1. Mojsijeva 9:11-13 „Ja ću se držati svog saveza s vama, te potopne vode nikad više neće uništiti sva živa bića, niti će ikad više potop pustošiti zemlju.“ Još reče Bog: „Ovo je znak saveza koji sklapam između sebe i vas i svih živih bića što su s vama, savez za sva buduća pokolenja. Svoju dugu postavljam u oblake da bude znak saveza između mene i zemlje.“

Nakon što napravi sve stvari, autoritet Stvoritelja se potvrđuje i još jednom pokazuje kao savez u obliku duge

Autoritet Stvoritelja se oduvek pokazuje i izvršava među svim stvorenjima, a On ne samo da upravlja sudbinom svih stvari, već i vlada ljudskim rodom, posebnim stvorenjima koja je stvorio Svojim sopstvenim rukama i koja poseduju drugačiju životnu strukturu i postoje u drugačijem životnom obliku. Nakon što je stvorio sve stvari, Stvoritelj nije prestajao da izražava Svoj autoritet i silu; za Njega, autoritet kojim je držao suverenost nad svim stvarima i sudbinu celog ljudskog roda zvanično je započeo tek kada je ljudski rod zaista rođen iz Njegove ruke. Nameravao je da upravlja ljudskim rodom i da vlada ljudskim rodom; nameravao je da spasi ljudski rod i da zaista zadobije ljudski rod, da zadobije ljudski rod koji može upravljati svim stvarima; nameravao je da takav ljudski rod navede da živi pod Njegovim autoritetom, da spozna Njegov autoritet i bude Mu pokoran. Tako je Bog zvanično počeo da izražava Svoj autoritet među ljudima koristeći Svoje reči, i počeo je da koristi Svoj autoritet da ostvari Svoje reči. Naravno, Božji autoritet je dolazio do izražaja na svim mestima tokom ovog procesa; Ja sam samo odabrao neke konkretne, dobro poznate primere na osnovu kojih možete da razumete i spoznate jedinstvenost Boga i Njegov jedinstveni autoritet.

Postoji sličnost između pasusa u 1. Mojsijevoj 9:11-13 i prethodnih pasusa koji se odnose na zapis o Božjem stvaranju sveta, ali postoji i razlika. U čemu je sličnost? Sličnost je u tome što Bog koristi reči da obavi ono što je nameravao, a razlika je u tome što pasusi koji su ovde navedeni predstavljaju Božji razgovor sa čovekom, u kome je On sa čovekom sklopio savez i čoveku saopštio ono što je sadržano u tom savezu. Ovo ispoljavanje Božjeg autoriteta postignuto je tokom Njegovog dijaloga sa čovekom, što će reći da su, pre stvaranja ljudskog roda, Božje reči bile uputstva i naredbe, koje su izdate stvorenjima koja je nameravao da stvori. Međutim, sada je postojao neko da čuje reči Božje, pa su Njegove reči bile kako dijalog sa čovekom, tako i pouka i opomena čoveku. Štaviše, Božje reči su bile zapovesti koje su nosile Njegov autoritet i koje su prenete svim stvorenjima.

Koji je Božji postupak zabeležen u ovom pasusu? U pasusu je zabeležen savez koji je Bog sklopio sa čovekom nakon što je On potopom uništio svet; u njemu se čoveku saopštava da Bog više neće izazivati takvo uništenje na svetu, te da je, u tu svrhu, Bog stvorio znak. Koji je to bio znak? U Svetom pismu se kaže: „Svoju dugu postavljam u oblake da bude znak saveza između mene i zemlje.“ Ovo su prvobitne reči koje je Stvoritelj izgovorio ljudskom rodu. Čim je On izgovorio ove reči, pred očima ljudi se pojavila duga i tamo je ostala sve do današnjeg dana. Svi su videli takvu dugu, a kada je vidiš, da li znaš kako se pojavljuje? Nauka nije u stanju da to dokaže niti da pronađe mesto njenog izvora, kao ni da utvrdi gde se ona nalazi. To je stoga što je ta duga znak saveza sklopljenog između Stvoritelja i čoveka; ne zahteva nikakvu naučnu osnovu, nije je stvorio čovek niti je čovek u stanju da je promeni. Ona je nastavak autoriteta Stvoritelja nakon što je izgovorio Svoje reči. Stvoritelj je upotrebio Svoj sopstveni naročit metod da bi se pridržavao Svog saveza sa čovekom i Svog obećanja, tako da je Njegovo korišćenje duge, kao znaka saveza koji je sklopio, nebeska uredba i zakon koji će zauvek ostati nepromenjeni, bilo da je reč o Stvoritelju ili o stvorenom ljudskom rodu. Ovaj nepromenljivi zakon je, mora se reći, još jedno istinsko ispoljavanje Stvoriteljevog autoriteta nakon što je stvorio sve stvari, i mora se reći da su autoritet i sila Stvoritelja neograničeni; Njegovo korišćenje duge kao znaka jeste nastavak i proširenje Stvoriteljevog autoriteta. Ovo je bio još jedan čin koji je Bog obavio korišćenjem Svojih reči i predstavljao je znak saveza koji je Bog korišćenjem reči sklopio sa čovekom. Saopštio je čoveku ono što je rešio da ostvari, kao i način na koji će se to ispuniti i ostvariti. Na ovaj način se ta stvar ispunila prema rečima iz Božjih usta. Jedino Bog poseduje takvu silu, a danas, nekoliko hiljada godina nakon što je izgovorio te reči, čovek još uvek može da gleda u dugu izrečenu iz usta Božjih. Zbog tih reči koje je Bog izgovorio, ova stvar je ostala neizmenjena i nepromenjena sve do danas. Niko ne može da ukloni ovu dugu, niko ne može da promeni njene zakone, a ona postoji isključivo zbog reči Božjih. Upravo je to autoritet Božji. „Bog misli ono što govori, ono što govori biće učinjeno, a ono što On učini trajaće večno.“ Takve reči se ovde jasno ispoljavaju i to je jasan znak i karakteristika autoriteta i sile Božje. Takav znak ili karakteristiku ne poseduje nijedno stvoreno biće, niti se oni vide u njima, a ne vide se ni u jednom od nestvorenih bića. Pripadaju jedino jedinstvenom Bogu i prave razliku između identiteta i suštine koje poseduje samo Bog i onih koje poseduju stvorena bića. Istovremeno, to su znak i karakteristika koje, izuzev Samog Boga, nikada ne može nadmašiti nijedno stvoreno niti nestvoreno biće.

Božje sklapanje saveza sa čovekom bilo je čin od velike važnosti, koji je On nameravao da iskoristi da čoveku saopšti činjenicu i da čoveku iskaže Svoju nameru. U tu svrhu, On je upotrebio jedinstven metod, koristeći poseban znak za sklapanje saveza sa čovekom, znak koji je bio obećanje saveza koji je On sklopio sa čovekom. Prema tome, da li je sklapanje ovog saveza bilo veliki događaj? Koliko je tačno bio velik? Upravo to je ono što je tako posebno u vezi sa tim savezom: to nije savez sklopljen između dva čoveka, između dve grupe, ili između dve zemlje, već savez sklopljen između Stvoritelja i celog ljudskog roda, te će ostati na snazi sve do dana kada Stvoritelj ne ukine sve stvoreno. Izvršilac ovog saveza jeste Stvoritelj, a On ga i održava. Ukratko, celina saveza u obliku duge, sklopljenog sa ljudskim rodom, ispunjena je i ostvarena u skladu sa dijalogom između Stvoritelja i ljudskog roda, i takva je ostala sve do današnjeg dana. Šta stvorena bića mogu još da učine osim da se pokoravaju autoritetu Stvoritelja, budu Mu poslušni, veruju u Njega, poštuju Ga, svedoče Mu i veličaju Ga? Jer niko osim jedinstvenog Boga ne poseduje silu da sklopi takav savez. Pojavljivanje duge, svaki put iznova, najava je ljudskom rodu i skreće mu pažnju na savez između Stvoritelja i ljudskog roda. U neprekidnim pojavljivanjima saveza između Stvoritelja i ljudskog roda, ljudskom rodu se ne pokazuje duga niti sâm savez, već nepromenljivi autoritet Stvoritelja. Uporno pojavljivanje duge pokazuje ogromna i čudesna dela Stvoritelja na skrivenim mestima, a istovremeno je vitalni odraz Stvoriteljevog autoriteta koji nikada neće nestati i nikada se neće promeniti. Nije li ovo prikaz još jednog aspekta Stvoriteljevog jedinstvenog autoriteta?

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni I“