1. Mojsijeva 9:1-6 Zatim Bog blagoslovi Noja i njegove sinove i reče im: „Plodite se i množite i napunite zemlju. Bojaće vas se i strahovati od vas sve životinje na zemlji, sve ptice nebeske, sve što se kreće po zemlji, i sve ribe u moru; u vaše ruke su predate. Sve što se kreće i živi biće vam za hranu, kao i zeleno bilje; sve vam to dajem. Ali meso s njegovim životom, to jest, s njegovom krvlju ne smete jesti. A ko prolije vašu krv u kojoj je vaš život, tražiću da odgovara za to. Tražiću da odgovara svaka životinja i svaki čovek za svoga brata. Ko prolije krv čovekovu, njegovu će krv čovek proliti, jer po svome liku stvori Bog čoveka.“

Šta vidite iz ovog odlomka? Zašto sam odabrao baš te stihove? Zašto nisam odabrao odlomak o Noju i životu njegove porodice na barci? Zato što te informacije nemaju mnogo veze sa temom o kojoj danas razgovaramo. Ono na šta se fokusiramo jeste Božja narav. Ako želite da saznate pojedinosti, uzmite Bibliju i sami ih pročitajte. Ovde o njima nećemo govoriti. Glavna stvar o kojoj danas govorimo jeste kako spoznati Božje postupke.

Nakon što je Noje primio Božja uputstva, sagradio barku i proživeo dane u kojima je Bog potopom uništio svet, cela njegova osmočlana porodica je preživela. Osim Nojeve osmočlane porodice, svi su ljudi uništeni, a uništena su i sva ostala živa bića na zemlji. Noju je Bog udelio blagoslove i saopštio neke stvari njemu i njegovim sinovima. Te su stvari bile ono što mu je Bog dao, a takođe i Božji blagoslov upućen njemu. To je blagoslov i obećanje koje Bog daje onima koji mogu da Ga slušaju i da prihvate Njegova uputstva, a to je ujedno i način na koji Bog ljude nagrađuje. Naime, bez obzira na to da li je Noje u Božjim očima bio savršen ili pravedan čovek, i bez obzira koliko je toga znao o Bogu, Noje i njegova tri sina su, naprosto, slušali Božje reči, sarađivali na Božjem delu i uradili sve ono što je trebalo da urade, u skladu s Božjim uputstvima. Kao rezultat toga, oni su Bogu sačuvali ljudski rod i razne vrste živih bića nakon uništenja sveta potopom, dajući time veliki doprinos narednom koraku Božjeg plana upravljanja. Zbog svega što je učinio, Bog je Noja blagoslovio. Za ljude današnjice, ono što je Noje uradio možda nije ni vredno pomena. Neki možda čak i ovako razmišljaju: „Noje nije ništa uradio; Bog je već bio odlučio da ga poštedi, tako da je on definitivno trebalo da bude pošteđen. On svoj opstanak nije zaslužio vlastitim postignućima. Bog je hteo da se tako desi, jer čovek je pasivan.“ Ali Bog nije tako mislio. Boga uopšte ne zanima da li je neka osoba velika ili beznačajna – dokle god ona može da Ga sluša, sve dok se pokorava Njegovim uputstvima i onome što joj On poverava, i sve dok je u stanju da sarađuje s Njegovim delom, Njegovom voljom i Njegovim planom, tako da Njegova volja i plan mogu da se ispune bez teškoća, ponašanje te osobe biće dostojno Njegovog pamćenja i primanja Njegovog blagoslova. Bog duboko ceni takve ljude, ceni njihove postupke, njihovu ljubav i naklonost prema Njemu. To je Božji stav. Zašto je, dakle, Bog blagoslovio Noja? Zato što se Bog tako odnosi prema ovakvim postupcima i prema čovekovoj pokornosti.

U vezi s Božjim blagoslovom upućenim Noju, neki će reći: „Ako čovek Boga sluša i udovoljava Mu, onda Bog treba da blagoslovi čoveka. Zar se to ne podrazumeva?“ Možemo li tako reći? Neki kažu: „Ne možemo.“ A zašto ne možemo? Neki kažu: „Čovek nije dostojan da uživa u Božjem blagoslovu.“ To nije sasvim tačno. Naime, kad neka osoba prihvati ono što joj je Bog poverio, Bog na osnovu vlastitog aršina ocenjuje da li su njeni postupci dobri ili loši, da li Mu se ta osoba pokorila, da li je udovoljila Njegovim namerama i da li je ono što radi adekvatno. Ono do čega je Bogu stalo jeste srce te osobe, a ne spoljašnji aspekti njenih postupaka. Nije stvar u tome da Bog treba da blagoslovi svakoga ko nešto radi, bez obzira kako to radi. Po tom pitanju ljudi pogrešno tumače Boga. Bog ne posmatra samo krajnji rezultat, već se više fokusira na to kakvo je čovekovo srce i kakav je njegov stav tokom razvoja događaja, i gleda da li u čovekovom srcu ima pokornosti, obzira i želje da se Bogu udovolji. Koliko je Noje znao o Bogu u to vreme? Je li to bilo isto onoliko koliko doktrina vi danas poznajete? Što se tiče aspekata istine kao što su koncepti i znanje o Bogu, da li je Noje zalivan i usmeravan isto koliko i vi? Ne, nije! Postoji, međutim, jedna činjenica koja je nepobitna: u svesti, umu, pa čak i u dubini duše današnjih ljudi, njihovi su koncepti i stavovi o Bogu nejasni i dvosmisleni. Moglo bi se čak reći da jedan broj ljudi ima negativan stav prema postojanju Boga. Ali u Nojevom srcu i njegovoj svesti, Božje postojanje je bilo apsolutno i van svake sumnje, te stoga njegova pokornost prema Bogu nije bila razvodnjena i mogla je da izdrži test. Njegovo je srce bilo čisto i otvoreno prema Bogu. Nije mu trebalo previše znanja o doktrinama kako bi sebe ubedio da sledi svaku Božju reč, niti mu je bilo potrebno mnogo činjenica da dokaže postojanje Boga kako bi mogao da prihvati ono što mu je Bog poverio i da uradi sve što mu Bog naloži da uradi. U tome je suštinska razlika između Noja i današnjih ljudi. To je ujedno i prava definicija savršenog čoveka u Božjim očima. Ono što Bog želi jesu ljudi poput Noja. On je tip osobe koju Bog hvali, a takođe je i upravo ona vrsta osobe koju Bog blagosilja. Jeste li iz ovoga dobili ikakvo prosvetljenje? Ljudi na ljude gledaju sa spoljne strane, dok Bog sagledava ljudsko srce i čovekovu suštinu. Bog nikome ne dozvoljava da prema Njemu bude nezainteresovan ili neodlučan, niti dozvoljava da Ga ljudi na bilo koji način sumnjiče ili proveravaju. Otuda, iako se ljudi danas licem u lice susreću s Božjom rečju – čak bi se moglo reći da su licem u lice s Bogom – zbog nečega što leži duboko u njihovim srcima, zbog same njihove iskvarene suštine i neprijateljskog stava prema Bogu, ljudi su sprečeni da istinski veruju u Njega i da Mu budu pokorni. Stoga im je veoma teško da dobiju isti onaj blagoslov koji je Bog dao Noju.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sâm Bog I“