U nastavku ćemo govoriti o ciklusu života i smrti onih koji slede Boga. Ovo se odnosi na vas, pa stoga, obratite pažnju: pre svega, razmislite o tome kako se Božji sledbenici mogu klasifikovati. (Na Božje izabranike i služitelje.) Zaista postoje dve vrste: Božji izabranici i služitelji. Hajde da prvo govorimo o Božjim izabranicima, kojih ima svega nekoliko. Na koga se odnosi izraz „Božji izabranici“? Nakon što je Bog stvorio sve stvari, a ljudski rod je nastao, Bog je izabrao grupu ljudi koji će Ga slediti; oni se jednostavno nazivaju „Božjim izabranicima“. Božji izbor ovih ljudi imao je poseban obim i značaj. Obim je poseban po tome što je bio ograničen na nekolicinu odabranih, koji moraju da dođu kada On obavlja važno delo. A u čemu je značaj? Pošto su oni bili grupa koju je Bog odabrao, taj značaj je veliki. Odnosno, Bog želi da upotpuni ove ljude i usavrši ih, a kada se Njegovo delo upravljanja završi, On će zadobiti ove ljude. Zar to nije veliki značaj? Dakle, ovi izabranici su od velike važnosti za Boga, zato što upravo njih Bog namerava da zadobije. Kada je reč o služiteljima, hajde da na trenutak napravimo predah u odnosu na temu Božjeg predodređenja i prvo porazgovaramo o njihovom poreklu. U svom doslovnom značenju, „služitelj“ je onaj koji služi. Oni koji služe su prolazni; oni to ne čine dugoročno niti zauvek, već se angažuju ili regrutuju privremeno. Poreklo većine njih je takvo da su izabrani među nevernicima. Došli su na zemlju kada je odlučeno da će preuzeti ulogu služitelja u Božjem delu. U prethodnom životu su možda bili životinje, ali je moguće i da su bili nevernici. Takvo je poreklo služitelja.

Hajde da u nastavku porazgovaramo o Božjem izabranom narodu. Kada umru, oni odlaze na sasvim drugačije mesto od onoga za nevernike i razne ljude od vere. To je mesto gde ih prate anđeli i Božji glasnici; to je mesto kojim Bog lično upravlja. Iako Božji izabrani narod ne može svojim očima ugledati Boga na tom mestu, ono se razlikuje od svakog drugog mesta u duhovnom carstvu; to je drugačije mesto, na koje odlazi ovaj deo ljudi nakon što umru. Kada umru, i oni su predmet stroge istrage Božjih glasnika. A šta se to istražuje? Božji glasnici istražuju puteve kojima su ovi ljudi išli tokom svog života verujući u Boga, da li su se tokom tog vremena ikada protivili Bogu ili Ga proklinjali, te da li su počinili ikakve ozbiljne grehove ili zlo. Ovom istragom se rešava da li je određenoj osobi dozvoljeno da ostane ili će morati da ode. Šta znači „da ode“? A šta znači „da ostane“? „Da ode“ označava da li, na osnovu svog ponašanja, ta osoba ostaje u redovima Božjih izabranika; to što joj se dozvoljava „da ostane“ znači da može da ostane među onima koje će Bog upotpuniti tokom poslednjih dana. Za one koji ostaju, Bog je posebno uredio stvari. Tokom svakog perioda Njegovog dela, On će takve ljude slati da deluju kao apostoli ili da obavljaju posao oživljavanja crkava ili brige o njima. Međutim, ljudi koji su sposobni za takav posao ponovno se ne ovaploćuju tako često kao nevernici, koji se iznova rađaju iz generacije u generaciju; već se na zemlju vraćaju u skladu sa zahtevima i koracima Božjeg dela i ne ovaploćuju se učestalo. Prema tome, postoje li ikakva pravila u pogledu toga kada se ponovno ovaploćuju? Dolaze li jednom na svakih nekoliko godina? Dolaze li s takvom učestalošću? Ne dolaze. Sve to je zasnovano na Božjem delu, na koracima tog dela i na Njegovim potrebama, te nema nikakvih utvrđenih pravila. Jedino pravilo je da kada Bog izvršava poslednju etapu Svog dela tokom poslednjih dana, ovaj celokupan izabrani narod će doći, a taj dolazak će biti njihovo poslednje ponovno ovaploćenje. A zašto je to tako? Ovo se temelji na ishodu koji treba da se postigne tokom poslednje etape Božjeg dela – jer će tokom ove poslednje etape dela, Bog ove izabranike sasvim upotpuniti. Šta to znači? Ako su, tokom ove završne faze, ovi ljudi upotpunjeni i usavršeni, oni se više neće ponovno ovaploćivati kao ranije; proces u kome su oni ljudska bića biće potpuno dovršen, baš kao i njihov proces ponovnog ovaploćenja. Ovo se odnosi na one koji će ostati. Pa, kuda onda odlaze oni koji ne mogu da ostanu? Oni kojima se ne dozvoljava da ostanu imaju svoje odgovarajuće odredište. Pre svega, zbog svojih zlodela, grešaka koje su počinili i grehova kojima su se odavali, i oni će biti kažnjeni. Nakon što budu kažnjeni, Bog će urediti ili da ih pošalje među nevernike, već prema okolnostima slučaja, ili da odu među razne ljude od vere. Drugim rečima, za njih postoje dva moguća ishoda: jedan je da budu kažnjeni i da, nakon ponovnog ovaploćenja, možda žive među ljudima određene religije, a drugi je da postanu nevernici. Ako postanu nevernici, izgubiće sve prilike; međutim, ako postanu ljudi od vere – ako, na primer, postanu hrišćani – onda će i dalje imati priliku da se vrate među redove Božjeg izabranog naroda; u ovome postoje veoma složeni odnosi. Ukratko, ako jedan od pripadnika Božjeg izabranog naroda učini nešto što vređa Boga, biće kažnjen baš kao i svi drugi. Uzmimo za primer Pavla, o kome smo prethodno govorili. Pavle je primer osobe koja je kažnjena. Imate li predstavu o čemu govorim? Da li je obim Božjih izabranika tačno utvrđen? (Uglavnom jeste.) Najveći deo je tačno utvrđen, ali jedan njegov manji deo nije utvrđen. Zašto je to tako? Ovde sam pomenuo najočigledniji razlog za to: činjenje zla. Kada ljudi čine zlo, Bog ih ne želi, a kada ih Bog ne želi, On ih odbacuje u različite rase i tipove ljudi. To ih ostavlja bez nade i otežava im povratak. Sve ovo se odnosi na ciklus života i smrti Božjih izabranika.

Sledeća tema se odnosi na ciklus života i smrti služitelja. Upravo smo govorili o poreklu služitelja; odnosno, o činjenici da su se ponovno ovaplotili nakon što su u svojim pređašnjim životima bili nevernici i životinje. Dolaskom poslednje etape dela, Bog je među nevernicima izabrao grupu takvih ljudi, a ova grupa je posebna. Pri izboru ovih ljudi, Božji cilj jeste da služe Njegovom delu. „Služiti“ baš i nije reč koja zvuči najelegantnije, niti je ona u skladu sa svačijim željama, ali treba da pogledamo ka kome je usmerena. Postojanje Božjih služitelja ima poseban značaj. Niko drugi ne bi mogao da obavlja njihovu ulogu, jer je Bog njih izabrao. A koja je uloga ovih služitelja? U tome da služe Božjim izabranicima. Njihova uloga je uglavnom u tome da služe Božjem delu, da s delom sarađuju i da pripomognu pri Božjem upotpunjavanju Njegovih izabranika. Nezavisno od toga da li ulažu napor, izvršavaju neki aspekt dela ili preduzimaju određene zadatke, šta Bog zahteva od ovih služitelja? Da li je On veoma zahtevan u Svojim zahtevima prema njima? (Nije. On traži samo da budu odani.) I služitelji moraju biti odani. Bez obzira na svoje poreklo ili razlog iz kojeg te je Bog odabrao, moraš biti odan Bogu, svim nalozima koje ti poveri, kao i delu za koje si odgovoran i dužnostima koje obavljaš. Kakav će biti ishod za služitelje koji su u stanju da budu odani i da Bogu udovolje? Oni će moći da ostanu. Da li je blagoslov biti služitelj koji ostaje? Šta znači ostati? Koji je smisao ovog blagoslova? Po svom statusu, oni nisu kao Božji izabranici; izgledaju drugačije. Ali, zapravo, zar ono u čemu u ovom životu uživaju nije isto kao i kod Božjih izabranika? Makar je to isto u ovom životu. Ne poričete ovo, zar ne? Božje izjave, Božja blagodat, Božja opskrba, Božji blagoslovi – ko ne uživa u ovim stvarima? Svi uživaju u tolikom izobilju. Služitelj se određuje kao onaj koji pruža uslugu, međutim, za Boga, oni su samo jedna od Njegovih stvorenih bića; naprosto imaju ulogu služitelja. Budući da su i jedan i drugi Božja stvorena bića, postoji li ikakva razlika između služitelja i Božjeg izabranika? Zapravo ne postoji. Kada je reč o nazivu, razlika postoji; u suštini i s obzirom na ulogu koju obavljaju, razlika postoji – međutim, Bog se prema ovoj grupi ljudi ne odnosi nepravedno. Zašto se, dakle, ovi ljudi određuju kao služitelji? Morate to donekle razumeti! Služitelji dolaze iz redova nevernika. Čim pomenemo da dolaze iz redova nevernika, očito je da svi imaju loše poreklo: svi su ateisti, a to su bili i u prošlosti; nisu verovali u Boga i bili su neprijateljski nastrojeni prema Njemu, prema istini i prema svim pozitivnim stvarima. Nisu verovali ni u Boga ni u Njegovo postojanje. Jesu li, kao takvi, u stanju da razumeju Božje reči? Pošteno je reći da u najvećoj meri nisu. Baš kao što životinje nisu u stanju da razumeju ljudske reči, služitelji ne mogu da razumeju ono što Bog govori, ono što On zahteva, niti zašto On postavlja takve zahteve. Ne razumeju; njima su te stvari neshvatljive i oni ostaju neprosvećeni. Iz tog razloga, ovi ljudi ne poseduju život o kome smo govorili. Mogu li ljudi bez života da razumeju istinu? Jesu li opremljeni istinom? Imaju li iskustvo i znanje o Božjim rečima? (Ne.) Takvo je poreklo služitelja. Međutim, budući da Bog od ovih ljudi pravi služitelje, postoje neka merila u zahtevima koje On pred njih postavlja; On ih ne gleda sa visine, niti je prema njima površan. Iako oni ne razumeju Njegove reči i ne poseduju život, Bog se, ipak, prema njima odnosi ljubazno, ali i dalje postoje merila kada je reč o Njegovim zahtevima prema njima. Upravo ste pomenuli ta merila: biti odan Bogu i činiti ono što On kaže. U svom služenju, moraš da služiš tamo gde je to potrebno i moraš da služiš do samoga kraja. Ako možeš da budeš odan služitelj, u stanju si da služiš do samoga kraja i možeš da odgovoriš na svaki nalog koji ti Bog uputi, onda ćeš proživeti vredan život. Budeš li mogao to da učiniš, moći ćeš da preživiš. Uložiš li nešto veći napor, ako se malo više potrudiš, ako možeš da udvostručiš svoje napore da spoznaš Boga, ako možeš ponešto da kažeš o bogopoznanju, možeš da svedočiš o Njemu i, povrh toga, ako možeš da razumeš poneku od Njegovih namera, možeš da sarađuješ u Božjem delu i možeš donekle da vodiš računa o Božjim namerama, tada ćeš ti, kao služitelj, doživeti sudbinsku promenu. A kakva će to biti promena sudbine? Više nećeš jedino preživljavati. U zavisnosti od tvog ponašanja i tvojih ličnih težnji i potraga, Bog će te učiniti jednim od izabranika. U tome će biti tvoja sudbinska promena. Kada je reč o služiteljima, šta je najbolje u svemu ovome? To što mogu da postanu Božji izabranici. Ako se to dogodi, to znači da se više neće ponovno ovaploćivati kao životinje, kao što je slučaj sa nevernicima. Je li to dobro? Jeste, a takođe donosi i dobru vest: to znači da se služitelji mogu oblikovati. Za služitelje ne važi pravilo da će, nakon što ih je Bog predodredio da služe, taj posao obavljati zauvek; nije nužno tako. Bog će njima rukovati i na njih reagovati na način koji dolikuje pojedinačnom ponašanju ove osobe.

Međutim, ima služitelja koji nisu kadri da služe do samoga kraja; ima onih koji, tokom služenja, odustanu na pola puta i Boga napuste, kao i ljudi koji počine više zlodela. Ima čak i onih koji nanose ogromnu štetu i donose ogromne gubitke Božjem delu, a ima i onih služitelja koji proklinju Boga i tome slično. Šta nagoveštavaju ove nepopravljive posledice? Svako takvo zlo delo označiće prekid njihovog služenja. Budući da je tvoje ponašanje tokom služenja bilo previše loše i zato što si prevršio svaku meru, kada Bog vidi da tvoje služenje nije doraslo merilu, On će ti oduzeti pravo da služiš. Više ti neće dozvoliti da služiš; skloniće te da Mu ne stojiš pred očima i udaljiće te iz kuće Božje. Je li reč o tome da ne želiš da služiš? Zar nemaš stalnu želju da činiš zlo? Zar nisi dosledno neveran? U tom slučaju postoji jednostavno rešenje: biće ti oduzeto pravo da služiš. Za Boga, oduzimanje služitelju prava da služi označava da je proglašen kraj ovog služitelja i da on više neće imati pravo da služi Bogu. Bog više nema potrebu za službom ove osobe i ma kakve lepe stvari ona govorila, te reči će biti uzaludne. Kada se dotle dođe, nastala situacija će postati nepopravljiva; za ovakve služitelje nema povratka. A kako Bog postupa sa ovakvim služiteljima? Da li ih On samo spreči da služe? Ne. Da li im samo onemogući da ostanu? Ili ih ostavi po strani i čeka da se preobrate? On to ne čini. Kad je reč o služiteljima, Bog zapravo nije toliko pun ljubavi. Ako u svom služenju Bogu neka osoba ima ovakav stav, Bog će joj, kao rezultat takvog stava, oduzeti pravo da služi i još jednom će je vratiti među nevernike. A kakva je sudbina služitelja koji je vraćen među nevernike? Ista kao i za nevernike: ponovno će se ovaplotiti kao životinja i dobiće istu kaznu u duhovnom carstvu kao i nevernik. Osim toga, Bog lično neće nimalo biti zainteresovan za kaznu te osobe, jer takva osoba više nije ni od kakvog značaja za Božje delo. Ovo nije samo završetak njenog života s verom u Boga, već i završetak njene sopstvene sudbine, kao i proglašenje njene sudbine. Prema tome, ako služitelji loše služe, moraće sami da snose posledice. Ako služitelj nije u stanju da služi do samoga kraja ili mu na pola puta bude oduzeto pravo da služi, on će biti bačen među nevernike – a ako se to dogodi, sa takvom osobom će se postupati na isti način kao sa stokom, na isti način kao sa ljudima bez intelekta ili razuma. Kad to ovako sročim, možete da razumete, zar ne?

Prethodno je pomenuto kako Bog upravlja ciklusom života i smrti Svojih izabranika i služitelja. Kako se osećate nakon što ste ovo čuli? Da li sam ikada ranije govorio o ovoj temi? Da li sam ikada govorio na temu Božjih izabranika i služitelja? Zapravo jesam, ali se toga ne sećate. Bog je pravedan prema Svom izabranom narodu i prema služiteljima. U svakom pogledu, On je pravedan. Možete li igde u ovome pronaći grešku? Zar nema ljudi koji će reći: „Zašto je Bog tako tolerantan prema izabranicima? I zašto je On tek donekle strpljiv prema služiteljima?“ Želi li neko da stane u odbranu služitelja? „Može li Bog dati više vremena služiteljima i biti strpljiviji i tolerantniji prema njima?“ Da li je ispravno postaviti takvo pitanje? (Ne, nije.) A zašto nije? (Zato što nam je zapravo ukazana naklonost samim činom da smo postali služitelji.) Služiteljima je zapravo ukazana naklonost samim tim što im je dozvoljeno da služe! Bez titule „služitelja“ i bez posla koji obavljaju, gde bi ovi ljudi bili? Bili bi među nevernicima, živeli i umirali sa stokom. Kakve li samo velike blagodati danas uživaju, kada im je dozvoljeno da dođu pred Boga i da dođu u kuću Božju! Ovo je tako ogromna blagodat! Da ti Bog nije pružio mogućnost da služiš, nikada ne bi imao priliku da dođeš pred Njega. Najblaže rečeno, čak i ako si ti neko ko je budista i ko je postigao ostvarenje, u najboljem slučaju, ti si samo potrčko u duhovnom carstvu; nikada nećeš sresti Boga, nećeš čuti Njegov glas i Njegove reči, ili osetiti Njegovu ljubav i blagoslove, niti bi ikada mogao da se s Njim nađeš licem u lice. Budisti pred sobom imaju samo jednostavne zadatke. Ne mogu nikako da spoznaju Boga, već se samo povinuju i pokore, dok služitelji tokom ove etape dela dobijaju toliko toga! Pre svega, mogu sa Bogom da se nađu licem u lice, da čuju Njegov glas, da čuju Njegove reči i iskuse blagodati i blagoslove koje On daruje ljudima. Štaviše, oni mogu da uživaju u rečima i istinama darovanim od Boga. Služitelji zaista toliko toga dobijaju! Prema tome, ako, kao služitelj, ne možeš ni da se propisno potrudiš, može li te onda Bog i dalje zadržati? Ne može te zadržati. On ne traži mnogo od tebe, međutim, ti ništa od onoga što On traži ne radiš kako treba; nisi se pridržavao svoje dužnosti. Kao takvog, Bog te nesumnjivo ne može zadržati. Takva je Božja pravedna narav. Bog te ne mazi, ali te ni ne stavlja u neravnopravan položaj. Ovo su načela prema kojima Bog deluje. Bog se na ovaj način odnosi prema svim ljudima i stvorenim bićima.

Kada je reč o duhovnom carstvu, ako različita bića u njemu u nečemu pogreše ili svoje poslove ne obavljaju kako treba, Bog takođe ima odgovarajuće nebeske uredbe i ukaze pomoću kojih će se njima pozabaviti; za ovo nema iznimke. Zato su, tokom Božjeg dela upravljanja u trajanju od nekoliko hiljada godina, pojedini izvršioci dužnosti koji su počinili zlodela bili istrebljeni, dok su neki – do današnjeg dana – i dalje pritvoreni i kažnjeni. Sa ovim se mora suočiti svako biće u duhovnom carstvu. Ako učini nešto pogrešno ili počini zlo, biće kažnjeno – i to predstavlja isti pristup kakav Bog ima prema Svojim izabranicima i služiteljima. Prema tome, i u duhovnom carstvu i u materijalnom svetu, načela prema kojima Bog deluje se ne menjaju. Nezavisno od toga možeš li da vidiš Božje postupke ili ne, njihova načela se ne menjaju. Bog je sve vreme imao ista načela u Svom pristupu svemu i u Svom postupanju sa svim stvarima. Ovo je nepromenljivo. Bog će biti ljubazan prema onima među nevernicima koji žive na relativno pristojan način i sačuvaće dobre prilike za one koji se u svakoj religiji lepo ponašaju i ne čine zlo, omogućavajući im da igraju svoje uloge u svim stvarima kojima Bog upravlja i da rade ono što treba da čine. Slično tome, među onima koji slede Boga i među pripadnicima Njegovog izabranog naroda, shodno ovim Svojim načelima, Bog ne pravi razliku u odnosu ni na jednu osobu. Ljubazan je prema svima koji mogu iskreno da Ga slede i voli sve koji Ga iskreno slede. Među ovih nekoliko tipova ljudi – nevernici, razni ljudi od vere i Božji izabranici – razlikuje se jedino ono što im On daruje. Uzmimo za primer nevernike: iako oni ne veruju u Boga i Bog ih posmatra kao zveri, među svim stvarima, svako od njih ima hranu za jelo, sopstveno mesto i normalan ciklus života i smrti. Oni koji čine zlo bivaju kažnjeni, a oni koji čine dobro su blagosloveni i dobijaju Božju dobrotu. Zar se stvari ne odvijaju tako? Za ljude od vere, ako su u stanju da se strogo pridržavaju svojih verskih propisa, nakon što se svaki put iznova rađaju, Bog će im, posle svih tih ovaploćenja, na kraju saopštiti Svoj proglas. Isto tako, vas će danas, bilo da ste jedan od pripadnika Božjih izabranika ili služitelj, Bog na sličan način dovesti u red i odrediti vaš ishod u skladu sa propisima i upravnim odlukama koje je doneo. Među ovim tipovima ljudi, da li je Bog različitim tipovima ljudi od vere – to jest, onima koji pripadaju različitim religijama – dao prostor u kojem mogu da žive? Gde su Jevreji? Da li se Bog mešao u njihovu veru? Nije. A šta je sa hrišćanima? Ni u njihovu se nije mešao. On im dozvoljava da se pridržavaju svojih postupaka, ne razgovara sa njima, niti ih na bilo koji način prosvećuje i, povrh toga, ništa im ne otkriva. Ako misliš da je to ispravno, onda veruj na ovaj način. Katolici veruju u Mariju i veruju da je preko nje ta vest preneta Isusu; takvog je oblika njihova vera. Da li je Bog ikada ispravljao njihovu veru? On im daje potpunu slobodu; na njih ne obraća pažnju i pruža im određeni prostor za život. Zar On nije isti i kad je reč o muslimanima i budistima? I njima je postavio granice i omogućava im da imaju svoj životni prostor, ne mešajući se pritom u njihove vere. Sve je dobro uređeno. I šta vi primećujete u svemu tome? Da Bog poseduje autoritet, ali da ga ne zloupotrebljava. Bog organizuje sve stvari u savršenom redu čineći to na uredan način, a u tome leže Njegova mudrost i svemoć.

Danas smo se dotakli nove i posebne teme, one koja se tiče pitanja duhovnog carstva, koja predstavlja jedan aspekt Božjeg upravljanja i vrhovne vlasti nad tim carstvom. Pre nego što ste razumeli ove stvari, možda ste govorili: „Sve što je u vezi sa ovim predstavlja tajnu i nema nikakve veze sa našim život-ulaskom; ove stvari su odvojene od načina na koji ljudi zapravo žive i ne moramo da ih razumemo, niti želimo da za njih čujemo. Nemaju apsolutno nikakve veze sa bogopoznanjem.“ Da li sada smatrate da postoji problem sa takvim razmišljanjem? Je li ono tačno? (Nije.) Takvo razmišljanje nije ispravno i sadrži ozbiljne probleme. Razlog je u tome što, ako želiš da shvatiš kako Bog vlada nad svim stvarima, ne možeš jednostavno i isključivo da razumeš ono što vidiš i ono što tvoj način razmišljanja može da dokuči; moraš da razumeš ponešto i o drugom svetu, koji ti je možda nevidljiv, ali koji je neraskidivo povezan sa ovim svetom koji možeš da vidiš. Ovo se odnosi na Božju suverenost i odnosi se na temu „Bog je izvor života za sva stvorenja“. To su informacije o tome. Bez tih informacija, bilo bi manjkavosti i nedostataka u ljudskom saznanju o tome kako je Bog izvor života za sva stvorenja. Prema tome, za ono o čemu smo danas govorili može se reći da je zaokružilo naše prethodne teme, kao i da time zaključujemo sadržaj teme „Bog je izvor života za sva stvorenja“. Pošto ste ovo razumeli, možete li sada kroz ovaj sadržaj da spoznate Boga? Što je još važnije, danas sam vam preneo suštinsku informaciju o služiteljima. Znam da zaista uživate da slušate o temama kao što je ova i da vam je zaista stalo do ovih stvari. Da li ste onda zadovoljni onim o čemu sam danas govorio? (Da, jesmo.) Neke druge stvari možda nisu ostavile snažan utisak na vas, međutim, ono što sam rekao o služiteljima ostavilo je posebno snažan utisak, jer ova tema dotiče dušu svakoga od vas.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni X“