Tokom ove dve do tri godine dela, u osnovi je postignuto ono što je trebalo postići u delu suda nad vama. Većina ljudi je napustila neke od svojih budućih izgleda i svoju sudbinu. Međutim, kada se pomene da ste potomci Moava, mnogi od vas to ne mogu da podnesu – lice vam se izobliči, usta vam se iskrive, a pogled vam se skameni. Naprosto ne možete da verujete da ste potomci Moava. Nakon što je proklet, Moav je prognan u ovu zemlju. Njegovo potomstvo je sve do danas prenosilo njegovu lozu, a svi vi ste njegovi potomci. Ne mogu ništa da učinim – ko ti je rekao da se rodiš u kući Moava? Žalim te i to ti ne želim, međutim, niko ne može da promeni tu činjenicu. Ti jesi potomak Moava i ne mogu da kažem da si Davidov potomak. Bez obzira na to čiji si potomak, ti ipak jesi stvoreno biće, iako si biće niskog položaja, stvorenje nižeg porekla. Sva stvorena bića moraju da iskuse celokupno Božje delo; sva ona su predmet Njegovog osvajanja, i sva ona moraju da vide Njegovu pravednu prirodu i da iskuse Njegovu mudrost i svemoć. Danas si potomak Moava i moraš da prihvatiš ovaj sud i grdnju; da nisi potomak Moava, zar ne bi takođe morao da prihvatiš ovaj sud i grdnju? Priznaj to! Uistinu, današnje delo na potomcima Moava je izuzetno vredno i izuzetno značajno. Pošto se delo obavlja na vama, ono ima ogroman značaj. Da se delo obavlja na Hamovim potomcima, to ne bi bilo značajno, jer za razliku od Moava, oni nisu nižeg roda. Potomci Nojevog drugog sina Hama su samo prokleti – nisu nastali iz bluda. Samo su niskog položaja, jer ih je Noje prokleo da budu sluge sluga. Niskog su položaja, ali njihova prvobitna vrednost nije bila niska. Kada govorimo o Moavu, ljudi znaju da je njegov prvobitni položaj bio nizak jer je rođen iz bluda. Iako je Lotov položaj bio veoma visok, Moav je potekao od Lota i njegove kćerke. Lot je nazivan pravednim, ali je Moav ipak bio proklet. Moav je bio niske vrednosti i imao je nizak položaj, a čak i da nije bio proklet, svejedno bi bio prljav i time bi se razlikovao od Hama. On nije priznavao Jahvea, već se umesto toga opirao Jahveu i protiv Njega bunio – pa je tako pao u najmračnije od svih mesta. Sadašnje delo na potomcima Moava sastoji se u spasavanju onih koji su upali u najveću tamu. Iako su bili prokleti, Bog je voljan da od njih stekne slavu, jer su svi oni isprva bili ljudi kojima je u srcu Bog nedostajao; naterati one koji u srcu nemaju Boga da Mu budu poslušni i da Ga vole jedino je pravo osvajanje, a plod takvog dela je najvredniji i najuverljiviji. Samo se time stiče slava – to je slava koju Bog želi da stekne u poslednjim danima. Iako su ti ljudi niskog položaja, činjenica da su sada u stanju da zadobiju tako veliko spasenje zaista je Božje uzdizanje. Ovo delo je veoma značajno, a On kroz sud zadobija ove ljude. Njemu nije namera da ove ljude kazni, već da ih spasi. Da, tokom poslednjih dana, On i dalje obavlja delo osvajanja u Izraelu, to bi bilo bezvredno; čak i kad bi bilo plodonosno, to delo ne bi imalo vrednost niti ikakav veliki značaj, a On ne bi mogao da stekne svu slavu. On obavlja delo na vama, onima koji su upali na najmračnije od svih mesta, na onima koji su najzaostaliji. Ovi ljudi ne priznaju da Bog postoji i nikada nisu znali da Bog postoji. Sotona je toliko iskvario ova stvorenja da su na Boga zaboravila. Sotona ih je zaslepio i ona uopšte ne znaju da na nebesima postoji Bog. U svojim srcima, svi vi se klanjate idolima i obožavate Sotonu – zar niste najniži, najizopačeniji ljudi? Najniži ste među onima od krvi i mesa, bez ikakve lične slobode, a podnosite i stradanja. Takođe ste ljudi na najnižoj lestvici u ovom društvu, čak i bez slobode na veru. U tome leži značaj delovanja na vama. Današnje delovanje na vama, potomcima Moava, nema za cilj da vas ponizi, već da otkrije značaj dela. Za vas je to veliko uzdizanje. Čovek koji ima razum i uvid će reći: „Ja sam potomak Moava, zaista nedostojan da danas primim tako veliko uzdizanje od Boga ili tako velike blagoslove. U svemu što činim i kažem, i po svome statusu i vrednosti, uopšte nisam dostojan tako velikih blagoslova od Boga. Izraelci gaje veoma veliku ljubav prema Bogu, a blagodat koju uživaju On im daruje, međutim, njihov je status znatno viši od našeg. Avram je bio vrlo odan Jahveu, a Petar je bio veoma odan Isusu – njihova je odanost bila stotinu puta veća od naše. Sudeći prema našim postupcima, mi smo potpuno nedostojni da uživamo u Božjoj blagodati.“ Služba ovih ljudi u Kini naprosto se ne može izneti pred Boga. Ona je u potpunom rasulu; to što sada uživate u tolikoj blagodati Božjoj čisto je Božje uzdizanje! Kada ste tražili Božje delo? Kada ste svoj život žrtvovali za Boga? Kada ste se spremno odrekli porodice, roditelja i svoje dece? Niko od vas nije platio veliku cenu! Da te Sveti Duh nije razotkrio, koliko vas bi bilo u stanju da sve žrtvuje? Do danas ste sledili jedino pod prisilom i prinudom. Gde je vaša odanost? Gde je vaša poslušnost? Sudeći prema vašim postupcima, trebalo je još odavno da budete uništeni – da svi vi budete uklonjeni. Šta vas čini podobnim da uživate u tako velikim blagoslovima? Toga ni najmanje niste dostojni! Ko je među vama krčio sopstveni put? Ko je među vama sȃm pronašao istiniti put? Svi ste lenji i alavi bednici koji traže udobnost! Mislite li da ste veliki? Čime to imate da se razmećete? Čak i ako se zanemari to da ste potomci Moava, da li su vaša priroda ili mesto rođenja od najviše vrste? Čak i ako se zanemari to da ste njegovi potomci, niste li svi vi potomci Moava, do same srži? Može li se promeniti istinitost činjenica? Da li se razotkrivanjem vaše prirode sada pogrešno predstavlja istinitost činjenica? Pogledajte svoje podaništvo, svoje živote i svoje karaktere – zar ne znate da ste najniži među najnižima u ljudskom rodu? Čime to imate da se razmećete? Pogledajte svoj položaj u društvu. Zar u njemu niste na najnižoj lestvici? Mislite li da sam rekao nešto pogrešno? Avram je ponudio Isaka – šta ste vi ponudili? Jov je ponudio sve – šta ste vi ponudili? Toliki ljudi se odreklo svojih života, pognulo glave, prolivalo krv da bi tražili istinit put. Da li ste vi platili tu cenu? U poređenju s njima, uopšte niste podobni da uživate u tako velikoj blagodati. Da li je nepravedno prema vama reći danas da ste potomci Moava? Nemojte o sebi imati previsoko mišljenje. Nemaš čime da se razmećeš. Tako veliko spasenje, tako velika blagodat daje vam se besplatno. Niste ništa žrtvovali, a u blagodati ipak uživate besplatno. Zar se ne osećate posramljeno? Da li je ovaj istiniti put nešto što ste sami tražili i pronašli? Nije li vas Sveti Duh primorao da ga prihvatite? Nikada niste posedovali srca koja traže, a još i manje srca koja traže istinu i čeznu za njom. Samo ste lenčarili i u njoj uživali; ovu istinu ste zadobili ne izlažući se ni najmanjem naporu. S kojim pravom se žalite? Misliš li da najviše vrediš? U poređenju sa onima koji su žrtvovali svoje živote i prolivali krv, na šta vi imate da se požalite? Bilo bi ispravno i prirodno da sada budete uništeni! Nemate drugog izbora nego da budete poslušni i da sledite. Naprosto niste dostojni! Većina među vama je bila prozvana, međutim, da vas okruženje nije primoralo ili da niste bili pozvani, uopšte ne biste bili voljni da se razotkrijete. Ko je spreman da prihvati takvo odricanje? Ko je voljan da se odrekne telesnih zadovoljstava? Svi vi ste ljudi koji pohlepno uživaju u udobnosti i traže raskošan život! Zadobili ste tako velike blagoslove – šta još imate da kažete? Koje pritužbe imate? Bilo vam je dozvoljeno da uživate u najvećim blagoslovima i u najvećoj blagodati na nebu, a danas vam se otkriva delo koje nikada ranije nije obavljeno na zemlji. Zar to nije blagoslov? Stoga ste danas izloženi grdnji jer ste se opirali Bogu i pobunili se protiv Njega. Zbog ove grdnje, videli ste Božju milost i ljubav, a još ste i više videli Njegovu pravednost i svetost. Zbog ove grdnje i zbog prljavštine ljudskog roda, videli ste Božju veliku silu i videli ste Njegovu svetost i veličinu. Nije li ovo najređa istina? Zar ovo nije život sa smislom? Delo koje Bog obavlja puno je smisla! Prema tome, što je vaš položaj niži, to on više dokazuje da vas Bog uzdiže i više dokazuje veliku vrednost dela koje On danas obavlja na vama. Ono je naprosto neprocenjivo blago koje se nigde drugde ne može nabaviti! Tokom vremena, niko nije uživao u tako velikom spasenju. Činjenica da je vaš položaj nizak pokazuje koliko je veliko spasenje Božje i pokazuje da je Bog veran ljudskom rodu – On spasava, On ne uništava.

Kineski narod nije nikada verovao u Boga; nikada nisu služili Jahveu i nikada nisu služili Isusu. Oni se samo duboko klanjaju, pale tamjan, mirišljave papiriće i obožavaju Budu. Oni samo obožavaju idole – svi su buntovni do krajnjih granica. Dakle, što je položaj ljudi niži, sve više se pokazuje da je ono što Bog od vas zadobija još veća slava. Neki bi, sa svoje tačke gledišta, mogli reći: „Bože, kakvo Ti to delo obavljaš? Tako uzvišeni Bog, tako sveti Bog kao što si Ti dolazi u prljavu zemlju? Zar imaš tako nisko mišljenje o Sebi? Tako smo prljavi, a Ti si voljan da budeš sa nama? Voljan si da živiš među nama? Tako smo niskog položaja, a Ti si voljan da nas upotpuniš? I nas bi koristio kao uzore i uzorke?“ Ja kažem: ti ne shvataš Moju volju. Ne shvataš delo koje želim da obavim niti razumeš Moju narav. Značaj dela koje nameravam da obavim nadilazi mogućnosti koje ti možeš da sagledaš. Može li Moje delo da bude u skladu sa tvojim ljudskim predstavama? Prema ljudskim predstavama, da bih pokazao da imam visok status, da bih pokazao da veoma vredim, da bih pokazao Svoju čast, svetost i veličinu, morao bih da se rodim u lepoj zemlji. Da sam rođen na mestu koje Me priznaje, u elitnoj porodici, i da imam visok položaj i status, tada bi se prema Meni veoma dobro ophodili. To ne bi bilo od koristi Mom delu, i da li bi se tada tako veliko spasenje i dalje moglo otkriti? Svi koji Me vide bili bi Mi poslušni i ne bi bili okaljani prljavštinom. Trebalo je da se rodim na ovakvom mestu. To je ono u šta vi verujete. Međutim, razmislite: da li je Bog došao na zemlju radi uživanja ili da deluje? Da radim na tako jednostavnom, udobnom mestu, da li bih mogao da steknem Svoju punu slavu? Da li bih mogao da osvojim celu Svoju tvorevinu? Kada je Bog došao na zemlju, On nije bio od sveta i nije se ovaplotio da bi uživao u svetu. Mesto Njegovog rođenja je ono mesto gde bi Njegovo delovanje otkrilo Njegovu narav i bilo najsmislenije. Bilo da je to sveta ili prljava zemlja i bez obzira na to gde On deluje, On je svet. Sve na svetu je On stvorio, iako je sve to iskvario Sotona. Međutim, sve stvoreno i dalje pripada Njemu; sve je u Njegovim rukama. On dolazi u prljavu zemlju i tu deluje kako bi otkrio Svoju svetost; On to čini samo zarad Svog dela, što znači da trpi veliko poniženje da bi obavljanjem ovog dela spasio ljude ove prljave zemlje. Ovo se čini radi svedočenja, za dobrobit celog ljudskog roda. Takvo delo ljudima pokazuje Božju pravednost i može bolje da pokaže Božju nadmoć. Njegova veličina i pravednost se ispoljavaju u spasavanju grupe niskih ljudi koje drugi nipodaštavaju. To što je rođen u prljavoj zemlji uopšte ne dokazuje da je On nižeg roda; jednostavno omogućava svemu stvorenom da vidi Njegovu veličinu i Njegovu istinsku ljubav prema ljudskom rodu. Što On to više čini, to se više otkriva Njegova čista ljubav, Njegova besprekorna ljubav prema čoveku. Bog je svet i pravedan. I premda je rođen u prljavoj zemlji i premda živi sa onim ljudima koji su puni prljavštine, kao što je Isus živeo sa grešnicima u Doba blagodati, zar se svaki delić Njegovog dela ne obavlja zarad opstanka celog ljudskog roda? Nije li sve to da bi ljudski rod zadobio veliko spasenje? Pre dve hiljade godina, On je nekoliko godina živeo sa grešnicima. Bilo je to zarad iskupljenja. On danas živi sa grupom prljavih ljudi nižeg roda. Ovo je zarad spasenja. Nije li celokupno Njegovo delo zarad vas ljudi? Ako ne stoga da bi spasio ljudski rod, zašto bi On živeo i patio sa grešnicima toliko godina nakon što se rodio u jaslama? I ako ne stoga da bi spasio ljudski rod, zašto bi se On po drugi put vratio u telu, rođen u ovoj zemlji u kojoj se okupljaju demoni, i živeo sa ovim ljudima koje je Sotona duboko iskvario? Zar Bog nije veran? Koji segment Njegovog dela nije bio radi ljudskog roda? Koji segment nije bio radi vaše sudbine? Bog je svet – ovo je nepromenljivo! On nije ukaljan prljavštinom iako je došao u prljavu zemlju; sve ovo može jedino značiti da je Božja ljubav prema ljudskom rodu krajnje nesebična, te da su patnja i poniženje koje On podnosi izuzetno veliki! Zar ne znate koliko je veliko poniženje koje On podnosi, za sve vas i za vašu sudbinu? Umesto da spasava velike ljude ili sinove iz bogatih i moćnih porodica, On nastoji da spasi one koji su niski i na koje gledaju sa nipodaštavanjem. Nije li sve ovo Njegova svetost? Zar sve ovo nije Njegova pravednost? Radi opstanka celog ljudskog roda, On bi se radije rodio u prljavoj zemlji i istrpeo svako poniženje. Bog je veoma stvaran – On ne obavlja nikakva lažna dela. Zar nije svaka etapa dela obavljena na tako praktičan način? Iako svi ljudi kleveću o Njemu i kažu da za stolom sedi sa grešnicima, iako Mu se svi ljudi rugaju i kažu da živi sa sinovima prljavštine, da živi sa najnižim ljudima, On Sebe i dalje nesebično daje, a ipak je među ljudskim rodom tako odbačen. Zar patnja koju On podnosi nije veća od vaše? Zar delo koje On obavlja nije veće od cene koju ste vi platili? Rođeni ste u zemlji prljavštine, a ipak ste zadobili Božju svetost. Rođeni ste u zemlji u kojoj se demoni okupljaju, a ipak ste dobili veliku zaštitu. Kakav izbor imate? Kakve pritužbe imate? Nije li patnja koju je On podneo veća od patnje koju ste vi podneli? Došao je na zemlju i nikada nije uživao u zadovoljstvima ljudskog sveta. On prezire takve stvari. Bog nije došao na zemlju da bi Ga čovek počastio materijalnim stvarima, niti je došao da uživa u hrani, odeći i čovekovim ukrasima. On na ove stvari ne obraća pažnju. Došao je na zemlju da pati za čoveka, a ne da uživa u zemaljskom bogatstvu. Došao je da pati, da dela i da dovrši Svoj plan upravljanja. On nije odabrao neko lepo mesto, da živi u ambasadi ili u otmenom hotelu, niti ima nekoliko sluga da Ga opslužuju. Na osnovu onoga što ste videli, zar ne znate da li je došao da dela ili radi uživanja? Zar ne vidite svojim očima? Koliko toga vam je dao? Da je rođen na udobnom mestu, da li bi mogao da stekne slavu? Da li bi mogao da dela? Da li bi takvo Njegovo delovanje imalo ikakav značaj? Da li bi bio u stanju da potpuno osvoji ljudski rod? Da li bi bio u stanju da spase ljude iz zemlje prljavštine? Na osnovu svojih predstava, ljudi pitaju: „Budući da je Bog svet, zašto je rođen na ovom našem prljavom mestu? Ti mrziš i prezireš nas prljave ljude; prezireš naš otpor i naše buntovništvo, pa zašto onda živiš sa nama? Ti si vrhovni Bog. Mogao si da se rodiš bilo gde, pa zašto si morao da se rodiš u ovoj prljavoj zemlji? Svakodnevno nas grdiš i sudiš nam i jasno ti je da smo mi potomci Moava, pa zašto onda još uvek živiš među nama? Zašto si se rodio u porodici potomaka Moava? Zašto si to učinio?“ Ovakvim vašim mislima u potpunosti nedostaje razum! Jedino takvo delo omogućava ljudima da vide Njegovu veličinu, Njegovu skrušenost i skrivenost. On je voljan da žrtvuje sve za dobrobit Svog dela, i istrpeo je svaku patnju zarad Svog dela. On deluje radi ljudskog roda i, više od toga, da bi pobedio Sotonu, kako bi sva stvorenja mogla da se pokore Njegovoj prevlasti. Jedino je to smisleno, vredno delo. Da su Jakovovi potomci rođeni u Kini, na ovom komadu zemlje, i da su oni bili svi vi, u čemu bi onda bio značaj dela koje se obavlja u vama? Šta bi Sotona rekao? Sotona bi rekao: „Ranije su Te se plašili, od početka su Ti bili poslušni i u prošlosti Te nikad nisu izdali. Oni nisu najmračniji, najniži i najzaostaliji među ljudskim rodom.“ Da je delo zaista obavljeno na ovaj način, ko bi se time uverio? U celoj vaseljeni, Kinezi su najzaostaliji narod. Rođeni su nižeg roda, niskog su integriteta; tupi su i obamrli, prosti i dekadentni. Prožimaju ih sotonske naravi, prljavi su i razvratni. Vi posedujete sve ove sotonske naravi. Kada se ovo delo dovrši, ljudi će odbaciti ove iskvarene naravi i biće u stanju da budu sasvim poslušni i da budu upotpunjeni. Jedino takvi plodovi dela predstavljaju svedočanstvo unutar stvorenog! Da li razumeš šta je svedočanstvo? Na koji način zapravo treba dati svedočanstvo? Ovakvo delo vas je pretvorilo u kontraste, kao i u objekte koji vrše službu; još i više, ono vas je pretvorilo u predmete spasenja. Danas ste vi Božji narod; kasnije ćete biti uzori i uzorci. U ovom delu vi igrate svakojake uloge i na kraju ćete biti predmeti spasenja. Mnogi su ljudi zbog ovoga negativni; zar nisu sasvim slepi? Ti ništa ne vidiš jasno! Jesi li preneražen samo zato što si tako nazvan? Razumeš li šta je Božja pravedna narav? Razumeš li šta je Božje spasenje? Razumeš li šta je Božja ljubav? Nemaš nikakav integritet! Srećan si kada se o tebi lepo govori. Kada se o tebi loše govori, nenaklonjen si i povlačiš se. Šta si ti? Ne tragaš za istinitim putem! Smesta prestani da tražiš – to je sramotno! Ako te nešto tako beznačajno preneražava, zar to nije pokazatelj stida?

Bolje bi ti bilo da naučiš da sebe malo spoznaš. Ne gaji o sebi previsoko mišljenje i ne sanjaj o odlasku u raj – jednostavno traži poslušno kako bi bio osvojen na zemlji. Ne razmišljajte o tim nerealnim snovima koji ne postoje! Ako neko izgovori nešto slično ovom, onda su to reči odlučne osobe čvrstog karaktera: „Iako sam potomak Moava, spreman sam da se trudim za Boga. Okrenuću leđa svom starom pretku! On me je izrodio i pregazio i sve do sada sam živeo u tami. Bog me je danas oslobodio i konačno sam ugledao nebesko sunce. Pošto me je Bog razotkrio, napokon sam uvideo da sam predak Moava. Ranije su mi oči bile zaklonjene i nisam znao da je Bog obavio toliko dela, jer me je taj stari Sotona oslepio. Okrenuću mu leđa i sasvim ga poniziti!“ Dakle, imate li vi takvu rešenost? Uprkos činjenici da svako od vas izgleda kao čovek, raspadate se brže od ikoga, a najosetljiviji ste po tom pitanju. Čim se pomene da ste potomci Moava, usta vam se napuće od durenja. Zar to nije narav svinje? Bezvredni ste. Zarad slave i bogatstva biste žrtvovali svoje živote! Ti možda želiš da nisi potomak Moava, međutim, nisi li upravo to? Danas kažem da jesi i to moraš da prihvatiš. Ja ne govorim suprotno činjenicama. Neki ljudi su zbog toga negativni, ali zbog čega bi tu trebalo biti negativan? Nisi li takođe dete velike crvene aždaje? Je li nepravedno reći da si potomak Moava? Pogledaj ono što proživljavaš, iznutra i spolja. Od glave do pete, na tebi nema ničeg vrednog hvale. Razuzdanost, prljavština, slepilo, otpor, buntovništvo – nisu li sve to delovi tvoje naravi? Oduvek živiš u zemlji razuzdanosti, a zlo ne ostavljaš nedovršeno. Misliš da si predivno svet. Pogledaj stvari koje si uradio, a svejedno si tako zadovoljan sobom. Šta si to učinio vredno pohvale? Vi ste poput zveri. Nemate ljudskosti! Družite se sa životinjama i živite okruženi zlim, razuzdanim idejama. Koliko toga manjka vama ljudima? Slažeš se da si dete velike crvene aždaje i voljan si da obavljaš službu, međutim, kasnije, kada se kaže da si potomak Moava, postaješ negativan. Zar to nije istina? Baš kao što si rođen od svoje majke i oca – koliko god da su oni užasni, od njih i dalje potičeš. Čak i ako pronađeš majku usvojiteljku i napustiš svoj dom, zar nisi i dalje dete svojih izvornih roditelja? Može li se ta činjenica promeniti? Jesam li te bez razloga označio potomkom Moava? Neki kažu: „Zar ne bi mogao da me zoveš drugačije?“ Ja kažem: „A da te zovem kontrastom?“ Oni ne žele da budu ni kontrasti. Dakle, šta ste voljni da budete? Kontrasti, služitelji – zar niste to? Šta bi još odabrao? Zar nisi osoba rođena u zemlji velike crvene aždaje? Bez obzira na to što kažeš da si Davidovo dete, to ne odgovara činjenicama. Je li to nešto što biraš za sebe? Možeš li za sebe da izabereš svako lepo ime koje ti se dopada? Zar pomenuta deca velike crvene aždaje niste vi, iskvareni ljudi? Kad je reč o služiteljima – niste li to takođe vi, iskvareni ljudi? Pomenuti uzori i uzorci koji su osvojeni – nisu li i oni vi, ljudi? Zar se put usavršavanja ne pominje radi vas? Oni koji su izloženi grdnji i sudu jeste vi, ljudi; zar oni koji će kasnije biti usavršeni nisu neki od vas? Da li je ovaj naziv i dalje važan? Tako ste nerazumni; zar ni nešto tako beznačajno ne vidite jasno? Ti ne znaš ko od koga potiče, međutim, Meni je to jasno i Ja vam govorim. U redu je da danas to može da se prizna. Ne osećajte se uvek tako inferiorno. Što si negativniji i više se povlačiš, to se više dokazuje da si potomak Sotone. Kada ih nateraš da slušaju himne, ima nekih koji kažu: „Mogu li potomci Moava da slušaju himne? Ja neću; nisam podoban!“ Kada ih naterate da pevaju, oni kažu: „Da li je Bog voljan da sluša kada potomci Moava pevaju? Bog me prezire. Previše me je sramota da idem pred Boga i ne mogu da svedočim za Njega. Jednostavno neću da pevam, da se, kad to čuje, Bog ne iznervira.“ Nije li ovo negativan način da se nosite s tim? Kao stvoreno biće, rođen si u zemlji razuzdanosti i dete si velike crvene aždaje, potomak Moava; treba da okreneš leđa svom starom pretku i da okreneš leđa starom Sotoni. Jedino onaj koji to čini jeste neko ko zaista želi Boga.

U početku, kada sam vam dodelio položaj Božjeg naroda, poskakivali ste gore-dole, radosniji od svih drugih. Međutim, kako ste se osećali čim sam vam rekao da ste potomci Moava? Svi ste se raspali! Gde vam je rast? Prejak vam je koncept položaja! Većina ljudi ne može da se uzdigne. Neki odlaze da završavaju poslove, a neki da rade. Čim kažem da ste potomci Moava, svi vi želite da pobegnete. Je li to svedočanstvo koje dajete za Boga, o kome vazdan naokolo vičete? Hoće li na ovaj način Sotona biti ubeđen? Nije li to znak stida? Kakva je korist od vas? Svi ste smeće! Kakvu ste to patnju podneli pa osećate da se neko ogrešio o vas? Mislite, ako vas je Bog jednom u određenoj meri mučio, da će On biti srećan, kao da je došao u nameri da vas osudi, te da će nakon što vas osudi i uništi, Njegovo delo biti obavljeno. Je li to ono što sam rekao? Ne mislite li tako zbog svog slepila? Da li se to vi sami ne trudite da vam bude dobro ili vas Ja namerno osuđujem? Nikada to nisam učinio – već je to nešto što ste sami smislili. Nikada na taj način nisam obavljao delo niti imam takvu nameru. Da zaista želim da vas uništim, da li bih morao da se izlažem takvim teškoćama? Da zaista želim da vas uništim, da li bih sa vama morao da razgovaram tako ozbiljno? Moja volja je sledeća: nakon što vas budem spasio, moći ću da počinem. Što je neki čovek niži, tim pre je on predmet Mog spasenja. Što aktivnije možete da uđete, Ja ću biti srećniji. Što se više raspadate, Ja sam sve uznemireniji. Uvek samo želite da se razmećete i da preuzmete presto – kažem vam, to nije put da budete spaseni iz prljavštine. Maštanje o tome da sedite na prestolu vas ne može usavršiti; to nije realno. Kažem da si potomak Moava, a ti si nesrećan. Kažeš: „Ako me nateraš da uđem u bezdan, neću svedočiti za Tebe niti ću stradati zbog Tebe.“ Zar takvo tvoje ponašanje ne bi bilo u suprotnosti sa Mnom? Da li bi ti koristilo da to i učiniš? Dao sam ti toliko blagodati – jesi li zaboravio? Prezrivo ste odbili i ponizili srce Božje, koje je poput srca brižne majke; kakve će to posledice imati po tebe? Ako ne budeš svedočio za Mene, neću te primoravati – ali treba da znaš da ćeš na kraju biti meta uništenja. Ako u tebi ne mogu da dobijem svedočanstvo, steći ću ga u drugim ljudima. Meni to nije važno, ali ćeš na kraju ti zažaliti, a u tom trenutku ćeš već uveliko upasti u mrak. Ko će tada moći da te spasi? Nemoj da misliš da se delo ne može obaviti bez tebe – imati tebe ne znači imati previše, a nemati te ne znači da baš mnogo nedostaješ. Nemoj sebi da ukazuješ previše poštovanja. Ako nisi spreman da Me slediš, to pokazuje da si buntovan i u tebi nema ničeg poželjnog. Ako si neko ko samo lepo priča, nije li to naprosto zbog toga jer si se opremio rečima koje sam Ja doneo kroz Svoje delo? Šta je u tebi vredno hvale? Ne dozvoli da te zavede mašta! Ako od vas potomaka Moava ne mogu da steknem slavu, za Svoje ću delo odabrati drugu i treću grupu potomaka Moava sve dok ne budem stekao slavu. Ako nisi spreman da svedočiš za Mene, onda se gubi! Neću te primoravati! Nemojte misliti da bez vas neću moći ni korak da se pomerim. Za Svoje delo, u ovoj zemlji Kini sa lakoćom mogu da pronađem odgovarajuće predmete. U ovoj zemlji se ništa drugo ne može ni pronaći – prljavi, iskvareni ljudi su posvuda, a Moje se delo može obaviti bilo gde. Ne budi tako ponosan! Ma koliko da si ponosan, zar ti ipak nisi dete rođeno iz bluda? Pogledaj koliko vrediš – koji drugi izbor imaš? Dopustiti tebi da živiš je samo po sebi ogromno uzdizanje, pa zbog čega si onda još uvek nadmen? Da nije Mog dela kojim se okončava doba, zar se ne bi još odavno našao usred prirodnih katastrofa i onih koje je izazvao čovek? Možeš li i dalje da živiš tako udobno? I dalje se po ovom pitanju neprekidno raspravljaš. Otkako sam rekao da si potomak Moava, sve vreme se duriš. Ne obrazujete se, ne čitate Božje reči i ne možete da podnesete da vidite ovu ili onu osobu. Kada vidiš da se drugi ljudi obrazuju, ometaš ih i svojim rečima obeshrabruješ. Baš imaš petlju! Kažeš: „Kakvo bi to obrazovanje mogli da steknu potomci Moava? Neću se ni truditi.“ Zar to nije nešto što bi rekla nekakva zver? Da li se ti uopšte ubrajaš u ljude? Toliko toga sam rekao, ali time u tebi nije ništa postignuto. Da li sam celo ovo delo obavljao uzalud? Jesam li uzalud izgovorio sve ove reči? Čak bi i pas zamahnuo repom; takva osoba nije dobra koliko ni jedan pas! Da li si dostojan da se nazivaš čovekom? Kada govorim o potomcima Moava, neki ljudi se namerno unižavaju. Oblače se drugačije nego ranije i toliko su zapušteni da ne liče na ljude, i mrmljaju: „Ja sam potomak Moava. Ništa ne valjam. Razmišljati o dobijanju ikakvih blagoslova obična je sanjarija. Mogu li potomci Moava biti usavršeni?“ Čim sam progovorio o potomcima Moava, većina ljudi ostaje bez nade; kažu: „Bog kaže da smo potomci Moava – šta to znači? Pogledajte kakvim tonom On govori – to je neopozivo! U Njegovim rečima nema ljubavi. Nismo li mi mete uništenja?“ Zar si zaboravio šta je ranije rečeno? Je li izraz „potomci Moava“ jedino čega se sada sećaš? Uistinu, mnoge reči imaju za cilj da postignu efekat, međutim, one otkrivaju i istinitost činjenica. Većina ljudi u to ne veruje. Nisi spreman da radi Mene tako patiš. Plašiš se smrti i uvek želiš da pobegneš. Ako želiš da odeš, Ja te neću primoravati da ostaneš, ali ti moram ovo jasno reći: Nemoj ceo životni vek da proživiš uzaludno i ne zaboravi reči koje sam ti rekao u prošlosti. Kao stvoreno biće, treba da obavljaš dužnost stvorenog bića. Ne postupaj protivno svojoj savesti; ono što treba da učiniš jeste da se posvetiš Gospodu stvorenog. I potomci Moava su stvorena bića, samo što su kontrasti i prokleti su. Bez obzira na sve, svejedno si stvoreno biće. Nećeš mnogo pogrešiti ako kažeš: „Iako sam potomak Moava, toliko sam uživao u Božjoj blagodati da moram imati malo savesti. Jednostavno ću to priznati, ali se neću time previše baviti. Čak i ako patim u ovom toku, patiću do kraja, a ako sam potomak Moava, neka tako i bude. Svejedno ću slediti do kraja!“ Moraš da slediš do kraja. Ako pobegneš, zaista nećeš imati nikakve izglede – zakoračićeš na put uništenja.

Ima nečega dobrog u tome što razumete svoje poreklo i što razumete da je stvarna istina od koristi za delo. Bez toga, željeni ishod ne bi bio postignut. Ovo je segment dela osvajanja i neophodan je korak u tom delu. To je činjenica. Ovo delo ima za cilj da probudi ljudske duhove, da probudi njihovu savest i omogući im da zadobiju ovo veliko spasenje. Ako neko ima savesti, mora još i više da zahvali Bogu kada uvidi da mu je položaj nizak. U svojim rukama mora da drži Njegove reči, da čvrsto drži blagodat koju mu je On dao, pa čak i da gorko zaplače i kaže: „Naš je položaj nizak i ništa na svetu nismo dobili. Niko se ne ugleda na nas, niže ljude. Progone nas u sopstvenoj kući, muževi nas odbacuju, žene nas nagrđuju, deca nas nipodaštavaju, a kada ostarimo, maltretiraju nas i naše snaje. Zaista smo nemalo propatili, i velika je sreća to što sada uživamo u Božjoj velikoj ljubavi! Da nas Bog nije spasio, kako bismo jasno mogli videti ljudsku patnju? Zar se u ovom grehu ne bismo i dalje izopačivali? Zar nas Bog ovim ne uzdiže? Ja sam jedan od najnižih ljudi, a Bog me je uzdigao tako visoko. Čak i da budem uništen, za Njegovu ljubav ipak moram da se odužim. Bog ima lepo mišljenje o nama i razgovara sa nama, takvim niskim ljudima, licem u lice. Uzima me za ruku da me nauči. Svojim ustima On me hrani. Živi sa mnom i pati sa mnom. Čak i ako me grdi – šta da kažem? Nije li grdnja ujedno i uzdizanje od Boga? Izložen sam grdnji, ali mogu da vidim Njegovu pravednost. Ne mogu da budem bez savesti – moram da se odužim za Božju ljubav. Ne mogu više da se bunim protiv Boga.“ Božji status i Njegov identitet nisu isti kao oni kod ljudi – Njegova patnja je ista i Njegova hrana i odeća su isti, ali Ga svi ljudi poštuju i u tome je jedina razlika. Zar sve ostalo u čemu On uživa nije isto kao kod čoveka? Prema tome, šta ti daje za pravo da od Boga tražiš da se prema tebi ophodi na određeni način? Bog je pretrpeo tako veliku patnju i obavio tako veliko delo, a vi – niži od mrava, niži od buba – danas ste tako visoko uzdignuti. Ako ne možeš da uzvratiš Božju ljubav, gde ti je savest? Neki ljudi iz srca govore: „Svaki put kad pomislim da napustim Boga, oči mi se ispune suzama i osećam grižu savesti. Dužnik sam Bogu. Ne mogu to da učinim. Ne mogu tako da se odnosim prema Njemu. Da umrem i svojom smrću dam slavu Njegovom delu, bio bih prezadovoljan. U suprotnom, čak i ako živim, neću osećati mir.“ Slušajte ove reči – one opisuju dužnost koju stvoreno biće treba da ispuni. Ako čovek uvek ima ovu viziju u sebi, imaće unutrašnju jasnoću i smirenost; biće siguran u ove stvari. Reći ćeš: „Bog mi ne nanosi štetu i ne podsmeva mi se namerno niti me ponižava. Iako On govori pomalo grubo i to pogađa u srce, to je za moje dobro. Iako On govori tako grubo, ipak me spasava i ipak je obziran prema mojim slabostima. Ne koristi činjenice da bi me kaznio. Verujem da je Bog spasenje.“ Ako zaista imaš ovu viziju, malo je verovatno da ćeš pobeći. Tvoja ti savest neće dozvoliti da pobegneš, a njena osuda će ti reći da na takav način ne treba da se odnosiš prema Bogu. Pomisli na sve blagodati koje si zadobio. Čuo si toliko Mojih reči – je li moguće da si ih uzalud slušao? Bez obzira na to ko će pobeći, ti ne možeš. Drugi ljudi ne veruju, ali ti moraš. Drugi ljudi napuštaju Boga, ali ti moraš da podržiš Boga i da za Njega svedočiš. Drugi ljudi kleveću Boga, ali ti ne možeš. Koliko god da je Bog neljubazan prema tebi, ti ipak moraš ispravno da postupiš prema Njemu. Treba da uzvratiš Njegovu ljubav i moraš imati savest, jer Bog je nedužan. Već je pretrpeo veliko poniženje dolaskom sa neba na zemlju da bi delao među ljudskim rodom. On je svet bez imalo prljavštine. Koliko je poniženje pretrpeo dolaskom u zemlju prljavštine? On za vaše dobro deluje na vama. Ako se bez savesti ophodiš prema Njemu, bilo bi najbolje da umreš preuranjenom smrću!

Većini ljudi trenutno nedostaje ovaj aspekt vizije; oni apsolutno ne mogu da dokuče ovo delo i ne znaju šta Bog na kraju njime želi da postigne. Posebno oni zbunjeni – oni kao da su ušli u lavirint i izgubili se posle nekoliko skretanja. Ako im detaljno objasniš cilj Božjeg plana upravljanja, neće postati zbunjeni. Mnogi ljudi ne mogu da ga dokuče i veruju da je svrha Božjeg dela u tome da muči ljude. Oni ne razumeju mudrost i čudesnost Njegovog dela i ne razumeju da je Njegovo delo u tome da otkrije Njegovu veliku silu i, više od toga, da spasi ljudski rod. Oni sve to ne vide; vide samo da li imaju ikakve izglede, hoće li moći da uđu u raj. Oni kažu: „Božje delo je uvek tako zaobilazno; bilo bi dobro da nam dozvoliš da neposredno vidimo Tvoju mudrost. Ne bi trebalo da nas ovako mučiš. Nismo tako dobrog kova i ne razumemo Tvoju volju. Bilo bi sjajno kada bi neposredno govorio i postupao. Želiš da pogađamo, ali mi to ne možemo. Bilo bi sjajno ako bi požurio i dozvolio nam da vidimo Tvoju slavu. Čemu potreba da se stvari obavljaju na tako zaobilazan način?“ Vama trenutno najviše nedostaje savest. Imajte više savesti. Širom otvorite oči da vidite ko zaista obavlja korake ovog dela. Nemojte prebrzo donositi zaključke. Sada si u najboljem slučaju razumeo ponešto od površnog aspekta načina života koji treba da iskusiš. Još uvek postoji mnogo istine koju treba da iskusiš, a kada dođe dan kada možeš sasvim da je razumeš, više nećeš govoriti na takav način niti ćeš se žaliti. Niti ćeš žuriti da definišeš stvari. Reći ćeš: „Bog je tako mudar, Bog je tako svet, Bog je tako moćan!“