Poseban identitet Sotone doveo je do toga da mnogi ljudi iskazuju snažno zanimanje za Sotonino ispoljavanje različitih aspekata. Čak ima mnogo budalastih ljudi koji veruju da, baš kao i Bog, Sotona takođe poseduje autoritet, jer je Sotona u stanju da pokazuje čuda i u stanju je da obavlja stvari koje su ljudskom rodu nemoguće. Dakle, pored toga što obožava Boga, ljudski rod u svom srcu, takođe, ostavlja mesto za Sotonu, pa čak Sotonu obožava kao Boga. Ovi ljudi su jadni i odvratni. Jadni su zbog svoje neukosti, a odvratni zbog svoje jeresi i urođene zle tvari. U ovom trenutku, smatram da je neophodno da vas obavestim o tome šta je autoritet, šta on simbolizuje i šta predstavlja. Uopšteno govoreći, Sâm Bog jeste autoritet, Njegov autoritet simbolizuje nadmoć i suštinu Božju, a autoritet Samoga Boga predstavlja status i identitet Božji. Budući da je tako, da li se Sotona usuđuje da za sebe kaže da je Bog? Da li se Sotona usuđuje da kaže da je stvorio sve stvari i da ima suverenost nad svim stvarima? Naravno da ne! Jer nije u stanju da stvori sve stvari; do dana današnjeg, on nikada nije napravio ništa od onoga što je stvorio Bog i nikada nije stvorio ništa što ima život. Pošto nema Božji autoritet, on nikada ne bi mogao da poseduje status i identitet Božji, i to je određeno njegovom suštinom. Poseduje li on istu silu kao Bog? Jasno da ne poseduje! Kako nazivamo postupke Sotone i čuda koja pokazuje Sotona? Je li to sila? Da li bi se to moglo nazvati autoritetom? Naravno da ne! Sotona upravlja talasom zla i ometa, narušava i prekida svaki aspekt Božjeg dela. Poslednjih nekoliko hiljada godina, osim što je iskvario i zloupotrebio ljudski rod, namamivši i obmanuvši čoveka u pravcu izopačenosti i odbacivanja Boga, tako da se čovek uputio ka dolini senke smrti, da li je Sotona učinio išta što od strane čoveka zaslužuje i najmanji pomen, pohvalu ili pažnju? Da Sotona poseduje autoritet i silu, da li bi on iskvario ljudski rod? Da Sotona poseduje autoritet i silu, da li bi on naudio ljudskom rodu? Da Sotona poseduje silu i autoritet, da li bi ljudski rod napustio Boga i okrenuo se smrti? Budući da Sotona nema autoritet ni silu, šta treba da zaključimo o suštini svega onoga što on čini? Ima onih koji sve što Sotona čini određuju kao obične smicalice, ali Ja verujem da takvo određenje nije sasvim prikladno. Da li su zla dela kojima je iskvario ljudski rod obična smicalica? Zla sila kojom je Sotona zlostavljao Jova, kao i njegova žestoka želja da ga zlostavlja i proždre, ne bi se mogli postići običnom smicalicom. Osvrnemo li se unazad, u trenu su nestala Jovova jata i stada, rasuta nadaleko po brdima i planinama; u trenu je nestalo Jovovo veliko bogatstvo. Da li se to moglo postići običnom smicalicom? Priroda svega što Sotona čini izražava se negativnim terminima, kao što su narušiti, prekinuti, uništiti, nauditi, zlo, zlonamernost i tama, i uklapa se u njih, pa je tako pojava svega što je nepravedno i zlo neraskidivo povezana sa postupcima Sotone i nerazdvojiva je od zle suštine Sotone. Bez obzira na to koliko je Sotona „moćan“, koliko god on bio drzak i ambiciozan, koliko god da je velika njegova sposobnost da nanosi štetu, koliko god da su opsežne tehnike kojima on kvari i mami čoveka, koliko god da su mudri trikovi i spletke kojima on zastrašuje čoveka, koliko god da je promenljiv oblik u kome on postoji, on nikada nije mogao da stvori nijedno živo biće, nikada nije mogao da postavi zakone ili pravila za postojanje svih stvari i nikada nije mogao da vlada i upravlja nijednom stvari, živom ili neživom. Unutar svemira i nebeskog svoda, ne postoji nijedna osoba niti predmet koji su od njega rođeni, niti oni koji postoje zahvaljujući njemu; ne postoji nijedna osoba niti predmet kojima on vlada, niti kojima upravlja. Naprotiv, on ne samo da mora da živi pod vrhovnom vlašću Božjom, već, povrh toga, mora da bude pokoran svim Božjim naredbama i zapovestima. Bez Božje dozvole, Sotoni je teško da dodirne čak i kap vode ili zrno peska na zemlji; bez Božje dozvole, Sotona nema slobodu čak ni da pomera mrave po zemlji, a kamoli ljudski rod koga je stvorio Bog. U očima Božjim, Sotona je niži od ljiljana na planini, od ptica koje lete u vazduhu, od riba u moru i od crva na zemlji. Njegova uloga među svim stvarima jeste da služi svim stvarima, da služi ljudskom rodu, te da služi Božjem delu i Njegovom planu upravljanja. Koliko god da je zlonamerna njegova priroda i koliko god da je zla njegova suština, jedino što on može jeste da se poslušno pridržava svoje funkcije: da bude u službi Boga i da predstavlja protivtežu Bogu. Takvi su suština i položaj Sotone. Njegova suština nije povezana sa životom, nije povezana sa silom, nije povezana sa autoritetom; on je samo igračka u Božjim rukama, samo mašina u službi Boga!

Pošto su razumeli pravo lice Sotone, mnogi ljudi još uvek ne razumeju šta je autoritet, pa Mi dozvoli da ti kažem! Sâm autoritet se može objasniti kao sila Božja. Pre svega, sa sigurnošću se može reći da su i autoritet i sila pozitivni. Oni nemaju veze ni sa čim negativnim i nisu povezani ni sa jednim stvorenim niti nestvorenim bićem. Sila Božja je u stanju da stvori stvari bilo kog oblika koje imaju život i životnu snagu, a to je određeno životom Božjim. Bog je život, pa je On izvor svih živih bića. Nadalje, autoritet Božji može učiniti da sva živa bića budu pokorna svakoj reči Božjoj, odnosno, da nastanu prema rečima iz Božjih usta, i da žive i razmnožavaju se prema Božjoj zapovesti, prema kojoj Bog vlada i upravlja svim živim bićima, i nikada neće biti odstupanja, za vek vekova. Nijedna osoba niti predmet ne poseduju ove stvari; samo Stvoritelj poseduje i nosi takvu silu, pa se ona naziva autoritetom. Ovo je jedinstvenost Stvoritelja. Budući da je tako, bez obzira na to da li je u pitanju sama reč „autoritet“ ili suština ovog autoriteta, svako od njih se može povezati jedino sa Stvoriteljem, jer je autoritet simbol jedinstvenog identiteta i suštine Stvoritelja, i predstavlja identitet i status Stvoritelja; osim Stvoritelja, nijedna osoba niti predmet ne mogu se povezati sa rečju „autoritet“. Ovo je tumačenje jedinstvenog autoriteta Stvoritelja.

Iako je Sotona posmatrao Jova pohlepnim očima, bez Božje dozvole nije se usudio da dotakne ni dlaku na Jovovom telu. Iako je Sotona suštinski zao i okrutan, nakon što mu je Bog izdao naredbu, nije imao izbora nego da se pridržava Božje zapovesti. Prema tome, iako je Sotona bio pomahnitao poput vuka među ovcama kada je naišao na Jova, nije se usudio da zaboravi granice koje mu je Bog postavio, nije se usudio da prekrši naredbe Božje, a u svemu što je činio, Sotona se nije usudio da odstupi od načela i ograničenja Božjih reči – zar to nije činjenica? Iz ovoga se može videti da se Sotona ne usuđuje da prekrši nijednu reč Boga Jahvea. Za Sotonu, svaka reč iz usta Božjih jeste naredba i nebeski zakon, izraz Božjeg autoriteta – jer se iza svake reči Božje krije Božja kazna za one koji krše naredbe Božje, i za one koji su neposlušni nebeskim zakonima i protive im se. Sotona jasno zna da ako prekrši Božje naredbe, onda mora da prihvati posledice kršenja autoriteta Božjeg i protivljenja nebeskim zakonima. A kakve su te posledice? Nepotrebno je reći da su one Božja kazna za njega. Sotonini postupci prema Jovu predstavljali su samo mikrokosmos njegovog kvarenja čoveka, a kada je Sotona sprovodio ove postupke, granice koje je Bog odredio i naredbe koje je On izdao Sotoni bili su samo mikrokosmos načela na kojima počiva sve što Sotona radi. Pored toga, uloga i položaj Sotone u ovoj stvari bili su samo mikrokosmos njegove uloge i položaja u delu Božjeg upravljanja, a Sotonina potpuna poslušnost Bogu u njegovom iskušavanju Jova bili su samo mikrokosmos Sotoninog neusuđivanja da se iole usprotivi Bogu u delu Božjeg upravljanja. Kakva upozorenja vam daju ovi mikrokosmosi? Među svim stvarima, uključujući Sotonu, ne postoji nijedna osoba ni stvar koja može da prekrši nebeske zakone i uredbe koje je postavio Stvoritelj, i nijedna osoba niti stvar koja se usuđuje da prekrši ove nebeske zakone i uredbe, jer nijedna osoba niti predmet ne mogu da izmene niti da izbegnu kaznu koju Stvoritelj izriče onima koji te zakone ne poštuju. Samo Stvoritelj može da uspostavi nebeske zakone i uredbe, samo Stvoritelj ima silu da ih sprovede, i jedino silu Stvoritelja nijedno lice niti stvar ne mogu da prekrše. Ovo je jedinstveni autoritet Stvoritelja i ovaj autoritet je vrhovni među svim stvarima, pa je stoga nemoguće reći da je „Bog najveći, a da je Sotona drugi po redu“. Osim Stvoritelja koji poseduje jedinstveni autoritet, drugi Bog ne postoji!

Imate li sada novo znanje o Božjem autoritetu? Pre svega, postoji li razlika između autoriteta Božjeg koji je upravo pomenut i moći čoveka? U čemu je razlika? Neki ljudi kažu da između to dvoje nema poređenja. To je tačno! Iako ljudi kažu da između to dvoje nema poređenja, u mislima i predstavama ljudi, moć čoveka se često meša sa autoritetom, pa se to dvoje često međusobno upoređuju. O čemu je ovde reč? Zar ljudi ne prave grešku nehotice zamenjujući jedno drugim? To dvoje je nepovezano i među njima nema poređenja, ali ljudi i dalje ne mogu da odole. Kako ovo treba rešiti? Ako zaista želiš da pronađeš rešenje, jedini način je da razumeš i spoznaš jedinstveni autoritet Božji. Nakon što razumeš i spoznaš autoritet Stvoritelja, u istom kontekstu nećeš pominjati moć čoveka i autoritet Božji.

Na šta se odnosi moć čoveka? Jednostavno rečeno, to je sposobnost ili veština koja omogućava da se iskvarena narav, želje i ambicije čoveka u najvećoj meri prošire ili ostvare. Računa li se to kao autoritet? Bez obzira na to koliko su ambicije i želje čoveka nabujale ili su unosne, za tu se osobu ne može reći da poseduje autoritet; u najboljem slučaju, ovo nadimanje i uspeh samo su pokazatelj Sotoninog glupiranja među ljudima; u najboljem slučaju to je farsa u kojoj Sotona nastupa kao sopstveni predak da bi ispunio svoju ambiciju da bude Bog.

Kako tačno sada posmatraš autoritet Božji? Sada kada su ove reči kroz prisan razgovor prenete, trebalo bi da imaš novo znanje o Božjem autoritetu. Zato vas pitam: šta simbolizuje Božji autoritet? Da li simbolizuje identitet Samoga Boga? Da li simbolizuje silu Samoga Boga? Da li simbolizuje jedinstveni status Samoga Boga? Među svim stvarima, u čemu si video autoritet Božji? Kako si ga video? Kada je reč o četiri godišnja doba koja doživljava čovek, može li iko da promeni zakon kojim se smenjuju proleće, leto, jesen i zima? U proleće, drveće pupi i cveta; u leto je prekriveno lišćem; u jesen donosi plodove, a zimi lišće opada. Može li iko da izmeni ovaj zakon? Da li ovo odražava jedan aspekt Božjeg autoriteta? Bog je rekao: „Neka bude svetlost!“ I postade svetlost. Da li ova svetlost i dalje postoji? Zbog čega postoji? Ona postoji zbog reči Božjih, naravno, i zbog autoriteta Božjeg. Postoji li i dalje vazduh koji je stvorio Bog? Da li vazduh koji čovek udiše potiče od Boga? Može li iko oduzeti stvari koje potiču od Boga? Može li iko da izmeni njihovu suštinu i funkciju? Da li je iko u stanju da poremeti noć i dan koje je Bog dodelio i zakon smene noći i dana koji je Bog odredio? Može li Sotona da učini tako nešto? Čak i ako ne spavaš noću i dan zameniš za noć, svejedno će biti noć; možeš da promeniš svoju dnevnu rutinu, ali nisi u stanju da promeniš zakon smene noći i dana – ovu činjenicu ne može niko da promeni, zar ne? Da li je iko u stanju da natera lava da ore zemlju kao vo? Da li je iko u stanju da slona pretvori u magarca? Da li je iko u stanju da natera kokošku da jedri vazduhom poput orla? Da li je iko u stanju da natera vuka da pase travu kao ovca? (Ne.) Da li je iko u stanju da ribu iz vode natera da živi na suvom? Ljudska bića to ne mogu da učine. Zašto ne mogu? Zato što je Bog zapovedio ribama da žive u vodi, pa one žive u vodi. Na kopnu one ne bi mogle da prežive i uginule bi; nisu u stanju da prekorače granice Božje zapovedi. Za sva stvorenja postoji zakon i granica njihovog postojanja, i svako od njih ima svoje sopstvene instinkte. Ovo je odredio Stvoritelj i to ne može da izmeni niti da prevaziđe nijedan čovek. Na primer, lav će uvek živeti u divljini, udaljen od ljudskih naseobina, i nikada ne bi mogao da bude tako pitom i veran kao vo koji živi zajedno sa čovekom i radi za njega. Iako su i slonovi i magarci životinje, imaju po četiri noge i predstavljaju stvorenja koja udišu vazduh, oni su različite vrste, jer ih je Bog podelio u različite vrste i svaka od njih ima sopstvene instinkte, pa tako oni nikada neće moći da zamene uloge. Iako kokoška ima dve noge i krila baš kao i orao, ona nikada neće moći da leti kroz vazduh; u najboljem slučaju će preleteti do nekog drveta – to je određeno njenim instinktom. Nepotrebno je reći da je sve to tako zahvaljujući zapovesti autoriteta Božjeg.

U današnjem razvoju ljudskog roda, može se reći da nauka ljudskog roda cveta, a dostignuća čovekovog naučnog istraživanja mogu se opisati kao impresivna. Mora se reći da se čovekove sposobnosti sve više razvijaju, ali da postoji jedan naučni iskorak koji ljudski rod nije uspeo da napravi: ljudski rod je napravio avione, nosače aviona i atomsku bombu, ljudski rod je dospeo u svemir, hodao po Mesecu, izmislio internet i počeo da živi visokotehnološkim načinom života, a ipak ljudski rod nije u stanju da stvori živo biće koje diše. Instinkti svakog živog bića i zakoni prema kojima ona žive, ciklus života i smrti svake vrste živih bića – sve to prevazilazi moć ljudske nauke i ona to ne može kontrolisati. U ovom trenutku se mora reći da, bez obzira na visoke domete čovekove nauke, ona se ne može uporediti ni sa jednom od misli Stvoritelja, i nije u stanju da razazna čudesnost Stvoriteljeve tvorevine, ni moć Njegovog autoriteta. Toliko je okeana na Zemlji, a ipak nikada nisu prekoračili svoje granice i po svojoj volji prešli na kopno, a to je stoga što je Bog postavio granice za svaki od njih; ostali su tamo gde im je On zapovedio da budu, pa bez Božje dozvole ne mogu slobodno da se pomeraju. Bez Božje dozvole, oni ne smeju da narušavaju jedni druge, već mogu da se pomere samo kada Bog tako kaže, a kuda će otići i ostati određeno je autoritetom Božjim.

Jasnije rečeno, „autoritet Božji“ označava da sve zavisi od Boga. Bog ima pravo da odluči kako će nešto učiniti i to se obavlja onako kako On želi. Zakon svih stvari zavisi od Boga, a ne od čoveka; niti ga čovek može izmeniti. Ne može se izmestiti čovekovom voljom, već se umesto toga menja mislima Božjim, mudrošću Božjom i predodređenjima Božjim; to je činjenica koju nijedan čovek ne može poreći. Nebo i zemlja i sva stvorenja, vaseljena, zvezdano nebo, četiri godišnja doba, ono što je vidljivo i nevidljivo čoveku – sve to postoji, funkcioniše i menja se bez i najmanje greške, pod autoritetom Božjim, prema predodređenjima Božjim, prema zapovestima Božjim i prema zakonima početka postanja. Nijedna osoba niti predmet ne mogu da izmene svoje zakone, niti da promene suštinski tok na osnovu kojeg funkcionišu; nastali su zahvaljujući autoritetu Božjem, i propadaju zbog autoriteta Božjeg. Ovo je sâm autoritet Božji. Sada kada je toliko toga rečeno, možeš li da osetiš da je autoritet Božji simbol identiteta i statusa Božjeg? Može li ijedno stvoreno ili nestvoreno biće posedovati autoritet Božji? Mogu li ijedna osoba, stvar ili predmet da ga oponašaju, da ga predstavljaju kao svoj ili da ga zamene?

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni I“