623. Bog vam danas sudi, grdi vas i osuđuje vas, ali ti treba da znaš da si osuđen zato da bi mogao da spoznaš sebe. On osuđuje, proklinje, sudi i grdi zato da bi ti mogao da spoznaš sebe, da bi se tvoja narav promenila i, još više od toga, da bi mogao da spoznaš koliko vrediš, da bi video da su svi Božji postupci pravedni i u skladu sa Njegovom naravi i sa potrebama Njegovog dela, da On dela u skladu sa Svojim planom za spasenje čoveka i da je On pravedan Bog koji čoveka voli i spasava i koji mu sudi i grdi ga. Ako znaš samo da ti je status nizak, da si iskvaren i buntovan, ali ne znaš da Bog namerava da Svoje spasenje jasno otkrije kroz sud i grdnju koje danas obavlja na tebi, onda nema načina da doživiš neke stvari, a još manje si sposoban da nastaviš da napreduješ. Bog nije došao da bi udario ili uništio ljude, već da bi im sudio, proklinjao ih, grdio i spasio. Pre nego što Njegov plan upravljanja od 6000 godina bude priveden kraju – pre nego što On otkrije kakav ishod čeka svaku od kategorija ljudi – Božje delo na zemlji je u potpunosti zarad spasenja; svrha tog dela je isključivo u tome da one koji Ga vole temeljno upotpuni i da ih natera da se predaju Njegovoj vrhovnoj vlasti. Bez obzira na to kako Bog spasava ljude, sve se to postiže tako što oni bivaju navedeni da se otrgnu od svoje stare đavolske prirode; drugim rečima, On ih spasava tako što ih primorava da streme ka životu. Ako to ne učine, oni onda ni na koji način neće moći da prihvate Božje spasenje. Spasenje je delo Samoga Boga, dok je stremljenje ka životu nešto što čovek mora da ima kako bi prihvatio spasenje. U očima čoveka, spasenje je ljubav Božja, a ljubav Božja ne može biti grdnja, sud i kletve; spasenje mora u sebi sadržati milost, ljubaznost i, ponajviše, reči utehe, kao i bezgranične blagoslove koje Bog daruje. Ljudi veruju da Bog, kada spasava čoveka, to čini tako što ga dirne svojim blagoslovima i blagodatima, kako bi čovek svoje srce mogao predati Bogu. Drugim rečima, kada On čoveka dirne, time ga On spasava. Ovakvo spasenje je transakcione prirode. Tek nakon što ga Bog stostruko daruje zauzvrat, čovek pristaje da se preda pred imenom Božjim, pa time čini Boga ponosnim i služi Mu na čast. To nije Božja namera za ljudski rod. Bog je na zemlju došao da dela kako bi spasao iskvareni ljudski rod; tu nema nikakve neistine. Jer, da nije tako, onda On zasigurno ne bi došao da lično obavi Svoje delo. U prošlosti, Njegovi načini spasavanja podrazumevali su pokazivanje krajnje milosti i ljubaznosti, u toj meri da je On sve Svoje dao Sotoni u zamenu za čitav ljudski rod. Sadašnjost nema nikakve sličnosti sa prošlošću: vaše današnje spasenje događa se u vreme poslednjih dana, kada se sve razvrstava prema svojoj vrsti; sredstvo za vaše spasenje nije milost, nije ni ljubaznost, već grdnja i sud, kako bi čovek što temeljnije bio spasen. Prema tome, vi primate jedino grdnju, sud i bezosećajne udarce, ali znajte ovo: u tom bezosećajnom udarcu nema ni trunke kazne. Ma koliko Moje reči bile oštre, ono što vam se događa jeste svega par reči koje vam se možda mogu učiniti krajnje bezdušnim i, ma koliko da sam Ja možda ljut, ono što vam se događa i dalje čine reči prekora, a Ja nemam nameru ni da vam naudim niti da vas ubijem. Zar sve ovo nisu činjenice? Znajte da u današnje vreme, bilo da je reč o pravednom sudu ili o bezosećajnom oplemenjivanju i grdnji, sve je zarad spasenja. Bez obzira na to da li će danas svako biti klasifikovan prema svojoj vrsti ili da li će sve sorte ljudi biti otkrivene, svrha svih Božjih reči i dela sastoji se u spasenju onih koji istinski vole Boga. Pravedni sud je donet da pročisti čoveka, a bezosećajno oplemenjivanje se vrši da bi ga pročistilo; oštre reči ili prekor imaju za cilj očišćenje i spasenje. Prema tome, današnji metod spasenja razlikuje se od metoda iz prošlosti. Danas pravedni sud služi kao vaše spasenje i kao dobro oruđe koje vas razvrstava prema vrsti, a bezosećajna grdnja služi kao vaše potpuno spasenje. Šta vi imate da kažete na takvu grdnju i sud? Zar niste uvek, od početka do kraja, uživali u spasenju? Videli ste ovaploćenog Boga i spoznali Njegovu svemoć i mudrost; pored toga, više puta ste iskusili udarce i dovođenje u red. Niste li, međutim, ujedno primili i vrhunsku blagodat? Nisu li vaši blagoslovi veći od blagoslova koje su svi ostali primili? Vaše su blagodati izdašnije čak i od slave i bogatstva u kojima je Solomon uživao! Razmislite malo o tome: da sam Ja došao s namerom da vas osudim i kaznim, umesto da vas spasem, da li bi onda vaši dani potrajali ovoliko dugo? Da li biste vi, grešna stvorenja od krvi i mesa, opstali do današnjeg dana? Da je Moj cilj bio samo da vas kaznim, zašto bih se Ja onda ovaplotio i upustio se u tako veliki poduhvat? Zar vas, ništarije, ne bih mogao da kaznim izgovaranjem jedne jedine reči? Zar bih morao još i da vas uništim, nakon što sam vas namerno osudio? Zar još uvek ne verujete ovim rečima Mojim? Da li sam čoveka mogao da spasem jedino milošću i ljubaznošću? Ili sam samo uz pomoć raspeća mogao da spasem čoveka? Zar Moja pravedna narav nije pogodnija za to da čoveka učinim potpuno pokornim? Zar ona nije sposobnija za potpuno spasenje čoveka?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti Božju nameru da čoveku donese spasenje”

624. Svi vi živite u zemlji greha i razuzdanosti i svi ste razuzdani i grešni. Danas ne samo da možete da vidite Boga, već ste, što je još važnije, primili grdnju i sud, primili ste ovo najdublje spasenje, što će reći, primili ste najveću Božju ljubav. Sve što Bog čini jeste istinska ljubav prema vama. On nema zlu nameru. Sudi vam zbog vaših grehova, da biste mogli da razmislite o sebi i dobijete ovo ogromno spasenje. Sve ovo delo se vrši sa ciljem da bi se čovek upotpunio. Od početka do kraja, Bog čini sve što može da spasi čoveka i On jednostavno nema želju da potpuno uništi ljude koje je stvorio Svojim rukama. On je danas došao među vas da dela; nije li tim pre ovo spasenje? Da vas mrzi, da li bi i dalje obavljao delo tolikih razmera da bi vas lično usmeravao? Zašto bi On tako patio? Bog vas ne mrzi niti ima zle namere prema vama. Treba da znate da je Božja ljubav najstvarnija ljubav. Samo zato što su ljudi buntovni, On mora da ih spasi kroz sud; u protivnom, i dalje bi bilo nemoguće da ih spasi. Pošto ne znate kako da živite svoj život i niste svesni kako se živi, i pošto živite u ovoj razvratnoj i grešnoj zemlji, a i sami ste razvratni i prljavi đavoli, On ne može da podnese da vam dozvoli da nastavite da tonete sve niže, ne može da podnese da vas gleda kako živite u ovoj prljavoj zemlji onako kako sada živite, da vas Sotona gazi kako mu se prohte, i ne može da podnese da vam dozvoli da padnete u Ad. On samo želi da zadobije ovu grupu ljudi i da vas potpuno spasi. Ovo je glavna svrha obavljanja dela osvajanja na vama – zarad spasenja. Ako ne možeš da vidiš da je sve što se na tebi čini ljubav i spasenje, ako misliš da je to samo metod, način da se čovek muči i nešto nepouzdano, onda slobodno možeš da se vratiš u svoj svet da trpiš bol i nedaće! Ako si voljan da u ovom toku uživaš u ovom sudu i ovom ogromnom spasenju, u svim ovim blagoslovima koji se nigde u ljudskom svetu ne mogu pronaći, kao i u ovoj ljubavi, onda budi dobar: ostani u ovom toku da prihvatiš delo osvajanja kako bi mogao da budeš usavršen. Danas trpiš malo bola i oplemenjivanja zbog Božjeg suda, ali podnošenje tog bola ima vrednost i smisao. Iako su za čoveka Božja grdnja i sud zapravo oplemenjivanje i nemilosrdno razotkrivanje, i mada se sprovode u svrhu kažnjavanja za grehe i kažnjavanja tela, ništa od ovog dela nije namenjeno tome da osudi telo i uništi ga. Sva ta oštra razotkrivanja rečima služe tome da te izvede na pravi put. Od ovog dela ste toliko toga lično iskusili i ono vas, očito, nije odvelo na zao put! Sve ovo je sa ciljem da te navede da proživiš normalnom ljudskošću i sve to je dostižno tvojom normalnom ljudskošću. Svaki korak Božjeg dela zasnovan je na tvojim potrebama, prema tvojim slabostima i prema tvom stvarnom rastu, a nikakvo nepodnošljivo breme vam se ne nameće. Danas ti ovo nije jasno i osećaš kao da sam strog prema tebi, te oduvek veruješ te svakodnevno grdim, sudim ti i prekorevam te zato što te mrzim. Ali iako je ono što dobijaš grdnja i sud, to je zapravo ljubav prema tebi i to je najveća zaštita. Ako ne možeš da dokučiš dublje značenje ovog dela, biće ti nemoguće da nastaviš da ga doživljavaš. Treba da zadobiješ utehu iz ovog spasenja. Ne odbijaj da se urazumiš. Budući da si stigao dovde, značaj dela osvajanja bi trebalo da ti bude jasan i ti o tome više ne bi trebalo da imaš ikakvo mišljenje!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (4)”

625. Svi su ljudi zbog Božjih reči izloženi oplemenjivanju. Da se Bog nije ovaplotio, čovečanstvo sigurno ne bi uživalo blagoslov patnje kroz to oplemenjivanje. Drugim rečima, svi oni koji su u stanju da prihvate kušnje Božjih reči jesu blagosloveni. Sudeći po urođenom kovu ljudi, po njihovom ponašanju i stavovima prema Bogu, oni nisu dostojni da prime ovakvu vrstu oplemenjivanja. Oni uživaju u tom blagoslovu zato što ih je Bog izdigao. Ljudi su imali običaj da kažu da nisu dostojni da vide Božje lice niti da čuju Njegove reči. Ljudi su danas primili oplemenjivanje Njegovih reči isključivo zbog Božjeg uzdizanja i Njegove milosti. To je blagoslov svake osobe koja je rođena u poslednjim danima – da li ste vi lično to doživeli? Bog je predodredio u kojim aspektima ljudi treba da iskuse patnju i prepreke – to nije zasnovano na ličnim zahtevima ljudi. To je neosporna istina. Svaki vernik treba da poseduje sposobnost da prihvati kušnje Božjih reči i da pati u Njegovim rečima. Da li vam je to jasno? Dakle, današnje blagoslove si primio kao zamenu za patnju koju si pretrpeo; ako ne patiš za Boga, ne možeš zadobiti Njegovu hvalu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava ljubav prema Bogu je spontana”

626. To što si danas u stanju da prihvatiš sud, grdnju, udarce i oplemenjivanje putem Božjih reči i, još i više od toga, da prihvatiš Božje naloge, To je Bog predodredio još pre vekova, stoga ne treba da očajavaš kada trpiš grdnju. Niko vam ne može oduzeti delo koje je obavljeno na vama, niti blagoslove koji su vam darovani i niko ne može oduzeti sve što vam je dato. Religiozni ljudi ne mogu da se porede sa vama. Iako nemate toliko biblijskog znanja kao oni, niti verskih doktrina kakve oni imaju, ali budući da je Bog obavljao delo na vama, zadobili ste više nego bilo ko kroz vekove – tako da je to vaš najveći blagoslov. Zbog toga morate još više da se date Bogu i da Mu budete odani. Zbog Božjeg uzdizanja moraš još više da se trudiš i da pripremiš svoj rast kako bi mogao da prihvatiš Božje naloge. Da nepokolebljivo stojiš na mestu koje ti je Bog dao, da stremiš ka tome da postaneš jedan od pripadnika naroda Božjeg; da prihvatiš obuku carstva, da te Bog zadobije i da naposletku postaneš slavno svedočanstvo za Njega – poseduješ li ove težnje? Ako poseduješ takve težnje, onda ćeš naposletku sigurno biti zadobijen od Boga i postaćeš Njegovo slavno svedočanstvo. Treba da razumeš da je ključni nalog to da te Bog zadobije i da postaneš Njegovo slavno svedočanstvo. To je Božja namera.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope”

627. Svoj braći i sestrama koji su čuli Moj glas: čuli ste glas Mog strogog suda i pretrpeli ste izuzetnu patnju. Međutim, treba da znate da se iza Mog strogog glasa kriju Moje namere! Disciplinujem vas kako biste mogli da budete spaseni. Treba da znate da ću vas, sve Svoje voljene sinove, zasigurno disciplinovati i orezati, i da ću vas uskoro upotpuniti. Moje srce je tako željno, ali vi ne razumete Moje srce i ne postupate u skladu sa Mojom rečju. Moje reči danas dolaze do vas, pa stoga možete uistinu da prepoznate da Bog jeste Bog pun ljubavi i da svi iskusite iskrenu Božju ljubav. Međutim, postoji i jedan mali broj ljudi koji se pretvaraju. Kad vide da su drugi ljudi tužni, oni ih oponašaju, pa se i njima oči pune suzama. Ima i onih koji na površini deluju kao da osećaju da su dužni Bogu i kao da se kaju, ali iznutra istinski ne razumeju Boga niti su u Njega sigurni; naprotiv, ono što pokazuju jeste privid. Takve ljude najviše mrzim! Pre ili kasnije, ovi ljudi će biti odstranjeni iz Mog grada. Ovo je Moja namera: želim one koji imaju ogromnu želju za Mnom i samo oni koji streme ka Meni iskrenim srcem mogu da Mi ugode. Takve ljude ću zasigurno podržati Svojim sopstvenim rukama, poštedeću ih svih nesreća. Ljudi koji istinski žele Boga voljni su da vode računa o Božjem srcu i da slede Moju volju. Zato bi uskoro trebalo da uđete u stvarnost i da prihvatite Moju reč kao svoj život – to je Moje najveće breme. Ako sve crkve i svi sveti uđu u stvarnost i svi budu u stanju da sa Mnom neposredno razgovaraju u zajedništvu, da se sa Mnom sretnu licem u lice i da primenjuju istinu i pravednost, tek tada će biti Moji voljeni sinovi, oni kojima sam zadovoljan. Tim ljudima ću darovati sve velike blagoslove.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 23. poglavlje

628. Danas ne možeš biti zadovoljan samo time kako ćeš biti osvojen, već moraš razmisliti i kako treba da ideš putem koji je pred tobom. Moraš imati rešenost i hrabrost da budeš usavršen, i ne treba da sebe uvek smatraš nesposobnim. Može li istina da se odnosi nepravično prema ljudima? Može li se istina namerno suprotstaviti ljudima? Ako stremiš ka istini, može li te ona nadvladati? Ako se čvrsto zalažeš za pravdu, hoće li te ona srušiti? Ako si zaista rešen da težiš životu, može li ti život izmaći? Ako u tebi nema istine, to nije zato što se istina oglušuje o tebe, već zato što se ti kloniš nje; ako za pravdu ne možeš da budeš postojan, to nije zato što sa pravdom nešto nije u redu, već zato što smatraš da pravda iskrivljuje činjenice; ako ni nakon brojnih godina stremljenja nisi zadobio život, to nije zato što je život prema tebi nesavestan, već zato što si ti prema životu nesavestan i što si ga oterao od sebe; ako živiš u svetlosti, a tu svetlost ipak nisi zadobio, to nije zato što ta svetlost ne može da te obasja, već zato što nisi ni obratio pažnju na njeno postojanje i stoga te je svetlost tiho napustila. Ako ne stremiš, onda se samo može reći da si bezvredno smeće, da nemaš hrabrosti da živiš i da nemaš duha da se odupreš silama tame. Prevelika si kukavica! Nisi u stanju da se oslobodiš opsade Sotoninih sila i spreman si samo da provedeš svoj život u ovakvom spokoju i sigurnosti, te da umreš u neznanju. Stremljenje ka tome da budeš osvojen jeste ono što bi trebalo da postigneš; to je tvoja neizostavna obaveza. Ako se zadovoljavaš samo time što si osvojen, time onda isteruješ postojanje svetlosti. Zarad istine moraš da istrpiš teškoće, moraš da se žrtvuješ za istinu, moraš da istrpiš poniženje zarad istine, a da bi zadobio više istine, moraš da se podvrgneš većem stradanju. To je ono što treba da učiniš. Ne smeš odbacivati istinu zarad uživanja u porodičnoj harmoniji i ne smeš da izgubiš doživotno dostojanstvo i integritet zarad privremenog užitka. Treba da stremiš ka svemu što je lepo i dobro, i u svom životu treba da stremiš ka smislenijem putu. Ako vodiš tako prizeman i svetovni život i nemaš nikakav cilj kome bi stremio zar to nije traćenje života? Šta od takvog života možeš da dobiješ? Zarad jedne istine treba da napustiš sva telesna uživanja, a ne treba sve istine da odbaciš zarad malo užitka. Takvi ljudi nemaju ni integritet ni dostojanstvo; njihovo je postojanje lišeno svakog smisla!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

629. Nemoj da misliš da je slediti Boga tako lako. Ključ je u tome da moraš da Ga poznaješ, moraš da poznaješ Njegovo delo i moraš imati rešenost da radi Njega izdržiš teškoće, da žrtvuješ svoj život za Njega i da te On usavrši. To je vizija koju treba da imaš. Neće valjati ako su tvoje misli uvek usmerene ka uživanju u blagodati. Nemoj pretpostavljati da je Bog ovde samo zarad uživanja ljudi ili samo da bi im podario blagodat. Ne bi bio u pravu! Ako neko ne može da rizikuje svoj život da bi Ga sledio i ako neko ne može da ostavi svaku stvar koja je van njega da bi Ga sledio, onda sigurno neće moći da nastavi da Ga sledi do kraja! Vizije moraju biti tvoj temelj. Ako te jednog dana zadesi nesreća, šta bi trebalo da uradiš? Da li bi i dalje mogao da Ga slediš? Nemoj olako reći da li bi mogao da slediš do kraja. Bolje ti je da prvo širom otvoriš oči da vidiš koje je doba. Iako ste trenutno možda kao stubovi hrama, doći će vreme kada će sve takve stubove glodati crvi, što će urušiti hram, jer trenutno ima mnogo vizija koje vam nedostaju. Obraćate pažnju samo na svoje male svetove i ne znate koji je najpouzdaniji i najprikladniji način stremljenja. Vi ne obraćate pažnju na viziju dela današnjice, niti su vam te stvari u srcu. Da li ste nekada pomislili da će vas jednog dana vaš Bog smestiti na mesto koje vam je potpuno nepoznato? Možete li da zamislite šta bi bilo s vama kada bih vam jednog dana sve oteo? Da li bi vaša pokretačka snaga tog dana bila ista kakva je danas? Da li bi se vaša vera ponovo javila? Kada sledite Boga, morate poznavati ovu najveću viziju zvanu „Bog”: to je najbitnije.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Morate da razumete delo – ne sledite besciljno!”

630. Čovek može da spozna Boga verujući u Njega: ovo je krajnji cilj i cilj ljudskog stremljenja. Moraš da uložiš napor u to da proživljavaš reči Božje kako bi se one ostvarile kroz tvoje praktično postupanje. Ako imaš samo znanje o doktrinama, tvoja će se vera u Boga izjaloviti. Samo ako uz to primenjuješ i proživljavaš Njegovu reč, tvoja se vera može smatrati potpunom i u skladu sa namerama Božjim. Na tom putu, mnogi ljudi mogu da iskažu veliko znanje, ali u trenutku njihove smrti na oči im naviru suze i oni mrze sebe što su protraćili životni vek i zabadava doživeli duboku starost. Oni samo shvataju doktrine, ali ne mogu da sprovedu istinu u delo niti da svedoče za Boga; naprosto jurcaju tamo-amo, zauzeti preko glave, a tek na samrti napokon vide da nemaju istinsko svedočanstvo, da uopšte ne spoznaju Boga. A zar tada nije prekasno? Zašto ne iskoristite današnji dan i ne stremite ka istini koju volite? Zašto da čekate do sutra? Ako za života ne patite radi istine ili ne tragate da biste je zadobili, da možda ne želite da osetite žal u svom samrtnom času? Ako je tako, zašto onda verovati u Boga? Zapravo, postoje mnoge stvari u kojima ljudi mogu da sprovode istinu u delo i udovolje Bogu, ako bi se samo malo potrudili. Samo zato što je ljudski um vazda pomračen, ljudi ne mogu da postupaju zarad Boga i neprestano jurcaju unaokolo zarad sopstvenog tela, a da na kraju time ništa ne postignu. Zbog toga ljudi neprestano imaju nevolje i poteškoće. Zar to nisu muke od Sotone? Zar to nije iskvarenost tela? Ne bi trebalo da nastojiš da nasamariš Boga ispraznim rečima, moraš zaista da praktično postupaš. Ne obmanjuj sebe – koja je svrha toga? Šta možeš da zadobiješ živeći zarad sopstvenog tela i nadmećući se za slavu i dobitak?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pošto veruješ u Boga trebalo bi da živiš za istinu”

631. Oni koji ne streme ka životu, ne mogu da se preobraze, a oni koji nisu žedni istine ne mogu da zadobiju istinu. Ti se ne usredsređuješ na stremljenje ka ličnom preobražaju i ulasku, već se umesto toga uvek usredsređuješ na prekomerne želje i stvari koje ograničavaju tvoju ljubav prema Bogu i sprečavaju te da se približiš Bogu. Mogu li te stvari da te preobraze? Mogu li te one uvesti u carstvo? Ako cilj tvog stremljenja nije da tragaš za istinom, onda možeš i da iskoristiš tu priliku i vratiš se u svet da bi je iskoristio. Zaista ne vredi gubiti vreme na ovaj način – zašto bi mučio sebe? Zar nije istina da si mogao da uživaš u raznoraznim stvarima u prelepom svetu? Novac, lepe žene, status, taština, porodica, deca i tako dalje – zar nisu ovi proizvodi sveta najbolje stvari u kojima bi mogao da uživaš? Kakva je korist lutati ovuda tražeći mesto spokoja? Sin čovečji nema gde glavu Svoju da spusti, pa kako bi ti imao mesto spokoja? Kako je On mogao da stvori za tebe lepo mesto spokoja? Da li je to moguće? Osim Mog suda, danas možeš da primiš samo učenja istine. Od Mene ne možeš da dobiješ utehu, a ne možeš ni da dobiješ lagodan život za kojim čezneš noću i danju. Neću ti darovati bogatstva i slavu ovog sveta. Ako budeš iskreno stremio, onda sam voljan da ti darujem celokupan put života, da bi bio kao riba koja se vratila u vodu. Ako ne budeš iskreno stremio, sve ću uzeti nazad. Nisam voljan da darujem reči iz Svojih usta onima koji žude za udobnošću, koji su baš kao svinje i psi!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?”

632. Danas je vera ta koja ti omogućava da budeš osvojen, a činjenica da si osvojen omogućava ti da veruješ u svako Jahveovo delo. Samo zbog vere ti dobijaš takvu grdnju i sud. Kroz ovu grdnju i sud ti si osvojen i usavršen. Da nije današnje grdnje i današnjeg suda, tvoja bi vera bila uzaludna, jer ne bi spoznao Boga; ma koliko da si verovao u Njega, tvoja vera bi bila samo prazne reči i ne bi imala nikakvu stvarnost. Tek nakon što dobiješ ovo delo osvajanja, zbog kojeg postaješ sasvim pokoran, tvoja vera postaje istinita i pouzdana, a tvoje se srce okreće prema Bogu. Čak i da si mnogo izložen sudu ili da si izložen mnogim prokletstvima zbog ove reči, „vera”, ti ipak imaš pravu veru i zadobio si najistinitiju, najstvarniju i najdragoceniju stvar. To je stoga što jedino tokom suda vidiš odredište stvorenih bića; upravo u ovom sudu ti vidiš divotu Stvoritelja; upravo u takvom delu osvajanja ti vidiš mišicu Božju; upravo u ovom osvajanju ti u potpunosti razumeš ljudski život; upravo u ovom osvajanju ti zadobijaš pravi put u životu i shvataš pravo značenje „čoveka”; jedino u ovom osvajanju ti vidiš pravednu narav Svemogućeg i Njegovo prelepo, slavno lice; upravo u ovom delu osvajanja ti saznaješ za čovekovo poreklo i shvataš „besmrtnu istoriju” celog ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti saznaješ o precima ljudskog roda i poreklu iskvarenosti ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti dobijaš radost i utehu, baš kao i beskrajni prekor, beskrajnu disciplinu i Stvoriteljeve reči ukora upućene ljudskom rodu koji je On stvorio; upravo u ovom delu osvajanja ti dobijaš blagoslove, kao i nedaće koje čoveku sleduju… Nije li sve ovo zbog malo tvoje vere? I zar tvoja vera ne raste od zadobijanja ovih stvari? Zar nisi zadobio izobilje toga? Ne samo da si čuo Božju reč i video Božju mudrost, već si i lično iskusio svaki korak Njegovog dela. Možda bi rekao da kojim slučajem nisi imao veru, onda ne bi pretrpeo ovu vrstu grdnje ili ovu vrstu suda. Međutim, treba da znaš da bez vere, ne samo da ne bi mogao da dobiješ ovu vrstu grdnje ili da dobiješ ovu vrstu brige od Svemogućeg, već bi i zauvek izgubio priliku da se susretneš sa Stvoriteljem. Nikada ne bi saznao poreklo ljudskog roda i nikada ne bi razumeo značaj ljudskog života. Čak i da tvoje telo propadne i tvoja duša te napusti, i dalje ne bi razumeo sva Stvoriteljeva dela, a još manje bi znao da je Stvoritelj obavio tako veliko delo na zemlji nakon što je stvorio ljudski rod. Kao pripadnik ovog ljudskog roda koji je On stvorio, da li si spreman da u neznanju na ovaj način upadneš u tamu i da trpiš večnu kaznu? Ako se odvojiš od današnje grdnje i suda, šta je to sa čime ćeš se susresti? Misliš li da ćeš kada se odvojiš od sadašnjeg suda moći da pobegneš iz ovog života patnje? Zar nije istina da je ono sa čime ćeš se suočiti ako napustiš „ovo mesto” bolno mučenje i tešku štetu koju nanose đavoli? Da li bi mogao da se suočiš sa neizdrživim danima i noćima? Misliš li da zato što si danas izbegao ovaj sud, možeš zauvek da izbegavaš te buduće muke? Šta će ti se naći na putu? Hoće li to zaista biti utopija kojoj se nadaš? Misliš li da možeš izbeći tu buduću večnu grdnju jednostavnim bežanjem od stvarnosti kao što činiš sada? Nakon današnjeg dana, da li ćeš ikada moći ponovo da pronađeš ovakvu priliku i ovakav blagoslov? Hoćeš li moći da ih pronađeš kada te zadesi nesreća? Hoćeš li moći da ih pronađeš kada ceo ljudski rod počine? Tvoj trenutni srećni život i ta tvoja skladna malena porodica – mogu li oni da budu zamena za tvoje buduće večno odredište? Ako imaš istinsku veru i ako zbog svoje vere zadobijaš mnogo, onda je sve to upravo ono što bi ti – stvoreno biće – trebalo da dobiješ, baš kao i ono što je na prvom mestu trebalo i da imaš. Za tvoju veru i život, ništa nije korisnije od takvog osvajanja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (1)”

633. Kada je Mojsije udario u kamen, i kada je voda koju je podario Jahve pokuljala, to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je David svirao harfu i liru u Moju čast, u čast Jahvea – sa srcem ispunjenim radošću – to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jov izgubio svoju stoku koja je prekrivala planine i donosila mu neslućeno bogatstvo, a njegovo telo se prekrilo bolnim čirevima, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je začuo glas Mene, Jahvea, i video Moju Slavu, Jahveovu, to se dogodilo zbog njegove vere. To što je Petar mogao da prati Isusa Hrista, dogodilo se zahvaljujući njegovoj veri. To što je mogao da bude zakucan za krst Mene radi, i da slavno svedoči, takođe se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jovan video lik Sina čovečjeg u svoj svojoj slavi, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je video viziju poslednjih dana, to se posebno dogodilo zbog njegove vere. Razlog zbog kog je takozvano mnoštvo neznabožaca ugledalo Moje otkrivenje i tako došlo do spoznaje da sam se u čovečjem obliku vratio da nastavim Svoje delo među ljudima, takođe leži u njihovoj veri. Svi oni koje su Moje oštre reči zgromile, ali koji iz toga dobijaju utehu i bivaju spašeni – zar im se to nije dogodilo zbog njihove vere? Oni koji veruju u Mene, ali koji svejedno trpe nevolje, zar nije i njih svet odbacio? Oni koji žive izvan Moje reči i beže od patnje kušnji, zar svi oni ne lutaju svetom? Oni su nalik jesenjem lišću koje leprša tamo-amo, bez odmorišta i bez reči Moje utehe. Mada ih Moja grdnja i oplemenjivanje ne prati, zar oni nisu poput prosjaka koji idu od mesta do mesta, lutajući ulicama izvan carstva nebeskog? Zar je svet zaista mesto vašeg odmora? Možete li zaista, izbegavajući Moju grdnju, dosegnuti i najbleđi osmeh zahvalnosti od sveta? Možete li zaista iskoristiti trenutni užitak da popunite prazninu u svojim srcima, prazninu koja se ne može sakriti? Možda možeš da prevariš sve u svojoj porodici, ali Mene nikada ne možeš da prevariš. Zato što je tvoja vera previše oskudna, ti još uvek, do dana današnjeg, ne možeš da pronađeš radost življenja. Ovo je Moja opomena tebi: umesto da ceo svoj život provedeš u osrednjosti zarad tela, podnoseći svu patnju koju čovek jedva može da izdrži, bilo bi ti bolje da provedeš polovinu svog života iskreno se dajući za Mene. Sa kojim ciljem negujete sebe toliko i bežite od Moje grdnje? Sa kojim ciljem se krijete od Moje trenutne grdnje, samo da biste proveli večnost ubirući sramotu, večnost prepunu grdnje? Ja ne namećem Svoje zahteve čoveku. Ako je neko istinski voljan da se pokori svim Mojim uređenjima, ne bih se loše ophodio prema njemu. Ali, zahtevam da svi ljudi veruju u Mene, isto kao što je Jov verovao u Mene, Jahvea. Ako je vaša vera veća od Tomine, onda će vaša vera zadobiti Moje odobravanje, vaša odanost će Mi ugoditi i zasigurno ćete pronaći Moju slavu u svojim danima.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Šta znači biti stvarna osoba”

634. Kada bih ovoga časa pred vas stavio nešto novca i dao vam slobodu da birate – i ako vas zbog vašeg izbora ne bih osuđivao – tada bi većina vas izabrala novac i napustila istinu. Bolji među vama odrekli bi se novca i nevoljno izabrali istinu, dok bi oni u sredini jednom rukom zgrabili novac, a drugom istinu. Zar time vaša prava priroda ne bi postala očigledna? Kada birate između istine i bilo čega čemu ste odani, svi biste birali na ovaj način i vaš bi stav ostao isti. Nije li tako? Mnogi od vas su se kolebali između ispravnog i pogrešnog, zar ne? U svim borbama između pozitivnog i negativnog, crnog i belog – između porodice i Boga, dece i Boga, sklada i raskida, bogatstva i siromaštva, društvenog položaja i običnosti, podrške i odbacivanja, i tako dalje – sigurno niste nesvesni izbora koje ste napravili! Između skladne porodice i one razorene, vi ste izabrali prvu, čineći to bez imalo oklevanja; između bogatstva i dužnosti, opet ste izabrali ono prvo, bez i najmanje volje da se vratite na obalu^[a]; između raskoši i siromaštva, izabrali ste ono prvo; kada ste birali između svoje dece, žena i muževa i Mene, izabrali ste ono prvo; a između predstava i istine, ipak ste izabrali ono prvo. Suočen sa vašim svakojakim zlim delima, jednostavno sam izgubio veru u vas, jednostavno sam ostao zgranut. Neočekivano, vaše srce uopšte nije u stanju da smekša. To što sam godinama davao celo Svoje srce nije Mi, iznenađujuće, donelo ništa više od vašeg napuštanja i mirenja sa situacijom; ali Moje nade za vas rastu svakim novim danom, jer je Moj dan sasvim otkriven pred svima. Vi sada ipak stremite ka mračnim i zlim stvarima i odbijate da olabavite stisak nad njima. Kakav će, onda, biti vaš ishod? Jeste li o tome ikada pažljivo razmislili? Ako bi se od vas zatražilo da ponovo izaberete, kakav bi tada bio vaš stav? Da li bi i dalje bilo ono prvo? Da li biste Mi i dalje uzvratili razočaranjem i bolnom tugom? Da li bi u vašim srcima i dalje bio samo tračak topline? Zar još uvek ne biste bili svesni šta da učinite da utešite Moje srce? Šta birate u ovom trenutku? Hoćete li se pokoriti Mojim rečima ili ćete prema njima osećati odbojnost? Moj dan je položen tu pred vašim očima, a ono s čim se suočavate jeste novi život i nova polazna tačka. Međutim, moram da vam kažem da ova polazna tačka nije početak novog dela, kao ranije, već okončanje starog dela. Drugim rečima, ovo je završni čin. Mislim da svi možete da razumete šta je neobično u vezi sa ovom polaznom tačkom. Uskoro ćete, međutim, shvatiti pravo značenje ove polazne tačke, pa, hajde da preko nje zajedno pređemo i pozdravimo završnicu koja dolazi! Ipak, ono što Me i dalje zabrinjava u vezi s vama jeste činjenica da, kad ste suočeni s nepravdom i pravdom, uvek birate ono prvo. Međutim, sve to je u vašoj prošlosti. Nadam se da ću zaboraviti sve iz vaše prošlosti, iako je to vrlo teško izvodljivo. Uprkos svemu, imam veoma dobar način da to učinim: neka budućnost zameni prošlost i dopustite da se senke vaše prošlosti rasprše u zamenu za vaše pravo današnje ja. Zato vas moram opteretiti da još jednom napravite izbor: kome ste tačno odani?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti tačno odan?”

a. Vratiti se na obalu: kineski idiom koji znači „preokrenuti se sa zlog puta”.

635. Mladi ljudi ne bi trebalo da budu bez težnji, poleta i snažnog duha da teže ka napretku. Ne treba da budu obeshrabreni sopstvenim izgledima niti treba da gube nadu u život ili veru u budućnost. Treba da imaju istrajnost da nastave putem istine koji su sada izabrali – da ostvare svoju želju da čitave svoje živote daju za Mene. Ne bi trebalo da budu bez istine niti da prikrivaju licemerje i nepravednost – trebalo bi da budu postojani u svom ispravnom stavu. Ne bi trebalo besciljno da lutaju, već treba da poseduju duh odvažnosti da se žrtvuju i da se bore za pravdu i istinu. Trebalo bi da imaju hrabrosti da ne podležu ugnjetavanju sila tame i da preobraze značaj svog postojanja. Ne bi trebalo ćutke sve da trpe već, još više, treba da imaju duh iskrenosti i otvorenosti, kao i praštanja svojoj braći i sestrama. Naravno, ovo su Moji zahtevi za svakoga i Moje podsticanje svih. Ali još i više, ovo su Moje umirujuće reči za sve mlade ljude. Trebalo bi da primenjujete u skladu sa Mojim rečima. Naročito, mladi ljudi ne bi trebalo da su lišeni rešenosti da jasno raspoznaju kako stvari stoje i da traže pravdu i istinu. Treba da težite svim lepim i dobrim stvarima i treba da zadobijete realnost svih pozitivnih stvari. Štaviše, treba da budete odgovorni za svoj vlastiti život i ne smete ga shvatati olako. Retko se dešava da se ljudi, nakon što dođu na svet, susretnu sa Mnom, a takođe se retko ukazuje prilika da se traži i zadobije istina. Zašto ne biste cenili ovo prelepo vreme kao pravi put kojem treba težiti u ovom životu? I zašto ste uvek tako prezrivi prema istini i pravdi? Zašto po sebi uvek gazite i sebe upropaštavate zbog nepravednosti i prljavštine koja se s ljudima poigrava? I zašto se ponašate poput onih staraca koji se bave onim što rade nepravedni? Zašto oponašate stare načine starih stvari? Vaši životi treba da budu ispunjeni pravdom, istinom i svetošću; uopšte nije trebalo da tako rano postanete tako izopačeni, te da stoga padnete u Ad. Zar ne osećate da bi to bila strašna nesreća? Zar ne osećate da bi to bilo strašno nepravedno?

Svi vi treba da obavite svoje potpuno savršeno delo i da ga žrtvujete na Mom oltaru, čineći od njega jedinu – i najveću – žrtvu koju Mi prinosite. Svi vi treba da stojite čvrsto u svom sopstvenom stavu i da vas ne raznosi svaki prolazni povetarac poput oblaka na nebu. Naporno radite pola svog života, pa zašto ne biste tražili odredište koje treba da imate? Dirinčite polovinu života, a ipak dopuštate svojim roditeljima koji su poput svinje ili pseta da u grob odvuku istinu i značaj vašeg ličnog postojanja. Zar ne misliš da je ovo velika nepravda prema tebi? Zar ne osećaš da je ovakav život besmisleniji od bilo kog drugog? Ovakvo traženje istine i pravog puta će na kraju izazvati probleme, tako da susedi budu nespokojni i cela porodica nesrećna, a to će izazvati smrtonosne katastrofe. Ako živiš na ovaj način, zar to ne predstavlja život potpuno lišen vrednosti? Čiji bi život mogao da bude srećniji od tvog i čiji bi život mogao da bude smešniji od tvog? Zar Me ne tražiš kako bi zadobio Moju radost i reči utehe za sebe? Ipak, nakon što si polovinu života trčao unaokolo, izazivaš Me sve dok se sasvim ne razbesnim, te više ne obraćam pažnju na tebe niti te odobravam – zar to ne znači da je ceo tvoj život bio uzaludan? Kako si mogao imati obraza da odeš da vidiš duše onih svetaca kroz vekove koji su pušteni iz čistilišta? Mlak si prema Meni i na kraju izazivaš pogubnu nesreću – bilo bi bolje da iskoristiš ovu priliku i odeš na radosno putovanje preko prostranog okeana, a zatim poslušaš Moj „zadatak”. Davno sam vam rekao: oni koji su – kakav si i ti danas – mlaki, a ipak nevoljni da odu, na kraju će biti potopljeni i progutani talasima koje sam Ja stvorio. Možete li zaista da se zaštitite? Da li si zaista siguran da će ti tvoj trenutni način stremljenja obezbediti da budeš usavršen? Nije li tvoje srce nepopustljivo? Ovakav način sleđenja, ovakvo stremljenje, ovakav život i ovakav karakter – kako bi mogli zadobiti Moje odobravanje?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Reči upućene mladima i starima”

636. Bog ne želi da osvoji ljude kroz grdnju, ne želi da uvek mora da vodi ljude za ruku. On želi da se ljudi pokoravaju Njegovim rečima, da rade disciplinovano i da kroz to udovoljavaju Njegovim namerama. Ali ljudi nemaju stida i stalno se bune protiv Njega. Verujem da je najbolje za nas da pronađemo najjednostavniji način da mu udovoljimo, to jest da se pokoravamo svim Njegovim uredbama. Ako to zaista možeš da postigneš, bićeš usavršen. Zar to nije nešto što je lako i što pruža radost? Idi putem kojim treba da ideš; ne obraćaj pažnju na ono što drugi govore, i ne razmišljaj previše. Da li su tvoja budućnost i tvoja sudbina u tvojim rukama? Ti uvek pokušavaš da pobegneš, želeći da ideš svetovnim putem – ali zašto ne možeš da izađeš? Zašto se kolebaš na raskrsnici dugi niz godina i onda ponovo biraš ovaj put? Nakon mnogo godina lutanja, zašto si se sada vratio u ovu kuću uprkos samom sebi? Da li to zavisi od tebe? Za one od vas koji su u ovom toku, ako Mi ne verujete, čujte ovo: ako planiraš da odeš, vidi da li ti Bog dozvoljava, vidi kako te Sveti Duh dodiruje – doživi to sam. Iskreno govoreći, čak i ako te je zatekla nedaća, moraš je podneti u ovom toku, a ako patiš, moraš da patiš ovde, danas; ne možeš da odeš negde drugde. Da li ti je to jasno? Gde bi otišao? Ovo je Božja upravna odluka. Da li misliš da to što je Bog izabrao ovu grupu ljudi nema smisla? U Svom današnjem delu, Bog se ne ljuti lako – ali ako ljudi pokušaju da poremete Njegov plan, Njegovo lice se odmah menja, prelazi iz vedrog u natmureno. Zato vam savetujem da se smirite i pustite Boga da vas orkestrira i dopustite mu da vas upotpuni. Pametni su samo oni ljudi koji tako postupe.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Put… (7)”

637. Veliku važnost dajete svom odredištu i sudbini – oni su vam od presudnog značaja. Verujete da će, ako stvari ne obavljate veoma pažljivo, to značiti da više nećete imati odredište, da ste uništili sopstvenu sudbinu. Ali, da li vam je ikada palo na pamet da se ljudi koji ulažu napor samo zarad svog odredišta badava trude? Takvi napori nisu iskreni – oni su laž i obmana. Ako je to slučaj, onda su oni koji ulažu trud samo zarad svog odredišta na pragu svog konačnog poraza, jer je neuspeh u verovanju u Boga uzrokovan obmanom. Ranije sam rekao da ne volim da Mi laskaju i podilaze, niti da se prema Meni odnose sa entuzijazmom. Volim kada se iskreni ljudi suoče sa Mojom istinom i Mojim očekivanjima. Čak Mi se više sviđa kada su ljudi u stanju da pokažu najveći obzir prema Mom srcu, i kada su čak sposobni da daju sve zarad Mene. Samo tako se Moje srce može utešiti. Koliko trenutno ima stvari u vezi sa vama koje mi se ne sviđaju? Koliko stvari mi se sviđa kod vas? Zar je moguće da niko od vas nije uvideo sve te različite vrste ružnoće koj ste ispoljili dajući se zarad svog odredišta?

U Svom srcu, ne želim da povredim nijedno srce koje je pozitivno i teži uzdizanju, a još manje želim da raspršim ičiju pokretačku snagu da posvećeno obavlja svoju dužnost. Ipak, moram svakog od vas da podsetim na vaše nedostatke i na prljavu dušu koja leži u najdubljim procepima vaših srca. To činim samo u nadi da ćete moći da ponudite svoje istinsko srce prilikom suočavanja sa Mojim rečima, jer najviše se gnušam ljudske obmane prema Meni. Nadam se samo da ćete, u poslednjoj etapi Mog dela, moći da pružite svoj najbolji nastup i da ćete se posvetiti svim srcem, a ne i dalje polovično. Naravno, takođe se nadam da svi možete imati dobro odredište. Pa ipak, i dalje zahtevam da donesete najbolju odluku time što ćete Mi ponuditi svoju jedinu i konačnu odanost. Ako neko nema tu jedinu odanost, on je zasigurno dragoceni posed Sotone i više ga neću smatrati korisnim, već ću ga poslati kući da ga čuvaju roditelji.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „O odredištu”

638. U budućnosti, to da li ćeš biti blagosloven ili će te zadesiti jad biće odlučeno na osnovu tvojih današnjih postupaka i ponašanja. Ako treba da budete usavršeni od strane Boga, to mora biti u ovom sadašnjem dobu; u budućnosti neće biti druge prilike. Bog sada zaista želi da vas usavrši i to nije način govora. U budućnosti, bez obzira na to kakve vas kušnje zadese, kakvi se događaji odigraju ili na kakve nesreće naiđete, Bog želi da vas usavrši; to je sigurna i neosporna činjenica. Po čemu se to može videti? To se može videti po činjenici da kroz sve vekove i naraštaje, Božja reč nikada kao danas nije dostigla takav vrhunac niti ušla u najvišu sferu. Delo Svetog Duha na svim ljudima danas je bez presedana. Gotovo niko iz minulih naraštaja nije imao takvo iskustvo; čak ni u doba Isusa nisu postojala današnja otkrivenja. Reči koje su vama upućene, ono što vi razumete i vaše iskustvo, sve je to dostiglo svoj vrhunac. Čak ni usred kušnji i grdnji, vi ne odlazite, a to je dovoljan dokaz da je Božje delo dostiglo neviđeni sjaj. To nije nešto što je čovek u stanju da učini. To nije nešto što čovek održava; naprotiv, to je delo Samog Boga. Stoga, iz mnogih činjenica o Božjem delu može se videti da Bog želi da usavrši čoveka, i On je svakako u stanju da vas upotpuni. Ako imate ovaj uvid i dođete do ovog novog otkrića, onda nećete čekati drugi dolazak Isusa; umesto toga, dozvolićete Bogu da vas upotpuni u sadašnjem dobu. Prema tome, svako od vas bi trebalo da dâ sve od sebe, ne štedeći truda, kako biste bili usavršeni od strane Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „O tome da svako obavlja svoju funkciju”

639. Božja želja je da svaka osoba bude usavršena, da na kraju bude zadobijena od Njega, da je On potpuno pročisti te da tako svi oni postanu narod koji On voli. Bilo da kažem da ste zaostali ili da ste lošeg kova – sve su to činjenice. Međutim, kada kažem takvo što, to nije dokaz da nameravam da vas napustim, da sam u vas izgubio nadu, a još i manje da nisam spreman da vas spasem. Danas sam došao da obavim delo vašeg spasenja, što znači da je delo koje obavljam nastavak dela spasenja. Svaka osoba ima priliku da bude usavršena: pod uslovom da si voljan, pod uslovom da stremiš, na kraju ćeš biti u stanju da postigneš ovaj rezultat i niko od vas neće biti napušten. Ako si lošeg kova, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim lošim kovom; ako si dobrog kova, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim dobrim kovom; ako si neuk i nepismen, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojom nepismenošću; ako si pismen, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu s time; ako si starija osoba, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim godinama; ako si sposoban da obavljaš dužnost domaćina, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu s time; ako kažeš da ne možeš da obavljaš dužnost domaćina i da možeš da obavljaš samo određenu funkciju, bilo da je to propovedanje jevanđelja ili staranje o crkvi ili obavljanje drugih opštih poslova, način na koji te usavršavam biće u skladu sa funkcijom koju obavljaš. Da budeš odan, da budeš pokoran do samog kraja i da težiš da voliš Boga do krajnjih granica – te stvari moraš da postigneš, samo te tri stvari, i to su najbolje praktične primene. Na kraju, od ljudi se zahteva da postignu ove tri stvari i oni koji ih postignu biće usavršeni. Međutim, iznad svega, moraš iskreno da stremiš, moraš da budeš aktivan i da napreduješ, a ne da budeš pasivan u ovoj stvari. Rekao sam da svaka osoba ima priliku da bude usavršena i da je u stanju da bude usavršena, i to je istina, međutim, ti ne stremiš prema gore. Oni koji ne ispune ova tri kriterijuma na kraju će ipak biti eliminisani. Ja želim da svi drže korak, želim da svako ima delo i prosvećenje Duha Svetoga i da može da bude pokoran do samoga kraja, jer je to dužnost koju svako od vas treba da obavlja. Nakon što svi ispunite svoju dužnost, svi ćete biti usavršeni i svi ćete odlučno posvedočiti. Svi oni koji su odlučno posvedočili jesu oni koji su pobedili Sotonu i zadobili Božje obećanje, i oni su ti koji će ostati i živeti na divnom odredištu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

640. Ljudski rod, koji je odlutao od opskrbe životom koji pruža Svemogući, ne zna svrhu postojanja, ali se ipak boji smrti. Ljudi su bez pomoći i bez oslonca, a ipak nerado zatvaraju oči i pribiraju snagu da podupru svoje telo duhom koji je lišen osećaja, i vuku se kroz bedan život u ovom svetu. Živiš na taj način, bez nade, kao i drugi, bez cilja. Samo će Onaj Sveti iz legende spasiti ljude koji, dok stenju usred stradanja, očajnički čeznu za Njegovim dolaskom. Takvo se verovanje dugo nije ostvarilo kod onih kojima nedostaje svesnost. Ipak, oni i dalje toliko žude za tim. Svemogući ima milosti prema ovim ljudima koji su duboko patili; u isto vreme, On oseća odbojnost prema ovim ljudima koji nemaju nikakvu svest, jer mora predugo da čeka pre nego što dobije odgovor od ljudi. On želi da traži, da traži tvoje srce i tvoj duh, i da ti donese vodu i hranu, kako bi se probudio i više ne bi bio žedan i gladan. Kada si umoran i kada osećaš ponešto od sumora ovog sveta, ne osećaj se izgubljenim, nemoj da plačeš. Svemogući Bog, Čuvar, prigrliće tvoj dolazak u bilo koje vreme. On bdi pored tebe. On čeka da se preokreneš, čeka na dan kada će ti se iznenada vratiti sećanje: kad budeš shvatio da si potekao od Boga, i da si u neko nepoznato vreme izgubio pravac, u neko nepoznato vreme izgubio svest na putu, i u neko nepoznato vreme imao „oca”. Kada nadalje budeš shvatio da je Svemogući uvek bdeo, čekajući tamo veoma, veoma dugo na tvoj povratak. On očajnički žudi, čekajući na odziv bez odgovora. Njegovo bdenje nema cenu, i to je zarad ljudskog srca i ljudskog duha. Možda Njegovo bdenje nema određenog kraja, a možda se završilo. Ali treba da znaš gde se, upravo sada, tačno nalaze tvoje srce i tvoj duh.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Uzdasi Svemogućeg”

641. Božja ljubav i milost prožimaju svaki detalj dela Njegovog upravljanja i, bez obzira na to da li su ljudi u stanju da razumeju Božje brižljive namere, On sa istrajnošću koja ne jenjava vrši delo koje namerava da ostvari. Bez obzira na to koliko ljudi razume Božje upravljanje, pomoć i koristi koje čoveku donosi Božje delo može da iskusi svako. Možda na ovaj dan nisi osetio nimalo ljubavi niti opskrbe životom od Boga, ali sve dok ne napustiš Boga i ne odustaneš od svoje odlučnosti da stremiš ka istini, doći će dan kada će ti se pojaviti Božje nasmejano lice. Jer svrha dela Božjeg upravljanja jeste da ponovo zadobije ljude koji su pod Sotoninom vlašću, a ne da napusti ljude koje je Sotona iskvario i koji se protive Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 3: Čovek može da bude spasen samo usred Božjeg upravljanja”

642. Dok sprovodi Svoje delo spasenja, Bog u najvećoj mogućoj meri spasava svaku pojedinačnu osoba koja može da bude spasena i nikog od njih ne odbacuje, jer je spasavanje ljudi svrha Božjeg dela. Svi oni koji u vreme Božjeg spasenja ljudi ne budu mogli da postignu promene u svojoj naravi – kao i svi oni koji nisu u stanju da se potpuno pokore Bogu – postaće predmeti kažnjavanja. Ova etapa dela – delo reči – otkriva ljudima celokupnu Reč koju oni ne shvataju, kao i sve tajne koje ne razumeju. To im omogućava da shvate namere Božje i zahteve koje je Bog postavio za njih i da imaju preduslove kako bi Božje reči sproveli u telo i postigli promene u svojoj naravi. Za obavljanje Svog dela Bog koristi samo reči i ne kažnjava ljude zbog sitnog buntovništva. A to je zato što je sada vreme za delo spasenja, te kad bi ljudi bili kažnjeni svaki put kad su buntovni, tad niko ne bi imao priliku da bude spasen, svi bi bili kažnjeni i pali bi u Ad. Svrha upotrebe reči da bi se sudilo ljudima jeste u tome da im omogući da spoznaju sebe i pokore se Bogu; a ne da ih kazni takvim sudom. U vreme dela reči, mnogi ljudi će razotkriti svoje buntovništvo i otpor, kao i odsustvo svoje pokornosti prema ovaploćenom Bogu. Ipak, On zbog toga neće kazniti sve ove ljude, već će samo odbaciti one koji su iskvareni do srži i koji ne mogu biti spašeni. On će njihovo telo predati Sotoni, a u pojedinim slučajevima uništiće njihovo telo. Svi koji su preostali nastaviće da slede i proći će kroz čin orezivanja. Ako, tokom svog sledbeništva, ovi ljudi i dalje ne mogu da prihvate čin orezivanja, postajući sve više i više izopačeni, tada će izgubiti svoju priliku za spasenje. Svaka osoba koja je prihvatila da je Božje reči osvoje dobiće nekoliko prilika za spasenje; u Božjem spasenju svake osobe On će joj popuštati do krajnjih granica. Drugim rečima, prema njoj će ispoljiti najveću popustljivost. Sve dok se ljudi vraćaju sa pogrešnog puta i sve dok se mogu pokajati, Bog će im pružati prilike da zadobiju Njegovo spasenje. Kada se ljudi prvi put pobune protiv Boga, On nema želju da ih uništi; naprotiv, On čini sve što može kako bi ih spasao. Ako za nekoga zaista nema mogućnosti za spasenje, Bog će ga tada napustiti. Razlog Božje sporosti u kažnjavanju čoveka samo je u tome što On želi da spase svakog onog ko može da bude spasen. On samo koristi reči da bi ljudima sudio, prosvećivao ih i usmeravao; On ne koristi štap da bi ih obarao. Korišćenje reči zarad ljudskog spasenja predstavlja svrhu i značaj završne etape dela.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti Božju nameru da čoveku donese spasenje”

643. U beskrajnom prostranstvu sveta, nebrojeno puta se okeani talože u polja, a polja se potapaju u okeane. Osim Njega koji ima suverenost nad svim među svim stvarima, ne postoji niko ko je u stanju da predvodi i usmerava ovaj ljudski rod. Nema nikakvog „moćnika” koji se trudi ili priprema bilo šta za ovaj ljudski rod, a još manje ima ikoga ko bi ljudski rod mogao povesti ka odredištu svetlosti i osloboditi ga nepravdi ljudskog sveta. Bog žali nad budućnošću ljudskog roda, tuguje zbog pada čovečanstva i boli Ga što čovečanstvo, korak po korak, korača ka propadanju i putu bez povratka. Niko nikada nije razmišljao o ovome: kuda bi moglo da se zaputi takvo čovečanstvo koje je potpuno slomilo srce Božje i ostavilo Ga da bi tražilo onoga koji je zao? Upravo iz ovog razloga niko ne pokušava da oseti bes Božji, niko ne traži put koji udovoljava Bogu niti pokušava da Mu se približi, a još više niko ne nastoji da istinski pojmi Božju tugu i bol. Čak i nakon što čuje glas Božji, čovek nastavlja svojim putem uporno se okrećući od Boga, izbegavajući Božju blagodat i brigu, i kloneći se Njegove istine, radije birajući da se proda Sotoni, Božjem neprijatelju. I ko je ikad razmišljao o tome kako će – ustraje li čovek u svojoj tvrdoglavosti – Bog postupati sa ovim čovekom koji Ga potpuno zanemaruje? Niko ne zna da razlog zbog kojeg Bog iznova i iznova podseća i usrdno savetuje ljudski rod leži u tome što u Svojoj ruci već ima pripremljene katastrofe kakvih nikada pre nije bilo, one koje će biti nepodnošljive za čovekovo telo i dušu; to neće biti samo kazna za telo, već katastrofe koje ciljaju na ljudsku dušu. Treba da znaš ovo: kakav će gnev Bog iskaliti kada Njegov plan propadne, i kada Njegova podsećanja i usrdni saveti ne dobiju nikakav odgovor? Biće to poput nečeg što nijedno stvoreno biće nikada nije doživelo niti znalo. I zato kažem, ove katastrofe su bez presedana i nikada se neće ponoviti. Jer Božji plan je da samo ovaj put stvori čovečanstvo i da ga samo ovaj put spase. Ovo je prvi put, a ujedno i poslednji. Stoga niko ne može da ceni brižljive namere i žarko iščekivanje sa kojima Bog ovoga puta spasava čovečanstvo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”