Ona braća i sestre koji uvek daju oduška svojoj negativnosti jesu Sotonine sluge i ometaju crkvu. Takvi ljudi moraju jednog dana biti izbačeni i izgnani. Ako ljudi u svojoj veri u Boga nemaju bogobojažljivo srce, ako nemaju bogoposlušno srce, onda ne samo da neće moći da učine bilo šta za Njega, nego će postati oni koji ometaju Njegovo delo i koji Mu prkose. Verovati u Boga, ali Ga ne poslušati niti Ga se bojati, već Mu se protiviti, najveća je sramota za vernika. Ako se vernici jednako neobuzdano i opušteno ponašaju i govore kao i nevernici, onda su još zloćudniji od nevernika; oni su arhetipski demoni. Oni koji šire svoj otrovni, zlonamerni govor u crkvi, koji raspiruju glasine, podstiču neslogu i formiraju klike među braćom i sestrama – takvi bi trebalo da budu izbačeni iz crkve. Ipak, pošto je sada različito doba Božjeg dela, ovi ljudi su sputani time što će svakako biti izgnani. Svi koje je Sotona iskvario imaju iskvarenu narav. Neki samo imaju iskvarenu narav, dok se drugi od njih razlikuju: ne samo da imaju iskvarenu sotonsku narav već im je i priroda izrazito zlonamerna. Ne samo da njihove reči i dela otkrivaju njihovu iskvarenu, sotonsku narav, štaviše, oni su istinski đavo Sotona. Njihovo ponašanje prekida i ometa Božje delo, ometa da braća i sestre postignu život-ulazak i šteti normalnom životu crkve. Pre ili kasnije, ovi vukovi u ovčijoj koži moraju biti uklonjeni; trebalo bi usvojiti neumoljiv stav, stav odbacivanja svih tih sluga Sotone. Samo tako se stoji na strani Boga, a oni koji u tome ne uspeju, valjaju se u blatu sa Sotonom. Ljudi koji istinski veruju u Boga uvek Ga nose u svom srcu i u svojim nedrima uvek nose bogobojažljivo srce, bogoljubivo srce. Oni koji veruju u Boga treba da postupaju pažljivo i mudro, a sve što čine trebalo bi da bude u skladu sa Božjim zahtevima i da zadovolji Njegovo srce. Ne smeju da budu tvrdoglavi, da rade šta im je volja; to ne priliči svetosti. Ljudi ne smeju da divljaju, razmahujući se Božjom zastavom, dok se svuda šepure i varaju; to je najbuntovniji vid ponašanja. Porodice imaju svoja pravila, a države svoje zakone – nije li to još prisutnije u kući Božjoj? Zar u njoj ne važe još stroža merila? Zar u njoj nema još i više upravnih odluka? Ljudi su slobodni da rade šta im je volja, ali se Božje upravne odluke ne mogu proizvoljno menjati. Bog je Bog koji ne trpi uvrede od ljudi; On je Bog koji usmrćuje ljude. Zar ljudi zaista to još uvek ne znaju?

U svakoj crkvi postoje ljudi koji ometaju njen rad ili prekidaju delo Božje. Sve su to prerušene Sotone koje su se ušunjale u kuću Božju. Takvi ljudi odlično glume: sa velikom bogobojažljivošću dolaze pred Mene, klanjajući se i ulagujući se, živeći kao šugavi psi, i posvećujući „sve što imaju“ da bi postigli svoje ciljeve – ali pred braćom i sestrama pokazuju svoju ružnu stranu. Kada vide ljude koji primenjuju istinu, napadaju ih i guraju u stranu; kada vide ljude koji su moćniji od njih, laskaju im i podilaze. Oni divljaju u crkvi. Može se reći da takve „lokalne siledžije“, takvi „psi lajavci“, postoje u većini crkava. Đavolski deluju u sprezi, namigujući jedni drugima i šaljući tajne signale, a niko od njih ne primenjuje istinu. Onaj sa najviše otrova u sebi jeste „glavni demon“, a vodi ih najugledniji među njima, noseći njihovu zastavu visoko podignutu. Ovi ljudi divljaju u crkvi, prenoseći svoju negativnost, šireći smrt, radeći šta god požele, govoreći šta god požele, i niko se ne usuđuje da ih zaustavi. Oni kipte od sotonske naravi. I čim izazovu smetnje, dah smrti ulazi u crkvu. Oni koji unutar crkve primenjuju istinu bivaju odbačeni, nesposobni da daju svoj doprinos, dok oni koji ometaju crkvu i šire smrt, divljaju u crkvi – i, povrh toga, većina ljudi ih sledi. Takvim crkvama vlada Sotona, kratko i jasno; đavo im je car. Ako vernici ne ustanu i ne odbace glavne demone, i oni će pre ili kasnije propasti. Protiv takvih crkava se od sada moraju preduzimati određene mere. Ako oni koji su sposobni da primenjuju ponešto od istine to ne traže, takva će crkva biti eliminisana. Ako crkva nema nikoga ko je voljan da primenjuje istinu i nikoga ko može da svedoči za Boga, takva crkva bi trebalo da bude potpuno izolovana, a njene se veze sa drugim crkvama moraju prekinuti. To zovemo „sahranjivanjem smrti“; upravo to znači odbaciti Sotonu. Ako u crkvi postoji nekoliko lokalnih siledžija, a prate ih „sitne mušice“ koje nemaju ni malo razboritosti i, ako vernici, čak i nakon što su uvideli istinu, i dalje nisu sposobni da odbace stege i manipulacije ovih siledžija, onda će sve te budale na kraju biti izgnane. Ove sitne mušice možda i ne bi učinile ništa strašno, ali su još lažljivije, još ljigavije i još više izmiču, i svi takvi će biti izgnani. Neće preostati niko! Sotoni će biti vraćeni oni koji mu pripadaju, dok će oni koji pripadaju Bogu zasigurno krenuti da traže istinu; o tome odlučuje njihova priroda. Neka propadnu svi koji slede Sotonu! Prema takvima neće biti sažaljenja. Neka budu opskrbljeni oni koji traže istinu i neka u Božjoj reči uživaju do mile volje. Bog je pravedan; On nikoga ne favorizuje. Ako si ti đavo, onda si nesposoban da primenjuješ istinu; ako si neko ko traži istinu, Sotona te sigurno neće zarobiti. U to nema sumnje.

Ljudi koji ne teže napretku uvek žele da i drugi budu negativni i lenji poput njih samih. Oni koji ne primenjuju istinu ljubomorni su na one koji to čine, i uvek nastoje da prevare one zbunjene kojima nedostaje razboritost. Ono što ovi ljudi iz sebe izbacuju može da te izopači, da te unazadi, da u tebi izazove nenormalno stanje i ispuni te tamom. To te navodi da se udaljiš od Boga, da neguješ telo i ugađaš sebi. Ljudi koji ne vole istinu i koji su uvek površni prema Bogu nemaju samosvest, a svojom naravi zavode druge da počine grehe i Bogu prkose. Oni ne primenjuju istinu, niti drugima dozvoljavaju da to čine. Veličaju greh i ne gnušaju se sami sebe. Sebe ne poznaju i druge sprečavaju da spoznaju sebe; druge takođe sprečavaju da požele istinu. Oni koji su od takvih prevareni ne mogu da vide svetlost. Padaju u tamu, ne poznaju sebe, istina im je nejasna i sve se više i više udaljavaju od Boga. Ne primenjuju istinu i sprečavaju druge da je primenjuju, dovodeći sve te budale pred sebe. Umesto da kažu da veruju u Boga, bilo bi im bolje da kažu da veruju u svoje pretke, ili da veruju u idole u svom srcu. Bilo bi najbolje da takvi ljudi koji tvrde da slede Boga otvore oči i dobro pogledaju u koga zapravo veruju: da li zaista veruješ u Boga ili u Sotonu? Ako znaš da ne veruješ u Boga, već u svoje idole, onda bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako zapravo ne znaš u koga veruješ, opet bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako tako govoriš tad huliš na Boga! Niko te ne tera da veruješ u Boga. Ne govorite da verujete u Mene; dosta mi je takvih priča i to više ne želim da čujem, jer zapravo verujete u idole u svom srcu i u lokalne siledžije koju su među vama. Svi oni koji odmahuju glavom kada čuju istinu, koji se smejulje kada čuju razgovore o smrti, Sotonini su izrodi i biće izgnani. Mnogi u crkvi ne rasuđuju razborito. Kada se dogodi nešto obmanjujuće, oni neočekivano staju na stranu Sotone; čak se nađu uvređenim kada ih nazovu Sotoninim slugama. Iako bi ljudi mogli reći da nemaju razboritost, uvek se priklone strani bez istine, u kritičnom trenutku nikada nisu uz istinu, nikada se ne zalažu za istinu i ne ustaju u njenu odbranu. Da li im zaista nedostaje pronicljivost? Zašto su se neočekivano priklonili Sotoni? Zašto nikada ne izgovore nijednu pravednu i razumnu reč u prilog istini? Da li je ova situacija zaista nastala kao posledica njihove trenutne zbunjenosti? Što su ljudi manje pronicljivi, to su manje u stanju da se priklone istini. Šta to pokazuje? Zar to ne pokazuje da nerazboriti ljudi vole zlo? Zar to ne pokazuje da su oni odani Sotonini izrodi? Kako je moguće da oni uvek mogu da se priklone Sotoni i da govore njegovim jezikom? Svaka njihova reč i delo, pa i izrazi na njihovim licima, dovoljni su da dokažu da oni nisu nikakvi ljubitelji istine; štaviše, to su ljudi koji preziru istinu. To što mogu da se priklone Sotoni dovoljan je dokaz da Sotona zaista voli ove sitne đavole koji svoj život provode boreći se za Sotonino dobro. Nisu li sve ove činjenice sasvim jasne? Ako si zaista osoba koja voli istinu, zašto nemaš obzira prema onima koji primenjuju istinu i zašto, i na najmanji znak, odmah slediš one koji je ne primenjuju? Kakav je to problem? Ne zanima Me da li si razborit. Ne zanima Me koliku si cenu platio. Ne zanima Me kolike su tvoje sile, i nije Me briga da li si lokalni siledžija ili vođa koji vije zastavu. Ako su tvoje sile velike, to je samo zbog snage koju ti daje Sotona. Ako si veoma ugledan, to je samo zato što je oko tebe previše onih koji ne primenjuju istinu. Ako nisi izbačen, to je zato što sada nije vreme za delo izbacivanja; već je vreme za delo izgona. Trenutno ne žurim da te izbacim. Jednostavno čekam dan kada ću te kazniti nakon što budeš izgnan. Svako ko ne primenjuje istinu biće izgnan!

Ljudi koji iskreno veruju u Boga jesu oni koji su voljni da Božju reč sprovedu u delo i da primenjuju istinu. Ljudi koji mogu zaista da budu postojani u svom svedočenju o Bogu takođe su oni koji su voljni da Njegovu reč sprovedu u delo i mogu istinski da se priklone istini. Svim ljudima koji se služe lukavstvom i nepravdom nedostaje istina i svi redom sramote Boga. Oni koji u crkvi izazivaju razmirice jesu Sotonine sluge, oličenje su Sotone. Takvi ljudi su veoma zlobni. Oni koji nisu pronicljivi i nisu sposobni da se priklone istini, svi gaje zle namere i blate istinu. Štaviše, oni su arhetipski predstavnici Sotone. Oni se ne mogu iskupiti i prirodno će biti izgnani. Božja porodica ne dozvoljava da u njoj ostanu oni koji ne primenjuju istinu, niti dozvoljava da ostanu oni koji namerno rasturaju crkvu. Međutim, sada nije vreme da se obavi delo izbacivanja; takvi ljudi će jednostavno biti razotkriveni i na kraju izgnani. Na ove ljude se više neće nepotrebno gubiti vreme; oni koji pripadaju Sotoni ne mogu stajati na strani istine, dok to mogu oni koji traže istinu. Ljudi koji ne primenjuju istinu nisu dostojni da čuju put istine niti su dostojni da svedoče o istini. Istina jednostavno nije za njihove uši; umesto toga, usmerena je ka onima koji je primenjuju. Pre nego što se otkrije kraj svakog pojedinca, oni koji ometaju crkvu i prekidaju Božje delo za sada će najpre biti ostavljeni po strani da bi kasnije bili podvrgnuti obračunavanju. Kada se delo završi, ti ljudi će biti razotkriveni, a zatim će biti izgnani. Za sada, dok traje opskrbljivanje istinom, biće zanemareni. Kada se ljudskom rodu otkrije cela istina, ti ljudi treba da budu izgnani; biće to doba kada će svi ljudi biti razvrstani prema svojoj vrsti. Sitni trikovi onih bez pronicljivosti dovešće do toga da budu uništeni u rukama zlih, oni će ih zavesti i nikada se više neće vratiti. Upravo takav tretman i zaslužuju jer ne vole istinu, jer nisu u stanju da se priklone istini, jer slede zle ljude i njima se priklanjaju. I zato što sarađuju sa zlim ljudima i Bogu prkose. Oni savršeno dobro znaju da takvi zli ljudi zrače zlom, a ipak stežu svoja srca i okreću leđa istini da bi njih sledili. Zar ne čine zlo svi ovi ljudi koji ne primenjuju istinu, već čine razorne i gnusne stvari? Iako među njima ima onih koji se predstavljaju kao kraljevi, kao i onih koji ih slede, zar ne prkose Bogu na potpuno isti način? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da ih Bog ne spasava? Kakav izgovor mogu imati kad tvrde da Bog nije pravedan? Zar ih ne uništava njihovo sopstveno zlo? Zar ih sopstveno buntovništvo ne odvlači u pakao? Ljudi koji primenjuju istinu na kraju će biti spaseni i usavršeni zahvaljujući istini. Oni koji istinu ne primenjuju na kraju će zahvaljujući istini sami sebi doneti uništenje. Takav kraj čeka one koji primenjuju istinu i one koji to ne čine. Savetujem da oni koji ne planiraju da primenjuju istinu što pre napuste crkvu kako ne bi počinili još grehova. Kada dođe vreme, biće kasno za kajanje. Naročito oni koji formiraju klike i stvaraju raskole, kao i lokalne siledžije u crkvi, svi oni moraju da odu još ranije. Takvi ljudi, sa prirodom zlih vukova, nisu u stanju da se promene. Bilo bi im bolje da što pre napuste crkvu, kako više nikada ne bi ometali normalan život braće i sestara, i tako izbegnu Božju kaznu. Bilo bi dobro da vi, koji ste ih sledili, iskoristite ovu priliku da razmislite o sebi. Hoćete li napustiti crkvu zajedno sa zlikovcima ili ćete ostati i poslušno slediti? Morate pažljivo razmisliti o tome. Pružam vam još ovu jednu priliku da se odlučite i iščekujem vaš odgovor.