zla dela, njihovo varanje i skrivanje od Boga, njihovo izbegavanje odgovornosti, njihova predaja i popuštanje Sotoni kad čini zlo – sve to će Bog videti i ta zla dela će jednog dana biti naplaćena i presuđena. Ali isto tako, kad ljudi ustanu protiv Sotoninih prekida i ometanja da bi se zauzeli za Božju kuću i za braću i sestre, kad se bore protiv Sotone kako bi zaštitili interese Božje kuće, tragajući za istinom s težnjom da za Boga svedoče, čak i ako se ponekad osećaju bespomoćno i usamljeno, nemaju mudrost, imaju tek površno shvatanje istine, ili žele da u zajedništvu razgovaraju o istini ali ne mogu jasno da se izraze, zbog čega ih neki ismevaju i gledaju s visine, u Božjim očima se to vidi kao njihova iskrenost i On ove postupke i ponašanja posmatra kao dobra dela. Zla dela će jednoga dana dobiti presudu i ta zla dela će imati svoj zaključak pred Bogom, a isto važi i za dobra dela – s tim da će krajnji zaključak za obe vrste ovih ponašanja biti sasvim drugačiji. Zla dela će dobiti zasluženu odmazdu, dok će dobra dela biti nagrađena povoljnim tretmanom. Za svakog čoveka, Bog je to još odavno odredio, iščekujući jedino da tokom perioda Božjeg dela razna ljudska ispoljavanja postanu utvrđene činjenice kako bi nagradio dobro a kaznio zlo.

U dvanaestoj odgovornosti starešina i delatnika pobrojano je jedanaest pitanja u vezi sa ljudima, događajima i stvarima koji prekidaju i ometaju crkveni posao. Da li je ovih jedanaest pitanja važno? Da li se njima ljudi jasno otkrivaju? Kad o svakom pitanju razgovarate u zajedništvu, trebalo bi da se oko toga više potrudite kako biste jasno shvatili istinu. Time je obuhvaćen način na koji ljudi podržavaju pravdu i pozitivne stvari i način na koji podržavaju Božje svedočanstvo; takođe je obuhvaćen način na koji ljudi ustaju da se bore protiv Sotone, razotkrivaju i raskrinkavaju Sotonino lice i zaustavljaju i ograničavaju Sotonina zla dela – obuhvaćena su ta dva aspekta. Kad Sotona prekida i ometa crkveni posao, da li ti imaš neku ulogu? Koju ulogu imaš? Jesi li učinio to što Bog od tebe zahteva? Jesi li ispunio obaveze i odgovornosti koje Božji sledbenik treba da ispuni? Kad se ovi problemi pojave, da li praviš kompromise, izglađuješ stvari i zauzimaš umeren stav poput onog koji drugima hoće da ugodi, ili ustaješ kako bi zaustavio i ograničio Sotonina zla dela, delujući složno s većim brojem iskrene braće i sestara kako biste zaštitili interese Božje kuće? Šta štitiš? Štitiš li interese zlih ljudi, Sotonine interese ili štitiš interese Božje kuće? Dogodi li se bilo šta čime se prekida ili ometa crkveni posao, a ti ništa ne činiš, postupajući samo kao onaj koji drugima hoće da ugodi i štiteći sebe, starajući se da uspešno očuvaš svoje međuljudske odnose i ostaneš nepovređen, bez osećaja ikakve brige ili zabrinutosti o tome da se crkveni posao ometa, bez ikakve mržnje ili besa prema zlim delima zlih ljudi, bez ikakvog bremena u vezi sa interesima Božje kuće i sve braće i sestara, bez ikakvog osećaja da si Bogu tako mnogo dužan i bez osećaja ikakvog samoprekora, onda si u opasnosti. Ako si u Božjim očima onaj koji drugima hoće da ugodi u pravom smislu te reči, koji pasivno i skrštenih ruku posmatra sve što se događa i to izbegava, i nijednu svoju odgovornost ni obavezu uopšte ne ispunjavaš, onda zaista jesi u opasnosti i postoje veliki izgledi da će te Bog ukloniti. Bude li se u Bogu javila misao u kojoj nema čak ni nameru da ti dozvoli da službuješ i od tebe Mu je muka, u tom trenutku ti je suđeno da budeš uklonjen, a to je veoma opasno! Kad Bog kaže da ljude poput tebe više ne želi da vidi, da ne ceni da ljudi poput tebe u Božjoj kući izvršavaju bilo koju dužnost ili da službuju, u nekom trenutku u ne tako dalekoj budućnosti, crkva te jednog dana može ukloniti, a to će promeniti tvoju sudbinu. Ovo je stoga što tvoj odnos sa Bogom više nije normalan ili zato što si se od Boga udaljio, izdao si Ga, pa je to dovelo do ovog rezultata. Možeš li da uvidiš ovu činjenicu? Kad ovu činjenicu uvidiš, nezavisno od toga možeš li da je prihvatiš, iz tvog srce će u trenu nestati sve tvoje lepe nade.

Kad počnu da veruju u Boga, srce svih ljudi obuzima žar. I premda svoje buduće odredište ili izglede ne mogu da vide, uvek osećaju da u Bogu imaju nekakav oslonac. Uvek teže lepim i pozitivnim stvarima. Otkud dolazi ova snaga? Ljudi ne znaju; to ne mogu da shvate: „Svi ljudi su isti, dele isti vazduh i žive pod istim suncem. Pa, zašto ove stvari nevernici nemaju u svojim srcima dok ih mi imamo?” Nije li ovo misterija? Ta snaga dolazi od Boga. U pitanju je i previše dragocena stvar; to nije nešto sa čime se ljudi rađaju. Da to imaju od rođenja, svi bi bili isti; među ljudskim rodom se ne bi pravila nikakva razlika između visokog i niskog, plemenitog i bednog, i ne bi bilo razlike između onih koji u Boga veruju i onih koji ne veruju. To što oni nemaju, ti možeš da poseduješ; možeš da imaš najdragoceniju stvar koja među ljudima postoji. Zašto se to naziva najdragocenijom stvari? Upravo zbog ove nade i očekivanja možeš da se usredsrediš na izvršavanje svojih dužnosti u Božjoj kući. To je najvažniji uslov da bi čovek mogao da postigne spasenje. Upravo zbog ovog očekivanja ti imaš priliku i nešto rešenosti da budeš spreman da se daješ za Boga, da izvršavaš svoju dužnost kao stvoreno biće i da budeš dobar čovek, čovek koji je spasen. To donosi neizmerne koristi. Pa, otkud ta stvar potiče? Potiče od Boga; data je od Boga. Međutim, kad Bog nekog više ne želi, ta stvar se oduzima. Taj više ne žudi za lepim stvarima niti ih očekuje; u njih više ne polaže svoje nade. Srce mu se zamrači i počinje da tone. Gubi elan da traga za bilo čim lepim ili pozitivnim, kao i za Božjim obećanjima. Postaje baš poput nevernika. Nakon što se ta stvar izgubi, može li on da ostane u Božjoj kući i nastavi da u Boga veruje i da Ga sledi? Nije li njegov put vere u Boga došao do kraja? Kad izgubiš ovaj preduslov rešenosti da stremiš, pretvaraš se u hodajući leš. Šta znači biti „hodajući leš”? Znači da više ne možeš da razumeš Božje reči. Kad ispunjavaš ovaj preduslov, ti možeš da razumeš Božje reči, imaš nadu, tvoja se vera može podstaći, a ovaj preduslov može da ti pruži motivaciju da stremiš ka istini. Međutim, kad ostaneš bez ovog važnog preduslova, ta motivacija nestaje. Nemaš elan ni interesovanje da slušaš Božje reči. Obećanja i očekivanja te više ne interesuju niti te motivišu. Za tebe su Božje reči postale neka teorija visokog ranga. Više im ne težiš i Bog te više ne prosvećuje. Iz Božjih reči ne možeš da zadobiješ nikakvu istinu. Zar za tebe ovaj put vere u Boga nije došao do samog kraja? Kad on dostigne ovu tačku, Bog te je već s gnušanjem odbacio; možeš li Boga i dalje da nateraš da se predomisli? Neće biti lako. Kad Bog utvrdi da neku osobu više ne želi, ona to oseća u svom srcu. Kad se ta stvar ukloni, tvoj stav prema raznim stvarima, kao što su verovanje u Boga, izvršavanje sopstvenih dužnosti i to da budeš spasen, biće sasvim drugačiji nego ranije. Dok razmišljaš o svom nekad strastvenom stremljenju, smatraćeš ga neobjašnjivim, neshvatljivim i neverovatnim. Kad ustanoviš da je ono neverovatno, upoređujući sada sebe sa onim što si nekada bio, tvoje će unutrašnje stanje pretrpeti kvalitativnu promenu; bićeš sasvim drugačija osoba, nećeš biti ista ona osoba kao nekoć. Zašto će se to dogoditi? Ne zato što se okruženje promenilo; ne zato što si ostario i postao veći spletkaroš; ne zato što si stekao više iskustva i životnih uvida, menjajući svoje misli i gledišta. To će se dogoditi zato što se Bog predomislio, Njegove su se misli promenile i promenili su se Njegov stav i očekivanja prema tebi. Dakle, uprkos sebi, postao si drugačija osoba. Posmatrajući to sada, ako osoba izgubi ono što joj Bog daje, a što ona smatra najmajušnijom, najbeznačajnijom stvari, ta će se osoba u tom trenutku naći zarobljena u patnji u kojoj nema nimalo sreće. Stoga, nemoj nikad da dosegneš ovu tačku. U suprotnom, možda osetiš da ti je sa pleća skinuto breme, da si oslobođen, opušten, da više ne moraš da veruješ u Boga ni da izvršavaš svoje dužnosti i da možeš da živiš slobodno i raskalašno poput nevernika, nalik ptici puštenoj iz kaveza. Međutim, to su samo privremena uteha, radost i lično ugađanje. Dok budeš nastavljao da ideš napred, pogledaj put pred sobom – hoćeš li i dalje biti ovako srećan? Ne, nećeš. Čekaju te teška vremena! Kad živiš pod vrhovnom vlašću Stvoritelja, kako god da Stvoritelj orkestrira stvari za tebe, šta god da ti On radi i kako god da ti On to radi, koliko god kušnji i nedaća da On donosi, koliko god patnje da trpiš, odnosno, čak i ako dođe do nerazumevanja, nesporazuma i drugih stvari, makar ćeš osećati da si u Božjim rukama, da je Bog tvoj oslonac i da ti je srce spokojno. Međutim, kad te Bog više ne želi i više nisi u stanju da shvatiš kako se Bog prema tebi ophodi, i kad izgubiš ovaj oslonac, to je kao da se oko tebe čitav svet ruši. Kao onda kad si bio dete i kad si samo razmišljao: „Mama je najdraža, mama brine o meni i voli me najviše, mama ne može da umre.” Nisi mogao da podneseš kad si čuo da ti se majka razbolela. Pomislio si da, ako ti majka zaista umre, nebo će se srušiti i nećeš moći da nastaviš da živiš. Isti način razmišljanja važi i za verovanje u Boga. U čovekovoj veri u Boga najveći mir i spokoj potiču iz oslanjanja na Boga, iz verovanja da je čovekova sudbina u rukama Stvoritelja. Čovekov osećaj postojanosti dolazi iz posedovanja ovog iskrenog poverenja i oslonca. Kad osetiš da su to poverenje i oslonac nestali i u srcu osećaš prazninu, poput tek iskopane rupe, zar se tvoje nebo nije srušilo? Kad izgubiš svoj oslonac, imaš li snage da nastaviš da živiš? Takvi ljudi su poput hodajućih leševa i samo pune stomake dok iščekuju sopstveni kraj.

Neki ljudi se danas uporno ponašaju nedolično i, dok izvršavaju svoje dužnosti, neprekidno čine zlo i prekidaju i ometaju crkveni posao nanoseći mu štetu, do te mere da interesima Božje kuće pričinjavaju velike gubitke. Bogu nikad nisu pokazali iskrenost ni odanost, a kamoli ikakvu pokornost. Stoga ih Bog nikad nije priznao. Oni su zli ljudi koji su se ubacili u Božju kuću s namerom da dobiju blagoslove. Bog im dozvoljava da u nju uđu kako bi Božji izabrani narod mogao da izvuče pouke i da stekne veću pronicljivost. Iako i sami pripadaju onima koji su pozvani, oni nisu izabrani zbog ponašanja koje uporno pokazuju. Kakvo je njihovo stanje? Možete da se raspitate; nijednom od njih se život ne odvija dobro. Kvalitet života onih koji se na Boga oslanjaju i koji u svakom trenutku i na svakom mestu dobijaju Njegovu opskrbu, suštinski se razlikuje od života onih ljudi koji ne dobijaju Božju opskrbu i pomoć i koji, pri suočavanju s raznim situacijama, uvek upadaju u bezdan. Oni koji ne dobijaju Božju opskrbu nemaju spokoja ni radosti, po ceo dan doživljavaju strah, nelagodu, nemir i zabrinutost. Kakvim životom oni žive? Da li je lako život provoditi u bezdanu? Ne, nije lako. I da se ovaj bezdan zanemari, neizmerno ćeš patiti čak i ako nekoliko dana zaredom provedeš u negativnosti. Prema tome, ceni sadašnji trenutak i ne propuštaj ovu veliku priliku. To što izvršavaš svoju dužnost u Božjem delu upravljanja dugom šest hiljada godina predstavlja čast. To je čast za svakog čoveka. Nije reč o ponižavanju; veoma je važan način na koji se odnosiš prema ovoj časti koju si od Boga dobio i način na koji na nju uzvraćaš. Bog te je uzdigao; ne propusti da uvažiš Njegovu dobrotu. Na Božju blagodat treba da znaš da uzvratiš. Kako na nju treba da uzvratiš? Bog ne želi tvoj novac ni tvoj život, niti želi ikakva nasleđena bogatstva koja se generacijama prenose kroz tvoju porodicu. Šta Bog želi? Bog želi tvoju iskrenost i odanost. Kako se ispoljavaju ova iskrenost i odanost? Kroz tvoju posvećenost da daš sve od sebe kako bi pokazao iskreno srce i postupao shodno Božjim rečima, bez obzira na to šta On govori. Šta su Božje reči? One su istina. Kad jednom priznaš i prihvatiš istinu, kako treba da je primenjuješ? Treba praktično da postupaš shodno istina-načelima. Postupaj baš onako kako Bog kaže. Kad se suočiš s raznim situacijama, nemoj da jedino na rečima primenjuješ istinu, a zatim postupaš shodno sopstvenoj volji, kasnije navodeći izgovore i izgovarajući zamaskirane i dvolične reči, kojima nedostaju iskrenost i odanost – Bog ne želi to da vidi. Kod čoveka je najdragocenija stvar njegova iskrenost. Kako treba da se ponaša iskrena osoba? Treba da radiš tačno ono što Bog nalaže, istrajno poštujući Božje reči. Čak i ako u poštovanju propisa preteraš, pa te drugi u određenoj meri smatraju blesavim, na to se ne obaziri. I dalje treba da se pridržavaš Božjih reči. Bog upravo želi ovu iskrenost od ljudi. Ako stalno spletkariš i ljigav si, nikad nisi spreman da u očima drugih deluješ blesavo, da istrpiš i najmanji gubitak u svojim interesima, u tom slučaju nisi u stanju da primenjuješ istinu jer ti nedostaje iskrenost. Neiskreni ljudi koji i dalje nastoje da varaju odveć su lukavi i Bogu se ne dopadaju. Kad primenjuju Božje reči, oni su izbirljivi, pa primenjuju jedino ono što im odgovara, dok sve ostalo izbegavaju. Obično su slatkorečivi i izgovaraju jedino bombastične ideje, ali kad problemi nastanu, kriju se, gubi im se trag, da bi se pojavili tek onda kad drugi reše te probleme. Kakvi su bednici takvi ljudi? Kad im je nešto isplativo, preuzimaju inicijativu i istupaju, od svih drugih su konstruktivniji. Međutim, kad su im lični interesi dovedeni u pitanje, povlače se i postaju negativni. Nestaju sve njihove milozvučne reči, a oni ostaju bez svog stava i sopstvenih gledišta. Bogu se takvi ljudi ne dopadaju. On bi radije imao nekog ko u očima drugih deluje blesavo, nego nekog ovako lukavog.

XII. Raspravljanje o politici

Završili smo razgovor u zajedništvu o jedanaest pitanja sadržanih u dvanaestoj odgovornosti starešina i delatnika. Pored tih jedanaest pitanja, dodaćemo još jedno. Iako u crkvenom životu ono nije uobičajeno, ovde ga treba istaći, čime ono postaje dvanaesto pitanje – raspravljanje o politici. Da li je u crkvenom životu primereno raspravljati o političkim temama? (Nije.) Crkveni život je namenjen čitanju Božjih reči, obožavanju Boga i razmeni čovekovog shvatanja o Bogu i iskustvenog znanja o Božjim rečima. Međutim, za to vreme, neki ljudi naširoko pričaju o politici, o stvarima kao što su političke situacije, političke ličnosti, političko okruženje, politička gledišta i politički stavovi. Da li je to primereno? Kad se raspravlja o temama da Bog ima suverenost nad svim stvarima i nad ljudskim rodom, neki ljudi mehanički primenjuju ideju da su i političke ličnosti u Božjim rukama, navodeći da i određene političke ličnosti veruju u Boga i slede Ga, pa čak pišu duhovne beleške i tome slično. Zar to druge ne zbunjuje? Postoje čak i neki koji kažu: „Mi hrišćani treba da podržimo ovog političara jer on ne samo da je vernik, već i štiti interese nas vernika. Na istoj smo strani i treba da ga podržimo i izaberemo.” U crkvenom životu oni čak uveliko promovišu ovu političku ličnost. Da li je to primereno? Da li hrišćani učestvuju u politici? (Ne.) Šta možete da učinite kako biste izbegli učešće u tome? Prvo, bez obzira na partiju koju podržavaš, odnosno kakvi su tvoji politički stavovi, nemoj ih unositi u crkveni život da bi o njima raspravljao. Naravno, još važnije je da se u crkvenom životu ne odvijaju debate među ljudima koji imaju različite političke stavove. Na primer, ako ti i neko drugi imate različite stavove i podržavate različite političke ličnosti, kad se međusobno vidite, možda ćete poželeti da o tome raspravljate; to jeste dozvoljeno, ali to nipošto ne smete da činite na okupljanjima. Vas dvoje možete da razmenjujete privatne poruke, možete da se sastajete i razgovarate, odnosno možete čak i da se svađate sve dok se ne zajapurite u licu, i niko se u to neće mešati; to je pravo građanina u demokratskom sistemu. Ali, tokom crkvenog života, ti nisi samo građanin neke zemlje; mnogo važnije, ti si pripadnik Crkve Svemogućeg Boga. U ovom okruženju, to je tvoj identitet. U crkvu ne unosi političke teme niti teme koje se odnose na političke ličnosti. To o čemu raspravljaš predstavlja jedino tvoje lično stanovište i gledište, a ne stanovište i gledište crkve. Crkvu politika ne zanima, kao ni bilo koji politički sistem, ličnost, vođa ili grupa, jer te stvari ne obuhvataju istinu i nevažne su za verovanje u Boga. U crkvi ne treba pominjati nijednu temu koja se odnosi na politiku. Neki kažu: „Znači, u redu je da se izvan crkvenog života svi sastaju i da o tome raspravljaju?” Najbolje je da to ne rade. Ako među nevernicima sa različitim političkim stavovima želiš da se uključiš u raspravu, to zavisi od tebe; to je tvoja sloboda i Božja kuća se u to neće mešati. Ali, dok su pripadnici crkve zajedno ili za vreme formalnog okupljanja, kao glavne teme ne pominji ove političke stavove ili argumente, i nemoj lažno da se pretvaraš da tvoji politički stavovi imaju ikakve veze sa Božjim rečima, sa istinom ili sa Božjom suverenošću. Tvoji politički stavovi nemaju apsolutno nikakve veze sa istinom, među njima nema ni najmanje dodirne tačke, pa se ne pretvaraj da su stvari drugačije!

Neki ljudi bi da pričaju o politici, ali kod kuće nemaju nikoga s kim bi o ovoj temi mogli da raspravljaju, pa do tog razgovora nikada ne može ni da dođe. Uvidevši da su braća i sestre svi odrasli ljudi, oni smatraju da su sebi pronašli kanal za raspravljanje o politici i za ispoljavanje svojih političkih stavova. Uzbuđeni zbog pronalaska ove dobre prilike, želja im je da razgovaraju o političkim stavovima, aktuelnim događajima i međunarodnoj situaciji. Kad o tome raspravljaju, razgovor započinju rečima: „Sve ovo je pod Božjom suverenošću. I politika ljudskog roda i ovi političari nalaze se pod Božjom suverenošću. Bog ih je odredio.” Nakon ovog uvoda, počinju naširoko da raspravljaju o politici i o aktuelnim događajima, pa zaključuju rečima: „Politika ne može da pobegne od Božje suverenosti; u svemu tome su dobre Božje namere.” Ako ljudi ne mogu da prozru ove stvari, o njima ne treba nehajno da govore. Kad se u zajedništvu razgovara o istini onda se razgovara o istini; nemojte raspravljati o politici niti o političkim ličnostima. Raspravljanje o politici nije razgovor u zajedništvu o istini, to je ljudsko zaluđivanje. Ako želiš da razgovaraš o politici, pronađi sebi grupu ljudi koji vole politiku, pa s njima razgovaraj; moći ćeš da razgovaraš do mile volje. S kojim ciljem o ovim temama uvek razgovaraš u crkvi? Da li namerno nastojiš da ljude navedeš da ti se dive i da te izaberu za starešinu? To znači da imaš skrivene motive! Ljudi koji vole da pričaju o politici jesu ljudi koji se ne bave svojim pravim zadacima i sasvim sigurno ne streme ka istini. Na crkvenim okupljanjima nikada nemojte raspravljati o političkim temama. Neki ljudi kažu: „Ako ne možemo da razgovaramo o demokratskim izborima, političkim sistemima i politikama slobodnih zemalja, šta je onda s politikom i skandalima visokih funkcionera u zemlji velike crvene aždaje, kao što su: koliko je zlata neki iskvareni funkcioner uzeo i koliko on ima ljubavnica? Možemo li da raspravljamo o ovim stvarima?” Zar ti se ove teme ne gade? Zašto ti je toliko stalo do ovih odvratnih stvari? Zašto prema zanimanju za ove stvari i prema čitanju o njima imam osećaj odvratnosti? Neki ljudi su naročito zainteresovani za ove stvari, one im nimalo nisu odvratne. Spremni su da o tim stvarima čitaju na internetu, radeći to kad god imaju vremena. Kad o ovim stvarima čitaju, u srcu osećaju prijatnost, sigurnost i ispunjenost. Kako to da se ne osećaju tako ispunjeno kad čitaju Božju reč? Nije li to pomalo podlo? Nije li ovo zanemarivanje pravih zadataka? U ova značajna vremena, raspoloženje bi ti popravila i obična šetnja u dvorištu, udisanje malo svežeg vazduha i uživanje u lepom prizoru. Međutim, neki ljudi odbijaju da rade ove stvari; umesto toga, kad god imaju malo slobodnog vremena, samo bulje u računar, gledaju vesti, skupljaju tračeve – za kog iskvarenog funkcionera je otkriveno da ima toliko i toliko ljubavnica, koliko imovine kog iskvarenog političara je zaplenjeno u njegovom domu, koji visoki zvaničnik velike crvene aždaje je koga srušio odnosno ko je koga likvidirao. Ovo su stvari za koje se najčešće interesuju. Nakon što ove informacije prikupe, osećaju se punim znanja, koje zatim svima istresaju na okupljanjima. Nije li ovo širenje otrova? Nije li sasvim normalno da ti đavoli čine zlodela? Neki ljudi kažu: „Normalno je da oni čine zlodela, ali ne bi mogao ni da zamisliš neke od užasnih stvari koje oni rade.” Koja je svrha da se one zamišljaju? Da li si mozak dobio da bi mogao da zamišljaš rđave stvari koje su oni u stanju da urade? Nije li ovo zanemarivanje tvojih pravih zadataka? To što znaš za neku nezamislivu rđavost, da li te to čini nadmoćnim? Šta iz toga možeš da zadobiješ? Zar se zbog toga nećeš osećati još više zgrožen? Tim ljudima koji zanemaruju svoje prave zadatke uvek je stalo do ovih razvratnih, podlih stvari sa političke scene. Zar nisu plitkoumni? Zašto uvek brineš o njihovim stvarima umesto da naprosto živiš sopstveni život? Nije li ovo glupo? Zar to ne pokazuje da nemaš pametnija posla? Neki ljudi kažu: „Velika crvena aždaja progoni vernike. Oni moraju da je mrze. Naravno da će vernici biti zainteresovani za skandale, korupciju, zlostavljanje i promiskuitet visokih funkcionera velike crvene aždaje, kao i za mutne radnje kojima se bave. Kad se ovi skandali razotkriju, zar vernici ne treba da kliču od radosti?” Da li u Boga veruješ i slediš Ga kako bi dobio ove stvari? U crkvi je najodvratnije razgovarati o političkim stvarima, a posebno o razotkrivenim skandalima visokih funkcionera velike crvene aždaje. O tome nipošto ne smeš da razgovaraš! A o tome ni sa Mnom nemoj da razgovaraš; to Mi se gadi! Kažem ti, o tome nemoj da razgovaraš i o tome nemoj čak ni da čitaš, jer će u suprotnom, pre ili kasnije, doći dan kad ćeš zažaliti što si o tome čitao. Kad zbog toga budeš zažalio, znaćeš kakav je osećaj; za takve stvari granica odvratnosti ne postoji. Od prekomernog slušanja takvih stvari i čitanja o njima nema nikakve koristi. Zašto kažem da nema nikakve koristi? Jer zbog zasipanja sopstvenog uma ovim odvratnim stvarima nećeš imati nikakvu želju da čuješ Božje reči. Iako i ove teme obuhvataju politiku, te su stvari još odvratnije. Ako o tim stvarima želiš da razgovaraš, idi pa s nekim nevernicima do mile volje razgovaraj o tome, njima govori šta god poželiš, ali o tim stvarima nikako ne razgovaraj u crkvenom životu niti među braćom i sestrama. Neki ljudi kažu: „Razgovor o poganim i rđavim delima visokih funkcionera velike crvene aždaje braći i sestrama pomaže da steknu pronicljivost i omogućava im da iskale svoj bes.” Koja je svrha u iskaljivanju besa? Je li iskaljivanje besa isto što i svedočenje? Jesu li to tvoja obaveza ili dužnost? Razgovor o tim stvarima je beskoristan, u njemu nema nikakve vrednosti. Koliko god da razotkrivaš rđava dela velike crvene aždaje, Bog to neće upamtiti. Naprotiv, budeš li govorio o tome kako si iskusio progon velike crvene aždaje, kako si se oslobodio od njenih zastrašivanja i pretnji i to prevazišao, i kako si se u takvom okruženju na Boga oslanjao i bio postojan u svom svedočenju, Bog to prihvata. Ali razgovor o politici nema nikakve veze sa život-ulaskom i Bog to ne prihvata. Neki ljudi kažu: „Ja razotkrivam iskvarenost funkcionera velike crvene aždaje, kako su na običan obrok potrošili desetine hiljada juana ili koliko troše na luksuzne hotele; je li to u redu?” Kakve veze bilo šta od toga ima sa tobom? Zar ovaj svet i ovo društvo nisu upravo takvi? Za koga se ti zalažeš? Ovo nije svedočenje za Boga, nije razotkrivanje suštine velike crvene aždaje, niti je to ispoljavanje buntovništva prema velikoj crvenoj aždaji. Nemoj ljude da zbunjuješ i nemoj da budeš licemer; ništa od ovoga nije primena istine. Nas se ne tiče korupcija iskvarenih funkcionera i političara, niti je to nešto što mi treba da razotkrivamo. Nemoj se baviti ovim stvarima. Te stvari kroz celu istoriju postoje u Sotoninom režimu i to što oni rade nema nikakve veze sa našim doživljavanjem Božjeg dela niti sa svedočenjem za Boga. Stoga, bez obzira na sve, ove teme nemoj mešati sa temom „buntovništva protiv velike crvene aždaje i njenog razotkrivanja kako bi se svedočilo za Boga” i ove neobične, odvratne i rđave stvari nemoj unositi u crkveni život, kao ni među braću i sestre, da bi o njima raspravljao. Ako zaista želiš da raspravljaš o politici, radi to sa nevernicima. U redu je koliko god da s onima koji imaju takve hobije i interesovanja o tome privatno razgovaraš. To su tvoj lični hobi i interesovanje; u pitanju su tvoja sloboda i pravo i niko se u to ne upliće. Ali tokom okupljanja i pred braćom i sestrama, o ovim stvarima ne raspravljaj. Čak i ako je neko spreman da to sluša, o njima nemoj razgovarati, jer to utiče na crkveni život i utiče na shvatanje istine pripadnika Božjeg izabranog naroda.

Bez obzira na to da li se ove teme odnose na politiku ili na skandale iz privatnih života političara, o njima u crkvenom životu nemojte raspravljati. Ako neko nije zainteresovan za sadržaj okupljanja u crkvenom životu i uvek bi radije da raspravlja o ovim stvarima, govoreći o njima na svakom okupljanju, šta braća i sestre treba da učine? Takve ljude treba da ograniče, uz reči: „Ovo je vreme za okupljanje, nemoj da govoriš o takvim glupostima. Ako o njima želiš da govoriš, idi kući i to radi tamo!” Šta ako takvi ljudi ne mogu da budu ograničeni, pa i dalje o njima govore? Izbacite ih i recite im da mogu da se vrate kad s tim prestanu. A ima još jedan efikasniji način: čim otvore usta da nešto izuste o politici, neka braća i sestre ustanu i pređu u drugu prostoriju, ostavljajući ih da pričaju sami sa sobom. Da rezimiramo, ljudi koji vole da razgovaraju o politici sasvim sigurno postoje. Takvi ljudi zanemaruju prave zadatke, ne streme ka istini, ne razmišljaju o tome kako da dobro izvršavaju svoje dužnosti, ne razmišljaju o prisutnim teškoćama u crkvenom poslu, odnosno o teškoćama sa kojima se braća i sestre susreću i ne razmišljaju o sopstvenim pravim problemima koje treba rešiti – o tim pravim stvarima ne razmišljaju. Umesto toga, razmišljaju jedino o tim podlim, nepoštenim stvarima i njima se naročito oduševljavaju. Posebno danas, usled rasprostranjenosti i pristupačnosti informacija iz svakakvih kanala – to ovim ljudima omogućava da zadovolje svoje hobije i interesovanja. Mi se u njihove hobije i interesovanja ne mešamo; međutim, Božja kuća ima propis da se raspravljanje o političkim temama na okupljanjima svrstava pod problem prekidanja i ometanja crkvenog posla. Stoga su tokom crkvenog života i tokom okupljanja braće i sestara ove teme strogo zabranjene. Neki ljudi kažu: „Ove teme jesu zabranjene, ali šta je sa našim različitim političkim stavovima, kao što su: koju partiju volimo ili ne volimo, za koga glasamo ili ne glasamo – da li se crkva u to upliće?” Da razjasnimo: glasaj za koga želiš, voli koga hoćeš – crkva se u te stvari ne meša, to predstavlja tvoju slobodu. Zar i ovo nemešanje ne predstavlja već priličnu popustljivost? Kao građanin si potpuno uživao u svojim obavezama i ljudskim pravima; zar to poštovanje nije dovoljno? I ovo je već dovoljno dobro; a ti, ipak, i dalje želiš da u crkvi slobodno i do mile volje govoriš? To je protiv pravila. Ako naiđete na takve ljude, pronađite način da ih ograničite. Prvo s njima u zajedništvu jasno porazgovarajte, uz reči: „Jesi li ti novi vernik? Jesi li na okupljanju prvi put i ne poznaješ pravila Božje kuće? Onda moram da ti ih saopštim: ovo je mesto predviđeno za okupljanje i ovo je vreme predviđeno za okupljanje. Kakve god političke stavove ili ideje da imaš, u crkvi nipošto ne smeš da ih širiš i na okupljanjima o njima ne raspravljaj. Mi to ne želimo da čujemo niti smo u obavezi da te slušamo kako o tim stvarima govoriš. Izabrao si pogrešno mesto. Nakon okupljanja, kad sa ovog mesta odeš, možeš da govoriš šta poželiš; u to se niko neće mešati. To je tvoja sloboda.” Ako on razume i upamti šta si mu rekao i o tome sledeći put više ne govori, onda je to u redu i pokazao je da poseduje određeni razum. Međutim, ako nakon razgovora u zajedništvu nastavi da i dalje tako govori, raspredajući na svakom okupljanju političke stavove, treba li mu zabraniti da govori? (Da.) Nezavisno od toga da li se neko bavi politikom ili ne, ukoliko govori o političkim temama, to treba svrstati zajedno sa formiranjem klika, nadmetanjem za status, iskaljivanjem negativnosti i sa drugim takvim ponašanjima raznih ljudi, događaja i stvari koji prekidaju i ometaju rad Božje kuće. Prema takvim ljudima ne treba pokazivati nikakvu ljubaznost; moraju se zaustaviti i ograničiti. Naravno, ljudi koji govore o politici nisu nužno ni zli ni dobri; možda im se ove stvari i teme naprosto dopadaju. Ali možemo biti sigurni da ovi ljudi zapravo ne streme ka istini. Ukratko, u zajedništvu smo već jasno razgovarali o načelu za postupanje sa ovim ljudima: saopštite im propise Božje kuće. Nakon što im se oni jasno objasne, ako oni i dalje nastavljaju da razgovaraju o političkim temama i ne obaziru se na upozorenja, onda ih izolujte. Mogu da nastave da žive crkvenim životom tek nakon što se pokaju. Ako se to nikad ne dogodi, ne dozvoljavajte im da dolaze na okupljanja. Rešavanje ove stvari treba u toj meri da bude jednostavno. Nemojte komplikovati jednostavne stvari, to nikome nije od koristi.

24. jul 2021. godine