1. Mojsijeva 2:18-20 Tada Bog Jahve reče: „Nije dobro da čovek bude sam; načiniću mu pomoćnika po meri.“ Bog Jahve je od zemlje načinio sve zveri zemaljske i sve ptice na nebu, te ih doveo pred čoveka da vidi kako će koju nazvati, pa onako kako je čovek nazvao svako živo stvorenje, tako mu je bilo ime. Čovek je dao imena svoj stoci, svim pticama na nebu i divljim životinjama. Ipak, za čoveka se nije našao pomoćnik koji bi mu priličio.

1. Mojsijeva 2:22-23 Tada Bog Jahve, od rebra koje beše uzeo od čoveka, načini ženu i dovede je pred čoveka. A čovek reče: „Evo, ovo je kost od moje kosti i telo od moga tela! Neka se zato zove ’žena’, jer je od čoveka uzeta.“

Ključni stih ovog dela Svetog pisma je sledeći: „Onako kako je čovek nazvao svako živo stvorenje, tako mu je bilo ime.“ Ko je, dakle, svim živim stvorenjima nadenuo imena? Bio je to Adam, a ne Bog. Taj stih ljudima saopštava sledeću činjenicu: kad je stvorio čoveka, Bog mu je podario inteligenciju. To znači da je čovekova inteligencija potekla od Boga. To je pouzdana činjenica. Ali, zašto? Da li je Adam, nakon što ga je Bog stvorio, pohađao školu? Je li znao da čita? Nakon što je Bog stvorio razna živa bića, je li Adam prepoznao sva ta stvorenja? Da li mu je Bog saopštio njihova imena? Bog ga, naravno, nije naučio ni kako da svim tim stvorenjima nadene imena. To je činjenica! Otkud je onda Adam znao kako da tim živim stvorenjima nadene imena i kakva imena da im dâ? Ovo je povezano sa pitanjem šta je Bog dodelio Adamu kad ga je stvorio. Te činjenice dokazuju da je Bog čoveku, kad ga je stvorio, podario Svoju vlastitu inteligenciju. Ovo je od ključne važnosti, te stoga slušajte pažljivo. Ima još jedna ključna stvar koju treba da razumete: nakon što je Adam ovim živim stvorenjima nadenuo imena, ta su imena ušla u Božji rečnik. Zašto ovo spominjem? Zato što se to ujedno tiče i Božje naravi, a to je nešto što moram detaljnije da objasnim.

Bog je čoveka stvorio, udahnuo mu dah života, a takođe mu je dao nešto od Svoje inteligencije, Svojih sposobnosti i onoga što On ima i što jeste. Nakon što mu je Bog sve to podario, čovek je neke stvari mogao da radi samostalno i da sâm za sebe razmišlja. Ako je, sa Božje tačke gledišta, ono što čovek osmisli i uradi dobro, onda Bog to prihvata i ne meša se. Ako je ono što čovek radi ispravno, Bog to neće menjati. Na šta, dakle, ukazuje izraz „onako kako je čovek nazvao svako živo stvorenje, tako mu je bilo ime“? Ukazuje na to da Bog nije smatrao prikladnim da menja nijedno od imena datih raznim živim stvorenjima. Kako god da je Adam nazvao neko stvorenje, Bog bi rekao „Neka tako bude“, potvrđujući ime tog stvorenja. Da li je Bog izražavao neko mišljenje o tome? Ne, On to nipošto nije činio. Šta, dakle, iz toga zaključujete? Bog je čoveku dao inteligenciju, a čovek je onda tu svoju, Bogom datu inteligenciju, koristio za obavljanje poslova. Ako je u Božjim očima ono što čovek čini pozitivno, onda Bog to potvrđuje, priznaje i prihvata, bez ikakve osude ili kritike. To je nešto što nijedna osoba, zli duh, niti Sotona ne mogu da učine. Vidite li u tome otkrovenje Božje naravi? Da li bi neko ljudsko biće, neka iskvarena osoba ili Sotona ikome drugom dopustili da nešto uradi u njihovo ime, pred njihovim nosom? Naravno da ne bi! Da li bi se oni, s tom drugom osobom ili silom koja je od njih drugačija, borili oko tog položaja? Naravno da bi! Da je sa Adamom u to vreme bila neka iskvarena osoba ili Sotona, oni bi zacelo odbacili sve što je Adam učinio. Da bi dokazali da mogu samostalno da razmišljaju i da poseduju svoje jedinstvene uvide, oni bi u potpunosti porekli sve što je Adam uradio: „Ti bi da ovo nazoveš ovako? E pa, neću ovo zvati ovako, nego ću ga zvati onako; ti si mu dao ime Tom, ali ja ću ga zvati Hari. Moram da pokažem koliko sam pametan.“ Kakva je to priroda? Nije li ona strašno nadmena? A šta je sa Bogom? Da li On ima takvu narav? Je li Bog imao neke neuobičajene primedbe na ono što je Adam radio? Odgovor je nedvosmisleno odrečan! U naravi koju Bog razotkriva nema ni trunke želje za neslaganjem, nadmenosti, niti samopravednosti. To je ovde potpuno jasno. Ovo može izgledati kao sporedna stvar, ali ako ne razumeš Božju suštinu, ako tvoje srce ne pokušava da shvati kako Bog deluje i kakav je Božji stav, ti onda nećeš spoznati Božju narav, niti uvideti izraz i otkrovenje Božje naravi. Zar nije tako? Da li se slažete sa onim što sam vam upravo objasnio? Reagujući na Adamove postupke, Bog nije pompezno objavio: „Dobro si učinio, pravilno si postupio i Ja se s tobom slažem!“ U Svom je srcu, međutim, Bog odobrio, priznao i čestitao Adamu na onome što je on učinio. Od postanka čoveka, ovo je bila prva stvar koju je čovek učinio za Boga prema Njegovom uputstvu. To je bilo nešto što je čovek učinio umesto Boga i u Božje ime. U Božjim je očima sve to proizašlo iz inteligencije koju je darovao čoveku. Bog je to video kao dobru i pozitivnu stvar. Ono što je Adam tada uradio bio je prvi slučaj ispoljavanja Božje inteligencije u čoveku. Sa Božje tačke gledišta, bila je to dobra manifestacija. Ono što ovde želim da vam kažem jeste da Bog ima za cilj da čoveku prenese nešto od onoga što On ima i što jeste, kao i nešto od Svoje inteligencije, kako bi čovek mogao da bude živo stvorenje kroz koje se manifestuje On. Da jedno takvo živo stvorenje deluje u Njegovo ime predstavlja upravo ono što je Bog čeznuo da vidi.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sâm Bog I“