Kod većine ljudi, versko uverenje predstavlja suštinu vere u Boga: oni nisu u stanju da vole Boga i samo Ga sledekao neki roboti, nemoćni da istinski žude za Bogom i da Ga obožavaju. Samo Ga u tišini slede. Mnogi ljudi veruju u Boga, ali veoma je malo onih koji Boga vole; oni se samo „boje” Boga zato što se plaše nesreće, ili se „dive” Bogu zato što je On uzvišen i moćan – ali u njihovom strahu i divljenju nema ljubavi i iskrene žudnje. U svojim iskustvima ljudi traže mrvice istine, ili pak neke beznačajne tajne. Većina ljudi naprosto sledi, i to radi samo da bi jurili za blagoslovima u mutnim vremenima, a ne da bi tragali za istinom, niti da bi zaista bili pokorni Bogu kako bi primili Božje blagoslove. Život vere u Boga svih ljudi je besmislen, bezvredan i u njemu su sadržana njihova lična razmišljanja i potrage; oni ne veruju u Boga da bi Ga voleli, već da bi bili blagosiljani. Mnogi ljudi se ponašaju samovoljno; rade šta god im se prohte i nikada ne uzimaju u obzir Božje interese niti da li je to što rade u skladu sa namerama Božjim. Takvi ljudi ne mogu da postignu ni istinitu veru, a kamoli ljubav prema Bogu. Božja suština ne postoji samo da bi čovek verovao u nju, ona je više tu da bi je čovek voleo. Ali mnogi od onih koji veruju u Boga nisu u stanju da otkriju ovu „tajnu”. Ljudi se ne usuđuju da vole Boga, niti pokušavaju da ga vole. Oni nikada nisu otkrili da postoji toliko toga kod Boga što se može voleti; oni nikada nisu otkrili da je Bog onaj Bog koji voli čoveka, i da je On Bog koga čovek treba da voli. Božja divota se izražava u Njegovom delu: tek kada dožive Njegovo delo, ljudi su u stanju da otkriju Njegovu divotu; jedino u stvarnosti mogu da dožive divotu Boga; dokle god je ne vidi i ne doživi u stvarnom životu, niko ne može da otkrije Božju divotu. Postoji toliko toga u vezi Boga što se može voleti, ali ako se ljudi zaista ne povežu sa Njim, oni nisu u stanju da to i otkriju. Drugim rečima, da se Bog nije ovaplotio, ljudi ne bi bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, a ako nisu bili u stanju da se zaista povežu sa Njim, oni takođe ne bi bili u stanju da dožive Njegovo delo – tako da bi njihova ljubav prema Bogu bila ukaljana mnogim neistinama i uobraziljama. Čovekova ljubav prema Bogu na nebu nije praktična onoliko koliko je i ljubav prema Bogu na zemlji, jer se znanje ljudi o Bogu na nebu zasniva na njihovoj mašti više nego na onome što su videli sopstvenim očima i na onome što su sami doživeli. Kada Bog dođe na zemlju, ljudi su u stanju da ugledaju Njegova praktična dela i Njegovu divotu, a mogu da vide i čitavu Njegovu praktičnu i normalnu narav, što je sve hiljadu puta praktičnije od njihovog znanja o Bogu na nebu. Bez obzira na to koliko ljudi vole Boga na nebu, ne postoji ništa praktično u toj ljubavi, koja je puna ljudskih ideja. Bez obzira koliko je mala njihova ljubav prema Bogu na zemlji, ta ljubav je praktična; čak i ako je ima samo malo, ona je i dalje praktična. Bog čini da Ga ljudi upoznaju kroz praktično delo, i kroz to znanje On zadobija njihovu ljubav. Isto kao Petar: da nije živeo sa Isusom, ne bi bio u prilici da obožava Isusa. Tako je i njegova odanost Isusu sazdana na njegovom povezivanju sa Isusom. Pošto Bog od čoveka traži da bude voljen, On je lično došao među ljude i živi zajedno sa čovekom, i sve što On tera čoveka da vidi i iskusi jeste praktičnost Božja.

Bog koristi praktičnost i pojavu činjenica da bi ljude usavršio; Božje reči igraju ulogu u Njegovom usavršavanju ljudi, one obavljaju delo vođenja i otvaranja puta. To jest, u Božjim rečima čovek može da pronađe put primene i poznavanja vizija. Kada bude shvatio ove stvari, čovek će imati put i vizije u svojoj stvarnoj primeni i biće u stanju da postigne prosvećenje kroz Božje reči; biće u stanju da shvati da je to došlo od Boga i moći će da raspozna mnogo toga. Kada to shvati, čovek mora odmah da zakorači u ovu stvarnost i da iskoristi Božje reči kako bi udovoljio Bogu u svom stvarnom životu. Bog će te voditi u svim stvarima i pružiće ti put primene, i učiniti da osetiš da je On naročito divan, i omogućiti da vidiš da je svaki korak Božjeg dela na tebi namenjen da te usavrši. Ako želiš da vidiš Božju ljubav, ako želiš da zaista iskusiš Božju ljubav, onda moraš duboko da zađeš u stvarnost, moraš duboko da zađeš u stvarni život i vidiš da sve što Bog čini jeste ljubav i spasenje, da sve što čini jeste da osposobi ljude da odbace ono što je nečisto, da oplemeni u čoveku one stvari koje nisu u stanju da udovolje Božjim namerama. Bog opskrbljuje čoveka koristeći reči; On istovremeno uređuje okolnosti u stvarnom životu kako bi ljudi doživeli iskustva, a ako ljudi jedu i piju mnogo Božjih reči, onda, kada ih stvarno primene, oni mogu da reše sve poteškoće u svojim životima koristeći mnoge reči Božje. Drugim rečima, moraš posedovati reči Božje da bi mogao da zađeš duboko u stvarnost; ako ne jedeš i ne piješ reči Božje i ako si bez dela Božjeg, onda nećeš imati puta u stvarnom životu. Ako nikada ne jedeš ili ne piješ Božje reči, bićeš zbunjen kada ti se nešto dogodi. Znaćeš samo da treba da voliš Boga, ali uopšte nećeš biti sposoban da razlučuješ niti ćeš imati put primene; bićeš smušen i zbunjen, a ponekad ćeš čak verovati da udovoljavajući telu udovoljavaš i Bogu. Sve je to posledica toga što ne jedeš i ne piješ Božje reči. Što znači da ako nemaš pomoć Božju i samo bauljaš u okviru stvarnosti, onda si u osnovi nesposoban da pronađeš put primene. Takvi ljudi naprosto ne razumeju šta znači verovati u Boga, a još manje razumeju šta znači voleti Boga. Ukoliko se ti, koristeći prosvećenje i vođstvo Božjih reči, često moliš, opipavaš put, tražiš, otkrivaš ono što treba da sprovedeš u praksi, pronalaziš mogućnosti za delo Svetoga Duha, zaista sarađuješ sa Bogom i nisi smušen i zbunjen, onda ćeš imati put u stvarnom životu i istinski ćeš udovoljiti Bogu. Kada budeš udovoljio Bogu, unutar tebe postojaće vođstvo Božje i bićeš posebno blagosloven od strane Boga, što će ti dati osećaj uživanja: osećaćeš se posebno počastvovano jer si udovoljio Bogu, osećaćeš se naročito sjajno iznutra, a u srcu ćeš osećati jasnoću i mir. Tvoja savest će biti utešena i oslobođena optužbi, i osećaćeš se prijatno iznutra kada vidiš svoju braću i sestre. To je ono što znači uživati u Božjoj ljubavi, i samo to je istinsko uživanje u Bogu. Ljudsko uživanje u Božjoj ljubavi postiže se kroz iskustvo: doživljavanjem patnje i doživljavanjem primene istine u praksi, ljudi zadobijaju Božje blagoslove. Ako samo kažeš da te Bog zaista voli, da je Bog uistinu platio veliku cenu radi ljudi, da je On strpljivo i iskreno izgovorio toliko reči i da uvek spasava ljude, tvoje izgovaranje ovih reči samo je jedna strana uživanja u Bogu. Još veće uživanje – pravo uživanje – je kada ljudi sprovode istinu u praksi u svom stvarnom životu, nakon čega osećaju mir i jasnoću u srcima. Osećaju da su duboko dirnuti u sebi i osećaju da je Bog naročito divan. Osetićeš da je cena koju si platio više nego pravična. Nakon što si dao celo svoje srce, osećaćeš se naročito sjajno iznutra: osetićeš da istinski uživaš u Božjoj ljubavi i shvatićeš da je Bog učinio delo spasenja na ljudima, da On oplemenjuje ljude da bi ih očistio, i da Bog iskušava ljude kako bi proverio da li ga zaista vole. Ako uvek primenjuješ istinu na ovaj način, postepeno ćeš razvijati jasno znanje o mnogo čemu u Božjem delu, i tada ćeš uvek osetiti da su Božje reči pred tobom kristalno jasne. Kada jasno shvatiš mnoge istine, osetićeš da su ova i ona pitanja laka da se primene u praksi, da možeš da prevaziđeš bilo kakav problem i bilo kakvo iskušenje, i videćeš da za tebe ništa nije problem, što će te umnogome osloboditi i dati osećaj slobode. U tom trenutku ćeš uživati u Božjoj ljubavi, i istinska Božja ljubav će te obuzeti. Bog blagosilja one koji imaju vizije, koji poseduju istinu, koji imaju znanje i koji Ga istinski vole. Ako ljudi žele da ugledaju Božju ljubav, oni moraju da primene istinu u stvarnom životu, moraju biti spremni da izdrže bol i odreknu se onoga što vole da bi udovoljili Bogu, i uprkos suzama u njihovim očima, oni i dalje moraju biti u stanju da udovolje Božjem srcu. Tako će te Bog sigurno blagosloviti, i ako izdržiš ovakve teškoće, one će biti ispraćene delom Svetog Duha. Kroz stvarni život i kroz doživljavanje Božjih reči, ljudi su u stanju da vide Božju divotu, i samo ako su okusili Božju ljubav mogu Ga istinski i voleti.

Oni koji vole Boga su oni koji vole istinu, i što više oni koji vole istinu primenjuju istinu, to je više imaju; što je više primenjuju, to više Božje ljubavi imaju; i što je više primenjuju, to ih Bog više blagosilja. Ako je uvek tako primenjuješ, ljubav koju Bog gaji prema tebi će te postepeno osposobiti da vidiš, baš kao što je Petar spoznao Boga: Petar je rekao da Bog ne samo da ima mudrost da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, već, povrh toga, da On ima mudrost da obavlja praktično delo na ljudima. Petar je rekao da On ne samo da je vredan ljudske ljubavi zato što je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja, već i zbog Svoje sposobnosti da stvori čoveka, da spasi čoveka, da usavrši čoveka i da daruje čoveku Svoju ljubav. Petar je takođe rekao da u Njemu ima mnogo toga što je dostojno čovekove ljubavi. Petar je rekao Isusu: „Da li je stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja jedini razlog zbog kojeg zaslužuješ ljubav ljudi? Ima još toga u Tebi što je vredno ljubavi. Ti deluješ i krećeš se u stvarnom životu, Tvoj Duh dotiče moju nutrinu, Ti me dovodiš u red, Ti me kudiš – te stvari još više zavređuju ljubav.” Ako želiš da vidiš i doživiš Božju ljubav, onda moraš da opipavaš put i da tražiš u stvarnom životu i moraš biti voljan da svoje telo ostaviš po strani. Moraš da doneseš tu odluku. Moraš biti odlučan, neko ko je u stanju da udovolji Bogu u svemu, bez lenjosti ili žudnje za telesnim uživanjem, neko ko ne živi za telo, već živi za Boga. Možda ovog puta ne udovoljavaš Bogu zato što ne razumeš Božje namere; sledeći put, čak i ako će biti potrebno da uložiš više truda, moraš udovoljiti Njemu, a ne telu. Kada budeš imao takva iskustva, spoznaćeš Boga. Videćeš da Bog može da stvori nebo i zemlju i sva stvorenja, da se ovaplotio da bi ljudi mogli da Ga vide na stvaran i opipljiv način, i da se On sa njima povezuje na stvaran i opipiljiv način; videćeš da je u stanju da hoda među ljudima, i da Njegov Duh može da usavrši ljude u pravom životu; videćeš da sve to omogućava ljudima da vide Njegovu divotu i osete Njegovu disciplinu, Njegovu grdnju i Njegove blagoslove. Ako su tvoji doživljaji uvek ovakvi, u stvarnom životu ćeš biti nerazdvojan od Boga, a ako jednog dana tvoj odnos sa Bogom prestane da bude normalan, bićeš u stanju da istrpiš pokudu i da osetiš kajanje. Kada imaš normalan odnos sa Bogom, nikada nećeš poželeti da napustiš Boga, a bude li jednog dana Bog rekao da će te napustiti, ti ćeš se uplašiti i reći ćeš da bi radije umro nego da te Bog napusti. Čim budeš to osetio, osetićeš da nisi u stanju da napustiš Boga, te ćeš na taj način steći osnovu i istinski uživati u Božjoj ljubavi.

Ljudi često govore o tome da dopuštaju Bogu da bude njihov život, ali njihovo iskustvo još nije dostiglo tu tačku. Ti samo govoriš da je Bog tvoj život i da te On predvodi svakog dana, i ti jedeš i piješ Njegove reči svakog dana i moliš Mu se svakog dana, te je On, stoga, postao tvoj život. Znanje onih koji to kažu prilično je površno. Mnogi ljudi nemaju osnovu; Božje reči su posađene u njima, ali još nisu proklijale, a još manje su dale neki plod. U kojoj si meri danas nešto doživeo? Tek sada, nakon što te je Bog naterao da stigneš ovako daleko, ti osećaš da ne možeš da napustiš Boga. Jednog dana, kada tvoje iskustvo dostigne određenu tačku, ako bi te Bog terao da odeš, ti ne bi bio u stanju da to uradiš. Uvek ćeš osećati da ne možeš da budeš bez Boga u sebi; možeš biti bez muža, žene ili dece, bez porodice, bez majke i oca, bez telesnih uživanja, ali ne možeš da budeš bez Boga. Nemati Boga bilo bi kao da gubiš svoj život; ne bi bio u stanju da živiš bez Boga. Kada tvoje iskustvo dostigne ovu tačku, bićeš uspešan u svojoj veri u Boga i tada će Bog postati tvoj život, On će postati osnova tvog postojanja. Nikada više nećeš biti u stanju da napustiš Boga. Kada budeš bio iskusan u ovoj meri, zaista ćeš uživati u Božjoj ljubavi, a tvoj odnos sa Bogom biće toliko blizak da će On biti tvoj život, tvoja ljubav i tada ćeš moliti Bogu i reći: „Bože! Ne mogu da Te napustim. Ti si moj život. Mogu da živim bez svega ostalog – ali bez Tebe ne mogu da nastavim da živim.” To je istinski ljudski rast; to je stvarni život. Neki ljudi su bili primorani da stignu do tačke na kojoj su danas: morali su da idu dalje, hteli ili ne hteli, i uvek su se osećali kao da se nalaze između čekića i nakovnja. Moraš iskusiti to da je Bog tvoj život, tako da ako bi ti Bog bio oduzet iz srca, bilo bi ti isto kao da gubiš život; Bog mora biti tvoj život, a ti ne smeš biti u stanju da ga napustiš. Tada ćeš istinski zadobiti praktično iskustvo Boga, i kada, u tom trenutku, budeš voleo Boga, istinski ćeš voleti Boga, i to će biti nepodeljena, čista ljubav. Možda će doći dan kada će tvoje životno iskustvo dostići određenu tačku kada ćeš se moliti Bogu, jesti i piti reči Božje, nećeš moći da se odvojiš od Boga u sebi, i nećeš biti u stanju da Ga zaboraviš čak i kada bi to želeo. Bog će postati tvoj život; moći ćeš da zaboraviš svet, moći ćeš da zaboraviš svoju ženu, muža ili decu, ali ćeš teško zaboraviti Boga – učiniti to bilo bi nemoguće. To će biti tvoj istinski život i tvoja istinska ljubav prema Bogu. Kada tvoja ljubav prema Bogu dostigne određenu tačku u kojoj je ne može nadmašiti tvoja ljubav prema ičemu drugom, i kada ona bude na prvom mestu, tada ćeš moći da se odrekneš svega ostalog i bićeš voljan da prihvatiš svako orezivanje od Boga. Kada dostigneš ljubav prema Bogu koja prevazilazi sve ostalo, živećeš u stvarnosti i u Božjoj ljubavi.

Čim Bog postane život u ljudima, oni više nisu u stanju da napuste Boga. Zar to nije čin Božji? Nema većeg svedočanstva! Bog je delovao do određene tačke; On je rekao ljudima da služe, da budu grđeni ili da umru, i ljudi nisu ustuknuli, što pokazuje da ih je Bog osvojio. Ljudi koji poseduju istinu su oni koji u svojim stvarnim iskustvima mogu da budu postojani u svom svedočenju, da budu postojani u svom stavu, da stoje na strani Boga i da nikada ne ustuknu, i oni koji mogu da imaju normalan odnos sa ljudima koji vole Boga, koji su, kada im se nešto dogodi, u stanju da se u potpunosti pokore Bogu i mogu da Mu se pokoravaju do smrti. Tvoje delovanje i otkrivenja u stvarnom životu jesu svedočanstvo o Bogu, oni su čovekovo proživljavanje i svedočanstvo o Bogu, a to jeste istinsko uživanje u Božjoj ljubavi; kada stekneš iskustva do ove tačke, odgovarajuće dejstvo će biti postignuto. Ti poseduješ stvarni život i sve što učiniš drugi posmatraju sa divljenjem. Tvoja odeća i spoljašnji izgled nisu upadljivi, ali ti proživljavaš život najdublje pobožnosti, a kada u zajedništvu razgovaraš o rečima Božjim, On te usmerava i prosvećuje. U stanju si da kroz svoje reči saopštavaš Božje namere, da razgovaraš o stvarnostima, i odlično se razumeš u služenje u duhu. Govoriš smireno, pristojan si i pošten, nisi razuzdan i raskalašan, sposoban si da se pokoriš Božjim uređenjima i da budeš postojan u svom svedočenju kada te nešto zadesi, i smiren si i pribran bez obzira na to sa čime se suočavaš. Ovakva osoba je zaista videla Božju ljubav. Neki ljudi su još uvek mladi, a ponašaju se kao ljudi srednjih godina; oni su zreli, poseduju istinu i drugi im se dive – to su ljudi koji imaju svedočanstvo i koji su manifestacija Boga. Drugim rečima, kada ljudi budu stekli određeno iskustvo, u sebi će imati uvid u Boga, a njihova spoljna narav će se takođe učvrstiti. Mnogi ljudi ne primenjuju istinu i nisu postojani u svom svedočenju. U takvim ljudima nema ljubavi prema Bogu, ili svedočanstva o Bogu, te su to ljudi koje Bog najviše prezire. Oni čitaju reči Božje na skupovima, ali ono što oni proživljavaju je Sotona, i to predstavlja omalovažavanje Boga, pogrešno predstavljanje Boga i bogohuljenje. U takvim ljudima nema znakova Božje ljubavi, i oni uopšte ne poseduju delo Svetog Duha. Dakle, njihove reči i delapredstavljaju Sotonu. Ako je tvoje srce uvek u miru pred Bogom, i uvek obraćaš pažnju na ljude, događaje i stvari oko sebe, ako vodiš računa o Božjem bremenu i uvek imaš bogobojažljivo srce, onda će te Bog često prosvećivati iznutra. U crkvi postoje ljudi koji su „nadzornici”: oni posmatraju neuspehe drugih, a zatim ih oponašaju i ugledaju se na njih. Oni nisu u stanju da raspoznaju, oni ne preziru greh i ne mrze niti se gnušaju Sotoninih stvari. Takvi ljudi su ispunjeni Sotoninim stvarima i njih će Bog naposletku u potpunosti napustiti. Uvek treba da imaš bogobojažljivo srce pred Bogom, treba da budeš umeren u rečima i delima i da nikada ne poželiš da Mu se suprotstaviš ili da naljutiš Boga. Nikada ne treba da dozvoliš da Božje delo na tebi bude uzaludno niti da dozvoliš da sve teškoće kroz koje si istrajao i sve što si sproveo u delo propadne. Moraš biti voljan da se više trudiš i da više voliš Boga na putu koji je pred tobom. To su ljudi koji imaju viziju za svoju osnovu. To su ljudi koji traže napredak.

Ako ljudi veruju u Boga i Božje reči doživljavaju bogobojažljivim srcem, onda se u takvim ljudima može videti Božje spasenje i Božja ljubav. Ovi ljudi su u stanju da svedoče o Bogu; oni proživljavaju istinu, a ono o čemu svedoče takođe su istina, ono što Bog jeste i Božja narav. Oni žive u Božjoj ljubavi i videli su Božju ljubav. Ako žele da vole Boga, ljudi moraju da dožive Božju divotu i da vide Božju divotu; samo tada se u njima može probuditi bogoljubivo srce i srce posvećenog davanja za Boga. Bog ne tera ljude da Ga vole kroz reči ili u svojoj uobrazilji, niti ih primorava da Ga vole. Umesto toga, On im dozvoljava da Ga vole svojevoljno, kao i da vide Njegovu divotu u Njegovom delu i rečima, nakon čega oni u srcima nose ljubav prema Bogu. Samo na ovaj način ljudi mogu istinski da svedoče za Boga. Ljudi ne vole Boga zato što su ih drugi nagovorili da to učine, niti je to trenutni emotivni impuls. Oni vole Boga zato što su videli Njegovu divotu, videli su da kod Njega ima toliko toga što je vredno ljudske ljubavi, zato što su videli Božje spasenje, mudrost i čudesna dela – a kao ishod toga, oni zaista slave Boga i zaista žude za Njim, i u njima se rađa takva strast da ne mogu da prežive ukoliko ne zadobiju Boga. Oni koji istinski svedoče za Boga u stanju su da to snažno učine zato što njihovo svedočanstvo počiva na temelju istinskog znanja i istinske žudnje za Bogom. Takvo svedočanstvo se ne nosi shodno emocionalnom impulsu, već shodno njihovom poznavanju Boga i Njegove naravi. Budući da su spoznali Boga, oni osećaju da svakako moraju da svedoče o Bogu i da navedu sve one koji žude za Bogom da spoznaju Boga, kao i da budu svesni Božje divote i Njegove praktičnosti. Kao i ljubav ljudi prema Bogu, njihovo svedočenje je spontano; poseduje stvarnost i ima stvarni značaj i vrednost. Nije pasivno niti šuplje i besmisleno. Razlog zbog kojeg se kaže da samo oni koji zaista vole Boga imaju najveću vrednost i smisao u svom životu i istinski veruju u Boga, jeste taj što su ti ljudi u stanju da žive u Božjoj svetlosti i da žive za Božje delo i upravljanje. Zato što oni ne žive u tami, već žive u svetlosti; oni ne žive besmislene živote, već živote koje je Bog blagoslovio. Samo oni koji vole Boga mogu da svedoče o Bogu, samo su oni Božji svedoci, samo su oni blagosloveni od Boga, i samo oni mogu da naslede Božja obećanja. Oni koji vole Boga Njegove su osobe od poverenja; oni su ljudi koje Bog voli i oni mogu da uživaju u blagoslovima zajedno sa Bogom. Samo takvi ljudi će živeti večno i samo oni će zauvek živeti pod Božjom brižnošću i zaštitom. Bog je tu da ga ljudi vole i dostojan je ljubavi svih ljudi, ali nisu svi ljudi u stanju da vole Boga i ne mogu svi ljudi da svedoče za Boga, niti da vladaju zajedno sa Bogom. Zato što su u stanju da svedoče o Bogu i posvete sav svoj trud Božjem delu, oni koji istinski vole Boga mogu da hodaju bilo gde pod kapom nebeskom, a da se niko ne usudi da im se suprotstavi, i oni mogu da drže vlast na zemlji i da vladaju svim narodom Božjim. Ovi ljudi su se okupili iz celog sveta. Oni su ljudi koji dolaze iz celog sveta i govore različite jezike i razlikuju se po boji kože, ali značaj njihovog postojanja je isti; svi oni imaju bogoljubivo srce, svi oni imaju isto svedočanstvo, i imaju istu rešenost i istu želju. Oni koji vole Boga mogu slobodno da koračaju svetom, a oni koji svedoče o Bogu mogu da putuju širom vaseljene. Ove ljude Bog voli, oni su blagosloveni od Boga i oni će zauvek živeti u Njegovoj svetlosti.