Poboljšanje kova ljudi znači da se od vas zahteva da unapredite svoju moć razumevanja, tako da možete da shvatite Božje reči i da znate kako da u skladu s njima delujete. To je najosnovniji zahtev od svih. Ako Me sledite, a ne razumete ono što govorim, zar vaša vera nije zbrkana? Bez obzira na to koliko reči izgovorim, ako su one izvan vašeg dosega, ako ne možete sasvim da ih razumete bez obzira na to šta kažem, onda to znači da ste lošeg kova. Bez moći razumevanja, vi ne razumete ništa od onoga što Ja kažem, a to otežava postizanje željenog dejstva; ima mnogo toga što ne mogu direktno da vam saopštim, te željeno dejstvo ne može da se postigne, zbog čega je dodatni rad neophodan. Pošto su vaša moć razumevanja, vaša sposobnost da shvatate stvari i standardi po kojima živite isuviše manjkavi, delo „poboljšanja kova“ mora da se izvrši u vama. To je neizbežno i nema drugog izbora. Samo se tako može postići nekakvo dejstvo; u suprotnom, sve reči koje izgovorim bile bi uzaludne. Zar vas istorija tada ne bi zapamtila kao grešnike? Zar ne biste tako postali najveći ovozemaljski šljam? Zar ne znate koje delo se u vama obavlja i šta se od vas zahteva? Vi treba da poznajete svoj sopstveni kov: on uopšte ne ispunjava Moje zahteve. Zar to ne koči Moje delo? Na osnovu vašeg trenutnog kova i trenutnog stanja vašeg karaktera, niko od vas nije podoban da svedoči o Meni, niti je iko od vas dorastao da ponese veliku odgovornost Mog budućeg dela. Zar ne osećate veliku sramotu? Ako nastavite ovako, kako ćete moći da zadovoljite Moju volju? Ti treba da živiš život punim plućima. Ne dozvoli da vreme prolazi uzalud – od toga nema nikakve koristi. Trebalo bi da znaš sa čime treba da raspolažeš. Nemoj misliti da si majstor za sve – pred tobom je dug put! Šta više da se kaže kada ti čak nemaš ni najmanje zdravog ljudskog razuma? Zar nije sve uzalud? A što se tiče ljudskosti i kova koje zahtevam, nijedno od vas nije u potpunosti kvalifikovano. Veoma je teško naći nekoga ko je podoban za upotrebu. Vi verujete da ste sposobni da obavljate važnije poslove za Mene i da mogu da vam poverim bitnije zadatke; vi, međutim, ne znate čak ni kako da uđete u mnoge lekcije koje su vam pred nosom – kako onda mislite da uđete u dublje istine? Vaš ulazak treba da ima slojevit i postepen pristup. On ne sme da bude nasumičan – to nije dobro. Počnite sa najplićim ulaskom: pročitajte ove reči red po red dok ne uspete jasno da ih razumete. Kada čitate Božje reči, nemojte samo da prelećete preko njih kao da se divite cveću dok galopirate na konju, i nemojte samo površno da ih shvatate. Isto tako možeš stalno da čitaš stručne izvore (kao što su knjige o gramatici ili retorici) kako bi poboljšao svoje znanje. Ne čitaj knjige kao što su ljubavni romani, biografije velikih ljudi ili one o društvenim naukama; one nisu ni od kakve koristi i mogu samo da budu štetne. Moraš da ovladaš svim onim u šta treba da zakoračiš i što treba da razumeš. Svrha poboljšanja kova ljudi jeste da im se pruži svest o njihovoj suštini, identitetu, statusu i vrednosti. Trebalo bi da shvatiš zašto ljudi moraju da tragaju za istinom u verovanju u Boga i da li je prihvatljivo da ljudi ne poboljšaju svoj kov. Neophodno je da stalno radite na svom obrazovanju; to ne smete da zanemarite! Morate da shvatite zašto se kov ljudi mora poboljšati, kako treba da bude poboljšan i u koje aspekte treba ući. Morate da razumete značaj proživljavanja normalne ljudskosti, zašto se ovo delo mora obaviti, i ulogu koju čovek treba da odigra. Na primer, tokom obrazovanja treba da razumete koji aspekti treba da se proučavaju i kako treba ući u njih. Svi bi trebalo da znate šta je cilj obrazovanja. Zar nije cilj to da razumemo reči Božje i da zakoračimo u istinu? Šta danas prevladava u crkvama? Teranje ljudi da se obrazuju dovodi ih do toga da zaborave na uživanje u Božjim rečima, i oni onda po čitav dan ne rade ništa drugo osim što se obrazuju. Ako od njih tražite da prožive normalnu ljudskost, njihov domet će biti spremanje kuće, kuvanje ili kupovina kuhinjskog pribora. To će biti jedino na šta će se usmeriti; oni čak neće znati ni kako da vode običan crkveni život. Ako se nađete u takvim okolnostima, zalutali ste u svojoj primeni. Zašto se onda od tebe traži da zakoračiš u duhovni život? Puko učenje tih stvari će te učiniti nesposobnim da postigneš ono što se od tebe traži. I dalje je najvažniji život-ulazak; razlog za obavljanje tog posla je, u stvari, rešavanje poteškoća s kojima se ljudi susreću u svojim iskustvima. Poboljšanje kova daje ti spoznaju o ljudskoj prirodi i suštini čoveka, čija je glavna svrha ta da duhovni život ljudi može da se razvija i da njihova narav može da se promeni. Ti možda umeš da se doteraš i da izgledaš lepo, možda si pronicljiv i pametan, ali, na kraju, kada dođe dan da počneš da delaš, ti nisi u stanju to da uradiš. Stoga treba da budeš svestan šta još sve treba da se uradi dok poboljšavaš svoj kov. Cilj je da se ti promeniš; poboljšanje kova je uzgredno. Neće biti dovoljno ako se tvoj kov ne poboljša, a ako se tvoja narav ne promeni, biće još gore. Ni jedno ni drugo ne može biti izostavljeno. Imati normalnu ljudskost ne znači da si odlučno svedočio – ono što se od tebe traži nije baš tako jednostavno.

Tek kada se kov ljudi poboljša do te mere da oni dosegnu razum i način života ljudi sa normalnom ljudskošću, kao i kada postignu život-ulazak – samo tada će doći do promena i svedočenja o kojima će moći da se govori. Kada dođe dan da svedočiš, takođe ćeš morati da govoriš o promenama u tvom ljudskom životu i o tome koliko u sebi poznaješ Boga. Samo je kombinacija ova dva aspekta tvoje istinito svedočenje i tvoja žetva. Nije dovoljno da se tvoja ljudskost menja samo spolja, a da nemaš razumevanja iznutra, niti će biti dovoljno da poseduješ razumevanje i istinu u sebi, a na kraju ipak zapostaviš proživljavanje svoje normalne ljudskosti. Delo koje se danas obavlja na tebi nije za pokazivanje drugima, već da bi se ti promenio. Sve što treba da uradiš jeste da se usredsrediš na menjanje sebe. Svakodnevno pisanje i slušanje, bez ičega drugog u tvom životu, neće biti dovoljno; treba da uđeš u sve aspekte. Trebalo bi da imaš normalan život sveca. Mnoge sestre se oblače kao mlade dame, a braća kao plemići ili krupne zverke, bez imalo dostojanstva svetaca. Jedno je poboljšati nečiji kov – to se postiže usput. Drugo je jesti i piti Božje reči – to je ono što je ključno. Kada bi se tvoj kov poboljšao ali na kraju ostao neiskorišten jer nisi jeo i pio Božje reči, zar ne bi tako protraćio trud koji si uložio u učenje? Oba aspekta se moraju kombinovati. Čemu spominjanje znanja o Bogu kada se raspravlja o tome šta se od tebe zahteva? Nije li to zarad rezultata dolazećeg dela? Kada budeš osvojen, moraćeš da budeš u stanju da svedočiš na osnovu sopstvenih iskustava. Neće biti dovoljno ako ti spolja budeš odavao utisak normalne ljudskosti, a ipak ne budeš u stanju da svoja iskustva pretočiš u reči. Dok vodiš normalan duhovni život, takođe treba da dostigneš normalnu ljudskost, čije ćeš mnoge aspekte naučiti usput. Da li misliš da čišćenje poda zahteva neku posebnu vežbu? Još gore je provesti sat vremena vežbajući kako se drže štapići za jelo! Koje aspekte uključuje normalna ljudskost? Uvid, razum, savest i karakter. Ako možeš da postigneš normalnost u svakom od ovih aspekata, tvoja ljudskost će biti na zadovoljavajućem nivou. Trebalo bi da ličiš na normalno ljudsko biće, trebalo bi da ličiš na vernika u Boga. Ne moraš da postigneš previše niti da se baviš diplomatijom; samo moraš da budeš normalno ljudsko biće, sa razumom normalne osobe, da bi mogao da prozreš stvari i barem da izgledaš kao normalno ljudsko biće. To će biti dovoljno. Sve što se danas traži od tebe jeste u okviru tvojih mogućnosti; niko ne pokušava da te natera da radiš nešto za šta nisi sposoban. Tokom rada na tebi neće biti upotrebljena nijedna beskorisna reč, niti obavljeno ijedno beskorisno delo. Sva ružnoća izražena ili otkrivena u tvom životu mora biti odbačena. Sotona vas je iskvario i prepuni ste Sotoninog otrova. Sve što se od tebe traži jeste da se otarasiš te iskvarene sotonske naravi. Od tebe se ne traži da postaneš neka visoko pozicionirana ličnost, ili poznata ili značajna osoba. U tome nema svrhe. Posao koji se obavlja u vama uzima u obzir ono što je deo vaše prirode. Ono što tražim od ljudi nalazi se u okviru određenih granica. Kada biste vežbali način i ton kojim intelektualci govore, to ne bi bilo od koristi; tako ne biste bili u stanju da delate. S obzirom na vaš kov, trebalo bi barem da budete u stanju da govorite mudro i taktično i da objasnite stvari na jasan i razumljiv način. To je sve što je potrebno da bi se ispunili zahtevi. Ako, u najmanju ruku, zadobijete uvid i razum, onda će to biti dovoljno. Ono što je sada najvažnije jeste da odbacite svoju iskvarenu sotonsku narav. Morate odbaciti ružnoću koja se ispoljava u vama. Kako možete da govorite o vrhunskom razumu i vrhunskom uvidu, ako je ne odbacite? Mnogi ljudi, videvši da su se vremena promenila, nemaju ni skromnosti ni strpljenja, a možda nemaju ni ljubavi ni dostojanstva svetaca. Kako su takvi ljudi besmisleni! Imaju li čak i trunku normalne ljudskosti? Imaju li neko svedočenje o kojem mogu da govore? Oni su potpuno bez uvida i razuma. Naravno, neki aspekti ljudske prakse koji su devijantni i pogrešni moraju biti ispravljeni; njihovi nekadašnji kruti duhovni životi i njihova tupa i imbecilna pojava, na primer – sve to mora da se promeni. Promena ne znači dozvoliti sebi da budeš razvratan ili da se prepustiš željama tela i da govoriš šta god ti je volja. Ne smeš da govoriš neobavezno. Imati govor i ponašanje normalnog ljudskog bića znači govoriti koherentno, reći „da“ kada misliš „da“ i „ne“ kada misliš „ne“. Drži se činjenica i govori na prikladan način. Ne varaj, ne laži. Moraju da se shvate dometi koje normalna osoba može da postigne u vezi sa promenom naravi. U suprotnom, nećeš biti u stanju da zakoračiš u stvarnost.