1. Mojsijeva 17:4-6 Ovo je moj savez sa tobom: postaćeš otac mnogim narodima. I nećeš se više zvati Avram, nego će ti „Avrâm“ biti ime, jer sam te učinio ocem mnogih naroda. Veoma, veoma plodnim ću te učiniti: od tebe će poteći narodi; i carevi će od tebe proisteći.

1. Mojsijeva 18:18-19 Od Avrâma će nastati veliki i moćan narod, a preko njega će biti blagosloveni svi narodi na zemlji. Zato sam ga i izabrao da svojoj deci i potomcima zapoveda da se drže Jahveovog puta i da čine što je dobro i pravedno, kako bi Jahve ispunio obećanje dato Avrâmu.

1. Mojsijeva 22:16-18 Tada mu Jahve reče: „Samim se Sobom zaklinjem, pošto si ovo učinio i nisi se na svog jedinca sina sažalio: obilnim ću te blagoslovima obasuti i tvoje ću potomstvo umnožiti, te će biti brojno kao zvezde na nebu i kao pesak na obali morskoj. Tvoji će potomci osvajati kapije neprijatelja svojih. Zato što si poslušao moj glas, svi će narodi na zemlji biti blagosloveni preko tvog potomstva.“

Knjiga o Jovu 42:12 Jahve je, na kraju, Jova blagoslovio još više nego na početku, te je Jov sada imao četrnaest hiljada ovaca, šest hiljada kamila, hiljadu pari volova i hiljadu magarica.

Mnogi žele da zatraže i da zadobiju blagoslove Božje, međutim, ne može svako da zadobije te blagoslove, jer Bog ima Svoja sopstvena načela i čoveka blagoslovi na Svoj sopstveni način. Obećanja koja Bog daje čoveku i količina blagodati kojom daruje čoveka, dodeljuju se na osnovu čovekovih misli i postupaka. Dakle, šta se pokazuje blagoslovima Božjim? Šta u njima ljudi mogu da vide? U ovom trenutku, ostavimo po strani raspravu o tome koju vrstu ljudi Bog blagoslovi i o načelima prema kojima Bog blagoslovi čoveka. Umesto toga, pogledajmo Božji blagoslov čoveka sa ciljem da spoznamo autoritet Božji iz perspektive spoznaje autoriteta Božjeg.

Sva četiri prethodna pasusa iz svetog spisa zapisi su o Božjem blagoslovu čoveka. Oni pružaju detaljan opis primalaca Božjih blagoslova, kao što su Avrâm i Jov, kao i razloge zašto je Bog darovao Svoje blagoslove i šta je bilo sadržano u tim blagoslovima. Ton i način Božjih izjava, kao i perspektiva i pozicija iz koje je govorio, omogućavaju ljudima da razumeju da su Onaj koji daruje blagoslove i primaoci takvih blagoslova izrazito različitog identiteta, statusa i suštine. Ton i način ovih izjava, kao i pozicija iz koje su izgovorene, jedinstveni su za Boga, koji poseduje identitet Stvoritelja. On ima autoritet i moć, kao i čast Stvoritelja i veličanstvo, koji ne trpe nikakvu sumnju ni od jednog čoveka.

Pogledajmo prvo 1. Mojsijevu 17:4-6: „Ovo je moj savez sa tobom: postaćeš otac mnogim narodima. I nećeš se više zvati Avram, nego će ti ’Avrâm’ biti ime, jer sam te učinio ocem mnogih naroda. Veoma, veoma plodnim ću te učiniti: od tebe će poteći narodi; i carevi će od tebe proisteći.“ Ove reči su bile savez koji je Bog sklopio sa Avrâmom, kao i Božji blagoslov Avrâmu: Bog će Avrâma učiniti ocem mnogih naroda, učiniće ga veoma plodnim, da će od njega poteći narodi, i carevi će od njega proisteći. Vidiš li u ovim rečima autoritet Božji? I kako vidiš takav autoritet? Koji aspekt suštine Božjeg autoriteta vidiš? Pažljivim čitanjem ovih reči nije teško utvrditi da se autoritet i identitet Božji jasno otkrivaju u formulacijama Božjih izjava. Na primer, kada Bog kaže: „Ovo je moj savez sa tobom, postaćeš (…) jer sam te učinio (…) ću te učiniti (…)“, izrazi poput „ti ćeš“ i „Ja ću“, čije afirmativne formulacije nose Božji identitet i autoritet, jesu, u nekom smislu, pokazatelj Stvoriteljeve vernosti; u drugom smislu, to su posebne reči u upotrebi Boga, koji poseduje identitet Stvoritelja – kao što su i deo uobičajenog rečnika. Ako neko kaže da se nada da će druga osoba biti veoma plodna, da će od nje poteći narodi i iz nje proisteći carevi, onda je to nesumnjivo neka vrsta želje, a ne obećanje ili blagoslov. Dakle, ljudi se ne usuđuju da kažu: „Učiniću te takvim i takvim, a ti ćeš biti to i to“, jer znaju da ne poseduju takvu silu; to nije do njih, a čak i ako kažu takve stvari, njihove će reči biti prazne besmislice, vođene njihovom željom i ambicijom. Usuđuje li se iko da govori tako veličanstvenim tonom ako oseća da ne može da ostvari svoje želje? Svi žele dobro svom potomstvu i nadaju se da će se oni isticati i uživati u velikom uspehu. „Kakva bi velika sreća bila da jedan od njih postane car! Ako bi neko postao guverner, i to bi bilo dobro – sve dok je neko važan!“ Sve su ovo ljudske želje, ali ljudi svom potomstvu mogu samo da požele blagoslove, a ne mogu da ispune niti da ostvare nijedno od svojih obećanja. U svojim srcima, svi jasno znaju da nemaju moć da postignu takve stvari, jer je sve u vezi sa njima mimo njihove kontrole, pa kako bi onda mogli da zapovedaju sudbinom drugih? Bog može da izgovori ove reči zato što Bog poseduje takav autoritet i u stanju je da ispuni i ostvari sva obećanja koja daje čoveku, kao i da obistini sve blagoslove koje daruje čoveku. Čoveka je stvorio Bog, a za Boga je dečja igra da nekoga učini veoma plodnim; potrebna je samo jedna Njegova reč da nečije potomstvo učini uspešnim. Za tako nešto On nikada ne bi morao da se preznojava od rada, ni da Svoj um izlaže velikom naporu, niti da se oko toga previše uzbuđuje; ovo je sama sila Božja, sâm autoritet Božji.

Nakon što pročitate: „Od Avrâma će nastati veliki i moćan narod, a preko njega će biti blagosloveni svi narodi na zemlji“ u 1. Mojsijevoj 18:18, možete li da osetite autoritet Božji? Možete li da osetite izvanrednost Stvoritelja? Možete li da osetite vrhovnu vlast Stvoritelja? Reči Božje su izvesne. Bog takve reči ne izgovara zbog Svoje uverenosti u uspeh, niti kako bi tu uverenost pokazao; one su, umesto toga, dokaz autoriteta Božjih izjava i zapovest kojom se ispunjavaju reči Božje. Ovde bi trebalo da obratite pažnju na dva izraza. Kada Bog kaže: „Od Avrâma će nastati veliki i moćan narod, a preko njega će biti blagosloveni svi narodi na zemlji“, postoji li ikakav element dvosmislenosti u ovim rečima? Postoji li ikakav element zabrinutosti? Postoji li ikakav element straha? Zbog reči kao što su „će nastati“ i „će biti“ u Božjim izjavama, ovi elementi, koji su karakteristični za čoveka i u njemu se često ispoljavaju, nikada nisu imali nikakve veze sa Stvoriteljem. Niko se ne bi usudio da upotrebi takve reči kada bi drugima želeo dobro, niko se ne bi usudio da blagoslovi drugog sa takvom izvesnošću da mu dâ veliki i moćan narod, niti bi obećao da će preko njega biti blagosloveni svi narodi na zemlji. Što su reči Božje izvesnije, to više one nešto dokazuju – a šta je to nešto? One dokazuju da Bog ima takav autoritet, da Njegov autoritet može da postigne ove stvari i da je njihovo ostvarenje neizbežno. Bog je bio siguran u Svom srcu, bez i najmanjeg oklevanja, u sve ono čime je blagoslovio Avrâma. Štaviše, sve to bi se ostvarilo u skladu sa Njegovim rečima, i nijedna sila ne bi bila u stanju da izmeni, spreči, naruši ili poremeti njihovo ispunjenje. Ma šta drugo da se dogodilo, ništa ne bi moglo da poništi ispunjenje i ostvarenje Božjih reči niti da na to utiče. Ovo je sušta moć reči izgovorenih iz usta Stvoritelja i autoritet Stvoritelja koji ne trpi čovekovo poricanje! Nakon što si pročitao ove reči, osećaš li još uvek sumnju? Ove reči su izgovorene iz usta Božjih, a u rečima Božjim su sila, veličanstvo i autoritet. Takva moć i autoritet, kao i neizbežnost ostvarenja te činjenice, nedostižni su za svako stvoreno ili nestvoreno biće, i ne mogu ih nadmašiti nijedno stvoreno niti nestvoreno biće. Takvim tonom i intonacijom jedino Stvoritelj može da razgovara sa ljudskim rodom, a činjenice su pokazale da Njegova obećanja nisu prazne reči, niti dokono hvalisanje, već da su izrazi jedinstvenog autoriteta koji ne može nadmašiti nijedan čovek, događaj, niti stvar.

Koja je razlika između reči koje je izgovorio Bog i reči koje je izgovorio čovek? Kada čitaš ove reči koje je izgovorio Bog, osećaš moć Božjih reči i autoritet Božji. Kako se osećaš kada čuješ da ljudi izgovaraju te reči? Misliš li da su oni izrazito nadmeni i hvalisavi, ljudi koji od sebe prave budale? Zato što oni nemaju ovu silu, ne poseduju takav autoritet, potpuno su nesposobni da ostvare takve stvari. To što su toliko sigurni u svoja obećanja samo pokazuje koliko su njihova zapažanja nemarna. Ako bi neko izgovorio takve reči, nesumnjivo bi bio nadmen i previše samouveren, i pokazao bi se kao klasičan primer arhanđelske naravi. Kada ove reči poteknu iz usta Božjih, osećaš li tu ijedan element nadmenosti? Da li ti se čini da su Božje reči samo šala? Reči Božje jesu autoritet, reči Božje jesu činjenica, i pre nego što ih Svojim ustima izgovori, što će reći, dok On još donosi odluku da nešto učini, ta stvar je već učinjena. Može se reći da je sve ono što je Bog rekao Avrâmu bio savez koji je Bog sklopio sa Avrâmom i obećanje koje je Bog dao Avrâmu. Ovo obećanje je bilo utvrđena činjenica, kao i ostvarena činjenica, a ove činjenice su se postepeno ispunjavale u Božjim mislima, prema Božjem planu. Prema tome, kada Bog izgovara takve reči, to ne znači da On ima nadmenu narav, jer je Bog u stanju da ostvari takve stvari. On ima silu i autoritet i potpuno je sposoban da ostvari ta dela, a njihovo ostvarenje je u potpunosti u domenu Njegovih sposobnosti. Kada se reči poput ovih izgovaraju iz usta Božjih, one su otkrivenje i izraz Božje istinske naravi, savršeno otkrivenje i ispoljavanje suštine i autoriteta Božjeg, i nema ničeg prikladnijeg i pogodnijeg što bi bilo dokaz identiteta Stvoritelja. Način, ton i formulacije takvih izjava upravo su oznaka identiteta Stvoritelja i savršeno odgovaraju izrazu vlastitog Božjeg identiteta; u njima nema nikakvog pretvaranja, nikakve nečistoće; one su, u celini i potpuno, savršen prikaz suštine i autoriteta Stvoritelja. Kada je reč o stvorenim bićima, ona ne poseduju ni ovaj autoritet, ni ovu suštinu, a još manje poseduju silu datu od Boga. Ako čovek ispoljava takvo ponašanje, onda je to sasvim izvesno isijavanje njegove iskvarene naravi, a u korenu toga prepliće se uticaj čovekove nadmenosti i neobuzdane ambicije sa razotkrivanjem zlobnih namera nikog drugog do đavola i Sotone, koji žele da obmanu ljude i namame ih da izdaju Boga. Kako Bog gleda na ono što se otkriva takvim jezikom? Bog bi rekao da ti želiš da uzurpiraš Njegovo mesto i da želiš da se predstaviš kao On i zameniš Ga. Kada oponašaš ton Božjih izjava, tvoja je namera da u ljudskim srcima zauzmeš Božje mesto, da prisvojiš ljudski rod koji s pravom pripada Bogu. Ovo je Sotona, u čistom i jednostavnom obliku; ovo su postupci potomaka arhanđela, nebesima nepodnošljivi! Ima li nekoga među vama ko je nekada Boga oponašao time što je na određeni način izgovorio nekoliko reči, u nameri da zavede i obmane ljude, navodeći ih da se osećaju kao da reči i postupci ove osobe nose autoritet i moć Božju, kao da su suština i identitet te osobe jedinstveni, pa čak i kao da je ton reči te osobe sličan Božjem? Da li ste ikada učinili tako nešto? Da li ste u svom govoru ikada oponašali ton Božji, kroz postupke koji navodno predstavljaju narav Božju, onim što mislite da su moć i autoritet? Da li većina vas često postupa na ovaj način ili planira da tako postupa? Sada, kada zaista vidite, opažate i poznajete autoritet Stvoritelja i osvrnete se na ono što ste nekada radili, i šta ste o sebi otkrivali, da li vam pripadne muka? Prepoznajete li svoju neplemenitost i bestidnost? Nakon što smo razložili narav i suštinu takvih ljudi, da li bi se moglo reći da su oni prokleti izrod pakla? Da li bi se moglo reći da svako ko čini takve stvari donosi sebi poniženje? Prepoznajete li ozbiljnost njegove prirode? Koliko je to zapravo ozbiljno? Namera ljudi koji ovako postupaju jeste da oponašaju Boga. Oni žele da budu Bog, da navedu ljude da ih obožavaju kao Boga. Žele da u ljudskim srcima ukinu Božje mesto i da se otarase Boga koji deluje među ljudima, a to čine kako bi postigli cilj da kontrolišu ljude, da proždiru ljude i zaposednu ih. Svi imaju ovakve nesvesne želje i ambicije, i svi žive u ovakvoj iskvarenoj sotonskoj suštini, u sotonskoj prirodi u kojoj su u neprijateljstvu sa Bogom, izdaju Boga i žele da postanu Bog. Prateći Moju besedu o temi Božjeg autoriteta, da li još uvek želite ili težite tome da se predstavljate kao Bog ili da Ga oponašate? Da li i dalje želite da budete Bog? Da li i dalje želite da postanete Bog? Čovek ne može da oponaša autoritet Božji i čovek ne može da oličava identitet i status Božji. Iako si kadar da oponašaš ton kojim Bog govori, ne možeš da oponašaš suštinu Božju. Iako si u stanju da stojiš na Božjem mestu i predstavljaš se kao Bog, nikada nećeš moći da uradiš ono što Bog namerava da učini i nikada nećeš moći da vladaš i zapovedaš svim stvarima. U očima Božjim, zauvek ćeš biti maleno stvoreno biće, a kolike god da su tvoje veštine i sposobnosti, koliko god da imaš talenata, ti si u svojoj celini pod vrhovnom vlašću Stvoritelja. Iako si u stanju da izgovoriš neke drske reči, to ne pokazuje da imaš suštinu Stvoritelja niti te predstavlja kao da poseduješ autoritet Stvoritelja. Autoritet i sila Božja jesu suština Samoga Boga. Oni nisu naučeni niti dodati spolja, već su nerazdvojiva suština Samoga Boga. Pa se tako odnos između Stvoritelja i stvorenih bića nikada ne može promeniti. Kao jedan član stvorenog čovečanstva, osoba mora da zadrži svoj položaj i da se ponaša savesno. Pokorno čuvaj ono što ti je Stvoritelj poverio. Ne prelazi postavljene granice i ne čini stvari koje su izvan tvojih mogućnosti, niti one kojih se Bog gnuša. Ne pokušavaj da budeš veliki, da postaneš natčovek, niti da budeš iznad drugih, i nemoj nastojati da postaneš Bog. Ljudi za tim ne bi trebalo da žude. Besmisleno je nastojanje da postaneš veliki čovek ili natčovek. Nastojanje da postaneš Bog je još sramotnije; odvratno je i dostojno prezira. Ono što je pohvalno i čega bi stvorena bića trebalo da se drže više od svega, jeste da postanu istinska stvorena bića; to je jedini cilj kome bi svi ljudi trebalo da teže.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni I“