To što su ljudi u stanju da otkriju Božju divotu, da traže način da vole Boga u današnjem dobu, i da su spremni da prihvate obuku današnjeg carstva – sve to je Božja blagodat i On, štaviše, tako uzdiže čovečanstvo. Kad god pomislim na to, imam snažan osećaj Božje divote. Bog nas zaista voli; da nije tako, ko bi mogao da otkrije Njegovu divotu? Samo tako vidim da je celokupno ovo delo lično obavio Sam Bog, i da ljude vodi i usmerava Bog. Zahvaljujem Bogu na tome i želim da Mi se Moja braća i sestre pridruže u hvaljenju Boga: „Sva slava Tebi, Samom vrhovnom Bogu! Neka se Tvoja slava umnoži i otkrije u onima od nas koji su izabrani i koje si Ti zadobio.“ Bog Me je prosvetio: pokazao Mi je da smo pre mnogo eona bili predodređeni i da je u poslednjim danima želeo da nas zadobije, da bi time omogućio vaseljeni i svim stvarima da kroz nas ugledaju Božju slavu u celosti. Mi smo, dakle, kristalizacija šest hiljada godina dugog Božjeg plana upravljanja; mi smo modeli, uzorci Božjeg dela u celoj vaseljeni. Tek sada shvatam koliko nas Bog voli i da je delo koje obavlja u nama i sve ono što govori milion puta veće nego u minulim vremenima. Čak ni u Izraelu, pa ni u Petru, Bog nije lično obavio toliko delo ili izgovorio toliko reči – što pokazuje da smo mi, ova grupa ljudi, zaista neverovatno blagosloveni, neuporedivo blagosloveniji od svetaca minulih vremena. Zato je Bog uvek govorio da su ljudi poslednjeg doba blagosloveni. Bez obzira šta drugi kažu, verujem da smo najblagosloveniji od Boga. Trebalo bi da prihvatimo blagoslove koje nam je Bog podario; možda postoje neki koji se žale Bogu, ali verujem da ako ovi blagoslovi dolaze od Boga, onda to dokazuje da ih zaslužujemo. Čak i ako se drugi žale ili su nezadovoljni nama, i dalje verujem da niko drugi ne može da nasledi ili ukloni od nas blagoslove koje nam je Bog dao. Zato što se Božje delo vrši u nama i On nam se obraća oči u oči – nama, a ne drugima – Bog čini ono što On želi. A ako ljudi nisu ubeđeni, zar ne prave sami sebi probleme? Zar čineći to ne navlače na sebe prezir? Zašto govorim takve stvari? Zato što to veoma mnogo cenim. Uzmimo za primer delo koje Bog obavlja u Meni: samo Ja mogu da se poduhvatim takvog posla – može li to iko drugi da uradi? Imao sam dovoljno sreće da primim ovaj nalog od Boga – da li bi iko to radio iz hira? Nadam se, međutim, da će braća i sestre razumeti Moje srce. Ne hvalim se Svojim ovlašćenjima, već objašnjavam problem. Želim da sva slava ide Bogu, i da Bog pogleda srce svakog od nas, tako da se naša srca mogu pročistiti pred Njim. U Svom srcu, želim da budem potpuno zadobijen od strane Boga, da postanem prečista devica koja je žrtvovana na oltaru i, štaviše, da budem poslušan kao jagnje koje se među čitavim čovečanstvom pojavljuje kao sveto duhovno telo. Ovo je Moje obećanje, zakletva koju sam dao pred Bogom. Želim da ga ispunim i uzvratim Božju ljubav kroz ovo. Da li si voljan da to uradiš? Verujem da će ovo Moje obećanje podstaći više mlađe braće i sestara, i da će doneti više nade mladima. Čini Mi se da Bog vidi mlade ljude kao posebno važne. Možda Sam pristrasan, ali uvek osećam da mladi ljudi imaju izgleda i nade; čini se da Bog obavlja dodatno delo kod mladih ljudi. Možda im nedostaje uvida i mudrosti i možda su živahni i plašljivi kao tek rođeno tele, ali verujem da nisu bez svojih zasluga. Možete videti bezazlenost mladosti u njima i oni brzo prihvataju nove stvari. Iako su mladi ljudi skloni aroganciji, uzavrelosti i impulsivnosti, to ne utiče na njihovu sposobnost da prihvate novo svetlo, jer se mladi retko drže starovremenskih, zastarelih stvari. Zato kod mladih ljudi vidim neograničenu nadu i vitalnost; iz tog razloga gajim nežnost prema njima. Nemam ništa protiv starije braće i sestara, ali ni oni se ne interesuju za Mene – na čemu im se iskreno izvinjavam. Možda je ono što sam rekao preterano ili nepromišljeno, ali nadam se da svi vi možete da oprostite Moju nesmotrenost, jer sam premlad da obraćam veliku pažnju na Svoj način izražavanja. Ali, da budem iskren, starija braća i sestre ipak, na kraju krajeva, služe nekoj svrsi – nisu potpuno beskorisni. Oni imaju iskustva u rukovanju stvarima; oni pouzdano rukuju stvarima i ne prave toliko grešaka. Zar to nisu njihove prednosti? Svi ćemo pred Bogom reći: „O, Bože! Neka svi ispunjavamo svoje uloge na našim različitim položajima i neka svi damo sve od sebe za Tvoju volju!“ Verujem da to mora biti Božja namera!

Prema Mom iskustvu, mnogi od onih koji se otvoreno protive ovom toku – koji se direktno protive Duhu Božjem – jesu stariji. Ovi ljudi imaju veoma čvrsta verska shvatanja; na svakom koraku upoređuju Božje reči sa stvarima koje su zastarele, i pokušavaju da uklope Božje reči u ono što je u prošlosti bilo shvaćeno. Zar to nije besmisleno? Da li bi takvi ljudi mogli da obavljaju delo koje im je Bog poverio? Da li Bog može da koristi takve ljude u Svom delu? Sveti Duh ima metod za svaki dan Svog dela; ako se ljudi drže staromodnih stvari, doći će dan kada će biti istisnuti sa istorijske scene. U svakoj etapi Svog dela, Bog koristi nove ljude. Zar oni koji pokušavaju da drže lekcije drugima koristeći zastarele stvari ne donose uništenje ljudima? Zar oni ne odlažu Božje delo? A ako je to zaista slučaj, kada će se Božje delo dovršiti? Možda postoje ljudi koji imaju neke predstave o onome što sam upravo rekao. Možda ih ovo nije uverilo. Ali ne želim da brineš: uskoro će se dogoditi mnoge slične stvari, a one se samo činjenicama mogu objasniti. Hajde da posetimo neke važne ljude, neke prestižne pastore ili stručnjake za tumačenje Biblije, da im propovedamo ovaj tok. U početku se neće otvoreno protiviti, to je sigurno – ali će se latiti Biblije da ti uzvrate. Oni će tražiti da im prepričaš Knjigu proroka Isaije i Knjigu proroka Danila, a tražiće i da tumačiš Otkrivenje. Ako ne budeš u stanju da učiniš to što traže, oni će te odbaciti, nazvaće te lažnim hristom i reći će da širiš put besmisla. Posle sat vremena oni će izneti lažne optužbe koje će te ostaviti bez reči. Zar to nije otvoreni otpor? Ali to je samo početak. Oni ne mogu da spreče sledeći korak Božjeg dela, i uskoro će ih Sveti Duh primorati da ga prihvate. To je nezaustavljiv trend; radi se o nečemu što ljudi ne mogu da urade i o nečemu što ljudi ne mogu ni da zamisle. Verujem da će se Božje delo nesmetano širiti po čitavoj vaseljeni. To je Božja namera i niko je ne može zaustaviti. Neka nas Bog prosveti i dozvoli nam da prihvatimo više novog svetla, i da ne prekidamo Božje upravljanje po ovom pitanju. Neka nam se Bog smiluje kako bismo svi mogli da vidimo dolazak Njegovog dana slave. Kada Bog bude mogao da uživa u slavi širom čitave vaseljene, to će takođe biti vreme kada ćemo mi zadobiti slavu zajedno s Njim. Čini se da će tada biti i vreme kada ću se rastati od onih koji hodaju sa Mnom. Nadam se da će Moja braća i sestre podići svoje glasove zajedno s Mojim u molbi Bogu: neka se Božje veliko delo uskoro završi, tako da možemo da vidimo Njegov dan slave dok smo još živi. Još uvek se nadam da ću ispuniti Božju volju tokom Svog životnog veka, i nadam se da će Bog nastaviti da obavlja Svoje delo u nama i da nikada neće biti nikakvih prepreka. To je Moja večita težnja. Neka Bog uvek bude među nama i neka Njegova ljubav gradi mostove između nas, tako da prijateljstvo među nama postane dragoceno. Nadam se da će ljubav stvoriti dalje razumevanje između nas i da ljubav može još više da nas zbliži, da ukloni bilo kakvu distancu koja nas razdvaja i da ljubav između nas može da postane dublja, šira i slađa. Verujem da to mora biti namera Mog Boga. Nadam se da će Mi Moja braća i sestre postati bliskiji i da ćemo svi ceniti kratko vreme koje imamo zajedno, kako bi nam ostalo u lepoj uspomeni.

Možda je bilo više koraka Božjeg dela u kontinentalnoj Kini, ali oni nisu komplikovani. Kada se o tome razmisli, svaki korak Njegovog dela ima smisla; svaki je lično obavio Bog, i svaki je odigrao ulogu u ovom delu. Svaka „scena“ je zaista smešna, i ko bi pomislio da će ti ljudi odigrati takvu dramu, da će njihove izvedbe biti tako verne životu usred svake kušnje, da će svakakve vrste ljudi Božjim perom biti prikazane tako živo i potpuno, da će svaka od njih izneti mnogo toga na svetlost dana? Ali time ne želim da kažem da se Bog kroz Svoje delo igra s ljudima. To ne bi imalo smisla; Božje delo ima svrhu, i On nikada ne bi učinio ništa bespredmetno ili bezvredno. On čini sve to što čini da bi ljudi bili usavršeni, da ih zadobije. Iz ovoga zaista vidim da je Božjem srcu u potpunosti stalo do dobrobiti čoveka. Možda sam ovo nazvao dramom, ali takođe se može reći da je ova drama preuzeta iz stvarnog života. Samo što su za Boga – glavnog režisera ove drame – ljudi tu da sarađuju s Njim u dovršavanju ovog dela. U drugom smislu, međutim, Bog to koristi da bi zadobio ljude, da bi ih naterao da Ga više vole. Zar to nije Božja namera? Stoga se nadam da niko nije zabrinut. Jeste li potpuno neupućeni u Božje namere? Rekao sam mnogo toga – nadam se da su braća i sestre sve razumeli i da nisu pogrešno protumačili Moje srce. Ne sumnjam da će vas Bog sve zadobiti. Svako ide drugačijim putem. Neka Bog otvori onog koji je pod vašim nogama i pomolite Mu se i recite: O, Bože! Želim da me zadobiješ da bi se moj duh vratio Tebi. Da li si spreman da potražiš Božje vođstvo u dubinama svog duha?