Slično tome, Jahveov blagoslov Jova je zabeležen u Knjizi o Jovu. Šta je Bog darovao Jovu? „Jahve je, na kraju, Jova blagoslovio još više nego na početku, te je Jov sada imao četrnaest hiljada ovaca, šest hiljada kamila, hiljadu pari volova i hiljadu magarica“ (Knjiga o Jovu 42:12). Iz čovekove perspektive, šta su bile te stvari koje su date Jovu? Da li su to bila dobra ljudskog roda? Uz tu imovinu, zar Jov ne bi bio veoma bogat u tom dobu? Kako je onda stekao takvu imovinu? Šta je dovelo do njegovog bogatstva? Podrazumeva se – Jov ju je stekao zahvaljujući blagoslovu Božjem. Kako je Jov posmatrao ova dobra i kako je gledao na blagoslov Božji, nije nešto o čemu ćemo ovde raspravljati. Kada je reč o blagoslovima Božjim, svi ljudi danonoćno žude da ih Bog blagoslovi, ali čovek nema kontrolu nad time koliko imovine može da stekne tokom svog života, niti da li može da primi blagoslove od Boga – to je neosporna činjenica! Bog ima autoritet i silu da čoveku podari sva dobra, da omogući čoveku da dobije svaki blagoslov, ali ipak postoji načelo za Božje blagoslove. Kakve ljude Bog blagosilja? On, naravno, blagosilja ljude koji Mu se dopadaju! I Avrâma i Jova je Bog blagoslovio, međutim, blagoslovi koje su oni primili nisu bili isti. Avrâma je Bog blagoslovio potomstvom brojnim poput zrna peska i zvezda. Kada je Bog blagoslovio Avrâma, učinio je da potomci jednog čoveka i jednog naroda postanu moćni i napredni. U tome je ljudskim rodom vladao autoritet Božji, koji je udahnuo dah Božji među svim stvarima i živim bićima. Pod suverenošću Božjeg autoriteta, ovaj ljudski rod se razmnožavao i živeo onom brzinom koju je odredio Bog i u okvirima koje je odredio Bog. Konkretno, održivost ovog naroda, brzina širenja i očekivani životni vek bili su svi u sastavu Božjeg uređenja, a načelo svega ovoga se u celini zasnivalo na obećanju koje je Bog dao Avrâmu. To znači da će se, bez obzira na okolnosti, Božja obećanja odvijati nesmetano i biće ostvarena pod proviđenjem Božjeg autoriteta. U obećanju koje je Bog dao Avrâmu, bez obzira na preokrete u svetu, bez obzira na epohu, bez obzira na katastrofe koje trpi ljudski rod, potomci Avrâmovi neće se suočiti sa rizikom uništenja, a njihov narod neće izumreti. Međutim, Božje blagosiljanje Jova njega je učinilo izuzetno bogatim. Bog mu je dao mnoštvo živih stvorenja koja dišu, čije je karakteristike – njihov broj, brzinu njihovog razmnožavanja, stopu preživljavanja, količinu masti u njihovom telu i tome slično – takođe kontrolisao Bog. Iako ova živa bića nisu posedovala moć govora, ona su ipak bila deo Stvoriteljevog uređenja, a načelo na kojem za njih počiva Božje uređenje napravljeno je na osnovu blagoslova koje je Bog obećao Jovu. U blagoslovima koje je Bog dao Avrâmu i Jovu, iako se razlikovalo ono što je obećano, autoritet kojim je Stvoritelj upravljao svim stvarima i živim bićima bio je isti. Svaka pojedinost Božjeg autoriteta i sile izražena je u Njegovim različitim obećanjima i blagoslovima Avrâmu i Jovu i, još jednom, ljudskom rodu pokazuje da autoritet Božji uveliko nadilazi čovekovu maštu. Ove pojedinosti ljudskom rodu još jednom poručuju da, ako želi da spozna Božji autoritet, to se može postići samo kroz Božje reči i kroz iskustvo Božjeg dela.

Božji autoritet suverenosti nad svim stvarima omogućava čoveku da vidi jednu činjenicu: Božji autoritet nije oličen samo u rečima: „Tada reče Bog: neka bude svetlost! I postade svetlost. Neka bude svod. I postade svod. Neka bude kopno. I postade kopno“, već je, povrh toga, Njegov autoritet oličen i u tome kako je učinio da svetlost potraje, sprečio da svod nestane i zauvek razdvojio kopno od vode, kao i u pojedinostima kao što su način na koji je vladao i upravljao stvarima koje je stvorio: svetlošću, nebeskim svodom i kopnom. Šta još vidite u Božjem blagoslovu ljudskog roda? Jasno je da nakon što je Bog blagoslovio Avrâma i Jova, Božji koraci nisu stali, jer je On tek počeo da izvršava Svoj autoritet i nameravao je da svaku Svoju reč pretvori u stvarnost, i da obistini svaku pojedinost o kojoj je govorio, pa je tako, u potonjim godinama, nastavio da čini sve što je nameravao. Pošto Bog ima autoritet, možda se čoveku čini da Bog treba samo da progovori i da će se, a da On ni ne mrdne prstom, sva pitanja i stvari ostvariti. Takva zamišljanja su prilično smešna! Ako isključivo jednostrano posmatraš Božje sklapanje saveza sa čovekom korišćenjem reči, kao i Božje ostvarenje svega korišćenjem reči, a nisi u stanju da vidiš različite znakove i činjenice da autoritet Božji drži vrhovnu vlast nad postojanjem svih stvari, onda je tvoje shvatanje Božjeg autoriteta vrlo isprazno i smešno! Ako čovek zamišlja da je Bog takav, onda se mora reći da je čovekovo znanje o Bogu dovedeno na samu ivicu i da je dospelo u ćorsokak, jer je Bog kojeg čovek zamišlja samo mašina koja izdaje naređenja, a ne Bog koji poseduje autoritet. Šta si video kroz primere Avrâma i Jova? Jesi li video praktičnu stranu Božjeg autoriteta i sile? Nakon što je blagoslovio Avrâma i Jova, Bog se nije zadržao tu gde je bio, niti je postavio Svoje glasnike da deluju dok je On čekao da vidi kakav će biti ishod. Naprotiv, čim je Bog izgovorio Svoje reči, pod vođstvom Božjeg autoriteta, sve stvari su počele da se uklapaju u delo koje je Bog nameravao da obavi, a bili su pripremljeni ljudi, stvari i predmeti koje je Bog zahtevao. To znači, čim su reči izgovorene iz usta Božjih, Božji autoritet je počeo da se izvršava po celoj zemlji, a On je odredio pravac ostvarenja i ispunjenja onih obećanja koja je dao Avrâmu i Jovu, praveći istovremeno sve prigodne planove i pripreme za sve što je bilo potrebno pri svakom koraku i svakoj ključnoj etapi koje je planirao da sprovede. Za to vreme, Bog nije upravljao samo Svojim glasnicima, već i svim stvarima koje je stvorio. Drugim rečima, domašaj ispoljavanja Božjeg autoriteta nije obuhvatao samo glasnike, već i sve stvorene stvari, kojima se upravljalo kako bi se uklopile u delo koje je On nameravao da postigne; to su bili konkretni načini na koje se autoritet Božji izvršavao. U svojim predstavama, neki od vas mogu imati sledeće shvatanje Božjeg autoriteta: Bog ima autoritet i Bog ima silu, pa stoga Bog treba samo da ostane na trećem nebu ili na nekom utvrđenom mestu, i ne mora da obavlja nikakav konkretan posao, a celo Njegovo delo se završava u Njegovim mislima. Neki, takođe, mogu verovati da, iako je Bog blagoslovio Avrâma, On nije morao ništa da učini, već da je bilo dovoljno samo da izgovori Svoje reči. Da li se zaista tako i dogodilo? Jasno je da nije! Iako Bog poseduje autoritet i silu, Njegov je autoritet istinit i stvaran, a ne prazan. Verodostojnost i stvarnost Božjeg autoriteta i sile postepeno se otkrivaju i oličavaju u Njegovom stvaranju svih stvari, u Njegovoj kontroli nad svim stvarima i u procesu kojim vodi ljudski rod i njime upravlja. Svaki metod, svaka perspektiva i svaki detalj Božje suverenosti nad ljudskim rodom i svim stvarima, celokupno delo koje je ostvario, kao i Njegovo shvatanje svih stvari – sve to doslovno dokazuje da autoritet i sila Božja nisu prazne reči. Njegov autoritet i sila se neprestano pokazuju i otkrivaju, i to u svim stvarima. Ova ispoljavanja i otkrivenja govore o stvarnom postojanju Božjeg autoriteta, jer On koristi Svoj autoritet i silu da nastavi Svoje delo i da zapoveda svim stvarima, kao i da u svakom trenutku upravlja svim stvarima; Njegovu silu i autoritet ne mogu da zamene ni anđeli ni glasnici Božji. Bog je odlučio kakve će blagoslove darovati Avrâmu i Jovu – tu odluku je doneo Bog. Iako su glasnici Božji lično posetili Avrâma i Jova, njihovi postupci su bili zasnovani na zapovestima Božjim, njihovi postupci su preduzeti pod autoritetom Božjim, a ujedno su i glasnici bili pod suverenošću Božjom. Iako čovek vidi da glasnici Božji posećuju Avrâma i ne svedoči tome da Bog Jahve lično išta obavlja u biblijskim zapisima, u stvari, Onaj jedini koji zaista sprovodi silu i autoritet jeste Sâm Bog, a to ne trpi nikakvu sumnju ni od jednog čoveka! Iako si video da anđeli i glasnici poseduju veliku silu i da su izvodili čuda, ili da su obavljali određene stvari koje je naložio Bog, njihovi postupci služe samo ispunjenju Božjeg naloga, i ni u kom slučaju nisu prikaz autoriteta Božjeg – jer nijedan čovek ni predmet nema, niti poseduje, autoritet Stvoritelja da stvara sve stvari i da svim stvarima upravlja. Dakle, nijedan čovek ni predmet ne mogu da sprovedu autoritet Stvoritelja, niti da ga pokažu.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni I“