Put… (5)

U prošlosti niko nije poznavao Svetog Duha, a još manje su bili svesni puta kojim je On išao. Zato su ljudi uvek pravili budale od sebe pred Bogom. Pošteno je reći da skoro svako ko veruje u Boga ne poznaje Duha, i da je vera kod takvih osoba zamućena i zbrkana. Očigledno je da ljudi ne razumeju Boga; mada njihova usta mogu da kažu da veruju u Njega, u suštini, sudeći po njihovom ponašanju, oni veruju u sebe, a ne u Boga. U Svojim stvarnim iskustvima, video sam da Bog svedoči o ovaploćenom Bogu i izvana se čini da su ljudi bili primorani da priznaju Božje svedočenje, samo što se jedva može reći da veruju da je Duh Božji potpuno nepogrešiv. Kažem, međutim, da ono u šta ljudi veruju nije ta osoba, a kamoli Duh Božji, već njihova sopstvena osećanja. Zar oni, čineći to, ne veruju samo u sebe? Istina je ovo što govorim. Ne etiketiram ljude, ali postoji jedna stvar koju moram da razjasnim: to što su ljudi dovedeni dovde gde se danas nalaze, bilo da su im stvari jasne ili da su zbunjeni, delo je Svetog Duha. To nije nešto što ljudi mogu da kontrolišu. Ovo je primer onoga što sam ranije pomenuo o Svetom Duhu koji ljude tera da veruju; to je način na koji Sveti Duh funkcioniše, i to je put kojim Sveti Duh ide. Bez obzira na to u koga ljudi u suštini veruju, Sveti Duh silovito stvara određenu vrstu osećanja u ljudima, čime ih navodi da veruju u Boga u svojim srcima. Zar nije i tvoja vera takva? Zar ne osećaš da je tvoje verovanje u Boga nešto čudno? Zar ne misliš da je čudno to što ne možeš da pobegneš iz ovog toka? Zar se nisi potrudio da iole razmisliš o tome? Nije li to najveći znak i najveće čudesno delo? Čak i da si mnogo puta imao potrebu da pobegneš, uvek je bila tu moćna životna sila koja te je privlačila i u tebi slabila volju da odeš. A svaki put kada bi se našao u takvim okolnostima, uvek bi se rasplakao i zajecao, ne znajući gde ćeš dalje. Neki od vas pokušavaju da odu, ali kada to pokušate, osećate se kao da vam se nož zabada u srce, kao da vam neki zemaljski duh otima dušu i vaše srce postaje ustreptalo i uznemireno. Nakon toga, ne možeš a da se ne presabereš i vratiš Bogu… Zar nisi imao ovo iskustvo? Ne sumnjam da će mlađa braća i sestre, koji su u stanju da otvore svoja srca, reći: „Da! Doživeo sam to toliko puta, da me je sramota i da pomislim na to!“ U mom svakodnevnom životu, uvek mi je zadovoljstvo da se prema Svojoj mlađoj braći i sestrama odnosim kao prema Svojim poverenicima, jer ima toliko bezazlenosti u njima – oni su tako čisti i divni. Oni kao da su Moji lični saputnici. Zato uvek tražim priliku da okupim sve Svoje poverenike kako bismo razgovarali o našim idealima i planovima. Neka Božja volja bude izvršena u nama kao da smo iste krvi, bez ikakvih prepreka ili distance između nas. Pomolimo se svi Bogu: „O, Bože! Ako je volja Tvoja, molimo te da nam daš odgovarajuće okruženje, kako bismo ispunili želje koje su u našim srcima. Smiluj se nama koji smo mladi i kojima nedostaje razuma, i dozvoli nam da iskoristimo snagu u svojim srcima!“ Verujem da je to Božja volja, jer sam se davno molio Bogu i rekao: „Oče! Na zemlji Te prizivamo bez prestanka, želeći da se Tvoja volja uskoro ispuni na zemlji. Tražio bih Tvoju volju. Učini ono što želiš da učiniš i dovrši Svoj nalog u Meni što je brže moguće. Čak sam spreman i na to da otvoriš novi put među nama, ako to znači da će se Tvoja volja uskoro ostvariti! Molim Te samo da uskoro dovršiš Svoje delo i verujem da ga nikakva pravila ne mogu zadržati!“ Takvo je danas delo Božje; zar ne vidiš stazu kojom ide Sveti Duh? Svaki put kad upoznam stariju braću i sestre, imam neopisiv osećaj ugnjetenosti. Kada ih sretnem, vidim da zaudaraju na društvo; njihove verske predstave, njihovo iskustvo u bavljenju stvarima, njihov način govora, njihov rečnik i tako dalje – sve je to naporno. Oni su navodno puni „mudrosti“. Uvek se držim što dalje od njih, jer Ja lično ne raspolažem životnim mudrostima potrebnim za život u svetu. Svaki put kada sretnem ove ljude, oni Me iscrpe, probije me znoj; ponekad osećam da me toliko pritiskaju da jedva mogu da dođem do daha. Dakle, u ovom opasnom trenutku, Bog Mi daje odličan izlaz. Možda je to samo Moja zabluda. Ja samo brinem o onome što koristi Bogu; vršenje Božje volje je najvažnije. Držim se podalje od ovih ljudi, ali ako Bog zahteva da ih sretnem, Ja ga ipak poslušam. Ne radi se o tome da su oni nepodnošljivi, već da su njihova „mudrost“, njihove predstave i životna filozofija odvratni. Ja sam tu da dovršim Božji nalog, a ne da naučim kako oni obavljaju stvari. Sećam se kako mi je Bog jednom rekao: „Na zemlji traži samo da sprovodiš volju Svoga Oca i da ispuniš Njegov nalog. Ništa drugo Te se ne tiče.“ Ta pomisao me donekle smiruje. To je zato što Mi ljudski poslovi uvek deluju vrlo komplikovano; ne mogu da ih shvatim i nikada ne znam šta da radim. Dakle, bezbroj puta sam bio uznemiren time i mrzeo sam ljudski rod; zašto ljudi moraju da budu tako komplikovani? Zašto ne mogu da budu jednostavni? Čemu sav taj trud da se bude pametan? Kada upoznam ljude, to se uglavnom zasniva na Božjem nalogu upućenom Meni. Možda nekoliko puta to nije bio slučaj, ali ko zna šta se krije u dubini Mog srca?

Mnogo puta sam savetovao braću i sestre koji su bili sa Mnom da u Boga treba da veruju srcem, da ne treba da se brinu za svoje interese, već da vode računa o Božjoj volji. Mnogo puta sam snuždeno plakao pred Bogom: Zašto ljudi nemaju obzira prema Božjoj volji? Božje delo svakako ne može da nestane bez traga i bez ikakvog razloga. A ne znam ni zašto – to gotovo da je postala zagonetka u Mom umu – zašto ljudi nikada ne priznaju put kojim ide Sveti Duh, namesto da se drže nenormalnih odnosa koje imaju sa drugima? Muka mi je kada se sretnem s takvim ljudima. Umesto da gledaju put Svetog Duha, oni se usredsređuju na ljudske postupke. Da li Bog može time biti zadovoljan? Često me to rastužuje. Gotovo da je to postalo Moje breme – a to takođe uznemirava i Svetog Duha. Zar ne osećaš nikakvu krivicu u svom srcu? Neka Bog otvori oči našem duhu. Mnogo puta sam se Ja, koji usmeravam ljude da zakorače u Božje delo, molio pred Bogom: „Oče! Želim da Tvoja volja bude jezgro, želim da tražim Tvoju volju, želim da sam veran Tvom nalogu, tako da možeš da zadobiješ ovu grupu ljudi. Da nas odvedeš u zemlju slobode, tako da možemo da Te dotaknemo svojim duhom, a da Ti probudiš duhovna osećanja u našim srcima!“ Želim da Božja volja bude ispunjena i zato se molim bez prestanka da nas Njegov Duh prosveti, da možemo da idemo putem kojim vodi Sveti Duh – jer put kojim Ja hodim je put Svetog Duha. A ko bi drugi mogao da ide ovim putem umesto Mene? To je ono što čini moje breme još težim. Osećam se kao da ću pasti, ali imam veru da Bog nikada neće odložiti svoje delo. Možda ćemo se rastati tek kad njegov nalog bude ispunjen. Možda sam se Ja zbog dejstva Božjeg Duha uvek osećao drugačije. To je kao da postoji delo koje Bog želi da obavi, ali Ja još uvek ne mogu da dokučim šta je to. Ipak, verujem da niko na zemlji nije bolji od Mojih poverenika, i verujem da će se moliti za Mene pred Bogom, na čemu Sam neizmerno zahvalan. Želim da braća i sestre izgovore skupa sa mnom: „O, Bože! Neka se Tvoja volja u celosti ispolji u nama, narodu poslednjeg doba, tako da možemo da budemo blagosloveni životom duha, i da ugledamo postupke Duha Božjeg i da pogledamo Njegovo pravo lice!“ Kada dođemo do ovog koraka, zaista ćemo živeti pod vođstvom Duha, i tek tada ćemo moći da pogledamo pravo lice Boga. Što znači da će ljudi biti u stanju da razumeju pravo značenje svih istina, ne da ih razumeju ili shvate u skladu s ljudskim predstavama, već u skladu s prosvećenjem volje Duha Božjeg. To je u potpunosti delo Samog Boga, u njemu nema ljudskih ideja; to je Njegov plan rada za postupke koje želi da jasno predoči na zemlji i to je poslednji segment Njegovog dela na zemlji. Da li želiš da se pridružiš ovom delu? Da li želiš da budeš njegov deo? Da li želiš da te Sveti Duh usavrši i da učestvuješ u životu duha?

Ono što je danas ključno jeste da treba da idemo dublje od našeg prvobitnog temelja. Moramo ići dublje u istinu, vizije i život – ali prvo moram da podsetim braću i sestre da moraju da odbace svoje prethodne predstave da bi ušli u ovaj korak dela. To jest, moraš da promeniš način na koji živiš, da napraviš nove planove, okreneš novi list. Ako se i dalje držiš onoga što ti je bilo dragoceno u prošlosti, Sveti Duh neće moći da radi u tebi i jedva će moći da te održi u životu. Oni koji ne tragaju, ili ne uđu, ili ne planiraju, biće u potpunosti napušteni od strane Svetog Duha – tako da se za njih kaže da ih je vreme pregazilo. Nadam se da će sva braća i sestre biti u stanju da razumeju Moje srce, i nadam se da će više „novih uzdanica“ ustati da sarađuju sa Bogom, da upotpune ovaj posao zajedno. Verujem da će nas Bog blagosloviti. Isto tako verujem da će mi Bog dati mnogo više poverenika, tako da mogu da hodam do svakog kutka zemlje, i da bude više ljubavi među nama. Štaviše, verujem da će Bog proširiti Svoje carstvo zbog našeg truda; voleo bih da ovaj naš trud dostigne nivo bez presedana, omogućavajući Bogu da zadobije više mladih ljudi. Želim da provedemo više vremena moleći se za ovo, želim da se molimo bez prestanka, tako da provedemo ceo život pred Bogom, i da budemo bliski Bogu koliko god je to moguće. Neka nikada više ne bude prepreka između nas, i neka se svi zakunemo pred Bogom: da zajedno vredno radimo! Da budemo odani do samog kraja! Da se nikada ne rastanemo, i da uvek budemo zajedno! Nadam se da će braća i sestre dati ovo obećanje pred Bogom, tako da se naša srca nikada neće promeniti, i da naša odlučnost nikada neće posustati! Zbog Božje volje, ponavljam: hajde da vredno radimo! Borimo se svom snagom! Bog će nas sigurno blagosloviti!

Prethodno: Put… (4)

Sledeće: Put… (6)

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera