Svi koji vole Boga zauvek će živeti u Njegovoj svetlosti

Kod većine ljudi, versko uverenje predstavlja suštinu vere u Boga: oni nisu u stanju da vole Boga i mogu da Ga slede samo kao neki roboti, nemoćni da istinski žude za Bogom i da Ga obožavaju. Samo Ga u tišini slede. Mnogi ljudi veruju u Boga, ali veoma je malo onih koji Boga vole; oni se samo „boje“ Boga zato što se plaše nesreće, ili se „dive“ Bogu zato što je On uzvišen i moćan – ali u njihovom strahu i divljenju nema ljubavi i iskrene žudnje. U svojim iskustvima oni traže mrvice istine, ili pak neke beznačajne tajne. Većina ljudi naprosto sledi, jureći za blagoslovima u mutnim vremenima; oni ne traže istinu, niti su zaista poslušni Bogu da bi primili Božje blagoslove. Život vere u Boga svih ljudi je besmislen, bezvredan i u njemu su sadržana njihova lična razmišljanja i potrage; oni ne veruju u Boga da bi Ga voleli, već da bi bili blagosiljani. Mnogi ljudi se ponašaju samovoljno; rade šta god im se prohte i nikada ne uzimaju u obzir Božje interese niti da li je to što rade shodno volji Božjoj. Takvi ljudi ne mogu da postignu ni istinitu veru, a kamoli ljubav Božju. Božja suština ne postoji samo da bi čovek verovao u nju; ona je tu, pre svega, da bi je čovek voleo. Ali mnogi od onih koji veruju u Boga nisu u stanju da otkriju ovu „tajnu“. Ljudi se ne usuđuju da vole Boga, niti pokušavaju da ga vole. Oni nikada nisu otkrili da postoji toliko toga kod Boga što se može voleti; oni nikada nisu otkrili da je Bog onaj Bog koji voli čoveka, i da je On Bog koga čovek treba da voli. Božja divota se izražava u Njegovom delu: tek kada dožive Njegovo delo, ljudi su u stanju da otkriju Njegovu divotu; tek kroz svoja neposredna iskustva mogu da cene divotu Boga; i dok je ne uoče u stvarnom životu, niko ne može da otkrije Božju divotu. Postoji toliko toga u vezi Boga što se može voleti, ali ako se ljudi zaista ne povežu sa Njim, oni nisu u stanju da to i otkriju. Drugim rečima, da se Bog nije ovaplotio, ljudi ne bi bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, a ako nisu bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, oni takođe ne bi bili u stanju da dožive Njegovo delo – tako da bi njihova ljubav prema Bogu bila ukaljana mnogim neistinama i maštarijama. Ljubav prema Bogu na nebu nije stvarna onoliko koliko je i ljubav prema Bogu na zemlji, jer se znanje ljudi o Bogu na nebu zasniva na njihovoj mašti više nego na onome što su videli sopstvenim očima i na onome što su sami doživeli. Kada Bog dođe na zemlju, ljudi su u stanju da ugledaju Njegove stvarne radnje i Njegovu divotu, a mogu da vide i čitavu Njegovu praktičnu i normalnu narav, što je sve hiljadu puta stvarnije od znanja o Bogu na nebu. Bez obzira na to koliko ljudi vole Boga na nebu, ne postoji ništa stvarno u toj ljubavi, koja je puna ljudskih ideja. Bez obzira koliko je mala njihova ljubav prema Bogu na zemlji, ta ljubav je stvarna; čak i ako je ima samo malo, ona je i dalje stvarna. Bog čini da Ga ljudi upoznaju kroz pravo delo, i kroz to znanje On zadobija njihovu ljubav. Isto kao Petar: da nije živeo sa Isusom, ne bi bio u prilici da obožava Isusa. Tako je i njegova odanost Isusu sazdana na njegovom povezivanju sa Isusom. Da bi naterao čoveka da Ga zavoli, Bog je došao među ljude i živi zajedno sa čovekom, i sve što On tera čoveka da vidi i iskusi jeste stvarnost Božja.

Bog koristi stvarnost i pojavu činjenica da bi ljude usavršio; Božje reči igraju ulogu u Njegovom usavršavanju ljudi, one obavljaju delo vođenja i otvaranja puta. To jest, u Božjim rečima ti moraš da pronađeš put primene i poznavanja vizija. Kada bude shvatio ove stvari, čovek će imati put i vizije u svojoj stvarnoj primeni i biće u stanju da postigne prosvećenje kroz Božje reči; biće u stanju da shvati da su ove stvari došle od Boga i da razazna mnogo toga. Kada to shvati, čovek mora odmah da zakorači u ovu stvarnost i da iskoristi Božje reči kako bi udovoljio Bogu u svom stvarnom životu. Bog će te voditi u svim stvarima i pružiće ti put primene, i učiniti da osetiš da je On naročito divan, i omogućiti da vidiš da je svaki korak Božjeg dela u tebi namenjen da te usavrši. Ako želiš da vidiš Božju ljubav, ako želiš da zaista iskusiš Božju ljubav, onda moraš duboko da zađeš u stvarnost, moraš duboko da zađeš u stvarni život i vidiš da sve što Bog čini jeste ljubav i spasenje, da sve što čini jeste da osposobi ljude da ostave za sobom ono što je nečisto, da oplemeni u čoveku one stvari koje nisu u stanju da udovolje Božjoj volji. Bog koristi reči da opskrbi čoveka; On uređuje okolnosti u stvarnom životu kako bi ljudi doživeli iskustva, a ako ljudi jedu i piju mnogo Božjih reči, kada ih zaista primene u praksi, oni mogu da reše sve poteškoće u svojim životima koristeći mnoge reči Božje. Drugim rečima, moraš posedovati reči Božje da bi mogao da zađeš duboko u stvarnost; ako ne jedeš i ne piješ reči Božje i ako si bez dela Božjeg, onda nećeš imati puta u stvarnom životu. Ako nikada ne jedeš ili ne piješ Božje reči, bićeš zbunjen kada ti se nešto dogodi. Ti samo znaš da treba da voliš Boga, ali uopšte nisi sposoban da razlučuješ niti imaš put primene; smušen si i zbunjen, a ponekad čak veruješ da udovoljavajući telu udovoljavaš i Bogu – sve je to posledica toga što ne jedeš i ne piješ Božje reči. Što znači da ako nemaš pomoć Božju i samo bauljaš u okviru stvarnosti, onda si u osnovi nesposoban da pronađeš put primene. Takvi ljudi naprosto ne razumeju šta znači verovati u Boga, a još manje razumeju šta znači voleti Boga. Ukoliko se ti, koristeći prosvećenje i vođstvo Božjih reči, često moliš, istražuješ i tražiš, i time otkrivaš ono što treba da sprovedeš u praksi, pronalaziš mogućnosti za delo Svetoga Duha, zaista sarađuješ sa Bogom i nisi smušen i zbunjen, onda ćeš imati put u stvarnom životu i istinski ćeš udovoljiti Bogu. Kada budeš udovoljio Bogu, unutar tebe postojaće vođstvo Božje i bićeš posebno blagosloven od strane Boga, što će ti dati osećaj uživanja: osećaćeš se posebno počastvovano jer si udovoljio Bogu, osećaćeš se naročito sjajno iznutra, a u srcu će ti biti jasno i mirno. Tvoja savest će biti utešena i oslobođena optužbi, i osećaćeš se prijatno iznutra kada vidiš svoju braću i sestre. To je ono što znači uživati u Božjoj ljubavi, i samo to je istinsko uživanje u Bogu. Ljudsko uživanje u Božjoj ljubavi postiže se kroz iskustvo: doživljavanjem teškoća i doživljavanjem primene istine u praksi, ljudi zadobijaju Božje blagoslove. Ako samo kažeš da te Bog zaista voli, da je Bog uistinu platio veliku cenu radi ljudi, da je On strpljivo i blago izgovorio toliko reči i da uvek spasava ljude, tvoje izgovaranje ovih reči samo je jedna strana uživanja u Bogu. Još veće uživanje – pravo uživanje – je kada ljudi sprovode istinu u praksi u svom stvarnom životu, nakon čega im je mirno i jasno u srcima. Osećaju da su duboko dirnuti u sebi i osećaju da je Bog najvoljeniji. Osetićeš da je cena koju si platio više nego pravična. Nakon što si sopstvenim trudom platio visoku cenu, osećaćeš se naročito sjajno iznutra: osetićeš da istinski uživaš u Božjoj ljubavi i shvatićeš da je Bog učinio delo spasenja u ljudima, da On oplemenjuje ljude da bi ih očistio, i da Bog iskušava ljude kako bi proverio da li ga zaista vole. Ako uvek primenjuješ istinu na ovaj način, postepeno ćeš razvijati jasno znanje o mnogo čemu u Božjem delu, i tada ćeš osetiti da su ti Božje reči koje se nalaze pred tobom kristalno jasne. Ako možeš jasno da razumeš mnoge istine, osetićeš da su sva pitanja laka da se primene u praksi, da možeš da prevaziđeš bilo kakav problem i bilo kakvo iskušenje, i videćeš da za tebe ništa nije problem, što će te umnogome osloboditi i dati osećaj slobode. U tom trenutku ćeš uživati u Božjoj ljubavi, i istinska Božja ljubav će te obuzeti. Bog blagosilja one koji imaju vizije, koji poseduju istinu, koji imaju znanje i koji Ga istinski vole. Ako ljudi žele da ugledaju Božju ljubav, oni moraju da primene istinu u stvarnom životu, moraju biti spremni da izdrže bol i odreknu se onoga što vole da bi udovoljili Bogu, i uprkos suzama u njihovim očima, oni i dalje moraju biti u stanju da udovolje Božjem srcu. Tako će te Bog sigurno blagosloviti, i ako izdržiš ovakve teškoće, one će biti ispraćene delom Svetog Duha. Kroz stvarni život i kroz doživljavanje Božjih reči, ljudi su u stanju da vide Božju divotu, i samo ako su okusili Božju ljubav mogu Ga istinski i voleti.

Oni koji vole Boga su oni koji vole istinu, i što više oni koji vole istinu primenjuju istinu, to je više imaju; što je više primenjuju, to više Božje ljubavi imaju; i što je više primenjuju, to ih Bog više blagosilja. Ako je uvek tako primenjuješ, ljubav koju Bog gaji prema tebi će te postepeno osposobiti da vidiš, baš kao što je Petar spoznao Boga: Petar je rekao da Bog ne samo da ima mudrost da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, već, povrh toga, da On ima mudrost da obavlja pravo delo u ljudima. Petar je rekao da On ne samo da je vredan ljudske ljubavi zato što je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja, već i zbog Svoje sposobnosti da stvori čoveka, da spasi čoveka, da usavrši čoveka i da daruje čoveku Svoju ljubav. Petar je takođe rekao da u Njemu ima mnogo toga što je dostojno čovekove ljubavi. Petar je rekao Isusu: „Da li je stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja jedini razlog zbog kojeg zaslužuješ ljubav ljudi? Ima još toga u Tebi što je vredno ljubavi. Ti deluješ i krećeš se u stvarnom životu, Tvoj Duh dotiče moju nutrinu, Ti me dovodiš u red, Ti me kudiš – te stvari još više zavređuju ljubav ljudi.“ Ako želiš da vidiš i doživiš Božju ljubav, onda moraš da istražuješ i tražiš u stvarnom životu i moraš biti voljan da svoje telo ostaviš po strani. Moraš da doneseš tu odluku. Moraš biti odlučan, neko ko je u stanju da udovolji Bogu u svemu, bez lenjosti ili žudnje za telesnim uživanjem, neko ko ne živi za telo, već živi za Boga. Postoje trenuci kada ne udovoljavaš Bogu. To je zato što ne razumeš Božju volju; sledeći put, iako će biti potrebno više truda, moraš udovoljiti Njemu, a ne telu. Kada budeš imao takva iskustva, spoznaćeš Boga. Videćeš da Bog može da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, da se ovaplotio da bi ljudi zaista mogli da Ga vide i da se povežu sa Njim; videćeš da je u stanju da hoda među ljudima, i da Njegov Duh može da usavrši ljude u pravom životu, omogućavajući im da vide Njegovu divotu i osete Njegovu disciplinu, Njegovu grdnju i Njegove blagoslove. Ako su tvoji doživljaji uvek ovakvi, u stvarnom životu ćeš biti nerazdvojan od Boga, a ako jednog dana tvoj odnos sa Bogom prestane da bude normalan, bićeš u stanju da istrpiš pokudu i da osetiš kajanje. Kada imaš normalan odnos sa Bogom, nikada nećeš poželeti da napustiš Boga, a bude li jednog dana Bog rekao da će te napustiti, ti ćeš se uplašiti i reći da bi radije umro nego da te Bog napusti. Čim budeš imao ovakve emocije, osetićeš da nisi u stanju da napustiš Boga, te ćeš na taj način steći osnovu i istinski uživati u Božjoj ljubavi.

Ljudi često govore o tome da dopuštaju Bogu da bude njihov život, ali njihovo iskustvo još nije dostiglo tu tačku. Ti samo govoriš da je Bog tvoj život, da te On predvodi svakog dana, da jedeš i piješ Njegove reči svakog dana i da Mu se moliš svakog dana, čime je On postao tvoj život. Znanje onih koji to kažu prilično je površno. Mnogi ljudi nemaju osnovu; Božje reči su posađene u njima, ali još nisu proklijale, a još manje su dale neki plod. U kojoj si meri danas nešto doživeo? Tek sada, nakon što te je Bog naterao da stigneš ovako daleko, ti osećaš da ne možeš da napustiš Boga. Jednog dana, kada tvoje iskustvo dostigne određenu tačku, ako bi te Bog terao da odeš, ti ne bi bio u stanju da to uradiš. Uvek ćeš osećati da ne možeš da budeš bez Boga u sebi; možeš biti bez muža, žene ili dece, bez porodice, bez majke i oca, bez telesnih uživanja, ali ne možeš da budeš bez Boga. Nemati Boga bilo bi kao da gubiš svoj život; ne bi bio u stanju da živiš bez Boga. Kada tvoje iskustvo dostigne ovu tačku, bićeš uspešan u svojoj veri u Boga čime će Bog postati tvoj život, On će postati osnova tvog postojanja. Nikada više nećeš biti u stanju da napustiš Boga. Kada budeš bio iskusan u ovoj meri, zaista ćeš uživati u Božjoj ljubavi, a kada budeš imao dovoljno blizak odnos sa Bogom, On će biti tvoj život, tvoja ljubav i tada ćeš se ovako moliti: „O, Bože! Ne mogu da Te napustim. Ti si moj život. Mogu da živim bez svega ostalog – ali bez Tebe ne mogu da nastavim da živim.“ To je istinski ljudski rast; to je stvarni život. Neki ljudi su bili primorani da stignu do tačke na kojoj su danas: moraju da idu dalje, hteli ili ne hteli, i uvek se osećaju kao da se nalaze između čekića i nakovnja. Moraš iskusiti to da je Bog tvoj život, tako da ako bi ti Bog bio oduzet iz srca, bilo bi ti isto kao da gubiš život; Bog mora biti tvoj život, a ti ne smeš biti u stanju da ga napustiš. Tako ćeš ustvari doživeti Boga, i tada, kada budeš voleo Boga, iskreno ćeš voleti Boga i to će biti jedinstvena, čista ljubav. Jednog dana, kada budeš imao takva iskustva u kojima ti je život dostigao određenu tačku, kada se moliš Bogu i jedeš i piješ reči Božje, nećeš biti u stanju da napustiš Boga u sebi, niti ćeš biti u stanju da Ga zaboraviš, čak i ako to poželiš. Bog će postati tvoj život; bićeš u stanju da zaboraviš na svet, moći ćeš da zaboraviš na ženu, muža ili decu, ali vrlo teško ćeš zaboraviti Boga – bilo bi nemoguće to izvesti, to je tvoj istiniti život i tvoja istinita ljubav prema Bogu. Kada ljubav ljudi prema Bogu dosegne određenu tačku, njihova ljubav ni prema čemu drugom nije jednaka njihovoj ljubavi prema Bogu; njihova ljubav prema Bogu je na prvom mestu. Tako ćeš biti u stanju da se odrekneš svega ostalog, i bićeš voljan da prihvatiš svo obračunavanje i orezivanje koje dolazi od Boga. Kada dostigneš ljubav prema Bogu koja prevazilazi sve ostalo, živećeš u stvarnosti i u Božjoj ljubavi.

Čim Bog postane život u ljudima, oni više nisu u stanju da napuste Boga. Zar to nije čin Božji? Nema većeg svedočanstva! Bog je delovao do određene tačke; On je rekao ljudima da služe, da budu grđeni ili da umru, i ljudi nisu ustuknuli, što pokazuje da ih je Bog osvojio. Ljudi koji poseduju istinu su oni koji u svojim stvarnim iskustvima mogu da budu postojani u svom svedočenju, da budu postojani u svom stavu, da stoje na strani Boga i da nikada ne ustuknu, i oni koji mogu da imaju normalan odnos sa ljudima koji vole Boga, koji su, kada im se nešto dogodi, u stanju da se u potpunosti pokore Bogu i mogu da Mu se pokoravaju do smrti. Tvoje delovanje i otkrivenja u stvarnom životu jesu svedočanstvo o Bogu, oni su čovekovo proživljavanje i svedočanstvo o Bogu, a to jeste istinsko uživanje u Božjoj ljubavi; kada stekneš iskustva do ove tačke, odgovarajuće dejstvo će biti postignuto. Ti poseduješ stvarni život i sve što učiniš drugi posmatraju sa divljenjem. Tvoja odeća i spoljašnji izgled nisu upadljivi, ali ti proživljavaš život najdublje pobožnosti, a kada drugima prenosiš reči Božje, On te vodi i prosvećuje. U stanju si da kroz svoje reči saopštavaš Božju volju, da saopštavaš stvarnost, i odlično se razumeš u služenje u duhu. Iskren si u svom govoru, pristojan i pošten, ne ulaziš u sukobe i uljudan si, sposoban da se pokoriš Božjem uređenju i da budeš postojan u svojem svedočenju kada te nešto zadesi, i smiren si i pribran bez obzira na to sa čime se suočavaš. Ovakva osoba je zaista videla Božju ljubav. Neki ljudi su još uvek mladi, a ponašaju se kao ljudi srednjih godina; oni su zreli, poseduju istinu i drugi im se dive – to su ljudi koji imaju svedočanstvo i koji su manifestacija Boga. Drugim rečima, kada budu stekli određeno iskustvo, u sebi će imati uvid u Boga, a njihova spoljna narav će se takođe učvrstiti. Mnogi ljudi ne primenjuju istinu i nisu postojani u svom svedočenju. U takvim ljudima nema ljubavi prema Bogu, ili svedočanstva o Bogu, te su to ljudi koje Bog najviše prezire. Oni čitaju reči Božje na skupovima, ali ono što oni proživljavaju je Sotona, i to predstavlja omalovažavanje Boga, klevetanje Boga, i bogohuljenje. U takvim ljudima nema znakova Božje ljubavi, i oni uopšte ne poseduju delo Svetog Duha. Dakle, reči i dela ljudi predstavljaju Sotonu. Ako je tvoje srce uvek u miru pred Bogom, i uvek obraćaš pažnju na ljude i stvari oko sebe, kao i na ono što se dešava oko tebe, i ako si svestan Božjeg bremena, i uvek imaš bogobojažljivo srce, onda će te Bog često prosvećivati iznutra. U crkvi postoje ljudi koji su „nadzornici“: oni posmatraju neuspehe drugih, a zatim ih oponašaju i ugledaju se na njih. Oni nisu u stanju da prave razliku, oni ne mrze greh i ne preziru niti se gnušaju Sotoninih stvari. Takvi ljudi su ispunjeni Sotoninim stvarima i njih će Bog naposletku u potpunosti napustiti. Tvoje srce uvek treba da se plaši pred Bogom, treba da budeš umeren u rečima i delima i da nikada ne poželiš da Mu se suprotstaviš ili da naljutiš Boga. Nikada ne treba da dozvoliš da Božje delo u tebi bude uzaludno niti da dozvoliš da sve teškoće kroz koje si istrajao i sve što si sproveo u delo propadne. Moraš biti voljan da se više trudiš i da više voliš Boga na putu koji je pred tobom. To su ljudi koji imaju viziju za svoju osnovu. To su ljudi koji traže napredak.

Ako ljudi veruju u Boga i Božje reči doživljavaju bogobojažljivim srcem, onda se u takvim ljudima može videti Božje spasenje i Božja ljubav. Ovi ljudi su u stanju da svedoče o Bogu; oni proživljavaju istinu, a ono o čemu takođe svedoče jesu istina, šta Bog jeste i Božja narav. Oni žive u Božjoj ljubavi i videli su Božju ljubav. Ako ljudi žele da vole Boga, moraju da okuse Božju divotu i da vide Božju divotu; samo tada se u njima može probuditi bogoljubivo srce, srce koje nadahnjuje ljude da se odano predaju Bogu. Bog ne tera ljude da Ga vole kroz reči ili u svojoj mašti, niti ih primorava da Ga vole. Umesto toga, On im dozvoljava da Ga vole svojevoljno, kao i da vide Njegovu divotu u Njegovom delu i izjavama, nakon čega oni u srcima nose ljubav prema Bogu. Samo na ovaj način ljudi mogu istinski da svedoče o Bogu. Ljudi ne vole Boga zato što su ih drugi nagovorili da to učine, niti je to trenutni emotivni impuls. Oni vole Boga zato što su videli Njegovu divotu, videli su da kod Njega ima toliko toga što je vredno ljudske ljubavi, zato što su videli Božje spasenje, mudrost i čudesne radnje – a kao ishod toga, oni zaista slave Boga i zaista žude za njim, i u njima se rađa takva strast bez koje ne bi mogli da prežive ukoliko ne zadobiju Boga. Razlog zašto su oni koji istinski svedoče o Bogu u stanju da daju odlučno svedočanstvo o Njemu je taj što njihovo svedočenje počiva na temelju istinskog znanja i istinske žudnje za Bogom. Takvo svedočanstvo se ne daje shodno emocionalnom impulsu, već shodno njihovom poznavanju Boga i Njegove naravi. Zato što su spoznali Boga, oni osećaju da svakako moraju svedočiti o Bogu i učiniti da svi koji žude za Bogom spoznaju Boga, kao i da budu svesni Božje divote i Njegove stvarnosti. Kao i ljubav ljudi prema Bogu, njihovo svedočenje je spontano; stvarno je i ima stvarni značaj i vrednost. Nije pasivno niti šuplje i besmisleno. Razlog zbog kojeg samo oni koji zaista vole Boga imaju najveću vrednost i smisao u svom životu, razlog zbog kojeg samo oni istinski veruju u Boga, jeste taj što su ti ljudi u stanju da žive u Božjoj svetlosti i da žive za Božje delo i upravljanje. Zato što oni ne žive u tami, već žive u svetlosti; oni ne žive besmislene živote, već živote koje je Bog blagoslovio. Samo oni koji vole Boga mogu da svedoče o Bogu, samo su oni Božiji svedoci, samo su oni blagosloveni od Boga, i samo oni mogu da prime Božja obećanja. Oni koji vole Boga su Božji poverenici; oni su ljudi koje Bog voli, i oni mogu da uživaju u blagoslovima zajedno sa Bogom. Samo takvi ljudi će živeti do večnosti, i samo oni će zauvek živeti pod Božjom negom i zaštitom. Bog je tu da ga ljudi vole i dostojan je ljubavi svih ljudi, ali nisu svi ljudi u stanju da vole Boga, ni da svedoče o Bogu, niti da imaju silu zajedno sa Bogom. Zato što su u stanju da svedoče o Bogu i posvete sav svoj trud Božjem delu, oni koji istinski vole Boga mogu da hodaju bilo gde pod kapom nebeskom, a da se niko ne usudi da im se suprotstavi, i oni mogu da imaju moć na zemlji i da vladaju svim narodom Božjim. Ovi ljudi su se okupili iz celog sveta. Oni govore različite jezike i razlikuju se po boji kože, ali njihovo postojanje ima isto značenje; svi oni imaju bogoljubivo srce, svi oni imaju isto svedočanstvo, i imaju istu rešenost, i istu želju. Oni koji vole Boga mogu slobodno da hodaju svetom, a oni koji svedoče o Bogu mogu da putuju širom vaseljene. Ove ljude Bog voli, oni su blagosloveni od Boga i oni će zauvek živeti u Njegovoj svetlosti.

Prethodno: Kako je Petar spoznao Isusa

Sledeće: Delo Svetog Duha i delo Sotone

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera