Pogledajmo 1. Mojsijevu 22:17-18. Ovo je još jedan pasus koji je izgovorio Bog Jahve, u kome on kaže Avrâmu: „Obilnim ću te blagoslovima obasuti i tvoje ću potomstvo umnožiti, te će biti brojno kao zvezde na nebu i kao pesak na obali morskoj. Tvoji će potomci osvajati kapije neprijatelja svojih. Zato što si poslušao moj glas, svi će narodi na zemlji biti blagosloveni preko tvog potomstva.“ Bog Jahve je blagoslovio Avrâma mnogo puta da se njegovo potomstvo umnoži – međutim, u kojoj će se meri umnožiti? U meri o kojoj se govori u Svetom pismu: „kao zvezde na nebu i kao pesak na obali morskoj“. To znači da je Bog želeo da Avrâmu podari potomstvo tako brojno kao što su zvezde na nebu i izobilno kao što je pesak na obali morskoj. Bog je govorio koristeći slike, a na osnovu ove slike nije teško videti da Bog ne bi podario Avrâmu samo jednog, dva, pa ni hiljade potomaka, već nebrojeno mnogo, dovoljno da oni postanu mnoštvo naroda, zato što je Bog obećao Avrâmu da će on biti otac mnogih naroda. Dakle, da li je o tom broju odlučio čovek ili je o njemu odlučio Bog? Može li čovek da kontroliše koliko će potomaka imati? Da li je to do njega? Od čoveka čak ne zavisi ni da li će ih imati nekoliko, a kamoli toliko kao „zvezda na nebu i kao peska na obali morskoj“. Ko ne želi da mu potomstvo bude brojno kao zvezde? Nažalost, stvari se ne odvijaju uvek onako kako želimo. Koliko god čovek bio vešt ili sposoban, to nije do njega; niko ne može stajati van onoga što je Bog odredio. Onoliko koliko ti On dozvoli, toliko ćeš i imati: ako ti Bog dâ malo, onda nikada nećeš imati mnogo, a ako ti Bog dâ mnogo, nema svrhe negodovati zbog toga koliko imaš. Zar nije tako? Sve to je do Boga, a ne do čoveka! Čovekom vlada Bog i niko nije izuzet!

Kada je Bog rekao: „tvoje ću potomstvo umnožiti“, bio je to savez koji je Bog sklopio sa Avrâmom i, poput saveza u vidu duge, biće ispunjen za večnost, a istovremeno je bio obećanje koje je Bog dao Avrâmu. Samo je Bog sposoban i u stanju da obistini ovo obećanje. Bez obzira na to da li čovek u to veruje ili ne, bez obzira na to da li čovek to prihvata ili ne, i bez obzira na to kako to čovek gleda i uvažava, sve to će se ispuniti do poslednjeg slova, prema rečima koje je Bog izgovorio. Reči Božje se neće izmeniti zbog promena u volji ili u predstavama čoveka, i neće se izmeniti zbog promena u bilo kojoj osobi, događaju ili stvari. Sve stvari mogu da nestanu, ali će reči Božje zauvek ostati. U stvari, dan kada sve stvari nestaju jeste upravo dan u kome se reči Božje potpuno ispunjavaju, jer On je Stvoritelj, On poseduje autoritet Stvoritelja, silu Stvoritelja i On kontroliše sve stvari i svu životnu snagu; On je u stanju da podstakne nešto da nastane ni iz čega ili da nešto postane ništa, i On kontroliše preobražaj svih stvari iz živih u mrtve; za Boga, ništa ne bi moglo biti jednostavnije od toga da umnoži nečije potomstvo. Čoveku to zvuči fantastično, poput bajke, ali za Boga ono što On odluči i obeća da će učiniti nije fantastično, niti je bajka. Naprotiv, to je činjenica koju je Bog već video i koja će se zasigurno ostvariti. Da li to uvažavate? Da li činjenice dokazuju da je Avrâmovo potomstvo bilo brojno? Koliko je bilo brojno? Onoliko brojno kao „zvezda na nebu i kao peska na obali morskoj“ o kojima je govorio Bog? Da li se ono proširilo po svim narodima i oblastima, na svako mesto na svetu? Čime se postiglo takvo stanje stvari? Da li se postiglo autoritetom Božjih reči? Nekoliko stotina ili hiljada godina nakon što su reči Božje izgovorene, Božje reči su se i dalje ispunjavale, neprestano postajući činjenice; ovo je moć Božjih reči i dokaz autoriteta Božjeg. Kada je na početku stvorio sve stvari, Bog je rekao: „Neka bude svetlost!“ i postade svetlost. To se desilo veoma brzo, ispunilo se za veoma kratko vreme i nije bilo kašnjenja u tom ostvarenju i ispunjenju; dejstvo Božjih reči bilo je trenutno. Oba su bila prikaz Božjeg autoriteta, međutim, kada je Bog blagoslovio Avrâma, dozvolio je čoveku da sagleda i drugu stranu suštine Božjeg autoriteta, kao i činjenicu da je Stvoriteljev autoritet van svakog proračuna i, povrh toga, dozvolio je čoveku da vidi praktičniju, izvrsniju stranu Stvoriteljevog autoriteta.

Jednom kada se reči Božje izgovore, autoritet Božji preuzima komandu nad ovim delom, a činjenica koju su obećala usta Božja postepeno počinje da se ostvaruje. Shodno tome, nastaju promene među svim stvarima, kao što sa dolaskom proleća, trava ozeleni, cveće cveta, iz drveća niču pupoljci, ptice zacvrkuću, guske se vraćaju, a polja su prepuna ljudi… Sa dolaskom proleća, sve stvari ponovo oživljavaju i to je čudesno delo Stvoritelja. Kada Bog ispuni Svoja obećanja, sve stvari na nebu i na zemlji se obnavljaju i menjaju u skladu sa mislima Božjim – ništa nije izuzeto iz toga. Kada se preuzeta obaveza ili obećanje izgovore Božjim ustima, sve stvari služe njihovom ispunjenju i koriste se radi tog ispunjenja; sva stvorenja su deo orkestracija i rasporeda pod vrhovnom vlašću Stvoritelja, obavljaju dodeljene uloge i služe svojoj dodeljenoj funkciji. To je ispoljavanje Stvoriteljevog autoriteta. Šta vidiš u tome? Kako spoznaješ autoritet Božji? Postoji li neki opseg Božjeg autoriteta? Postoji li vremensko ograničenje? Može li se reći da je Božji autoritet određene visine ili dužine? Može li se reći da je on određene veličine ili snage? Može li se izmeriti dimenzijama čoveka? Autoritet Božji se ne uključuje i ne isključuje, ne dolazi i odlazi, niti ima ikoga ko može da izmeri koliko je tačno velik Njegov autoritet. Koliko god da je vremena prošlo, kada Bog blagoslovi neku osobu, taj blagoslov će se nastaviti, a njegov nastavak će biti svedočanstvo o neprocenjivom autoritetu Božjem i omogućiće ljudskom rodu da posmatra ponovno pojavljivanje neugasive životne sile Stvoritelja, svaki put iznova. Svako pokazivanje Njegovog autoriteta savršen je prikaz reči iz Njegovih usta, koje se prikazuju svim stvarima i ljudskom rodu. Osim toga, bez premca je sve što je postignuto Njegovim autoritetom, izvrsno je i potpuno besprekorno. Može se reći da su sve Njegove misli, Njegove reči, Njegov autoritet i celokupno delo koje On ostvaruje predivna slika kojoj nema premca, a kad je reč o stvorenjima, jezik ljudskog roda nije u stanju da izrazi njegov značaj i vrednost. Kada Bog dâ obećanje nekoj osobi, Bog sve o toj osobi poznaje kao vlastiti džep, bilo da je reč o tome gde ta osoba živi ili šta radi, o njenom poreklu pre ili nakon što je dobila obećanje ili o značajnim preokretima u njenom životnom okruženju. Koliko god da je vremena prošlo nakon što su izgovorene Božje reči, za Njega je to kao da su upravo izgovorene. Ovo znači da Bog ima silu i takav autoritet da može da prati svako obećanje koje je dao ljudskom rodu, da ga kontroliše i ispuni, a bez obzira na to u čemu se sastoji samo obećanje, bez obzira na to koliko će vremena biti potrebno da se ono sasvim ispuni i, povrh toga, bez obzira na to koliko je širok domašaj njegovog ispunjenja – na primer, vreme, geografija, rasa i tome slično – ovo će se obećanje ostvariti i ispuniti, a njegovo ostvarenje i ispunjenje Njemu čak neće predstavljati ni najmanji napor. Šta to dokazuje? To dokazuje da je širina Božjeg autoriteta i sile dovoljna da kontroliše celu vaseljenu i ceo ljudski rod. Bog je stvorio svetlost, no, to ne znači da Bog jedino upravlja svetlošću, niti da On jedino upravlja vodom zato što je stvorio vodu, a da sve drugo nije povezano sa Bogom. Zar to ne bi bilo pogrešno shvatanje? Iako je Božji blagoslov Avrâma posle nekoliko stotina godina postepeno izbledeo iz čovekovog sećanja, za Boga je ovo obećanje i dalje ostalo isto. Ono je i dalje u procesu ostvarenja i nikada nije prestajalo. Čovek nikada nije znao, niti je čuo kako Bog izvršava Svoj autoritet, kako orkestrira svim stvarima i raspoređuje ih i koliko se divnih priča dogodilo među svim stvarima stvorenim od Boga tokom ovog vremena, ali se svaki divni deo prikazivanja Božjeg autoriteta i otkrivenja Njegovih dela prenosio i uzdizao među svim stvorenjima, sva stvorenja su pokazivala čudesna dela Stvoritelja i govorila o njima, a svaku toliko puta ispričanu priču o Stvoriteljevoj suverenosti nad svim stvorenjima, sva stvorenja će obznanjivati za vek vekova. Autoritet kojim Bog vlada svim stvarima, i sila Božja svim stvorenjima, pokazuju da je Bog prisutan svuda i u svakom trenutku. Kada posvedočiš sveprisutnosti autoriteta i sile Božje, videćeš da je Bog prisutan svuda i u svakom trenutku. Autoritet i sila Božja nisu ograničeni vremenom, geografijom, prostorom niti od strane ijedne osobe, događaja ili stvari. Širina Božjeg autoriteta i sile nadilazi čovekovu maštu; nedokučiva je čoveku, čoveku je nezamisliva i čoveku nikada neće biti sasvim poznata.

Neki ljudi vole da izvode zaključke i da zamišljaju, međutim, koliko daleko može da dosegne ljudska mašta? Može li otići dalje od ovog sveta? Da li je čovek u stanju da izvede zaključak o verodostojnosti i tačnosti Božjeg autoriteta i da ih zamisli? Omogućavaju li čovekovi zaključci i mašta sticanje znanja o Božjem autoritetu? Mogu li oni zaista navesti čoveka da prizna autoritet Božji i pokori mu se? Činjenice dokazuju da su čovekovi zaključci i mašta samo proizvod njegovog intelekta i da nisu ni od najmanje pomoći niti koristi čovekovom znanju o Božjem autoritetu. Nakon što pročitaju naučno-fantastično štivo, neki su u stanju da zamisle Mesec ili izgled zvezda. Ipak, to ne znači da čovek ima ikakvo razumevanje autoriteta Božjeg. Čovekova mašta je upravo to: mašta. On nipošto ne može da dokuči činjenice o tim stvarima, odnosno, o njihovoj povezanosti sa Božjim autoritetom. Kakve veze ima čak i to ako si bio na Mesecu? Pokazuje li to da imaš višedimenzionalno razumevanje Božjeg autoriteta? Pokazuje li to da si u stanju da zamisliš širinu Božjeg autoriteta i sile? Budući da čovekovi zaključci i mašta nisu u stanju da mu omoguće da spozna autoritet Božji, šta čovek treba da uradi? Najmudrije bi bilo da ne izvodi zaključke niti da zamišlja, što znači da čovek nikada ne sme da se oslanja na maštu, niti da se uzda u zaključke kad je reč o spoznaji autoriteta Božjeg. Šta ovde želim da vam kažem? Znanje o Božjem autoritetu, Božjoj sili, Božjem sopstvenom identitetu i Božjoj suštini ne možeš postići oslanjajući se na svoju maštu. Pošto se za spoznaju autoriteta Božjeg ne možeš osloniti na maštu, na koji način onda možeš steći istinsko znanje o Božjem autoritetu? Način da se to učini jeste kroz jedenje i pijenje reči Božjih, kroz zajedništvo i kroz proživljavanje reči Božjih. Tako ćeš postepeno sticati iskustvo i potvrdu o Božjem autoritetu i postepeno ćeš sticati razumevanje i znanje o tome. Ovo je jedini način da se postigne znanje o Božjem autoritetu; ne postoje prečice. Tražiti od vas da ne zamišljate nije isto što i navoditi vas da pasivno sedite i čekate uništenje ili vas sprečavati da išta činite. Ne koristiti mozak za razmišljanje i zamišljanje znači ne koristiti logiku za izvođenje zaključaka, ne koristiti znanje za analizu, ne koristiti nauku kao osnovu, već umesto toga priznati, uveriti se i potvrditi da Bog u koga veruješ ima autoritet, potvrditi da On ima suverenost nad tvojom sudbinom i da Njegova sila u svakom trenutku dokazuje da je On Sâm pravi Bog, kroz reči Božje, kroz istinu, kroz sve sa čime se susrećeš u životu. Ovo je jedini način na koji svako može da postigne razumevanje Boga. Neki kažu da žele da pronađu jednostavan način za postizanje ovog cilja, međutim, možete li smisliti takav način? Kažem ti, nema potrebe da razmišljaš: ne postoje drugi načini! Jedini način jeste da savesno i postojano spoznajemo i potvrđujemo ono što Bog ima i što jeste kroz svaku reč koju On izražava i kroz sve što On čini. Ovo je jedini način da se spozna Bog. Jer ono što Bog ima i što jeste, kao i sve o Bogu, nije šuplje i prazno, već praktično.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni I“