Put… (7)

Kroz praktična iskustva vidimo da nam se mnogo puta desilo da nam je Bog lično otvorio put, kako bi put pod našim nogama bio čvršći i stvarniji. Jer ovo je put koji nam Bog otvara od pamtiveka i koji je naša generacija nasledila nakon više desetina hiljada godina. Stoga smo mi nastavili putem kojim su naši preci išli, ali nisu stigli do kraja. Bog nas je izabrao da pređemo njegov poslednji deo. Dakle, ovaj put je Bog pripremio samo za nas i, bilo da smo blagosloveni ili pogođeni nedaćama, niko drugi ne može ići ovim putem. Dopustite mi da ovome dodam Svoj uvid: ne pomišljajte da pobegnete negde drugde ili da pronađete drugi put, i nemojte da žudite za statusom, niti da pokušavate da uspostavite sopstveno carstvo – sve su to fantazije. Možda imate određene predrasude o Mojim rečima, u kom slučaju vam predlažem da prestanete da budete tako sluđeni. Bolje bi vam bilo da malo više razmišljate o ovome; ne pokušavajte da budete pametni i ne brkajte dobro i loše. Zažalićete kada se Božji plan ostvari. Kada nastupi carstvo Božje, sve nacije na zemlji će biti razbijene u paramparčad. Tada ćeš videti da su tvoji planovi takođe uništeni, da će oni koji su grđeni biti razbijeni i time će Bog u potpunosti ispoljiti Svoju narav. Mislim da, pošto su Mi ove stvari tako jasne, Ja treba tebi da ih saopštim, kako Me ne bi kasnije krivio. To što smo bili u stanju da hodamo ovim putem sve do danas odredio je Bog, zato nemoj misliti da si nešto posebno, niti da nemaš sreće – niko ne može da iznese tvrdnje u vezi sa Božjim trenutnim delom sem ako nije razbijen na komade. Prosvećen sam Božjim delom: bez obzira na sve, Bog će upotpuniti ovu grupu ljudi, Njegovo delo se nikada više neće promeniti, On će ovu grupu ljudi odvesti do kraja puta i završiti Svoje delo na zemlji. To svi treba da shvatimo. Većina ljudi voli da „gleda napred“ i toj navici nema kraja. Niko od njih ne razume Božju nameru danas i zato svi razmišljaju o bekstvu. Oni su kao odbegli konji koji samo žele da lutaju divljinom; malo ko želi da se skrasi u dobroj zemlji hananskoj, da traži put ljudskog života. Kada uđu u zemlju u kojoj teku med i mleko, a ipak u njoj ne uživaju, šta onda ljudi hoće? Istini za volju, iza dobre zemlje hananske nalazi se samo divljina. Čak i kada ljudi stignu na mesto počinka, oni nisu u stanju da obavljaju svoje dužnosti; zar oni nisu naprosto bludnici? Ako propustiš priliku da te Bog usavrši ovde, žalićeš do kraja života, tvoje kajanje će biti beskrajno. Bićeš kao Mojsije, koji je video zemlju hanansku, ali nije mogao da uživa u njoj, stisnutih pesnica, na samrti pun kajanja – zar ne misliš da je to sramota? Zar ne misliš da je neprijatno da te drugi ismevaju? Da li si spreman da te drugi ponižavaju? Zar ne želiš da učiniš dobro sebi? Zar ne želiš da budeš častan i čestit čovek koga je Bog usavršio? Da li zaista ničemu ne težiš? Kad već nisi voljan da kreneš nekim drugim putevima, zar ne želiš da ideš putem koji ti je Bog odredio? Da li se usuđuješ da se usprotiviš volji Neba? Bez obzira na to kolika je tvoja „veština“, možeš li zaista da uvrediš Nebo? Verujem da nam je bolje da pokušamo da dobro upoznamo sami sebe. Kad jedna Božja reč može da promeni nebo i zemlju, šta onda jedna slabašna sitna osoba može da predstavlja u Božjim očima?

Kroz Svoja vlastita iskustva sam video da što se više suprotstavljaš Bogu, to će više Bog pokazati Svoju veličanstvenu narav, a teža će biti grdnja koju ti On „poslužuje“; što Mu se više pokoravaš, to će te više voleti i štititi. Božja narav je kao instrument za kažnjavanje: ako se pokoravaš, bićeš bezbedan i zdrav; ako se ne pokoravaš – ako se uvek hvališeš i uvek nešto smeraš – Božja narav se odmah menja. On je kao sunce po oblačnom danu; sakriće se od tebe i pokazaće ti Svoj gnev. Takva je i Njegova narav, kao junsko vreme, kada je nebo vedro kilometrima unaokolo, a more je mirno, bez talasa, sve dok se morska struja iznenada ne ubrza, i more se ne zatalasa. Zar se usuđuješ da budeš tako bezobziran pred ovakvom Božjom naravi? Većinom ste, braćo i sestre, iz iskustva videli da ste puni vere kada Sveti Duh deluje na svetlosti dana – ali onda, iz vedra neba, Božji Duh te iznenada napušta, a ti si toliko potresen da provodiš besane noći, bacajući se u potragu za pravcem u kojem je Njegov Duh nestao. Šta god da radiš, ne možeš da pronađeš gde je Njegov Duh nestao – ali onda, iz vedra neba, On ti se ponovo javlja i ti se uzbudiš kao što se Petar uzbudio kada je iznenada ponovo ugledao svog Gospoda Isusa; toliko si uzbuđen da ti dođe da vrištiš. Da li si zaista zaboravio na to, nakon što si toliko puta to doživeo? Gospod Isus Hristos, koji se ovaplotio, koji je bio prikovan za krst, a zatim vaskrsao i uzneo se na nebo, uvek ti je skriven neko vreme, a onda ti se pojavi na neko vreme. On ti se otkriva zbog tvoje pravednosti i ljuti se i odlazi od tebe zbog tvoje grešnosti, pa zašto Mu se onda ne moliš više? Zar nisi znao da, posle Duhova, Gospod Isus Hristos ima još jedan nalog na zemlji? Znaš samo za činjenicu da se Gospod Isus Hristos ovaplotio, došao na zemlju i bio prikovan za krst. Nikada nisi shvatio da je Isus u koga si nekada verovao odavno poverio Svoje delo nekom drugom, i da je to odavno obavljeno, tako da je Duh Gospoda Isusa Hrista ponovo došao na zemlju u telesnom obliku da uradi još jedan segment Svog dela. Želeo bih ovde nešto da dodam – uprkos činjenici da ste trenutno u ovom toku, usuđujem se da kažem da malo vas veruje da je ovo upravo ona osoba koju vam je Gospod Isus Hristos podario. Vi znate samo da uživate u Njemu; vi ne priznajete da je Božji Duh ponovo došao na zemlju i ne priznajete da je Bog današnjice isti onaj Isus Hristos od pre više hiljada godina. I zato kažem da svi vi hodate zatvorenih očiju – prihvatate sve što vam se servira – i uopšte to ne shvatate ozbiljno. Zato u Isusa verujete samo na rečima, ali se usuđujete da se otvoreno suprotstavite Onom za koga Bog danas svedoči. Zar nisi bezuman? Bog današnjice ne mari za tvoje greške, On te ne osuđuje. Kažeš da veruješ u Isusa, pa može li tvoj Gospod Isus Hristos da ti oprosti? Da li misliš da je Bog mesto gde možeš da se izduvaš, da lažeš i da obmanjuješ? Kada se tvoj Gospod Isus Hrist ponovo bude otkrio, On će odrediti da li si pravednik ili grešnik na osnovu toga kako se sada ponašaš. Većina ljudi stekne predstave o onome što Ja nazivam „Svojom braćom i sestrama“ i veruje da će se Božja sredstva za rad promeniti. Zar takvi ljudi ne traže smrt? Da li Bog može da svedoči o Sotoni kao o Samom Bogu? Zar time ne osuđuješ Boga? Da li veruješ da bilo ko može da postane Sam Bog? Da si zaista to znao, onda ne bi stvorio nikakve predstave. U Bibliji se nalazi sledeći odlomak: sve je za Njega i sve je od Njega. On će uvesti mnoge sinove u slavu i On je naš Kapetan… Zato Ga nije sramota da nas naziva braćom. Ti možeš lako da izgovoriš ove reči napamet, a da ne razumeš šta one zapravo znače. Zar ne veruješ u Boga dok žmuriš?

Verujem da je naša generacija blagoslovena zato što može da krene putem koji prethodne generacije nisu završile i da ponovo ugleda pojavljivanje Boga posle nekoliko hiljada godina – Boga koji je među nama i obiluje svime. Ti nikada nisi mogao da zamisliš da ćeš ići ovim putem – da li si sposoban za tako nešto? Ovaj put Sveti Duh neposredno usmerava, usmerava ga sedmostruko pojačani Duh Gospoda Isusa Hrista i to je put koji ti je otvorio Bog današnjice. Čak ni u svojim najluđim snovima nisi mogao da zamisliš da će se Isus od pre nekoliko hiljada godina ponovo pojaviti pred tobom. Zar ne osećaš zadovoljstvo? Ko je u stanju da se suoči sa Bogom? Često se molim da naša grupa primi veće blagoslove od Boga, da nam Bog bude naklonjen i da nas zadobije, ali se bezbroj puta desilo da prolijem gorke suze za nas, tražeći da nas Bog prosveti, da bismo mogli da vidimo veća otkrivenja. Kada vidim ljude koji stalno pokušavaju da se površno odnose prema Bogu i nikada ne teže ničemu, ili druge koji se bave telom ili teže sopstvenim interesima i reputaciji da bi bili u centru pažnje, kako da ne osetim veliki bol u Svom srcu? Kako ljudi mogu da budu tako bezosećajni? Da li Moje delo zaista nije imalo nikakvo dejstvo? Kada bi tvoja deca bila buntovna i kada ne bi pokazivala poštovanje prema tebi, kada ne bi imali savesti, kada bi brinuli samo o sebi i nikada ne uvažavali tvoja osećanja, kada bi te izbacili iz kuće kada odrastu, kako bi se ti tada osećao? Zar ti ne bi potekle suze niz lice dok bi se prisećao krvi, znoja i žrtvi koje si podneo da bi tu decu podigao? Zato sam se bezbroj puta molio Bogu i rekao: „Dragi Bože! Samo Ti znaš da li Ja nosim breme Tvog dela. Tamo gde Moje aktivnosti nisu u skladu sa Tvojim namerama, Ti Me dovedi u red, usavrši Me i učini Me svesnim. Moj jedini zahtev od Tebe jeste da više dodirneš ove ljude, tako da uskoro možeš da stekneš slavu i da ih zadobiješ, tako da Tvoje delo može da udovolji Tvojim namerama i da Tvoj plan može da bude dovršen ranije.“ Bog ne želi da osvoji ljude kroz grdnju, ne želi da uvek mora da vodi ljude za ruku. On želi da se ljudi pokoravaju Njegovim rečima, da rade disciplinovano i da kroz to udovoljavaju Njegovim namerama. Ali ljudi nemaju stida i stalno se bune protiv Njega. Verujem da je najbolje za nas da pronađemo najjednostavniji način da mu udovoljimo, to jest da se pokoravamo svim Njegovim uredbama. Ako to zaista možeš da postigneš, bićeš usavršen. Zar to nije nešto što je lako i što pruža radost? Idi putem kojim treba da ideš; ne obraćaj pažnju na ono što drugi govore, i ne razmišljaj previše. Da li su tvoja budućnost i tvoja sudbina u tvojim rukama? Ti uvek pokušavaš da pobegneš, želeći da ideš svetovnim putem – ali zašto ne možeš da izađeš? Zašto se kolebaš na raskrsnici dugi niz godina i onda ponovo biraš ovaj put? Nakon mnogo godina lutanja, zašto si se sada vratio u ovu kuću uprkos samom sebi? Da li to zavisi od tebe? Za one od vas koji su u ovom toku, ako Mi ne verujete, čujte ovo: ako planiraš da odeš, vidi da li ti Bog dozvoljava, vidi kako te Sveti Duh dodiruje – doživi to sam. Iskreno govoreći, čak i ako te je zatekla nedaća, moraš je podneti u ovom toku, a ako patiš, moraš da patiš ovde, danas; ne možeš da odeš negde drugde. Da li ti je to jasno? Gde bi otišao? Ovo je Božja upravna odluka. Da li misliš da to što je Bog izabrao ovu grupu ljudi nema smisla? U Svom današnjem delu, Bog se ne ljuti lako – ali ako ljudi pokušaju da poremete Njegov plan, Njegovo lice se odmah menja, prelazi iz vedrog u natmureno. Zato vam savetujem da se smirite i pustite Boga da vas orkestrira i dopustite mu da vas upotpuni. Pametni su samo oni ljudi koji tako postupe.

Prethodno: Put… (6)

Sledeće: Put… (8)

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera