Dok ga je Bog grdio, Petar se ovako molio: „O, Bože! Moje je telo neposlušno, a Ti me grdiš i sudiš mi. Radujem se Tvojoj grdnji i Tvome sudu, a čak i ako me ne želiš, ja u Tvom sudu vidim Tvoju svetu i pravednu narav. Dok mi sudiš tako da i drugi u Tvom sudu mogu da vide Tvoju pravednu narav, ja se osećam zadovoljno. Ako Tvoj sud može da izrazi Tvoju narav i da svim stvorenjima omogući da sagledaju Tvoju pravednu narav, te ako moju ljubav prema Tebi može da učini čistijom kako bih mogao dostignem izgled nekoga ko je pravedan, tada je Tvoj sud dobar, jer takva je blažena volja Tvoja. Znam da u meni još ima mnogo toga buntovnog i da još uvek nisam sposoban da stupim pred Tebe. Želim da mi još više sudiš, bilo neprijateljskim okruženjem ili kroz ogromno stradanje; ma šta Ti činio, za mene je to dragoceno. Tvoja je ljubav tako temeljna i ja sam spreman da se bez i najmanjeg pogovora prepustim Tvojoj milosti.“ To je Petar spoznao nakon što je iskusio Božje delo, a to je ujedno i svedočanstvo njegove ljubavi prema Bogu. Vi ste danas već osvojeni – ali, kako se to osvajanje izražava u vama? Neki kažu: „Moje je osvajanje vrhunska blagodat i ushićenost Božja. Tek sad shvatam koliko je ljudski život šupalj i beznačajan. Čovek svoj život provodi jurcajući unaokolo, rađajući i podižući pokoljenje za pokoljenjem dece, da bi naposletku ostao bez ičega. Tek sam danas, nakon što me je Bog osvojio, uvideo da ne vredi tako živeti; takav je život zaista besmislen. Bolje da umrem i da svršim s tim!“ Može li Bog da zadobije takve ljude koje je osvojio? Mogu li oni da postanu primeri i uzori? Takvi su ljudi školski primer pasivnosti; oni nemaju nikakvih težnji, niti se trude da sebe poboljšaju. Iako se ubrajaju među one koji su osvojeni, takvi pasivni ljudi nisu u stanju da budu usavršeni. Pred kraj svog života, nakon što je bio usavršen, Petar je govorio: „O Bože! Kad bih poživeo još neku godinu, poželeo bih da dostignem čistiju i dublju ljubav prema Tebi.“ Neposredno pre nego što je prikovan za krst, u srcu se molio: „O, Bože! Sad je došlo Tvoje vreme; nastupio je čas koji si Ti za mene pripremio. Tebe radi moram da budem razapet na krst, o Tebi moram da svedočim i nadam se da moja ljubav može da udovolji Tvojim zahtevima i da postane čistija. Danas je za mene utešno i umirujuće to što mogu da umrem za Tebe i da zarad Tebe budem prikovan za krst, jer meni ništa nije prijatnije od mogućnosti da zbog Tebe budem razapet na krst i da udovoljim Tvojim željama, od toga da mogu da se predam Tebi i da Tebi ponudim svoj život. O, Bože! Tako si divan! Ako bi mi dopustio da živim, bio bih još spremniji da Te volim. Voleću Te dok sam živ. Želim da Te još jače volim. Ti mi sudiš, grdiš me i iskušavaš, zato što nisam pravedan i zato što sam zgrešio. I Tvoja pravedna narav postaje mi očiglednija. Ovo je za mene blagoslov, jer sam u stanju da Te volim snažnije i spreman sam da Te ovako volim čak i ako Ti mene ne voliš. Spreman sam da sagledam Tvoju pravednu narav, jer sam zbog toga sposobniji da proživim smislenim životom. Osećam da je moj život sada smisleniji, jer sam na krst razapet radi Tebe, jer umreti za Tebe ima smisla. Ja, međutim, još uvek nisam zadovoljan, zato što premalo znam o Tebi, znam da ne mogu u potpunosti da ispunim Tvoje želje i da sam Ti premalo toga uzvratio. U svom životu nisam bio u stanju da Ti se u potpunosti vratim; daleko sam od toga. Osvrćući se na ovaj trenutak, osećam toliki dug prema Tebi, a samo mi je ovaj trenutak preostao da Ti njime nadoknadim za sve svoje greške i svu ljubav koju Ti nisam uzvratio.“

Čovek mora da traga da živi smislenim životom i ne treba da se zadovoljava trenutnim okolnostima. Da bi proživeo Petrov lik, on mora da poseduje Petrovo znanje i njegova iskustva. Čovek mora da traga za uzvišenijim i dubljim stvarima. Mora da traga za snažnijom, čistijom ljubavi prema Bogu i za životom koji ima vrednost i smisao. Jedino se to može nazvati životom; tek tada će čovek biti isti kao Petar. Moraš se usredsrediti na to da budeš proaktivan u pogledu svog ulaska na pozitivnu stranu i ne smeš dozvoliti da, popuštajući samome sebi, potoneš nazad zarad trenutne udobnosti, dok pri tom zanemaruješ dublje, konkretnije i praktičnije istine. Tvoja ljubav mora biti praktična i moraš iznaći načine da se oslobodiš tog izopačenog, bezbrižnog života, koji se ne razlikuje od životinjskog. Moraš proživeti životom punim smisla i vrednosti, ne smeš se zavaravati, niti na svoj život gledati kao na igračku s kojom možeš da se igraš. Za svakoga ko teži ljubavi prema Bogu, ne postoje nedostižne istine i ne postoji pravda za koju ne može čvrsto da se zauzme. Kako treba da proživiš svoj život? Kako treba da voliš Boga i kako da tom svojom ljubavlju udovoljiš Njegovoj želji? Od toga nema preče stvari u tvom životu. Pre svega, moraš posedovati takve težnje i istrajnost, i ne treba da nalikuješ onim beskičmenjacima i slabićima. Moraš naučiti da doživljavaš smisleni život i smislene istine, te pa u tom smislu prema sebi ne treba da se odnosiš površno. Život će kraj tebe prohujati, a da ti toga nećeš ni biti svestan; da li ćeš nakon toga imati još neku priliku da voliš Boga? Može li čovek da voli Boga nakon smrti? Moraš da imaš iste težnje i istu savest kao Petar; tvoj život mora biti smislen i ne smeš se poigravati sa sobom. Kao ljudsko biće i osoba koja traga za Bogom, moraš biti u stanju da pažljivo razmisliš o svom stavu prema životu, o tome kako da sebe ponudiš Bogu, kako da tvoja vera u Boga bude smislenija i kako da, pošto Ga već voliš, tvoja ljubav prema Bogu bude čistija, lepša i bolja. Danas se ne možeš jedino zadovoljavati načinom na koji si osvojen, već moraš razmisliti i o putu kojim ćeš ubuduće hodati. Moraš biti hrabar i težiti ka tome da budeš usavršen, i ne treba da sebe uvek smatraš nesposobnim. Ima li istina svoje miljenike? Može li se istina namerno suprotstaviti ljudima? Ako tragaš za istinom, može li te ona nadvladati? Ako se čvrsto zalažeš za pravdu, hoće li te ona srušiti? Ako uistinu težiš traganju za životom, može li ti život izmaći? Ako u tebi nema istine, to nije zato što se istina oglušuje o tebe, već zato što se ti kloniš nje; ako ne možeš da se čvrsto zauzmeš za pravdu, to nije zato što sa pravdom nešto nije u redu, već zato što smatraš da ona ne odgovara činjenicama; ako život nisi zadobio ni nakon dugogodišnjeg traganja za njim, to nije zato što je život nesavestan prema tebi, već zato što ti prema njemu nisi savestan i što si ga oterao od sebe; ako živiš u svetlosti, a nisi u stanju da tu svetlost zadobiješ, to nije zato što ta svetlost ne može da te obasja, već zato što nisi ni obratio pažnju na njeno postojanje i stoga te je svetlost tiho napustila. Ako ne tragaš, onda se samo može reći da si jedno bezvredno smeće, da u tebi nema životne hrabrosti i da nemaš hrabrosti da se odupreš silama mraka. Suviše si slab! Nisi u stanju da umakneš silama Sotone koje te opsedaju i spreman si samo da živiš ovim bezbednim i sigurnim životom, te da naposletku umreš u neznanju. Ono što bi trebalo da postigneš jeste traganje za tim da budeš osvojen; to je tvoja obaveza. Ako se zadovoljavaš time što si osvojen, ti onda teraš svetlost od sebe. Zarad istine moraš da otrpiš teškoće, moraš da se predaš istini, zbog istine moraš da podnosiš poniženje, a da bi zadobio više istine, moraš se podvrgnuti većem stradanju. To je ono što treba da učiniš. Ne smeš odbacivati istinu zarad mirnog porodičnog života i ne smeš da se u svom životu lišavaš dostojanstva i integriteta zarad trenutnog užitka. Treba da tražiš sve što je lepo i dobro, i u svom životu treba da tragaš za smislenijim putem. Ako živiš tako vulgarnim životom i ne tražiš nikakve ciljeve, zar time ne traćiš svoj život? Šta od takvog života možeš da dobiješ? Zarad jedne istine treba da se odrekneš svih telesnih uživanja, a ne da sve istine odbaciš zbog nekog sićušnog užitka. Takvi ljudi nemaju ni integritet ni dostojanstvo; njihovo je postojanje lišeno svakog smisla!

Bog čoveka grdi i sudi mu, zato što to zahteva Njegovo delo i, povrh toga, zato što je to čoveku potrebno. Čoveku je potrebno da bude izložen grdnji i sudu, i on tek tada može postići ljubav prema Bogu. Danas ste se sasvim uverili u to, ali čim budete naišli na najmanju prepreku, bićete u nevolji; rast vam je još uvek premali i morate da iskusite još takvih grdnji i osuda da biste stekli dublje znanje. Danas koliko-toliko posedujete bogobojažljivo srce i Boga se bojite, znate da je On istiniti Bog, ali ne osećate veliku ljubav prema Njemu, a još manje ste dostigli čistu ljubav; vaše je znanje isuviše površno, a rast vam je još uvek nedovoljan. Kad ste se zaista suočili s nekim okruženjem, još uvek niste svedočili, premali deo vašeg ulaska je proaktivan i nemate predstavu kako da praktično delujete. Većina ljudi je pasivna i neaktivna; oni u svom srcu samo potajno vole Boga, ali nemaju načina da praktično deluju, niti im je jasno koji su njihovi ciljevi. Oni koje je Bog usavršio ne samo da poseduju normalnu ljudskost, već poseduju i istine koje prevazilaze merila savesti, koje su više od standarda savesti; oni ne samo da svoju savest koriste kako bi Bogu uzvratili za ljubav, već su, povrh toga, spoznali Boga i uvideli da je Bog divan i da zavređuje čovekovu ljubav, te da u Njemu ima toliko toga što vredi voleti; čovek ne može a da Ga ne voli! Oni koje je Bog usavršio vole Ga zato da bi zadovoljili svoje lične težnje. Njihova je ljubav spontana, to je ljubav koja ne traži ništa zauzvrat i ne predstavlja nikakvu razmenu. Oni Boga vole jedino radi svoje spoznaje Boga. Takve ljude ne zanima da li im Bog daruje blagodati i zadovoljni su jedino onda kad Bogu udovoljavaju. Sa Bogom se ne pogađaju, niti svoju ljubav prema Bogu mere savešću: „Dao si mi, i ja Ti zauzvrat pružam ljubav; ako mi ništa ne daš, onda ni ja nemam ništa čime bih Ti uzvratio.“ Oni koji su usavršeni uvek veruju da: „Bog je Stvoritelj i On Svoje delo obavlja na nama. Pošto imam ovu priliku, stanje i sposobnost da budem usavršen, trebalo bi da tragam da proživim život pun smisla i da Njemu udovoljim.“ To je identično onome što je iskusio Petar: Kad je bio najslabiji, on se Bogu molio rečima: „O, Bože! Bez obzira na vreme i mesto, Ti znaš da Te se uvek sećam. Bez obzira na vreme i mesto, Ti znaš da ja želim da Te volim, ali sam premali rastom, suviše sam slab i nemoćan, moja je ljubav previše ograničena, a moja iskrenost prema Tebi suviše oskudna. U poređenju s Tvojom ljubavlju, ja naprosto nisam sposoban za život. Želim samo da mi život ne bude uzaludan i da mogu ne samo da Ti uzvratim ljubav, već da Ti, uz to, posvetim sve što imam. Ako budem mogao da Ti udovoljim, ja ću, kao stvorenje, steći duševni mir i ništa Ti više neću tražiti. Mada sam sada slab i nemoćan, neću zaboraviti Tvoje opomene i neću zaboraviti Tvoju ljubav. Ja Ti sad samo uzvraćam za Tvoju ljubav, i ništa više. O, Bože, užasno se osećam! Kako da Ti uzvratim ljubav koju nosim u srcu, kako da učinim sve što mogu da bih bio u stanju da ispunim Tvoje želje i da sve što imam ponudim Tebi? Poznate su Ti ljudske slabosti; kako da postanem vredan Tvoje ljubavi? O, Bože! Ti znaš da sam mali rastom, da je moja ljubav isuviše oskudna. Kako da u ovakvom okruženju učinim sve što je u mojoj moći? Znam da treba da Ti se odužim za Tvoju ljubav, znam da Tebi treba da podarim sve što imam, ali danas je moj rast premali. Molim Te da mi pokloniš snagu i poverenje, kako bih bio sposobniji da dostignem čistu ljubav i Tebi je posvetim, i kako bih bolje mogao da Ti posvetim sve što imam; tako ću moći ne samo da Ti uzvratim ljubav, već ću biti sposobniji da iskusim Tvoju grdnju, Tvoj sud i Tvoje kušnje, pa čak i teže kletve. Dopustio si mi da vidim Tvoju ljubav i ja ne mogu da Te ne volim i, mada sam danas slab i nemoćan, kako bih mogao da Te zaboravim? Spoznao sam Te zahvaljujući Tvojoj ljubavi, grdnji i sudu, ali se ujedno osećam nesposobnim da udovoljim Tvojoj ljubavi, jer Ti si tako uzvišen. Kako da sve što imam posvetim Stvoritelju?“ Takav je bio Petrov zahtev, ali je njegov rast bio neodgovarajući. U tom se času on osećao kao da mu je neko zario nož u srce. Bio je u agoniji; nije znao šta da čini u takvim uslovima. Pa ipak, on je nastavio s molitvom: „O, Bože! Čovek ima detinji rast, njegova je savest oronula, a jedino što mogu da postignem jeste da Ti se odužim za ljubav. Ja danas ne znam kako da udovoljim Tvojim željama i samo želim da učinim sve što mogu, da Ti dam sve što imam i da sve što imam posvetim Tebi. Bez obzira na Tvoj sud i grdnju, bez obzira na to čime me daruješ i šta od mene oduzimaš, oslobodi me i najmanjih pritužbi na Tebe. Dok si me grdio i sudio mi, mnogo sam puta gunđao u sebi i nisam bio u stanju da postignem čistotu, niti da ispunim Tvoje želje. Za Tvoju sam Ti se ljubav odužio iz prinude, i zbog toga u ovom času još više mrzim sebe.“ Petar se ovako molio zato što je tražio čistiju ljubav prema Bogu. Tražio je i preklinjao i, povrh toga, sebe optuživao i svoje grehe ispovedao Bogu. Osećao se dužnim prema Bogu i osećao je mržnju prema sebi, ali je ujedno bio pomalo tužan i pasivan. Uvek se tako osećao, kao da nije dovoljno dobar u odnosu na Božje želje i kao da nije u stanju da pruži sve od sebe. U takvim uslovima, Petar je ipak i dalje tragao za Jovovom verom. Uvideo je koliko je Jovova vera bila velika, jer Jov je shvatio da mu je sve što ima darovano od Boga, te je stoga bilo prirodno da Bog sve uzme od njega i to podari kome Mu se prohte – takva je bila pravedna narav Božja. Jov se nije zbog toga žalio i još uvek je bio u stanju da hvali Boga. Petar je takođe poznavao sebe i u svom se srcu molio: „Ja danas ne treba da se zadovoljim time što ću Ti se za Tvoju ljubav odužiti svojom savešću i sa onoliko ljubavi koliko Ti zauzvrat pružam, zato što su moje misli previše iskvarene i zato što nisam sposoban da na Tebe gledam kao na Stvoritelja. Budući da još uvek nisam sposoban da Te volim, moram negovati sposobnost da sve što imam tebi posvetim, što bih svojevoljno učinio. Moram da spoznam sve što si učinio i da nemam drugog izbora, moram da sagledam Tvoju ljubav i moram biti u stanju da Te hvalim i veličam Tvoje sveto ime, kako bi Ti preko mene mogao da stekneš veliku slavu. Spreman sam da čvrsto stojim dok svedočim o Tebi. O, Bože! Tvoja je ljubav tako dragocena i lepa; kako bih mogao poželeti da živim u rukama onog zlikovca? Zar me nisi Ti stvorio? Kako bih mogao da živim pod Sotoninom vlašću? Radije bih da celim svojim bićem živim usred Tvoje grdnje. Ne želim da živim pod vlašću onog zlikovca. Ako mogu da budem pročišćen i da sve svoje posvetim Tebi, voljan sam da svoje telo i um ponudim Tvom sudu i grdnji, jer Sotonu mrzim i ne želim da živim pod njegovom vlašću. Kroz Svoj sud o meni, Ti pokazuješ Svoju pravednu narav; srećan sam i nemam ni najmanjih pritužbi. Ako sam u stanju da izvršim dužnost jednog stvorenja, prihvatam da čitav moj život bude praćen Tvojim sudom, preko kojeg ću spoznati Tvoju pravednu narav i osloboditi se uticaja onoga zlikovca.“ Petar se uvek tako molio, uvek je tako tražio i dostigao je, u relativnom smislu, velike visine. Ne samo da je bio u stanju da se oduži za Božju ljubav, već je, što je još važnije, ispunio i svoju dužnost kao stvorenje. Ne samo da nije osećao grižu savesti, već je bio u stanju i da prevaziđe standarde savesti. Njegove su se molitve i dalje uzdizale pred Boga, te su stoga i njegove težnje bivale sve veće, i posedovao je srce koje je sve više bilo bogoljubivo. Iako je trpeo užasan bol, ipak nije zaboravio da voli Boga i još uvek je tražio da postigne sposobnost razumevanja Božje volje. U svojim je molitvama govorio sledeće reči: „Nisam postigao ništa drugo do da Ti se odužim za Tvoju ljubav. Nisam o Tebi svedočio pred Sotonom, niti sam se oslobodio njegovog uticaja, tako da još uvek živim u telesnom. Želim da svojom ljubavlju porazim Sotonu, da ga posramim i tako udovoljim Tvojoj želji. Želim da se u celosti predam Tebi, da ni delić sebe ne dam Sotoni, jer Sotona je Tvoj neprijatelj.“ Što je više u tom smeru tražio, sve snažnije je bio dirnut, a njegovo je znanje o ovim stvarima bilo uzvišenije. Nesvesno je došao do spoznaje da treba da se oslobodi uticaja Sotone i da se u potpunosti vrati Bogu. Takve je visine dosegao. Prevazilazio je uticaj Sotone, oslobađao se telesnih užitaka i zadovoljstava, i bio je voljan da dublje iskusi i Božju grdnju i Njegov sud. Govorio je: „Iako živim usred Tvoje grdnje i Tvoga suda, bez obzira na poteškoće koje iz toga proizilaze, ja i dalje nisam spreman da živim pod Sotoninom vlašću, niti želim da podnosim Sotonino lukavstvo. Radujem se što živim usred Tvojih kletvi i boli me što živim usred Sotoninih blagoslova. Volim Te time što živim usred Tvoga suda i to mi donosi ogromnu radost. Tvoji su grdnja i sud pravedni i sveti; njihova je svrha da me pročiste i da me, povrh toga, spase. Radije bih da čitav svoj vek provedem usred Tvoga suda, kako bi se Ti brinuo o meni. Ni na trenutak ne želim da živim pod Sotoninom vlašću; želim da me Ti očistiš; čak i ako trpim stradanja, neću da me Sotona iskorišćava i vara. Mene, kao stvorenje, Ti treba da upotrebiš, Ti da me poseduješ, Ti treba da mi sudiš i Ti da me grdiš. Ti čak treba i da me proklinješ. Srce mi poskakuje od radosti kad si voljan da me blagosiljaš, jer sam video Tvoju ljubav. Ti si Stvoritelj, a ja sam stvorenje: Ne treba da Te izdam, ni da živim pod Sotoninom vlašću, niti treba da me Sotona iskorišćava. Bolje je da budem Tvoj konj ili vo, nego da živim za Sotonu. Radije bih živeo usred Tvoje grdnje i bez fizičkog blaženstva, a u tome bih uživao čak i ako bih ostao bez Tvoje blagodati. Iako Tvoja blagodat nije uz mene, uživam da me Ti grdiš i da mi sudiš; to je Tvoj najbolji blagoslov, Tvoja najveća blagodat. Iako si prema meni uvek veličanstven i gnevan, ja ipak nisam u stanju da Te napustim, niti još uvek mogu dovoljno da Te volim. Radije bih živeo u Tvom domu, da me Ti proklinješ, grdiš i udaraš, jer ne želim da živim pod Sotoninom vlašću, niti sam voljan da jurcam unaokolo i bavim se samo telesnim stvarima, a još manje sam voljan da živim za telo.“ Petrova je ljubav bila čista ljubav. To je iskustvo usavršavanja, i to je najviši nivo usavršavanja; od toga nema smislenijeg života. Prihvatio je Božju grdnju i sud, a Božju je pravednu narav čuvao kao blago, i ništa u vezi s Petrom nije bilo dragocenije od toga. Govorio je: „Sotona mi pruža materijalne užitke, ali meni nije stalo do njih. Božja grdnja i sud me stižu – u tome ja vidim blagodat, u tome uživam i time sam blagosloven. Da nije Božjeg suda, ja nikad ne bih voleo Boga, još uvek bih živeo pod Sotoninom vlašću i još bih uvek bio pod njegovom kontrolom i komandom. U tom slučaju, ja nikad ne bih postao pravo ljudsko biće, zato što ne bih bio sposoban da udovoljim Bogu, niti bih se Bogu u potpunosti posvetio. Iako me Bog ne blagosilja, što me iznutra čini neutešnim baš kao da oganj bukti u meni i zbog čega nemam spokoja ni radosti, i mada se Božja grdnja nikad ne odvaja od mene, niti On ikada prestaje da me dovodi u red, ja u Božjoj grdnji i osudi mogu da vidim Njegovu pravednu narav. Ja u tome uživam; od toga nema vrednije ni smislenije stvari u životu. Iako su Njegova zaštita i briga prerasli u nemilosrdnu grdnju, sud, kletve i udarce, ja ipak uživam u tome, jer sve to može bolje da me očisti i promeni, može da me približi Bogu, učini sposobnijim da Boga volim, a moju ljubav prema Bogu učini čistijom. To mi omogućava da, kao stvorenje, ispunim svoju dužnost, to me dovodi pred Boga i udaljava od Sotoninog uticaja, tako da više ne služim Sotoni. Kad više ne budem živeo pod Sotoninom vlašću i kad budem mogao da sve što imam i sve što mogu posvetim Bogu, ne zadržavajući ništa za sebe – tek tada ću biti potpuno zadovoljan. Upravo su me Božja grdnja i sud spasli, a moj je život neodvojiv od Božje grdnje i suda. Moj život na zemlji je pod Sotoninom vlašću, i da nije bilo Božjeg staranja i Njegove zaštite, ja bih zauvek živeo pod Sotoninom vlašću i, osim toga, ne bih imao ni prilike ni sredstava da proživim smislenim životom. Samo ako me Božja grdnja i sud nikada ne napuste, ja ću biti u stanju da me Bog očisti. Samo zahvaljujući grubim rečima i pravednoj naravi Božjoj, te veličanstvenom Božjem sudu, dobio sam najveću moguću zaštitu, počeo sam da živim u svetlosti i stekao Božje blagoslove. Mogućnost da budem očišćen, da se oslobodim Sotone i da živim pod Božjom vlašću – to su danas najveći blagoslovi u mom životu.“ Ovo je najviši nivo Petrovog iskustva.

Ovo je upravo ono stanje koje čovek mora da postigne nakon što bude usavršen. Ako toliko ne možeš da postigneš, onda ti ne možeš da živiš smislenim životom. Čovek živi usred tela, što znači da živi u ljudskom paklu, a bez Božjeg suda i grdnje, čovek je prljav koliko i Sotona. Kako bi čovek mogao da bude svet? Petar je verovao da su Božja grdnja i sud najbolja zaštita čoveka i njegova najveća blagodat. Jedino posredstvom Božje grdnje i suda čovek je mogao da se probudi i da omrzne telo, da prezre Sotonu. Stroga Božja disciplina oslobađa čoveka od uticaja Sotone, oslobađa ga njegovog sopstvenog majušnog sveta i omogućava mu da živi u svetlosti Božjeg prisustva. Nema boljeg spasenja od grdnje i suda! Petar se ovako molio: „O, Bože! Dokle god me Ti grdiš i sudiš mi, znaću da me nisi napustio. Čak i ako mi ne podariš radost i spokoj, ako učiniš da živim u patnji i uputiš mi bezbrojne prekore, dokle god me Ti ne napustiš, moje će srce biti spokojno. Danas su Tvoja grdnja i sud postali moja najbolja zaštita i moj najveći blagoslov. Blagodat koju mi Ti daješ štiti me. Blagodat kojom me danas daruješ ispoljavanje je Tvoje pravedne naravi, ona je grdnja i sud; ona je, povrh toga, i kušnja, a ponajviše je, život u stradanju.“ Petar je telesna zadovoljstva mogao da ostavi po strani i da traži dublju ljubav i veću zaštitu, jer je posredstvom Božje grdnje i suda stekao toliko blagodati. Ako čovek želi da tokom svog života bude pročišćen i ostvari promene u svojoj naravi, ako želi da živi smislenim životom i da ispuni svoju dužnost kao živo stvorenje, on mora da prihvati Božju grdnju i sud, i ne sme da dozvoli da se Božja disciplina i Božji udarci udalje od njega, kako bi mogao da se oslobodi Sotoninih smicalica i uticaja i kako bi živeo u svetlosti Božjoj. Znaj da Božja grdnja i sud predstavljaju svetlost, i to svetlost spasenja čovekovog, te da za čoveka nema boljeg blagoslova, blagodati, ni zaštite. Čovek živi pod uticajem Sotone i boravi u telu; ukoliko ne bude pročišćen i ne primi zaštitu od Boga, čovek će postajati sve izopačeniji. Ako želi da voli Boga, on mora da bude pročišćen i spasen. Petar se molio: „Kada si Ti, Bože, ljubazan prema meni, ja sam oduševljen i utešen; kad me grdiš, ja osećam još veću utehu i radost. Iako sam slab i trpim neizrecivu patnju, iako plačem i tugujem, Ti znaš da ta tuga dolazi zbog moje neposlušnosti i moje slabosti. Plačem, jer ne mogu da udovoljim željama Tvojim, tužan sam i kajem se jer ne mogu da ispunim Tvoje zahteve, ali sam zato voljan da dostignem ovo carstvo i voljan da učinim sve što mogu ne bih li Ti udovoljio. Tvoja mi je grdnja donela zaštitu i dala mi najbolje spasenje; sud Tvoj zasenjuje Tvoju trpeljivost i strpljenje. Bez Tvoje grdnje i suda ja ne bih uživao u Tvojoj milosti i dobroti. Danas sve više shvatam kako je Tvoja ljubav nadišla nebesa i prevazišla sve drugo. Tvoja ljubav nisu samo milost i dobrota; ona je, povrh toga, grdnja i sud. Tvoja grdnja i Tvoj sud pružili su mi toliko toga. Bez Tvoje grdnje i suda, nijedna osoba ne bi bila pročišćena i niko ne bi mogao da iskusi ljubav Stvoriteljevu. Iako sam izdržao stotine kušnji i nevolja, približivši se čak i smrti, oni su mi dozvolili da Te istinski spoznam i da zadobijem vrhunsko spasenje. Ako bi me Tvoja grdnja, Tvoj sud i Tvoja disciplina napustili, tada bih živeo u mraku, pod Sotoninom vlašću. U čemu je korist ljudskog tela? Kad bi Tvoja grdnja i sud od mene otišli, bilo bi to kao da me je Duh Tvoj napustio, kao da Ti nisi više sa mnom. Kako bih mogao da nastavim da živim kad bi tako bilo? Ako na mene baciš bolest i oduzmeš mi slobodu, mogu da nastavim da živim, ali ako bi me Tvoja grdnja i sud ikada napustili, ja ne bih mogao da nastavim da živim. Kada bih ostao bez Tvoje grdnje i suda, izgubio bih Tvoju ljubav, ljubav koja je za mene isuviše duboka da bih je izrazio rečima. Bez Tvoje ljubavi, živeo bih pod Sotoninom vlašću i ne bih mogao da vidim Tvoje slavno lice. Kako bih onda mogao da nastavim da živim? Ne bih mogao da izdržim takav mrak, takav život. Kad si pored mene, to je kao da Te gledam, pa kako bih onda mogao da Te napustim? Preklinjem Te, molim Te da mi ne oduzimaš najveću utehu, pa makar to bilo i samo nekoliko reči podrške. Uživao sam u ljubavi Tvojoj i ja danas ne mogu da se odvojim od Tebe; kako bih mogao da Te ne volim? Zbog Tvoje sam ljubavi mnogo gorkih suza prolio, ali sam uvek osećao da je život poput ovog smisleniji, više u stanju da me učini bogatijim, da me promeni i omogući mi da dosegnem istinu koju živa stvorenja treba da poseduju.“

Ceo svoj život čovek živi pod Sotoninom vlašću i nema te osobe koja može sama da se oslobodi uticaja Sotone. Svi žive u prljavom svetu, okruženi iskvarenošću i prazninom, bez i najmanjeg smisla ili vrednosti; oni tako bezbrižno žive zarad tela, zarad požude i zarad Sotone. U njihovim životima nema ni trunke vrednosti. Čovek je nesposoban da pronađe istinu koja bi ga oslobodila uticaja Sotone. Čak i ako veruje u Boga i čita Bibliju, čovek ne razume kako da se oslobodi kontrole Sotoninog uticaja. Kroz vekove, tek nekoliko ljudi je otkrilo ovu tajnu, tek nekoliko njih ju je dokučilo. Iako mrzi Sotonu i prezire telo, čovek, kao takav, ne zna kako da se reši pogubnog uticaja Sotone. Zar i danas niste i dalje pod Sotoninom vlašću? Ne kajete se zbog svojih neposlušnih postupaka, a još manje se osećate prljavima i neposlušnima. Štaviše, nakon protivljenja Bogu, osećate duševni mir i veliki spokoj. Nije li taj spokoj posledica tvoje iskvarenosti? Ne potiče li taj duševni mir od tvoje neposlušnosti? Čovek živi u ljudskom paklu, živi pod mračnim uticajem Sotone; širom zemlje, aveti žive zajedno sa čovekom, zadirući u ljudsko telo. Ti na zemlji ne živiš u predivnom raju. Mesto u kojem boraviš je đavolje carstvo, pakao ljudski, podzemni svet. Ako čovek nije pročišćen, onda je sazdan od prljavštine; ako ga Bog ne štiti i ne brine o njemu, on je i dalje zatočenik Sotone; ako nije izložen sudu i grdnji, on nipošto neće moći da se spase od ugnjetavački mračnog uticaja Sotone. Iskvarena narav koju pokazuješ, kao i neposlušnost kojom živiš, dovoljan su dokaz da još uvek živiš pod Sotoninom vlašću. Ako ti um i misli nisu pročišćeni, a narav tvoja nije podvrgnuta sudu i grdnji, onda je tvoje celokupno biće još uvek pod kontrolom Sotonine vlasti, tvojim umom upravlja Sotona, tvojim mislima manipuliše Sotona i celokupnim bićem tvojim Sotona rukovodi. Znaš li samo koliko si ti sad daleko od Petrovih standarda? Jesi li od takvoga kova? Koliko toga znaš o današnjoj grdnji i sudu? Koliko poseduješ od onoga što je Petar spoznao? Ako nisi u stanju da to danas spoznaš, hoćeš li ovo znanje moći da dosegneš u budućnosti? Takvi lenjivci i kukavice kao što si ti, jednostavno nisu u stanju da spoznaju grdnju i sud. Ako tragaš za telesnim spokojstvom i telesnim uživanjima, ti nipošto nećeš moći da budeš pročišćen i na kraju ćeš se vratiti Sotoni, jer to što proživljavaš jesu Sotona i ono telesno. Kako danas stoje stvari, mnogi ljudi ne tragaju za životom, što znači da im nije stalo ni do toga da budu pročišćeni, niti do ulaska u dublje životno iskustvo. Budući da je tako, kako bi oni mogli da budu usavršeni? Oni koji ne tragaju za životom ne dobijaju priliku da budu usavršeni, a oni koji ne tragaju za znanjem o Bogu, koji ne tragaju za promenama u svojoj naravi, nisu u stanju da se izbave od mračnog uticaja Sotone. U pogledu svoje spoznaje Boga i ulaska u promene sopstvene naravi oni su neozbiljni, baš kao i oni koji veruju u religiju, koji samo poštuju obrede i prisustvuju redovnim bogosluženjima. Nije li to obično traćenje vremena? Ako čovek, verujući u Boga, nije ozbiljan u vezi sa životno važnim stvarima, ako ne traga za ulaskom u istinu, ne traga za promenama u svojoj naravi, a još manje traga za znanjem o delu Božjem, njega onda nije moguće usavršiti. Ako želiš da budeš usavršen, moraš razumeti Božje delo. Pritom, naročito, moraš da razumeš značaj Njegove grdnje i suda, kao i razloge izvršenja tog dela na čoveku. Možeš li to da prihvatiš? Da li si u stanju da, tokom ovakve grdnje, stekneš ista iskustva i ista znanja kao Petar? Ako tragaš za znanjem o Bogu i delu Duha Svetoga, te ako tragaš za promenama u svojoj naravi, imaćeš priliku da budeš usavršen.

Za one koji će biti usavršeni, ovaj korak dela osvajanja je nezaobilazan; tek kad bude osvojen, čovek može da iskusi delo usavršavanja. Pritom nema velike vrednosti u tome da samo odigraš ulogu osvojenog čoveka, jer te to neće učiniti prikladnim za Božju upotrebu. Ti nikako nećeš moći da odigraš svoju ulogu u širenju jevanđelja, jer ne tragaš za životom, niti tragaš za sopstvenom promenom i obnavljanjem, te stoga ni ne poseduješ stvarno životno iskustvo. Tokom obavljanja ovog dela, koje se odvija korak po korak, neko vreme si bio služitelj i igrao ulogu kontrasta, ali ako na kraju ne budeš tragao za tim da postaneš Petar, te ako tvoje traganje ne bude u skladu s načinom na koji je Petar usavršen, ti onda, naravno, nećeš iskusiti promene u svojoj naravi. Ako si neko ko traga da bude usavršen, ti ćeš onda posvedočiti i reći ovo: „U ovom Božjem delu, koje se odvija korak po korak, prihvatio sam Božje delo grdnje i suda i, premda sam pretrpeo velike patnje, saznao sam kako Bog usavršava čoveka, stekao sam delo koje obavlja Bog, došao u posed znanja o pravednosti Božjoj i bio sam spasen Njegovom grdnjom. Njegova me je pravedna narav susrela i donela mi blagoslove i blagodat; grdnja Njegova i sud zaštitili su me i pročistili. Da me Bog nije izgrdio i da mi nije sudio, da me nisu sustigle teške reči Božje, ne bih mogao da spoznam Boga, niti da budem spasen. Danas shvatam: Čovek, kao stvorenje, ne samo da uživa u svemu što je Stvoritelj napravio, već je još i važnije da sva stvorenja treba da uživaju u pravednoj naravi Božjoj i Njegovom pravednom sudu, jer Božja je narav dostojna čovekovog uživanja. Kao stvorenje koje je Sotona iskvario, čovek treba da uživa u Božjoj pravednoj naravi. U Njegovoj pravednoj naravi ima grdnje i suda, ali, povrh toga, i velike ljubavi. Iako ja danas nisam u stanju da potpuno zadobijem ljubav Božju, barem sam imao sreće da je vidim i da time budem blagosiljan.“ Ovo je put kojim idu oni koji doživljavaju usavršavanje i to je spoznaja o kojoj oni govore. Takvi su ljudi isti kao Petar; oni poseduju ista iskustva kao Petar. Takvi ljudi su, takođe, oni koji su stekli život, oni koji poseduju istinu. Ako je budu proživljavali do samog kraja, oni će se, zasigurno, tokom Božjeg suda potpuno osloboditi uticaja Sotone i biti zadobijeni od Boga.

Nakon što budu osvojeni, ljudi nemaju nikakvo snažno svedočanstvo. Oni su samo osramotili Sotonu, ali nisu proživeli stvarnost Božjih reči. Ti nisi zadobio drugo spasenje; zadobio si samo žrtvu za greh, ali ipak nisi usavršen – to je veliki gubitak. Vi morate razumeti u šta treba da zakoračite i šta treba da proživite, i u to morate ući. Ukoliko, na kraju, ne postigneš to da budeš usavršen, ti onda nećeš biti pravo ljudsko biće i bićeš ophrvan kajanjem. Adam i Eva, od Boga stvoreni, u početku su bili sveti ljudi, što znači da su oni, dok su boravili u Edenskom vrtu, bili sveti, neokaljani prljavštinom. Pored toga, bili su verni Jahveu i nisu znali ništa o izdaji Jahvea. To je zato što nije bilo uticaja Sotoninog uznemiravanja, zato što u sebi nisu imali Sotoninog otrova i zato što su bili najčistiji u čitavom ljudskom rodu. Živeli su u Edenskom vrtu, neoskrnavljeni prljavštinom, nezaposednuti telom i bojali su se Jahvea. Kasnije, kada ih je Sotona iskušavao, u sebi su imali zmijski otrov i želju da izdaju Jahvea, te su živeli pod uticajem Sotone. U početku su bili sveti i bojali su se Jahvea; samo su u tom stanju oni bili ljudi. Kasnije, nakon što ih je Sotona iskušavao, jeli su voće s drveta spoznanja dobra i zla i živeli su pod uticajem Sotone. Sotona ih je postepeno iskvario i izgubili su prvobitni lik čoveka. U početku je čovek imao dah Jahvea, nije bio nimalo neposlušan i nije nosio zlo u srcu. U to vreme je čovek zaista bio ljudsko biće. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovek je postao zver. Misli su mu bile ispunjene zlom i prljavštinom, bez ičega dobrog i svetog. Nije li to Sotona? Iskusio si mnogo od Božjeg dela, ali se nisi promenio, niti si pročišćen. Ti još uvek živiš pod Sotoninom vlašću i još uvek se ne pokoravaš Bogu. Takav je neko ko je osvojen, ali ko još nije usavršen. A zbog čega se kaže da takva osoba nije usavršena? Zato što takva osoba ne traga za životom, niti za znanjem o Božjem delu, i zato što žudi isključivo za telesnim zadovoljstvima i za trenutnom udobnošću. Posledica toga je da nema nikakvih promena u njihovoj životnoj dispoziciji i da oni nisu povratili prvobitni izgled čoveka kakvim ga je Bog stvorio. Takvi su ljudi hodajući leševi, mrtvaci bez duhova! Oni koji ne tragaju za znanjem o duhovnim stvarima, koji ne tragaju za svetošću i za tim da prožive istinu, oni koji se zadovoljavaju samo time da budu osvojeni na negativnoj strani i koji ne mogu da žive prema rečima Božjim i postanu sveti ljudi – to su ljudi koji nisu spaseni. Jer, čovek koji ne poseduje istinu nije u stanju da čvrsto stoji tokom Božjih kušnji; spaseni su samo oni koji tokom Božjih kušnji mogu da ostanu čvrsti. Ono što želim jesu ljudi nalik Petru, ljudi koji tragaju za tim da budu usavršeni. Današnja istina data je onima koji za njom žude i tragaju. Ovo spasenje dato je onima koji žude da budu spaseni od Boga i nije predviđeno samo da biste ga stekli. Svrha mu je da vam omogući da budete zadobijeni od Boga; vi zadobijate Boga kako bi Bog mogao da zadobije vas. Danas sam vam saopštio ove reči i vi ste ih čuli, pa sada treba praktično da delujete u skladu sa ovim rečima. Na kraju, trenutak u kojem ove reči budete sproveli u delo, ujedno će biti i trenutak u kojem sam vas, posredstvom ovih reči, zadobio; u isto vreme, vi ćete takođe zadobiti ove reči, što znači da ste zadobili i ovo vrhunsko spasenje. Onoga trenutka kad budete pročišćeni, postaćete prava ljudska bića. Ako nisi u stanju da proživljavaš istinu, niti da živiš životom onoga ko je usavršen, onda se može reći da ti i nisi čovek, već leš koji hoda, zver, jer ne poseduješ istinu, što znači da ne poseduješ ni dah Jahveov, te si ti stoga samo mrtvac bez duha! Iako je moguće da neko svedoči nakon što je osvojen, ono što si zadobio tek je mrvica spasenja, i ti još uvek nisi postao živo biće koje poseduje duh. Mada si iskusio grdnju i sud, tvoja narav, zahvaljujući tome, nije ni obnovljena, ni promenjena; ti si još uvek onaj stari, još uvek pripadaš Sotoni i nisi neko ko je pročišćen. Samo oni koji su usavršeni donekle vrede i samo su takvi ljudi zadobili istinski život. Jednog dana, neko će ti reći: „Ti si iskusio delo Božje; pa, pričaj nam o tome kakvo je Njegovo delo. David je iskusio Božje delo i video Jahveova dela; Mojsije je takođe video Jahveova dela, te su njih dvojica mogli da opišu Jahveova dela i da govore o Jahveovoj čudesnosti. Ti si video delo koje je ovaploćeni Bog obavio tokom poslednjih dana; možeš li nam reći nešto o Njegovoj mudrosti? Možeš li da nam pričaš o čudesnosti Njegovog dela? Koje je zahteve Bog pred tebe postavio i kako si ih doživeo? Iskusio si Božje delo tokom poslednjih dana – koja je tvoja najveća vizija? Možeš li da nam pričaš o tome? Možeš li da nam pričaš o pravednoj naravi Božjoj?“ Kako ćeš odgovoriti kad se budeš suočio sa ovakvim pitanjima? Budeš li rekao: „Bog je tako pravedan, On nas grdi i sudi nam, i razotkriva nas neštedimice; Božja narav zaista ne trpi čovekove uvrede; nakon što sam iskusio delo Božje, spoznao sam naše zverstvo i zaista uvideo pravednu Božju narav“, onda će neko drugi nastaviti da te propituje: „Šta još znaš o Bogu? Kako se primenjuje život-ulazak? Imaš li ikakve lične težnje?“ A ti ćeš odgovoriti: „Nakon što ih je Sotona iskvario, Božja su stvorenja postala zveri i ni po čemu se nisu razlikovala od magaraca. Ja danas živim u Božjim rukama, te stoga moram da udovoljavam željama Stvoritelja i da budem poslušan svemu što On podučava. Nemam drugog izbora.“ Budeš li samo ovako uopšteno govorio, ta osoba neće razumeti šta pričaš. Kada te pitaju šta znaš o Božjem delu, oni zapravo misle na tvoja lična iskustva. Oni se raspituju o tome koliko ti znaš o Božjoj grdnji i sudu, nakon što si ih iskusio, ali se pritom pozivaju na tvoja lična iskustva i traže da im pričaš o svom poznavanju istine. Ako nisi u stanju da govoriš o tim stvarima, to dokazuje da ništa ne znaš o današnjem delu. Stalno izgovaraš reči koje su samo prividno istinite ili su, pak, opštepoznate; nemaš nikakva konkretna iskustva, a u tvom znanju još manje ima suštine; uz to, u tebi nema istinitih svedočenja, tako da drugima nisi ubedljiv. Nemoj da budeš samo pasivni sledbenik Božji i nemoj da tragaš za onim što budi tvoju radoznalost. Ako nisi ni nezainteresovan ni zainteresovan, uništićeš sebe i odložićeš svoj život. Moraš da se oslobodiš takve pasivnosti i neaktivnosti i moraš da postaneš vešt u traganju za pozitivnim stvarima i u prevazilaženju sopstvenih slabosti, kako bi mogao da zadobiješ istinu i da je proživiš. Nema ničeg strašnog u tvojim slabostima, a tvoje mane nisu tvoj najveći problem. Tvoj najveći problem i tvoja najveća mana jeste u tome što nisi ni zainteresovan ni nezainteresovan i što ti nedostaje želja da tražiš istinu. Svima vama najveći problem predstavlja vaš kukavički mentalitet, pri čemu se zadovoljavate postojećim stanjem stvari i samo pasivno čekate. To je vaša najveća prepreka i najveći neprijatelj vašeg traganja za istinom. Ako si poslušan samo zato što reči koje izgovaram imaju tako duboko značenje, onda ti zapravo i ne poseduješ znanje, niti ceniš istinu. Poslušnost poput tvoje ne predstavlja svedočenje i Ja ne odobravam takvu poslušnost. Neko će te možda pitati: „Odakle tačno potiče tvoj Bog? Koja je suština tog tvog Boga?“ Ti ćeš odgovoriti: „Njegovu suštinu predstavljaju grdnja i sud.“ A on će nastaviti: „Zar Bog nije milostiv i prepun ljubavi prema čoveku? Zar ti to ne znaš?“ Reći ćeš: „To je tuđi Bog. To je Bog u kojeg veruju religiozni ljudi i to nije naš Bog.“ Kad ljudi slični tebi šire jevanđelje, vi iskrivljujete istiniti put, pa kakva je onda korist od vas? Kako da drugi zadobiju istiniti put od tebe? U tebi nema istine i ti o istini ne možeš ništa da kažeš, a uz to ne možeš ni da proživiš istinu. Zbog čega si podoban da živiš pred Bogom? Kada drugima širiš jevanđelje i kada komunicirate o istini i svedočite o Bogu, ako nisi u stanju da ih pridobiješ, oni će tvoje reči opovrgnuti. Zar ti onda samo ne zauzimaš prostor? Toliko si od Božjeg dela iskusio, pa ipak, kad progovoriš o istini, to nema nikakvog smisla. Ti onda ni za šta nisi, zar ne? Kakva je korist od tebe? Kako je moguće toliko od Božjeg dela iskusiti, a ipak ne znati baš ništa o Njemu? Kada te upitaju šta stvarno znaš o Bogu, ti ostaješ bez reči ili odgovaraš nešto krajnje nebitno – govoriš kako je Bog moćan, kako veliki blagoslovi koje si primio zaista odražavaju uzvišenost Boga, te kako nema veće privilegije od toga da Boga možeš lično da vidiš. Kakva je vrednost toga što govoriš? Sve su to samo beskorisne, isprazne reči! Zar, nakon što si toliko od Božjeg dela iskusio, jedino znaš da uzvišenost Božja predstavlja istinu? Moraš spoznati delo Božje, jer ćeš jedino tada moći da istinski svedočiš o Bogu. Kako oni koji nisu zadobili istinu mogu da svedoče o Bogu?

Ako toliki trud i tolike reči nisu imali nikakvog uticaja na tebe, kad dođe vreme da se delo Božje proširi ti nećeš moći da izvršiš svoju dužnost, i bićeš osramoćen i ponižen. Tada ćeš osetiti da toliko toga duguješ Bogu i da je tvoje znanje o Bogu tako površno. Ako ti danas, dok On deluje, ne tragaš za znanjem o Bogu, posle će biti kasno. Naposletku ćeš ostati bez ikakvog, pomena vrednog znanja – ostaćeš prazan, bez ičega u sebi. Na osnovu čega ćeš pričati o Bogu? Imaš li hrabrosti da pogledaš Bogu u lice? Već ovog časa treba naporno da radiš na svom traganju da bi na kraju, baš kao i Petar, spoznao koliko su Božja grdnja i sud korisni za čoveka, te da bez Njegove grdnje i suda čovek ne može biti spasen, već samo može sve dublje da tone u ovu prljavu zemlju, u sve dublji mulj. Sotona je ljude iskvario, a oni su jedni protiv drugih spletkarili, jedni se na druge ljutili i izgubili su svoje bogobojažljivo srce. Njihova je neposlušnost prevelika, u njima ima isuviše predstava i svi oni pripadaju Sotoni. Bez Božje grdnje i suda, čovekova iskvarena narav ne bi mogla da bude očišćena i on ne bi mogao da bude spasen. Ono što se delovanjem ovaploćenog Boga u telu izražava, upravo je ono što izražava Duh, a delo koje On obavlja izvršava se u skladu sa delom koje obavlja Duh. Ako danas ništa ne znaš o tom delu, onda si zaista bezuman i toliko si toga izgubio! Ako od Boga nisi zadobio spasenje, onda je tvoja vera ništa drugo do religija, a ti si samo religiozni hrišćanin. Čvrsto se držeći izumrle doktrine, ostao si bez novog dela Svetoga Duha; oni drugi, koji tragaju za ljubavlju prema Bogu, u stanju su da steknu istinu i život, dok tvoja vera ne može da zadobije Božje odobrenje. Umesto toga, postao si zlotvor, neko čiji su postupci pogubni i puni mržnje; postao si predmet Sotoninih sprdnji i njegov zatočenik. Čovek u Boga ne treba da veruje, već da Ga voli, da traga za Njim i da Mu se klanja. Ako danas ne tragaš, doći će dan kad ćeš reći: „Zašto onomad nisam pravilno sledio Boga, niti Mu udovoljavao kako je trebalo, zašto nisam tragao za promenama u svojoj život-naravi? Kako sad žalim što tada nisam bio u stanju da se pokorim Bogu i što nisam tragao za poznanjem Božje reči. Bog je tada mnogo govorio; kako sam mogao da ne tragam za time? Bio sam tako glup!“ Donekle ćeš mrzeti sebe. Danas ne veruješ Mojim rečima i ne obraćaš pažnju na njih; kad dođe dan da se ovo delo proširi i da ga u celosti sagledaš, kajaćeš se i u tom trenutku ostaćeš bez reči. Blagoslova ima, ali ti ne znaš da uživaš u njima, postoji i istina, ali ti za njom ne tragaš. Zar time ne navlačiš prezir na sebe? Iako sledeći korak Božjeg dela tek treba da otpočne, danas nema ničeg naročitog u vezi sa zahtevima koji se pred tebe postavljaju i sa onim što se od tebe traži da proživiš. Toliko ima posla i toliko istina; zar oni ne zavređuju da ih spoznaš? Zar Božja grdnja i sud nisu u stanju da probude tvoj duh? Zar Božja grdnja i sud ne mogu da te nateraju da omrzneš sebe? Zar se zadovoljavaš životom pod uticajem Sotone, u miru i radosti, i sa ponešto telesne utehe? Nisi li ti najniži od svih ljudi? Niko nije gluplji od onih koji su spasenje videli, ali ne tragaju za tim da ga zadobiju; to su ljudi koji se naslađuju telesnim stvarima i uživaju u Sotoni. Nadaš se da tvoja vera u Boga neće pred tebe postavljati nikakve izazove ni stradanja, pa čak ni najmanje poteškoće. Uvek tragaš za bezvrednim stvarima i ne pridaješ nikakvu vrednost životu, već umesto toga svoje ekstravagantne misli uvek pretpostavljaš istini. Tako si bezvredan! Živiš kao svinja – kakva je razlika između tebe i svinja ili pasa? Nisu li svi oni koji ne tragaju za istinom, već vole samo telo, isto što i zveri? Nisu li svi oni mrtvaci bez duha isto što i hodajući leševi? Koliko je reči izgovoreno među vama? Da li je među vama tek malo toga urađeno? Koliko sam vam toga pružio? Pa zašto to onda nisi zadobio? Na šta se tačno žališ? Nije li to što ništa nisi stekao posledica tvoje prevelike ljubavi prema telu? I nije li to posledica tvojih, preterano neumerenih misli? Nije li to zato što si isuviše glup? Ako nisi u stanju da stekneš ove blagoslove, možeš li Boga da kriviš što te nije spasao? Ono za čim ti tragaš jeste da zahvaljujući veri u Boga stekneš spokoj, da ti se deca ne razbolevaju, da ti muž ima dobar posao, da ti se sin dobro oženi, da ti ćerka nađe pristojnog muža, da tvoji konji i volovi dobro oru zemlju, da lepo vreme tokom godine donese dobru žetvu. To je ono što ti tražiš. Svrha tvog traganja je u tome da udobno živiš, da ti porodicu ne zadese nikakve nezgode, da te jaki vetrovi mimoiđu, da ti lice ne bude išarano borama, da ti useve ne odnese poplava, da te ne snađe nijedna katastrofa, da živiš u Božjem zagrljaju i u nekom udobnom gnezdu. Da li u takvoj kukavici kao što si ti, koja uvek traga za onim telesnim, ima bar malo srca, bar malo duha? Zar ti nisi zver? Nudim ti istiniti put, ne tražeći ništa zauzvrat, ali ti ipak ne tragaš za njim. Da li si ti od onih koji veruju u Boga? Darujem te stvarnim ljudskim životom, ali ti ipak ne tragaš za njim. Zar se baš nimalo ne razlikuješ od svinje ili psa? Svinje ne tragaju za ljudskim životom, one ne tragaju za očišćenjem i ne razumeju šta je život. Svakoga dana, nakon što pojedu svoje sledovanje, one naprosto spavaju. Dao sam ti istiniti put, ali ti ga ipak nisi zadobio: ostao si praznih ruku. Želiš li da i dalje ovako živiš, životom svinje? U čemu je značaj toga da takvi ljudi uopšte budu živi? Tvoj život je prostački i dostojan prezrenja, živiš usred prljavštine i raskalašno, i ne tragaš ni za kakvim ciljevima; nije li tvoj život najprostačkiji od svih? Imaš li hrabrosti da pogledaš Boga? Nastaviš li da stvari doživljavaš na ovaj način, zar nećeš na kraju ostati bez ičega? Ponuđen ti je istiniti put, a da li ćeš ga naposletku zaista i zadobiti, to zavisi od tvoje lične potrage. Ljudi kažu da je Bog pravedni Bog, te da će On, pod uslovom da Ga čovek do samog kraja sledi, prema čoveku zacelo biti nepristrasan, zato što je On najpravedniji. Ako Ga čovek bude sledio do samog kraja, zar bi On mogao da ga odbaci? Ja sam prema svim ljudima nepristrasan i svima sudim prema Svojoj pravednoj naravi, ali uz zahteve koje pred čoveka postavljam idu i odgovarajući uslovi, a ono što Ja zahtevam moraju svi da ispune, ma o kome da se radi. Mene ne zanimaju tvoje kvalifikacije, niti koliko ih dugo već poseduješ; Mene jedino zanima da li slediš Moj put, te da li istinu voliš i jesi li je žedan. Ako u tebi nema istine, već Mom imenu nanosiš sramotu i ne postupaš u skladu s Mojim putem, nego Me samo bezbrižno i bez razmišljanja slediš, Ja ću te, kad za to dođe vreme, udariti i kazniti zbog tvoje rđavosti, i šta ćeš onda imati da Mi kažeš? Hoćeš li moći da kažeš da Bog nije pravedan? Ako si se pridržavao reči koje sam izgovorio, ti si danas osoba kakvu Ja odobravam. Kažeš da si oduvek patio dok si Boga sledio, da si Ga sledio kroz sve nedaće i nevolje, te da si s Njim delio i dobro i zlo, ali da nisi proživeo reči koje je Bog izgovorio; ti bi samo da jurcaš za Bogom i da se svaki dan daješ za Boga, a nikada ti nije palo na pamet da proživiš smislenim životom. I još kažeš: „U svakom slučaju, verujem da je Bog pravedan. Stradao sam radi Njega, trčao za Njim unaokolo i posvetio se Njemu, uz to sam i naporno radio, uprkos tome što nisam dobio nikakvo priznanje; On će me se sigurno setiti.“ Tačno je da je Bog pravedan, ali Njegova pravednost nije ukaljana nikakvim nečistoćama: ona ne sadrži ljudsku volju, niti je ukaljana telom ni ljudskim poslovima. Kažnjeni će biti svi oni koji se bune i protive Mu se, svi koji nisu u skladu s Njegovim putem; nikome se ne prašta i niko nije pošteđen! Neki kažu: „Ja danas jurim unaokolo za Tobom; a kada dođe kraj, hoćeš li mi udeliti neki mali blagoslov?“ Zato te pitam: „Jesi li si se pridržavao Mojih reči?“ Pravednost o kojoj govoriš zasnovana je na razmeni. Ti samo misliš da sam Ja prema svim ljudima pravedan i nepristrasan, te da će svi oni koji Me budu sledili do samog kraja zacelo biti spaseni i dobiti Moje blagoslove. U Mojim rečima da će „svi oni koji Me budu sledili do samog kraja zacelo biti spaseni“, postoji skriveno značenje: oni koji Me budu sledili do samog kraja jesu oni koje ću Ja u potpunosti zadobiti, to su oni koji, nakon što sam ih osvojio, traže istinu i usavršeni su. Koje si uslove ti ispunio? Postigao si samo to da Me slediš do samog kraja, i šta još? Jesi li se pridržavao Mojih reči? Ispunio si jedan od Mojih pet uslova, ali nemaš nameru da ispuniš preostala četiri. Naprosto si pronašao najjednostavniji i najlakši put, a tragao si za njim nadajući se da će te poslužiti sreća. Prema ljudima kao što si ti, Moja se pravedna narav ispoljava kroz grdnju i sud, kroz pravednu odmazdu i kroz pravedno kažnjavanje svih zlotvora; svi oni koji ne slede Moj put zacelo će biti kažnjeni, čak i ako Me do samog kraja budu sledili. To je Božja pravednost. Kad se ta pravedna narav bude izrazila kroz kažnjavanje čoveka, čovek će ostati zabezeknut i požaliće što, dok je sledio Boga, nije sledio Njegov put. „U to sam vreme tek donekle stradao sledeći Boga, ali nisam sledio put Božji. Ima li ikakvih izgovora? Nema mi druge nego da budem izložen grdnji!“ Pa ipak, on u sebi misli: „Bilo kako bilo, sledio sam Te do samog kraja, tako da, čak i ako me budeš grdio, ta grdnja ne može biti prestroga, a nakon što me izgrdiš, Ti ćeš me i dalje želeti. Znam da si Ti pravedan i da prema meni nećeš doveka tako postupati. Na kraju krajeva, ja nisam nalik onima koji će biti zbrisani; onima koji treba da budu zbrisani sleduje teška grdnja, dok će moja grdnja biti lakša.“ Pravedna narav nije onakva kakvom je ti nazivaš. Nije reč o tome da se sa onima koji su dobri u ispovedanju svojih grehova obračunava blago. Pravednost je svetost i to je narav koja ne trpi uvrede od strane čoveka, a sve ono što je prljavo i što se nije promenilo predmet je Božjeg gađenja. Pravedna Božja narav nije zakon, već upravna odluka: to je upravna odluka u okviru carstva, a ta upravna odluka je pravedna kazna za svakoga ko ne poseduje istinu i ko se nije promenio, i tu nema mesta spasenju. Jer, kad svi ljudi budu klasifikovani prema vrsti, oni dobri će biti nagrađeni, a rđavi kažnjeni. Tada će biti razjašnjeno čovekovo odredište; to je vreme u kojem će delo spasenja biti privedeno kraju i posle kojeg se delo čovekovog spasenja više neće obavljati, a kazna će sustići sve one koji su počinili zlo. Neki kažu: „Bog pamti sve one koji su često pokraj Njega. Nikoga od nas On neće zaboraviti. Nas će Bog garantovano usavršiti. On neće upamtiti nikoga od onih ispod nas; među ljudima ispod nas, oni koji će biti usavršeni zasigurno su manji od nas koji se s Bogom često srećemo; Bog nikoga od nas nije zaboravio, svi imamo Božje odobrenje i zasigurno će nas Bog usavršiti.“ Svi vi imate ovakve predstave. Je li to pravednost? Da li si istinu sproveo u delo ili nisi? Zapravo si ti taj koji širi ovakve glasine, bestidniče!

Danas neki ljudi tragaju za tim da ih Bog upotrebi, ali njih nije moguće neposredno upotrebiti nakon što su osvojeni. Kad su u pitanju reči koje se danas izgovaraju, ako ti još uvek nisi u stanju da ih ostvariš dok Bog upotrebljava ljude, to znači da ti još uvek nisi usavršen. Drugim rečima, završetak perioda tokom kojeg čovek biva usavršen odrediće da li će Bog nekog čoveka izgnati ili će ga upotrebiti. Oni koji su osvojeni samo su primer pasivnosti i negativnosti; oni su primeri i uzori, ali i ništa više od kontrapunkta. Čovek će moći da bude sasvim upotpunjen tek kad se njegova životna dispozicija promeni i kad bude ostvario promene iznutra i spolja. Šta je to što ti danas želiš: da budeš osvojen ili da budeš usavršen? Šta od toga želiš da postigneš? Jesi li ispunio uslove da budeš usavršen? Koje još uslove nisi ispunio? Čime treba da se opremiš i kako da nadoknadiš svoje nedostatke? Kako da zakoračiš na put usavršavanja? Kako da se u potpunosti pokoriš? Budući da tražiš da budeš usavršen, da li tragaš za svetošću? Jesi li ti neko ko traži da iskusi grdnju i sud kako bi mogao da bude pročišćen? Pošto tragaš za tim da budeš očišćen, jesi li spreman da prihvatiš grdnju i sud? Zahtevaš da spoznaš Boga, ali znaš li išta o Njegovoj grdnji i sudu? Najveći deo posla koji On na tebi danas obavlja sastoji se od grdnje i suda; šta ti znaš o tom delu koje se izvršava na tebi? Da li su te grdnja i sud, kojima si bio izložen, očistili? Jesu li te promenili? Jesu li imali ikakav uticaj na tebe? Da li si se umorio od ovoliko današnjeg dela – od kletvi, suda i razotkrivanja – ili smatraš da su ove stvari za tebe uveliko korisne? Ti voliš Boga, ali zašto Ga voliš? Da li Boga voliš zato što si dobio delić blagodati? Ili Ga voliš nakon što si stekao radost i spokoj? Ili si Boga zavoleo tek nakon što te je On Svojom grdnjom i sudom očistio? Zbog čega tačno voliš Boga? Koje je uslove Petar ispunio da bi bio usavršen? Nakon što je usavršen, na koji se suštinski način to izrazilo? Da li je on Gospoda Isusa voleo zato što je čeznuo za Njim ili zato što nije mogao da Ga vidi ili, pak, zato što je bio prekoren? Ili je Gospoda Isusa još više zavoleo zato što je prihvatio da strada u nevolji, zato što je spoznao sopstvenu prljavštinu i neposlušnost i spoznao svetost Gospodnju? Da li je njegovo bogoljubivo srce postalo čistije zbog Božje grdnje i suda ili zbog nečeg drugog? Zbog čega tačno? Ti Boga voliš zbog Božje blagodati i zato što ti je On danas podario mali blagoslov. Je li to istinska ljubav? Kako treba da voliš Boga? Treba li da prihvatiš Njegovu grdnju i sud i da, nakon što vidiš Njegovu pravednu narav, budeš u stanju da Ga uistinu voliš, tako da budeš potpuno uveren i da stekneš znanje o Njemu? Možeš li da, poput Petra, kažeš kako nisi u stanju da Boga dovoljno voliš? Da li ti tragaš za tim da nakon grdnje i suda budeš osvojen ili da nakon grdnje i suda budeš očišćen, zaštićen i zbrinut? Za čim od to dvoje tragaš? Da li tvoj život ima smisla, ili je besmislen i bezvredan? Da li želiš telo ili želiš istinu? Želiš li sud ili utehu? Nakon što si toliko od Božjeg dela iskusio i nakon što si uvideo Božju svetost i pravednost, kako treba da tragaš? Kako treba da koračaš tim putem? Kako da svoju ljubav prema Bogu sprovedeš u delo? Da li su Božja grdnja i sud imali ikakvog uticaja na tebe? Da li ćeš spoznati Božju grdnju i sud ili ne, zavisi od onoga što proživljavaš i od toga u kojoj meri voliš Boga! Tvoja usta govore da voliš Boga, ali ono što ti proživljavaš samo je stara, iskvarena narav; ti ne poseduješ bogobojažljivo srce, a još manje imaš savesti. Da li takvi ljudi vole Boga? Jesu li takvi ljudi odani Bogu? Jesu li to ljudi koji prihvataju Božju grdnju i sud? Kažeš da voliš Boga i da veruješ u Njega, ali se ipak ne odričeš svojih predstava. Tvoja ljubav prema Bogu i bogobojažljivo srce se ne ispoljavaju u tvom radu, ulasku, u rečima koje izgovaraš, kao ni u tvom životu. Da li je to neko ko je zadobio grdnju i sud? Da li bi neko takav mogao biti nalik Petru? Da li oni koji su nalik Petru samo poseduju znanje, ali ga ne proživljavaju? Koji uslov čovek mora danas da ispuni da bi proživeo stvarni život? Da li su Petrove molitve bile samo prazne reči iz njegovih usta? Nisu li to bile reči koje su dolazile iz dubine njegovog srca? Da li se Petar samo molio, ne sprovodeći istinu u delo? Zarad koga ti tragaš? Kako da sebi obezbediš zaštitu i očišćenje tokom Božje grdnje i suda? Zar Božja grdnja i sud čoveku nisu od koristi? Da li je svaki sud ujedno i kazna? Da li je moguće da su samo spokoj i radost, samo materijalni blagoslovi i trenutna udobnost korisni za život čoveka? Ako čovek živi u prijatnom i udobnom okruženju, životom u kome nema suda, može li on da bude očišćen? Ako čovek želi da se promeni i da bude očišćen, kako da prihvati da bude usavršen? Za koji put treba da se opredeliš danas?