Prošlo je staro i došlo je novo doba. Godinu za godinom i dan za danom, Bog je obavljao mnoga dela. Dolazio je na zemlju, a zatim ju je napuštao. Ovaj ciklus se ponavljao kroz brojne naraštaje. Danas Bog nastavlja, kao i ranije, da obavlja delo koje mora da obavi, delo koja tek treba da dovrši, jer do dana današnjeg On još uvek nije otpočinuo. Od vremena postanja do danas, Bog je obavio mnoga dela. Međutim, da li si znao da Bog danas dela mnogo više nego ranije i da je obim Njegovog delovanja mnogo veći nego pre? Zbog ovoga kažem da je Bog među ljudima učinio nešto veličanstveno. Celokupno Božje delo je veoma važno, bilo za ljude ili za Boga, jer se svaki segment Njegovog dela odnosi na čoveka.

Pošto se Božja dela ne mogu ni videti ni dotaći – a još manje ih svet može opaziti – kako bi onda mogla da budu nešto veličanstveno? Šta bi se smatralo veličanstvenim? Svakako, niko ne može poreći da se svako delo koje Bog obavlja može smatrati veličanstvenim, ali zašto tako nazivam delo koje Bog obavlja danas? Kada kažem da je Bog obavio nešto veličanstveno, u to nesumnjivo spadaju mnoge tajne koje čovek tek treba da razume. Porazgovarajmo sada o njima.

Isus je rođen u jaslama u doba koje nije moglo da podnese Njegovo postojanje, ali čak i u tim uslovima svet nije mogao da Mu stane na put i On je živeo među ljudima trideset tri godine, pod Božjim okriljem. Tokom tih brojnih godina života, On je iskusio gorčinu sveta i okusio život bede na zemlji. Na ramenima je poneo veliko breme raspeća kako bi iskupio ceo ljudski rod. On je iskupio sve grešnike koji su živeli pod Sotoninom vlašću i, konačno, Njegovo vaskrslo telo vratilo se na Njegovo počivalište. Sada je otpočelo novo Božje delo, a to je i početak novog doba. Bog u Svoju kuću dovodi one koji su spaseni kako bi započeo Svoje novo delo spasenja. Ovoga puta, delo spasenja je temeljnije nego u prošlim vremenima. Nije Sveti Duh taj koji radi u čoveku kako bi ga podstakao da se samostalno promeni, niti se Isusovo telo pojavljuje među ljudima da obavi ovo delo, a ponajmanje se ovo delo obavlja na druge načine. Umesto toga, ovaploćeni Bog obavlja delo i Sȃm njime upravlja. On ga obavlja na ovaj način kako bi čoveka poveo u novo delo. Zar to nije nešto veličanstveno? Bog ne obavlja ovo delo u segmentu ljudskog roda niti pomoću proročanstava. Umesto toga, Bog ga Sȃm obavlja. Neki bi mogli reći kako ovo nije ništa veličanstveno i da u čoveku ne može izazvati ushićenje. Ali ja ću ti reći da Božje delo nije samo ovo, već nešto mnogo veće i mnogo više od toga.

Ovoga puta, Bog ne dolazi da obavi delo u duhovnom telu, već dolazi u sasvim običnom telu. Štaviše, ne samo da je to telo drugog Božjeg ovaploćenja, već je ujedno telo kroz koje se Bog vraća u krv i meso. To je sasvim obično telo. Ne možeš da primetiš ništa što Ga izdvaja od drugih, ali možeš da od Njega dobiješ istine za koje se ranije nije čulo. To beznačajno telo je ono kroz koje se otelovljuju sve reči istine koje dolaze od Boga, ono koje preuzima Božje delo u poslednjim danima i koje izražava celokupnu Božju narav kako bi je čovek mogao razumeti. Zar ne želiš silno da vidiš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da razumeš Boga sa nebesa? Zar ne želiš silno da vidiš odredište ljudskog roda? On će ti reći sve ove tajne – tajne koje nijedan čovek nije mogao da ti kaže, a reći će ti i istine koje ne razumeš. On predstavlja tvoju kapiju u carstvo i tvog vodiča u novo doba. Jedno takvo obično telo ima mnoge nedokučive tajne. Njegova dela ti mogu biti zagonetna, ali je celokupan cilj dela koje On obavlja dovoljan da ti omogući da vidiš da On nije, kao što ljudi veruju, obično telo. Jer On predstavlja Božje namere i brigu koju Bog iskazuje prema ljudskom rodu u poslednjim danima. Premda ne možeš da čuješ Njegove reči koje kao da potresaju nebo i zemlju, premda ne možeš da vidiš Njegove oči koje su kao plameni oganj i premda ne možeš da iskusiš disciplinu Njegovog gvozdenog štapa, ipak možeš da u Njegovim rečima čuješ kako je Bog gnevan i znaš da pokazuje milost prema ljudima; možeš da vidiš Božju pravednu narav i Njegovu mudrost i, povrh toga, da razumeš Božju zabrinutost za ceo ljudski rod. Božje delo u poslednjim danima sastoji se u tome da dozvoli čoveku da vidi Boga sa nebesa kako živi među ljudima na zemlji i da omogući čoveku da spozna Boga, pokori Mu se, boji Ga se i voli Ga. Zato se On po drugi put vratio u telo. Premda čovek danas vidi Boga koji je isti kao čovek, Boga s nosom i parom očiju, jednog ni po čemu izuzetnog Boga, Bog će vam na kraju pokazati da kada ovaj čovek ne bi postojao, nebo i zemlja bi pretrpeli ogromnu promenu. Kada ovaj čovek ne bi postojao, nebesa bi se zamračila, zemljom bi zavladao haos i čitav ljudski rod bi živeo usred gladi i pošasti. On će vam pokazati da u slučaju da ovaploćeni Bog nije došao da vas spasi u poslednjim danima, Bog bi odavno u paklu uništio čitav ljudski rod. Kada ovo telo ne bi postojalo, vi biste zauvek bili arhigrešnici i za vek vekova biste bili leševi. Trebalo bi da znate da, kada ovo telo ne bi postojalo, čitav ljudski rod bi se suočio s neizbežnom nesrećom i ne bi mogao da izbegne još strožu kaznu koju Bog izriče ljudskom rodu u poslednjim danima. Da ovo obično telo nije rođeno, svi biste bili u stanju u kome preklinjete za život, a da ne možete da živite i u kome se molite za smrt, a da ne možete da umrete. Kada ovo telo ne bi postojalo, ne biste mogli da dođete do istine i da danas stupite pred Božji presto, već bi vas Bog kaznio za vaše teške grehove. Da li ste znali da bez Božjeg povratka u telo niko ne bi imao priliku za spasenje, i da nema dolaska ovog tela, Bog bi odavno stavio tačku na drevno doba? Budući da je tako, možete li i dalje da odbacujete drugo Božje ovaploćenje? Budući da od ovog običnog čoveka možete da imate tako puno koristi, zašto Ga ne biste rado prihvatili?

Božje delo je nešto što ne možeš da razumeš. Ako ne možeš da u potpunosti dokučiš da li je tvoj izbor ispravan, niti da znaš da li Božje delo može biti uspešno, zašto onda ne oprobaš sreću i vidiš da li ti ovaj obični čovek može biti od velike pomoći, i da li je Bog zaista obavio veliko delo? Ipak, moram ti reći da su u Nojevo vreme ljudi jeli i pili, ženili se i udavali u tolikoj meri da je Bogu bilo nepodnošljivo da to gleda, te je poslao veliki potop da uništi ljudski rod, poštedevši samo Nojevu osmočlanu porodicu i sve ptičje i životinjske vrste. U poslednjim danima, međutim, pošteđeni od Boga jesu svi oni koji su mu do kraja ostali odani. I premda su oba doba bila vremena velike iskvarenosti za koju je Bogu bilo nepodnošljivo da je posmatra, a ljudski rod je u oba doba postao tako iskvaren i poricao je Bogu da je njegov Gospod, Bog je uništio ljude samo u Nojevo vreme. Ljudski rod je u oba doba doneo Bogu veliku tugu, ali je Bog sve do sada, ipak, ostao strpljiv prema ljudima poslednjih dana. Zašto je tako? Da li ste se ikad zapitali zašto? Ako zaista ne znate, evo, Ja ću vam reći. Razlog zbog kojeg Bog može ljudima da podari blagodat u poslednjim danima nije to što su oni manje iskvareni nego ljudi u Nojevo vreme, niti to što su pred Bogom pokazali pokajanje, a još manje je reč o tome da je tehnologija u poslednjim danima toliko napredna da Bog nije voljan da ih uništi. Već je to stoga što Bog ima delo koje treba da obavi u grupi ljudi u poslednjim danima i On će Sȃm obaviti ovo delo u Svom ovaploćenju. Štaviše, Bog će izabrati deo ove grupe da postane predmet Njegovog spasenja i plod Njegovog plana upravljanja i uvešće ove ljude u sledeće doba. Stoga, bez obzira na sve, ova cena koju je Bog platio u potpunosti je bila u sklopu pripreme za delo koje će Njegovo ovaploćeno telo obaviti u poslednjim danima. Za to što ste stigli do današnjeg dana treba da zahvalite ovom telu. Upravo zbog toga što Bog živi u telu, vi imate priliku da preživite. Sva ova sreća stečena je zbog ovog običnog čoveka. Ne samo ovaj, već na kraju i svaki narod će obožavati ovog običnog čoveka, zahvaljivati se i pokoravati se ovom beznačajnom čoveku, jer su istina, život i put koje je On doneo, spasli čitav ljudski rod, ublažili sukobe između čoveka i Boga, skratili razdaljinu između njih i stvorili vezu između Božjih i čovečjih misli. On je takođe taj koji je za Boga zadobio još veću slavu. Da li je tako običan čovek nedostojan tvog poverenja i divljenja? Da li je tako obično telo neprikladno nazivati Hristom? Zar takav običan čovek ne može postati Božji izraz među ljudima? Zar takav čovek, koji je ljudski rod poštedeo katastrofe, ne zaslužuje vašu ljubav i želju da Ga zadržite? Ako odbacujete istine koje izlaze iz Njegovih usta i prezirete Njegovo postojanje među vama, u šta ćete se na kraju pretvoriti?

Celokupno Božje delo u poslednjim danima obavlja se preko ovog običnog čoveka. On će ti dati sve – štaviše, On će moći da odlučuje o svemu što se odnosi na tebe. Može li takav čovek biti onakav kakvim Ga smatrate: toliko jednostavan da nije dostojan pominjanja? Zar Njegova istina nije dovoljna da vas u potpunosti ubedi? Zar to što svedočite Njegovom delu nije dovoljno da vas u potpunosti ubedi? Ili je reč o tome da put koji On donosi za vas nije dostojan da po njemu hodate? Na kraju krajeva, šta je razlog tome da Ga se gnušate, da Ga odbacujete i da Ga se klonite? Upravo ovaj čovek govori istinu, upravo On pruža istinu i pokazuje vam put kojim treba da idete. Da li je moguće da još uvek ne možete da pronađete tragove Božjeg dela unutar ovih istina? Bez Isusovog dela, ljudski rod ne bi mogao da siđe s krsta, ali bez današnjeg ovaploćenja, oni koji silaze s krsta nikada ne bi mogli da dobiju Božje odobrenje niti da uđu u novo doba. Bez dolaska ovog običnog čoveka, nikada ne biste imali priliku da vidite pravo lice Božje, niti biste na to imali pravo, jer ste svi vi predmeti koje je odavno trebalo uništiti. Zbog dolaska drugog Božjeg ovaploćenja, Bog vam je oprostio i ukazao vam milost. Bez obzira na to, reči uz koje na kraju moram da vas ostavim još uvek glase: Ovaj obični čovek, koji je ovaploćeni Bog, za vas je od suštinskog značaja. Ovo je nešto veličanstveno što je Bog već učinio među ljudima.