1. Mojsijeva 3:20-21 Adam svojoj ženi nadenu ime Eva, jer je ona majka svemu što živi. Adamu i njegovoj ženi, Bog Jahve načini odeću od kože, te ih odenu.

Hajde da razmotrimo ovaj treći odlomak, u kojem se kaže da se iza imena koje je Adam dao Evi zaista krije neko značenje. Ovo pokazuje da je Adam, nakon što je stvoren, imao vlastite zamisli i da je mnoge stvari razumeo. Za sada, međutim, nećemo proučavati ni istraživati šta je sve i koliko Adam razumeo, jer to nije glavni razlog Moje rasprave o trećem odlomku. Koja je, dakle, glavna stvar koju želim da istaknem? Hajde da pobliže razmotrimo ovaj stih: „Adamu i njegovoj ženi, Bog Jahve načini odeću od kože, te ih odenu.“ Ako na današnjem zboru ne budemo razgovarali o ovom stihu iz Svetog pisma, vi možda nikada nećete shvatiti dublje implikacije ovih reči. Dopustite Mi da vam najpre ponudim malu pomoć. Zamislite, recimo, Edenski vrt, gde žive Adam i Eva. Bog je došao da ih poseti, ali oni se od Njega kriju, zato što su nagi. Bog ne može da ih vidi, a nakon što ih je pozvao, rekoše Mu: „Ne usuđujemo se da Ti izađemo na oči jer su nam tela naga.“ Ne usuđuju se da izađu pred Boga zato što su nagi. Šta je Bog Jahve tada učinio za njih? U originalnom tekstu piše: „Adamu i njegovoj ženi, Bog Jahve načini odeću od kože, te ih odenu.“ Da li iz toga razumete od čega im je Bog načinio odeću? Bog im je odeću načinio od životinjske kože. Drugim rečima, Bog je stvorio kapute od krzna da ih čovek nosi kao svoju odeću. Bili su to prvi odevni predmeti koje je Bog napravio za čoveka. Prema današnjim standardima, krzneni kaput je luksuzna odeća koju ne može baš svako sebi da priušti. Ako te neko pita: „Koji je prvi komad odeće koji su naši preci nosili?“ Možeš mu odgovoriti: „Bio je to krzneni kaput.“ „A ko je napravio taj krzneni kaput?“ Možeš da odgovoriš: „Napravio ga je Bog!“ To je ovde glavna poenta: tu je odeću načinio Bog. Nije li to nešto o čemu vredi raspravljati? Nakon što ste čuli Moj opis ovog događaja, možete li da u svojoj glavi stvorite sliku? Trebalo bi da, bar u grubim crtama, možete da je zamislite. Poenta ove Moje današnje priče nije u tome da vi saznate koji je bio čovekov prvi odevni predmet. U čemu je, dakle, poenta? Poenta nije u krznenom kaputu, već – kao što je Bog ovim Svojim postupkom razotkrio – u tome na koji način ljudi spoznaju Njegovu narav i sve ono što On ima i što jeste.

„Adamu i njegovoj ženi, Bog Jahve načini odeću od kože, te ih odenu.“ Kakvu ulogu vidimo da Bog preuzima na Sebe u ovoj sceni sa Adamom i Evom? Na koji način Bog ispoljava Sebe u ovom svetu sa samo dva ljudska bića? Da li se On ispoljava u ulozi Boga? Braćo i sestre iz Hong Konga, molim vas da odgovorite. (Ispoljava se u ulozi roditelja.) Braćo i sestre iz Južne Koreje, šta vi mislite u kakvoj se ulozi Bog ovde pojavljuje? (Kao glava porodice.) Šta vi mislite, braćo i sestre sa Tajvana? (Pojavljuje se kao neko ko pripada porodici Adama i Eve, kao član porodice.) Neki od vas misle da se Bog pojavljuje kao član porodice Adama i Eve, drugi kažu da se pojavljuje kao glava porodice, dok treći kažu da igra ulogu roditelja. Svi su vaši odgovori veoma prikladni. Vidite li, međutim, na šta ciljam? Bog je stvorio ova dva bića i prema njima se ophodio kao da su Njegovi životni saputnici. Kao njihov jedini bližnji, Bog se starao o njihovim životima i vodio brigu o potrebnoj hrani, odeći i zaklonu. Ovde se Bog pojavljuje u ulozi roditelja Adama i Eve. Dok Bog to čini, čovek ne vidi koliko je Bog uzvišen; on ne uviđa Božju nadmoć, Njegovu tajnu, a naročito ne uviđa Njegov gnev ni veličanstvo. Sve što vidi je Božja skromnost, Njegova ljubav, Njegova briga za čoveka i Njegova odgovornost i staranje o njemu. Božji stav prema Adamu i Evi, kao i način na koji se prema njima odnosio, sličan je načinu na koji roditelji brinu o svojoj deci. To takođe nalikuje načinu na koji roditelji vole svoje sinove i kćeri, paze na njih i brinu o njima – stvarno, vidljivo i opipljivo. Umesto da Sebe uzdigne na visoku i moćnu poziciju, Bog je lično od kože načinio odeću za čoveka. Pritom je nebitno da li je taj kaput upotrebljen da pokrije njihovu intimu ili da ih zaštiti od hladnoće. Ono što je bitno jeste da je tu odeću za pokrivanje ljudskog tela Bog lično Svojim rukama napravio. Umesto da naprosto Svojim mislima ili na neki drugi čudesan način stvori tu odeću, kao što bi se možda u ljudskoj mašti dogodilo, Bog je legitimno učinio nešto što čovek ne bi pomislio da bi On uradio ili da bi trebalo da uradi. Možda se čini da je ovo tričarija – neki će čak smatrati da to nije ni vredno pomena – ali to svakom Božjem sledbeniku koji je bio obuzet nejasnim pojmovima o Njemu omogućava da sagleda Njegovu iskrenost i divotu, da uvidi Njegovu vernost i skromnost. Stoga čak i oni nepodnošljivo nadmeni ljudi, koji sebe smatraju uzvišenim i moćnim, posramljeno saginju svoje umišljene glave pred Božjom iskrenošću i skromnošću. Božja iskrenost i skromnost ljudima ovde dodatno omogućavaju da vide koliko je On drag. Nasuprot tome, „neizmeran“ Bog, „dragi“ Bog i „svemoćni“ Bog kojeg ljudi čuvaju u svojim srcima, postaje beznačajan i ružan, mrveći se u prah pri najmanjem dodiru. Kad vidiš ovaj stih i čuješ ovu priču, gledaš li sa visine na Boga zato što je tako nešto učinio? Neki možda to i čine, ali će reakcija drugih biti sasvim suprotna. Oni će Boga smatrati iskrenim i dragim, a upravo su Božja iskrenost i divota ono što ih pokreće. Što više sagledavaju pravu stranu Boga, to više mogu da cene istinsko postojanje Božje ljubavi, važnost Boga u svojim srcima i to što je On u svakom trenutku kraj njih.

Hajde da našu diskusiju vratimo u sadašnje vreme. Ako je Bog na samom početku, ljudima koje je stvorio mogao da čini razne sitnice, pa čak i stvari na koje ljudi nikad ne bi smeli ni da pomisle niti da ih očekuju, bi li onda On mogao da takve stvari ljudima i danas čini? Neki kažu: „Da!“ Zašto je to tako? Zato što Božja suština nije lažna i što Njegova divota nije lažna. Božja suština zaista postoji i nije nešto čemu drugi doprinose, a pogotovu nije nešto što se menja u različitim vremenima, mestima i epohama. Božja iskrenost i divota mogu se istinski ispoljiti samo kroz nešto što ljudi smatraju neupadljivim i beznačajnim – kroz nešto tako tričavo da ljudi ne bi ni pomislili da bi On to ikada učinio. Bog nije pretenciozan. U Njegovoj naravi i suštini nema nikakvog preterivanja, prerušavanja, gordosti, niti nadmenosti. On se nikada ne hvali, već umesto toga voli ljudska bića koja je stvorio, pokazuje brigu za njih, vodi računa o njima i predvodi ih verno i iskreno. Ma koliko malo da ljudi cene, osećaju ili vide šta Bog čini, On to sasvim sigurno čini. Da li bi spoznaja takve Njegove suštine uticala na čovekovu ljubav prema Bogu? Da li bi ona uticala na njihov strah od Boga? Nadam se da ćeš, kad budeš razumeo pravu stranu Boga, postati još bliži Njemu i biti u stanju da istinski ceniš Njegovu ljubav i brigu za ljudski rod, kao i da ćeš moći da svoje srce podariš Bogu i da se oslobodiš svih sumnji i nedoumica u vezi s Njim. Bog za čoveka sve čini ćutke, sve čini tiho, putem Svoje iskrenosti, vernosti i ljubavi. On, međutim, nikada ne strahuje, niti žali zbog ičega što čini, niti ikada ima potrebu da Mu se iko za to na bilo koji način oduži, niti ima nameru da od ljudi išta dobije zauzvrat. Jedina svrha svega što je ikada učinio jeste da od ljudi dobije istinsku veru i ljubav. I ovime ću sada završiti s našom prvom temom.

Da li su vam ove diskusije pomogle? Koliko su vam one bile od pomoći? (Sada bolje razumemo i poznajemo Božju ljubav.) (Ovaj metod zajedništva može nam pomoći da ubuduće više cenimo Božju reč, da shvatimo Njegova osećanja i pravo značenje svega što je izrekao u prošlim vremenima, te da dokučimo kako se u to vreme osećao.) Da li su neki od vas svesniji stvarnog Božjeg postojanja nakon čitanja ovih reči? Osećate li da Božje postojanje nije više tako šuplje i nejasno? Nakon što steknete takav osećaj, možete li da naslutite da Bog stoji tik pored vas? Možda to u ovom trenutku nije tako očigledno ili možda još uvek ne možete to da osetite. Ali, jednog dana, kad u srcu budete uistinu imali duboko uvažavanje i stvarno znanje o Božjoj naravi i suštini, osetićete da je Bog neposredno kraj vas – radi se naprosto o tome da Boga nikad pre niste iskreno primili u svoje srce. I to je činjenica!

Šta mislite o ovakvom pristupu zajedništvu? Jeste li u stanju da pratite? Smatrate li da je ova vrsta zajedništva na temu Božjeg dela i Božje naravi veoma teška? Kako se osećate? (Vrlo dobro, uzbuđeno.) Zbog čega ste se osećali dobro? Zašto ste bili uzbuđeni? (Kao da smo se vratili u Edenski vrt, nazad pod Božje skute.) „Božja narav“ je zapravo tema koja je ljudima prilično nepoznata, jer ono što obično zamišljate i što možete da pročitate u knjigama ili da čujete u okviru zajedništva, u vama obično izaziva da se donekle osećate kao slepac koji dodiruje slona – možete samo da ga napipate prstima, ali zapravo ništa ne možete sebi da dočarate. Slepim tumaranjem ne možete čak ni u grubim crtama razumeti Boga, a kamoli steći jasan pojam o Njemu; to samo dodatno provocira vašu maštu, sprečava vas da precizno definišete Božju narav i suštinu, a neizvesnosti proizašle iz vaše mašte neminovno će vaše srce ispuniti sumnjama. Kad u nešto ne možeš da budeš siguran, ali ipak pokušavaš da to razumeš, u tvom će se srcu uvek javljati protivrečnosti i sukobi, pa čak i osećaj uznemirenosti, usled čega ćeš neprestano biti dezorijentisan i zbunjen. Nije li to strašna muka kad želiš da tragaš za Bogom, kad želiš da Ga spoznaš i da Ga jasno vidiš, a pritom kao da nikad ne možeš da pronađeš odgovore? Naravno, ove su reči upućene isključivo onima koji žudno nastoje da se Boga boje i da Mu udovolje. Ljudima koji na takve stvari ne obraćaju pažnju ovo zapravo nije ni važno, jer ono čemu se oni najviše nadaju jeste da stvarnost i postojanje Boga ostanu samo legenda ili fantazija, kako bi mogli da rade šta im se prohte, kako bi mogli da budu najveći i najvažniji, kako bi mogli da čine zlodela ne mareći za posledice, kako ne bi morali da trpe kaznu niti da snose ikakvu odgovornost, te kako se čak ni ono što Bog kaže o zlim ljudima ne bi odnosilo na njih. Ti ljudi nisu voljni da shvate Božju narav. Imaju odbojnost prema pokušajima da spoznaju Boga i sve u vezi s Njim. Draže bi im bilo da Bog ne postoji. Ti se ljudi protive Bogu i naći će se među onima koji će biti eliminisani.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sâm Bog I“