Da biste iskusili Božje delo morate čitati Božje reči pažljivo i opremiti se istinom. Međutim, u pogledu toga šta želite da učinite ili kako to želite da uradite, nema potrebe za vašom iskrenom molitvom i preklinjanjem, i zaista je to beskorisno. Ipak, problemi sa kojima se trenutno suočavate sastoje se u tome da ne znate kako da iskusite Božje delo i da u vama ima mnogo negativnosti. Znate mnoge doktrine, ali u vama nema mnogo stvarnosti. Nije li to znak izobličenosti? Mnogo izobličenosti je vidljivo u vama, ovoj grupi. Danas niste sposobni da postignete takve kušnje kao „služitelji“ i niste sposobni da zamislite ili postignete druge kušnje i oplemenjivanje u vezi sa rečima Božjim. Morate se pridržavati mnogih stvari koje treba da sprovedete u delo. To znači da se ljudi moraju pridržavati brojnih dužnosti koje treba da izvršavaju. To je ono čega ljudi treba da se pridržavaju i to je ono što moraju da izvršavaju. Neka Sveti Duh čini ono što Sveti Duh mora da učini; čovek ne može imati ulogu u tome. Čovek treba da se pridržava onoga što čovek treba da čini, što nema veze sa Svetim Duhom. To je samo ono što treba da čini čovek i čega se treba pridržavati kao zapovesti, baš kao pridržavanje zakona u Starom zavetu. Iako sad nije Doba zakona, još uvek postoje mnoge reči kojih se treba pridržavati, a iste su vrste kao reči izgovorene u Doba zakona. Te reči se ne sprovode prostim oslanjanjem na dodir Svetog Duha, već su nešto čega čovek treba da se pridržava. Na primer:

Ne iznosi sud o delu praktičnog Boga.

Ne suprotstavljaj se čoveku za kojeg Bog svedoči.

Pred Bogom znaj svoje mesto i ne budi raskalašan.

Treba da budeš umeren u govoru, a tvoje reči i postupci moraju da slede uređenja čoveka za kojeg Bog svedoči.

Treba da se bojiš svedočenja o Bogu. Ne zanemaruj delo Božje i reči iz Njegovih usta.

Ne oponašaj ton i ciljeve Božjih izjava.

Spolja ne čini ništa što se očigledno protivi čoveku za kojeg Bog svedoči.

Ovoga svaka osoba treba da se pridržava. U svakom dobu, Bog određuje mnoga pravila koja liče na zakone i čovek treba da ih se pridržava. Pomoću toga On obuzdava čovekovu narav i otkriva njegovu iskrenost. Obratite pažnju na reči „Poštuj svoga oca i svoju majku“ iz doba Starog zaveta, na primer. Ove reči danas ne važe; one su u ono vreme samo obuzdavale deo čovekove spoljašnje naravi, korišćene su da pokažu iskrenost čovekove vere u Boga i bile su znak onih koji veruju u Boga. Iako je sad Doba carstva, još ima mnogo pravila kojih se čovek mora pridržavati. Pravila iz prošlosti više ne važe, i danas ima mnogo primerenijih postupaka koje čovek treba da obavlja i koji su neophodni. Oni ne uključuju delovanje Svetog Duha i mora ih obaviti čovek.

U Doba blagodati, mnogi običaji iz Doba zakona bili su odbačeni, pošto ti zakoni nisu bili naročito korisni za delo u to doba. Nakon što su odbačeni, postavljeni su mnogi običaji primereni tom dobu, od kojih su nastala brojna pravila današnjeg vremena. Kada je Bog današnjice došao, ta pravila su odbačena i više nije bilo obavezno pridržavati ih se, a postavljeni su mnogi običaji primereni današnjem delu. Danas ovi običaji ne predstavljaju pravila, već im je namena da ostvare dejstva; pogodni su za danas – a sutra će oni možda postati pravila. Ukratko, treba da se pridržavate onoga što je plodonosno za delo u današnjem vremenu. Ne obraćajte pažnju na sutra: Što je učinjeno danas, učinjeno je radi današnjice. Možda će, kad sutra dođe, postojati bolji običaji koje će biti potrebno obavljati – ali ne obraćajte previše pažnje na to. Bolje je da se pridržavate onoga čega se treba pridržavati danas kako biste izbegli suprotstavljanje Bogu. Danas, ništa nije važnije za čoveka nego da se pridržava sledećeg:

Ne smeš pokušavati da se ulaguješ Bogu koji stoji pred tvojim očima ili da išta skrivaš od Njega.

Nemoj izgovarati gadosti ili govoriti nadmeno pred Bogom.

Nemoj obmanjivati Boga pred svojim očima koristeći slatke i laskave reči kako bi zadobio Njegovo poverenje.

Nemoj postupati bez bojazni pred Bogom. Pokori se svemu što je izrečeno iz usta Božjih i nemoj se opirati, protiviti niti osporavati Njegove reči.

Nemoj tumačiti reči iz usta Božjih onako kako tebi odgovara. Treba da paziš na svoj jezik kako bi izbegao da zbog njega postaneš žrtva spletki i obmana zlih ljudi.

Treba da paziš na svoje korake da ne bi prekoračio granice koje ti je postavio Bog. Ako ih prekoračiš, to će učiniti da staneš na poziciju Boga i izgovaraš reči koje su uobražene i nadmene, pa će te Bog prezreti.

Nemoj nehajno širiti reči proizašle iz usta Božjih, kako te drugi ne bi ismevali i đavoli pravili budalu od tebe.

Pokori se čitavom delu Boga današnjice. Čak i ako ga ne razumeš, nemoj iznositi sud o njemu; sve što možeš da uradiš jeste da tražiš i razgovaraš u zajedništvu.

Niko ne sme da prekorači prvobitno Božje mesto. Možeš samo da služiš današnjem Bogu sa pozicije čoveka. Ne možeš današnjeg Boga da podučavaš sa pozicije čoveka – to je pogrešan put.

Niko ne može da stoji na mestu čoveka za kojeg svedoči Bog; u tvojim rečima, postupcima i najskrivenijim mislima ti stojiš u poziciji čoveka. Tome se treba povinovati, to je čovekova odgovornost i niko to ne može izmeniti; pokušaj da se to uradi bio bi kršenje upravnih odluka. Ovo svi treba da zapamte.

Dug vremenski period u kome je Bog govorio i davao izjave doveo je do toga da čovek čitanje i pamćenje Božjih reči smatra svojim glavnim zadatkom. Niko ne obraća pažnju na praktično delovanje, a čak se ne pridržavate ni onog čega treba da se pridržavate. To donosi mnoge teškoće i probleme u vašoj službi. Ako se, pre praktikovanja reči Božjih, ne pridržavaš onoga čega bi trebalo da se pridržavaš, onda si jedan od onih kojih se Bog gnuša i koje odbacuje. Pridržavajući se tih postupaka, treba da budeš ozbiljan i iskren. Ne treba da ih smatraš okovima, već da ih se pridržavaš kao zapovesti. Danas ne treba da brineš o tome kakvi efekti bi trebalo da se postignu; ukratko, tako Sveti Duh deluje i ko god počini prekršaj mora biti kažnjen. Sveti Duh nema telesnih osećanja i obzira prema tvom sadašnjem razumevanju. Ako uvrediš Boga danas, On će te kazniti. Ako Ga uvrediš u okviru Njegove nadležnosti, On te neće poštedeti. Njega ne zanima koliko se ozbiljno pridržavaš Isusovih reči. Ako prekršiš Božje zapovesti današnjeg vremena, On će te kazniti i osuditi na smrt. Kako bi ti moglo biti prihvatljivo da ih se ne pridržavaš? Moraš ih se pridržavati, čak i ako to znači da moraš da trpiš malo bola! Svejedno koja religija, sektor, nacija ili veroispovest je u pitanju, u budućnosti se svi moraju pridržavati ovih postupaka. Niko nije izuzet i niko neće biti pošteđen. Jer ti su postupci ono što će Sveti Duh učiniti danas i niko ih ne sme prekršiti. Čak i ako nisu velika stvar, mora ih obaviti svaka osoba i to su zapovesti koje čoveku postavlja Isus, koji je vaskrsao i uzneo se na nebo. Zar „Put… (7)“ ne kaže da Isusova definicija tvoje pravednosti ili grešnosti zavisi od tvog stava prema Bogu danas? Niko ovo ne sme da previdi. Tokom Doba zakona, generacija za generacijom fariseja verovala je u Boga, ali s dolaskom Doba blagodati oni nisu spoznavali Isusa i protivili su mu se. Stoga je sve što su radili propalo i bilo uzaludno, a Bog nije prihvatio njihove poduhvate. Ako možeš da dokučiš ovo, nećeš lako zgrešiti. Mnogi ljudi su se možda merili s Bogom. Kakav je ukus suprotstavljanja Bogu? Gorak ili sladak? Trebalo bi da razumeš ovo; nemoj se praviti da ne znaš. U svom srcu neki ljudi možda ostanu neubeđeni. Ipak ti savetujem da probaš i vidiš – da osetiš kakvog je ukusa. Ovo će sprečiti mnoge ljude da uvek budu sumnjičavi oko toga. Mnogi ljudi čitaju Božje reči, a ipak mu se tajno protive u svom srcu. Nakon ovakvog protivljenja Bogu, zar ne osećaš kao da ti se nož uvrće u srcu? Ako nije porodična nesloga, onda je fizički nemir, ili nevolje sinova i ćerki. Iako je tvoje telo pošteđeno smrti, Božja ruka te nikad neće napustiti. Da li misliš da bi to moglo biti tako jednostavno? Naročito je za mnoge od onih koji su blizu Boga čak i neophodnije da se usredsrede na ovo. Kako vreme prolazi, zaboravićeš na to i bićeš, ne shvatajući, bačen u iskušenje i postaćeš nepažljiv prema svemu, a to će biti početak tvog sagrešenja. Da li ti se ovo čini nebitnim? Ako ovo možeš dobro da uradiš, onda imaš šansu da budeš usavršen – da dođeš pred Boga i primiš Njegovo vođstvo iz Njegovih usta. Ako si neoprezan, imaćeš problema – prkosićeš Bogu, tvoje reči i postupci biće razuzdani i, pre ili kasnije, odneće te veliki vetrovi i moćni talasi. Svako od vas bi trebalo da obrati pažnju na ove zapovesti. Ako ih prekršiš, iako te čovek za kojeg Bog svedoči možda neće osuditi, Duh Božji imaće nesvršenog posla s tobom i On te neće poštedeti. Možeš li da podneseš posledice svog prekršaja? Dakle, šta god Bog kaže, Njegove reči moraš sprovoditi u delo i moraš ih se pridržavati kako god znaš i umeš. Ovo nije jednostavan posao!