Svi ljudi žele da vide pravo lice Isusovo i svi žele da budu sa Njim. Mislim da nijedan brat ni sestra ne bi rekli da ne žele da vide Isusa ili da budu s Njim. Pre nego što ste videli Isusa – pre nego što ste videli ovaploćenog Boga – verovatno ste imali najrazličitije zamisli, na primer, o Isusovoj pojavi, Njegovom načinu govora, Njegovom načinu života i tome slično. Međutim, nakon što ste Ga zaista videli, vaše će se zamisli brzo promeniti. Zašto je to tako? Želite li da saznate? Čovekovo razmišljanje se ne može zanemariti, što je tačno – no i više od toga, suština Hristova ne podnosi promene od strane čoveka. Zamišljate Hrista kao besmrtnika ili mudraca, ali Ga niko ne smatra normalnim čovekom koji poseduje božansku suštinu. Kao takvi, mnogi među onima koji danonoćno čeznu da vide Boga jesu zapravo neprijatelji Božji i sa Njim su u neskladu. Zar ovo nije čovekova greška? Čak i sada, vi i dalje mislite da su vaše verovanje i odanost dovoljni da vas učine dostojnim da gledate lice Hristovo, ali Ja vas pozivam da se naoružate većim brojem praktičnih stvari! Jer u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, mnogi među onima koji dolaze u kontakt sa Hristom u tome nisu uspeli ili neće uspeti; svi oni igraju ulogu fariseja. Šta je razlog vašeg neuspeha? Upravo to što u vašim predstavama postoji Bog koji je poput diva i vredan divljenja. Međutim, prava istina nije onakva kakvu čovek želi. Ne samo da Hristos nije nalik divu, nego je izrazito sitan; ne samo da je On čovek, nego je On običan čovek; ne samo da se On ne može popeti na nebo, već se On ne može ni slobodno kretati po zemlji. I budući da je tako, ljudi se prema Njemu ophode kao prema običnom čoveku; kad su s Njim, postupaju prema Njemu ležerno i sa Njim razgovaraju bezbrižno, i dalje sve vreme čekajući na dolazak „pravog Hrista“. Hrista koji je već došao smatrate običnim čovekom, a Njegove reči rečima običnog čoveka. Upravo zato niste ništa primili od Hrista, već ste, umesto toga, svoje ruglo potpuno izneli na svetlost dana.

Pre nego što stupiš u kontakt sa Hristom, možeš biti uveren da se tvoja narav potpuno promenila, da si odan sledbenik Hristov, da od tebe niko više ne zaslužuje da primi Hristove blagoslove – i da ćeš stoga što si prošao mnoge puteve, učinio mnoga dela i dao mnogostruki plod, zasigurno biti jedan od onih koji će na kraju dobiti krunu. Ipak, postoji jedna činjenica koja ti možda nije poznata: iskvarena narav čovekova, njegova buntovnost i otpor razotkrivaju se čim ugleda Hrista, a buntovnost i otpor koji se tada razotkriju više su i potpunije razotkriveni nego u bilo kom drugom trenutku. Budući da je Hristos Sin čovečji – Sin čovečji koji poseduje normalnu ljudskost – čovek Ga stoga ne uvažava niti Ga poštuje. Zbog činjenice da Bog živi u telu, buntovnost čoveka je tako temeljno i tako živopisno izneta na videlo. Zato kažem da je Hristov dolazak otkrio svu buntovnost ljudskog roda, a prirodu ljudskog roda učinio posve očiglednom. To zovemo „mamljenjem tigra niz planinu“ i „mamljenjem vuka iz njegove jazbine“. Usuđuješ li se da kažeš da si odan Bogu? Usuđuješ li se da kažeš da iskazuješ potpunu pokornost prema Bogu? Usuđuješ li se da kažeš da nisi buntovan? Neki će reći: „Kad god me Bog postavi u novo okruženje, ja se tome bez gunđanja uvek pokorim; štaviše, nemam nikakve predstave o Bogu.“ Neki će reći: „Šta god da mi Bog dȃ u zadatak, dajem sve od sebe i nikad nisam površan.“ U tom slučaju, upitaću vas sledeće: možete li biti u skladu s Hristom dok živite pored Njega? I koliko dugo ćete biti u skladu s Njim? Jedan dan? Dva dana? Jedan sat? Dva sata? Vaša je vera možda vredna svake pohvale, ali vam velika istrajnost nije svojstvena. Jednom kada zaista budeš živeo s Hristom, tvoja samopravednost i umišljenost će, malo po malo, biti razotkriveni kroz tvoje reči i dela, baš kao što će se i tvoje prekomerne želje, tvoj neposlušan stav i nezadovoljstvo prirodno otkriti. Konačno, tvoja nadmenost će postajati još i veća, sve dok ne budeš oprečan Hristu kao što je voda vatri, a tada će tvoja priroda biti potpuno razotkrivena. U tom trenutku, tvoje se predstave više neće moći prikriti, tvoje će pritužbe takođe prirodno izaći na videlo, a tvoja obezvređena ljudska priroda potpuno će biti razotkrivena. Međutim, čak i tada, ti i dalje odbijaš da priznaš svoju buntovnost, umesto toga verujući da čoveku nije lako da prihvati ovakvog Hrista, da je On prema čoveku previše zahtevan i da bi Mu se čovek potpuno pokorio kad bi On, Hristos, bio blaži. Smatrate da je vaša buntovnost opravdana, da se bunite protiv Njega samo onda kad vas On previše pritiska. Nikada niste ni pomislili da na Hrista ne gledate kao na Boga, da vam nedostaje namera da Mu se pokorite. Umesto toga, tvrdoglavo insistiraš na tome da Hristos dela u skladu sa tvojim željama, a čim On učini i jednu stvar koja je u suprotnosti sa tvojim razmišljanjem, ti poveruješ da On nije Bog već čovek. Zar među vama nema mnogo onih koji su se na ovaj način borili s Njim? Na kraju krajeva, u koga vi verujete? I na koji način tražite?

Vi uvek želite da vidite Hrista, međutim, Ja vas pozivam da sebi ne pridajete toliko na značaju; svako može da vidi Hrista, ali Ja kažem da niko nije dostojan da vidi Hrista. Budući da je čovekova priroda prepuna zla, nadmenosti i buntovnosti, u trenutku kada ugledaš Hrista, tvoja priroda će te uništiti i osuditi na smrt. Iz tvog druženja sa bratom (ili sestrom) možda se ne saznaje mnogo o tebi, međutim, stvari nisu tako jednostavne kada se družiš sa Hristom. U svakom trenutku, tvoje predstave mogu da se ukorene, tvoja nadmenost može početi da niče, a tvoja buntovnost može izroditi smokve. Kako bi ti sa takvom ljudskom prirodom mogao biti prikladan da se družiš sa Hristom? Jesi li zaista u stanju da se u svakom trenutku svakog dana ophodiš prema Njemu kao prema Bogu? Hoćeš li u svojoj stvarnosti zaista imati utisak da se pokoravaš Bogu? U svojim srcima vi obožavate uzvišenog Boga kao Jahvea, dok vidljivog Hrista smatrate čovekom. Vaš razum je odviše skroman, a vaša ljudska priroda i previše srozana! Niste u stanju da na Hrista uvek gledate kao na Boga; samo povremeno, kad vam se to svidi, dograbite Ga i obožavate kao Boga. Zato vam i kažem da niste vernici Božji, već grupa saučesnika koji se bore protiv Hrista. Čak se i ljudima koji prema drugima iskazuju dobrotu na to uzvraća dobrim, a ipak Hristos, koji je među vama činio takva dela, zauzvrat nije od čoveka primio ni ljubav, ni njegovu nagradu, a ni pokornost. Zar to nije nešto što razdire srce?

Moguće je da za sve godine koliko veruješ u Boga nikada nikoga nisi prokleo niti si počinio loše delo, pa ipak u svom druženju sa Hristom ne umeš da govoriš istinu, da postupaš pošteno niti da se pokoriš reči Hristovoj; u tom slučaju kažem ti da si najzlobnija i najpakosnija osoba na svetu. U odnosu prema svojim rođacima, prijateljima, ženi (ili mužu), sinovima, kćerima i roditeljima možeš biti izuzetno ljubazan i posvećen i nikada ne iskorišćavati druge, ali ako nisi u stanju da se uskladiš sa Hristom, ako nisi u stanju da skladno opštiš s Njim, čak i da potrošiš sve što imaš da pomogneš svojim komšijama ili savesno brineš o svom ocu, majci i članovima svog domaćinstva, rekao bih da si i dalje zla osoba i, povrh toga, pun lukavih smicalica. Nemoj misliti da si u skladu sa Hristom samo zato što se slažeš sa drugima ili učiniš nekoliko dobrih dela. Misliš li da svojom milosrdnom namerom možeš da na prevaru izdejstvuješ blagoslove nebeske? Misliš li da je to što si učinio nekoliko dobrih dela zamena za tvoju pokornost? Niko od vas nije u stanju da prihvati orezivanje i svima vam teško pada da prigrlite normalnu Hristovu ljudskost, uprkos tome što na sva zvona neprestano zvonite o svojoj pokornosti prema Bogu. Takva vera poput vaše doneće odgovarajuću odmazdu. Prestanite da se prepuštate nestvarnim maštarijama i da iskazujete želju da vidite Hrista, jer ste i previše mali rastom, u toj meri da niste ni dostojni da Ga vidite. Kada se budeš u potpunosti očištio od svoje buntovnosti i budeš sposoban da budeš u saglasju s Hristom, Bog će ti se tada prirodno pojaviti. Ako bez prethodnog orezivanja ili osude odeš da vidiš Boga, zasigurno ćeš postati Božji protivnik i bićeš predodređen za uništenje. Čovek je po svojoj prirodi suštinski neprijateljski nastrojen prema Bogu, budući da su svi ljudi bili izloženi najdubljoj Sotoninoj iskvarenosti. Ako usred svoje vlastite iskvarenosti čovek pokuša da se druži sa Bogom, izvesno je da iz toga ne može proisteći ništa dobro; njegova dela i reči zasigurno će na svakom koraku razotkriti njegovu iskvarenost, a njegova će buntovnost u druženju sa Bogom doći do izražaja u svakom trenutku. Nesvesno, čovek dolazi da se suprotstavi Hristu, da prevari Hrista i da napusti Hrista; nakon što se to dogodi, čovek će biti u još nesigurnijem stanju, a ako se to nastavi, postaće predmet kažnjavanja.

Neki smatraju da bi možda, ako je druženje sa Bogom toliko opasno, bilo mudrije držati se podalje od Boga. Šta ovakvi ljudi mogu uopšte dobiti? Mogu li biti odani Bogu? Sasvim sigurno, druženje sa Bogom nije nimalo lako – ali je to stoga jer je čovek iskvaren, a ne zato što Bog nije u stanju da se druži s njim. Za vas bi bilo najbolje da više truda uložite u istinu o sopstvenoj spoznaji. Zašto niste naišli na Božju naklonost? Zašto Mu je vaša narav odvratna? Zašto vaš govor izaziva Njegovo gnušanje? Čim ste pokazali malo odanosti, već izgovarate hvalospeve o sebi i zahtevate nagradu za maleni doprinos; nakon što ste pokazali tek malo pokornosti gledate na druge sa visine i postajete prezrivi prema Bogu čim ste obavili neki sićušan zadatak. Da biste ugostili Boga, zahtevate novac, darove i komplimente. Teška srca dajete novčić ili dva; kada dajete deset, želite blagoslove i da se prema vama ophodi drugačije. O ljudskoj prirodi kao što je vaša, stvarno je uvredljivo govoriti ili slušati. Ima li ičeg vrednog pohvale u vašim rečima i delima? Oni koji obavljaju svoju dužnost i oni koji to ne čine; oni koji predvode druge i oni koji slede; oni koji su spremni da ugoste Boga i oni koji nisu; oni koji poklanjaju i oni koji ne poklanjaju; oni koji propovedaju i oni koji slušaju propoved i tako dalje: svi ljudi poput ovih veličaju sebe. Zar vam to nije smešno? Znajući sasvim dobro da verujete u Boga, svejedno ne možete biti u skladu sa Bogom. Znajući sasvim dobro da niste dobri ni za šta, uporno se i dalje hvališete. Zar ne osećate da vam je razum propao do te mere da više nemate samokontrolu? Uz takav razum, kako biste bili prikladni da se družite sa Bogom? Zar u ovom trenutku niste uplašeni za sebe? Narav vam je propala do te mere da više niste u stanju da budete u skladu sa Bogom. Budući da je tako, zar vaša vera nije smešna? Zar vaša vera nije besmislena? Kako ćeš pristupiti svojoj budućnosti? Kako ćeš izabrati kojim putem da kreneš?