Čovek je tek danas shvatio da ono što mu nedostaje nije samo opskrba duhovnim životom i iskustvo poznavanja Boga, već – što je od još vitalnije važnosti – promena u njegovoj naravi. Iz čovekovog potpunog nepoznavanja istorije i drevne kulture sopstvenog roda proističe činjenica da on ne zna ništa o Božjem delu. Svi ljudi se nadaju da čovek može biti vezan za Boga duboko u svom srcu, ali to što je čovekovo telo preterano iskvareno, utrnulo i tupo dovelo je do toga da ne zna baš ništa o Bogu. Današnjim dolaskom među ljude, Božja namera nije ništa drugo nego da preobrazi ljudske misli i duh, kao i sliku Božju koju ljudi milionima godina nose u svojim srcima. Bog će iskoristiti ovu priliku da usavrši čoveka. To jest, On će, pomoću čovekovog znanja, promeniti način na koji Ga ljudi spoznaju, kao i njihov odnos prema Njemu i time omogućiti čoveku trijumfalni novi početak u spoznaji Boga, i tako će postići obnovu i preobraženje ljudskog duha. Obračunavanje i dovođenje u red jesu sredstva, dok su osvajanje i obnova ciljevi. Otklanjanje sujevernih misli koje je čovek imao o nejasnom Bogu oduvek je bila Božja namera, a u poslednje vreme to pitanje je za Njega postalo neodložno. Voleo bi da svi ljudi mogu da sagledaju ovu situaciju na duže staze. Da promene način na koji svaka osoba doživljava iskustva da bi ova neodložna Božja namera uskoro mogla da bude ostvarena, da bi poslednja faza Božjeg dela na zemlji mogla da bude privedena kraju na savršen način. Iskažite Bogu odanost koju je potrebno da Mu iskažete i po poslednji put pružite utehu Božjem srcu. Kada bar niko od braće i sestara ne bi izbegavao ovu odgovornost ili kada bi se barem samo pretvarali da to čine. Bog ovog puta dolazi u telu kao odgovor na poziv i kao odgovor uperen ka stanju čoveka. To jest, On dolazi da opskrbi čoveka onim što je čoveku potrebno. Bez obzira na kov ili poreklo čoveka, On će mu, sve u svemu, omogućiti da vidi reč Božju i da iz Njegove reči vidi postojanje i ispoljavanje Boga i prihvati da ga Bog usavrši, menjajući time misli i predstave čoveka kako bi se prvobitno lice Božje čvrsto ukorenilo u dubini čovekovog srca. To je jedina Božja želja na zemlji. Bez obzira na to koliko je velika urođena priroda čoveka, ili koliko je oskudna čovekova suština, ili kakvo je bilo čovekovo ponašanje u prošlosti, Bog na to ne obraća pažnju. On se samo nada da će čovek stvoriti potpuno novu sliku Boga u dubini svoga srca i da će upoznati suštinu ljudskog roda i time postići preobražaj ideološkog pogleda čoveka, i da će moći da žudi za Bogom iz dubine duše i podstakne večnu povezanost sa Njim: to je jedini zahtev koji Bog postavlja pred čoveka.

Poznavanje drevne kulture i istorije koja se proteže nekoliko hiljada godina unazad zatvorilo je čovekovo razmišljanje i predstave i njegov mentalni stav tako čvrsto da ih čini neprobojnim i bionerazgradivim^[1]. Ljudi žive u osamnaestom krugu pakla, gde, kao da ih je Bog proterao u tamnice, nikada ne mogu da vide svetlost. Feudalni način razmišljanja je toliko pritisnuo ljude da jedva dišu i guše se. Nemaju ni trunke snage da se odupru; sve što rade jeste da beskrajno trpe u tišini… Nikada se niko nije usudio da se bori ili zalaže za pravednost i pravdu; ljudi jednostavno žive gore nego životinje, pod udarcima i iživljavanjem feudalne etike, dan za danom, godinu za godinom. Nikada im nije palo na pamet da potraže Boga kako bi u ljudskom svetu uživali u sreći. Kao da su ljudi utučeni do te mere da su poput opalog jesenjeg lišća, sasušeni, isušeni i žutosmeđi. Ljudi su odavno izgubili pamćenje; oni žive bespomoćni u paklu koji se zove ljudski svet, čekajući dolazak poslednjeg dana kako bi zajedno sa ovim paklom propali, kao da je taj poslednji dan za kojim čeznu dan kada će čovek uživati u spokojnom miru. Feudalna etika odvela je čovekov život u „Ad“, dodatno slabeći čovekovu moć da se odupre. Svakakve vrste ugnjetavanja guraju čoveka da, korak po korak, upada sve dublje u Ad, sve dalje i dalje od Boga, sve do danas, kada je postao potpuni tuđin Bogu i beži od Njega kada se sretnu. Čovek Ga ne sluša i ostavlja Ga da stoji sam po strani, kao da Ga nikada nije poznavao, kao da Ga nikada ranije nije video. Ipak, Bog je čekao čoveka tokom celog njegovog dugog životnog putovanja, nikada ne izlivajući Svoj nezaustavljivi bes na njega, samo čekajući tiho, bez reči, da se čovek pokaje i počne iznova. Bog je odavno došao u ljudski svet da bi sa čovekom podelio patnje tog sveta. Za sve godine koje je proveo sa ljudima, niko nije otkrio Njegovo postojanje. Bog samo u tišini trpi bedu zapuštenosti u ljudskom svetu dok obavlja delo koje je On lično doneo. On nastavlja da trpi zarad volje Boga Oca i zarad potreba čovečanstva, prolazeći kroz patnje koje čovek nikada ranije nije iskusio. U čovekovom prisustvu ćutke ga je služio, u čovekovom prisustvu Sebe je ponizio, zarad volje Boga Oca i zarad potreba ljudskog roda. Poznavanje drevne kulture potajno je otelo čoveka od prisustva Boga i predalo ga kralju đavola i njegovom potomstvu. Četiri knjige i pet klasika^[a] doveli su čovekovo razmišljanje i predstave u još jedno doba pobune, čineći da se još više nego ranije dodvorava onima koji su sastavili to delo, dodatno pogoršavajući čovekove predstave o Bogu. Bez znanja čoveka, kralj đavola je bezdušno isterao Boga iz čovekovog srca, i potom ga je, sa pobedničkim ponosom, zauzeo. Od tog vremena čovek je postao posednut ružnom i zlom dušom i likom kralja đavola. Mržnja prema Bogu ispunila mu je grudi, a pakosna zloba kralja đavola širila se u čoveku iz dana u dan sve dok nije u potpunosti obuzet. Čovek više nije imao ni trunke slobode i nije imao načina da se oslobodi okova kralja đavola. Nije imao drugog izbora nego da bude zarobljen na licu mesta, da se preda i potčinjeno padne ničice u njegovom prisustvu. Nekada davno, kada su ljudsko srce i duša još bili u povoju, kralj đavola zasadio je u njima seme tumora ateizma, učeći ih zabludama kao što su „proučavaj nauku i tehnologiju; ostvari Četiri modernizacije; i da na svetu ne postoji Bog.“ Ne samo to; on u svakoj prilici uzvikuje: „Oslonimo se na naš vredan rad da izgradimo prelepu domovinu“, tražeći od svake osobe da od detinjstva bude spremna da verno služi svojoj zemlji. Čovek je, nesvesno, doveden u njegovo prisustvo, gde je on bez oklevanja prisvojio sve zasluge (što znači zasluge koje pripadaju Bogu za držanje celog čovečanstva u Svojim rukama). Nikada nije znao za stid. Štaviše, besramno je zgrabio Božji narod i odvukao ga nazad u svoju kuću, gde je kao miš skočio na sto i naterao čoveka da ga obožava kao Boga. Kakav prokletnik! Uzvikuje sramotne, šokantne stvari, kao što su: „Na svetu ne postoji Bog. Vetar nastaje usled promena u skladu sa prirodnim zakonima; kiša nastaje kada se, u susretu sa niskim temperaturama, vodena para kondenzuje u kapi koje padaju na zemlju; zemljotres je potres površine zemlje usled geoloških promena; suša je posledica suvoće u vazduhu izazvane nukleonskim poremećajem na površini Sunca. To su prirodne pojave. Gde je, u svemu tome, Božji čin?“ Tu su čak i oni koji uzvikuju ovakve reči, reči koje ne bi trebalo naglas izgovoriti: „Čovek je nastao evolucijom od majmuna u drevnoj prošlosti, a današnji svet potiče od niza primitivnih društava koja su začeta otprilike pre jednog eona. Bilo da zemlja cveta ili propada, sve je u rukama njenih građana.“ U pozadini, on tera čoveka da ga okači na zid ili stavi na sto kako bi mu odavao počast i prinosio darove. Dok uzvikuje: „Bog ne postoji“, postavlja se kao Bog, po kratkom postupku gura Boga izvan granica zemlje, dok stoji na Božjem mestu i preuzima ulogu kralja đavola. Kakvo bezumlje! Tera čoveka da ga mrzi do srži. Izgleda kao da su Bog i on zakleti neprijatelji, i da ne mogu da koegzistiraju. Planira da otera Boga da bi mogao slobodno da luta, van domašaja zakona^[2]. Takav je on kralj đavola! Kako njegovo postojanje uopšte može da se trpi? Neće se smiriti dok ne napravi nered od Božjeg dela i ne ostavi sve u potpunom rasulu^[3], kao da želi da se suprotstavlja Bogu do gorkog kraja, dok ili riba ne umre ili mreža ne pukne, namerno se suprotstavljajući Bogu i pritiskajući sve više. Njegovo grozno lice koje je odavno potpuno raskrinkano, sada je modro i izubijano^[4] i u žalosnom je stanju, ali ipak neće popustiti u svojoj mržnji prema Bogu, kao da će samo proždirući Boga u jednom zalogaju biti u stanju da ublaži mržnju koja se nagomilala u njegovom srcu. Kako možemo da ga tolerišemo, tog neprijatelja Božjeg? Samo njegovo iskorenjivanje i potpuno istrebljenje će ostvariti našu životnu želju. Kako se može dozvoliti da nastavi da se nekontrolisano širi? On je iskvario čoveka do te mere da čovek ne prepoznaje nebesko sunce, umrtvio se i lišen je osećanja. Čovek je izgubio normaln0 ljudsko rasuđivanje. Zašto ne bismo ponudili čitavo svoje biće da ga uništimo i spalimo da bismo eliminisali sve buduće brige i omogućili Božjem delu da što pre dostigne neviđeni sjaj? Ova banda nitkova ušla je u svet ljudi i od njega napravila metež. Doveli su celo čovečanstvo na ivicu provalije, krišom planirajući da ga u nju gurnu, da se razbije u paramparčad kako bi onda mogli da prožderu mrtva tela. Uzalud se nadaju da će prekinuti Božji plan i ulaze sa Njim u okršaj, polažući sve na jedno bacanje kocke.^[5] To nikako nije lako! Krst je, na kraju krajeva, pripremljen za kralja đavola, koji je kriv za najgnusnije zločine. Bogu nije mesto na krstu. On ga je već bacio u stranu namenivši ga đavolu. Bog je odavno izašao kao pobednik i više ne oseća tugu zbog grehova čovečanstva, već će doneti spasenje celom čovečanstvu.

Od vrha do dna i od početka do kraja, Sotona ometa Božje delo i radi u suprotnosti sa Njim. Sva ta priča o „drevnom kulturnom nasleđu“, dragocenom „znanju o drevnoj kulturi“, „učenjima taoizma i konfučijanizma“ i „konfučijanskim klasicima i feudalnim obredima“ odvela je čoveka u pakao. Napredne savremene nauke i tehnologije, kao i visokorazvijene industrije, poljoprivrede i poslovanja nema nigde na vidiku. Umesto toga, on samo ističe feudalne obrede koje promovišu „čovekoliki majmuni“ iz drevnih vremena kako bi namerno prekinuli i suprotstavili se Božjem delu i uništili ga. Ne samo da je do dana današnjeg nastavio da spopada čoveka, već želi i da ga u celosti proguta^[6]. Prenošenje moralnog i etičkog učenja feudalizma i prenošenje znanja o drevnoj kulturi odavno su zarazili ljude, pretvarajući ih u đavole, što velike, što male. Malo je onih koji bi rado primili Boga, malo je onih koji bi radosno dočekali Njegov dolazak. Lice celokupnog čovečanstva prekriveno je ubilačkom namerom, a ubilački dah svuda prožima vazduh. Oni nastoje da izgnaju Boga iz ove zemlje; sa noževima i mačevima u rukama, raspoređuju se u borbenu formaciju da „unište“ Boga. Širom ove đavolje zemlje u kojoj čoveka stalno uče da nema Boga, idoli se šire, a vazduh je prožet otužnim mirisom zapaljenog papira i tamjana, toliko težak da guši. To je kao smrad mulja koji se izvija kao zmija otrovnica i širi se toliko da čovek ne može da se suzdrži od povraćanja. Pored toga, jedva se može čuti zvuk zlih demona koji pojaju svete spise, zvuk koji kao da dolazi iz dubine pakla, takav da niko ne može da ne uzdrhti. Svuda po ovoj zemlji postavljeni su idoli svih duginih boja i oni pretvaraju zemlju u svet čulnih naslada, dok se kralj đavola i dalje zlobno smeje, kao da je njegova podmukla zavera uspela. U međuvremenu, ljudi su i dalje potpuno nesvesni, i uopšte ne uviđaju da ih je đavo već iskvario do te mere da su izgubili razum i da su, poraženi, oborili glave. On želi da jednim silovitim potezom izbriše sve što ima veze sa Bogom i da Ga još jednom oskrnavi i ubije; njegova je namera da uništi i ometa Njegovo delo. Kako on može da dozvoli da Bog ima isti status? Kako on može da toleriše da se Bog „meša“ u njegov posao među ljudima na zemlji? Kako može da dozvoli Bogu da raskrinka njegovo grozno lice? Kako može da dozvoli da Bog poremeti sve što je uradio?? Kako može taj đavo, podivljao od besa, da dozvoli Bogu da ima kontrolu nad njegovim carskim dvorom na zemlji? Kako on da se svojevoljno pokloni Njegovoj nadmoćnoj sili? Njegovo grozno lice otkriveno je u pravom svetlu, tako da čovek ne zna da li da se smeje ili da plače, i zaista je teško govoriti o tome. Zar to nije njegova suština? Iako ima ružnu dušu, on i dalje smatra da je neverovatno lep. Ta banda saučesnika u zločinu^[7]! Oni se spuštaju u carstvo smrtnika da se prepuste zadovoljstvima i da izazivaju metež, toliko komešajući stvari da svet postaje prevrtljivo i nestalno mesto, a čovekovo srce ispunjeno panikom i nelagodom i oni su se toliko poigravali sa čovekom da je njegova pojava postala pojava izuzetno ružne neljudske poljske zveri, iz koje je iščileo i poslednji trag prvobitnog svetog čoveka. Štaviše, oni čak žele da preuzmu suverenu vlast na zemlji. Oni toliko ometaju Božje delo da ono jedva može da i drže čoveka izolovanog podjednako čvrsto kao zidovi od bakra i čelika. Pošto su počinili toliko teških grehova i izazvali toliko nesreća, da li i dalje očekuju nešto drugo osim grdnje? Demoni i zli duhovi već neko vreme divljaju zemljom, tako da su izolovali i Božju volju i mukotrpan trud tako čvrsto da su postali nedostupni. To je zaista smrtni greh! Kako Bog da ne bude uznemiren? Kako Bog da ne bude gnevan? Oni su ozbiljno osujetili i usprotivili se delu Božjem: kako je to samo buntovno! Čak se i ti demoni, veliki i mali, ponašaju kao šakali koji idu za lavovima i slede tok zla, izazivajući usput nemire. Znajući istinu, oni joj se namerno protive, ti sinovi pobune! Kao da su oni, sada kada se njihov kralj pakla popeo na kraljevski presto, postali umišljeni i samozadovoljni, ophodeći se prema svima drugima sa prezirom. Koliko njih traži istinu i sledi pravednost? Svi su oni životinje, ništa bolje od svinja i pasa, na čelu bande smrdljivih muva, mašu glavom puni nadmenog samozadovoljstva i prave svakakve vrste nevolja^[8], nasred gomile izmeta. One veruju da je njihov kralj pakla najveći kralj od svih, ne znajući da su i one same ništa drugo do smrdljive muve. Pa ipak, one koriste moć svinja i pasa koje imaju za roditelje da oklevetaju postojanje Boga. Pošto su male muve, one veruju da su njihovi roditelji veliki plavi kitovi.^[9] Nemaju predstavu da su, iako su one malecke, njihovi roditelji nečiste svinje i psi stotinama miliona puta veći od njih. Nesvesne sopstvene ubogosti, one se u tom divljanju oslanjaju na smrad truleži koji izbija iz tih svinja, tašto razmišljajući o razmnožavanju budućih generacija, ne znajući za sram! Sa zelenim krilima na leđima (to se odnosi na njihove tvrdnje da veruju u Boga), oni su puni sebe i svuda se hvale svojom lepotom i privlačnošću, dok krišom prskaju nečistote sa sopstvenog tela na telo čoveka. Štaviše, one su izuzetno zadovoljne sobom, kao da mogu da koriste par krila duginih boja da prikriju sopstvenu nečistotu, i na taj način izvrše pritisak na postojanje pravog Boga (to se odnosi na ono što se dešava iza kulisa u verskom svetu). Kako čovek da zna da je, koliko god da su krila muve očaravajuće lepa, sama muva na kraju krajeva samo jedno sićušno stvorenje, sa stomakom punim prljavštine i telom prekrivenim bacilima? Oslanjajući se na snagu svinja i pasa koje imaju za roditelje, one divljaju po zemlji (to se odnosi na način na koji se verski zvaničnici koji progone Boga oslanjaju na snažnu podršku države da bi se pobunili protiv pravog Boga i istine), neobuzdane u svom divljaštvu. To je kao da su se duhovi jevrejskih fariseja vratili zajedno sa Bogom u naciju velike crvene aždaje, nazad u svoje staro gnezdo. Započeli su još jednu rundu progona, nastavljajući svoj rad od pre nekoliko hiljada godina. Ova grupa degenerika će sigurno na kraju nestati sa lica zemlje! Deluje kao da su, posle nekoliko milenijuma, nečisti duhovi postali još veštiji i lukaviji. Oni stalno smišljaju načine da u tajnosti podriju Božje delo. Uz izobilje smicalica i lukavstava, oni žele da u svojoj otadžbini ponovo odglume tragediju od pre nekoliko hiljada godina, podbadajući Boga gotovo do tačke neizdrživosti. Jedva se suzdržava da se ne vrati na treće nebo i uništi ih. Da bi čovek voleo Boga, on mora da dokuči Njegovu volju, da zna šta Mu donosi radost i tugu, i da razume šta On prezire. To će još više podstaći čovekov ulazak. Što bude brži čovekov ulazak, pre će biti zadovoljena Božja volja, što jasnije bude čovek prozreo kralja đavola, to će se više približiti Bogu, te će Njegova želja moći da se ispuni.

1. „Bionerazgradivo“ je ovde zamišljeno kao satira, i znači da su ljudi kruti u svom znanju, kulturi i duhovnom pogledu.

2. „Slobodno luta, van domašaja zakona“ ukazuje na to da đavo juri pomahnitalo i divlja.

3. „Potpuno rasulo“ se odnosi na to kako je đavolovo nasilno ponašanje nepodnošljivo za videti.

4. „Modro i izubijano“ odnosi se na ružno lice kralja đavola.

5. „Polažući sve na jedno bacanje kocke“ znači staviti svoj novac na jednu opkladu u nadi da će mu to na kraju doneti pobedu. Ovo je metafora za đavolje zlokobne i opake zamisli. Izraz se koristi podrugljivo.

6. „Progutati“ se odnosi na opako ponašanje kralja đavola, koje potpuno uništava ljude.

7. „Saučesnici u zločinu“ ista su vrsta kao i „banda huligana“.

8. „Pravljenje svakakvih vrsta nevolja“ se odnosi na to kako se ljudi koji su demoni ponašaju divlje, ometaju i suprotstavljaju se Božjem delu.

9. „Plavi kitovi“ se koristi podrugljivo. To je metafora koja ukazuje na to koliko su muve male kada im se čini da su svinje i psi veliki kao kitovi.

a. Četiri knjige i pet klasika su uticajne knjige konfučijanizma u Kini.