623. Bog vam danas sudi, grdi vas i osuđuje vas, ali ti moraš da znaš da si osuđen zato da bi mogao da spoznaš sebe. On osuđuje, proklinje, sudi i grdi zato da bi ti mogao da spoznaš sebe, da bi se tvoja narav promenila i, štaviše, da bi mogao da spoznaš koliko vrediš, da bi video da su svi Božji postupci pravedni i u skladu sa Njegovom naravi i sa zahtevima Njegovog dela, da On dela u skladu sa Svojim planom za spasenje čoveka i da je On pravedan Bog koji čoveka voli, spasava ga, sudi mu i grdi ga. Ako znaš samo da ti je status nizak, da si iskvaren i buntovan, ali ne znaš da Bog želi da Svoje spasenje jasno pokaže kroz sud i grdnju koje danas u tebi obavlja, onda nema načina da iskusiš neke stvari, a još manje si sposoban da nastaviš da napreduješ. Bog nije došao da bi ubijao i uništavao, već da bi sudio, proklinjao, grdio i spasavao. Pre nego što Njegov plan upravljanja od 6000 godina bude priveden kraju – pre nego što On otkrije kakav ishod čeka svaku od kategorija ljudi – Božje delo na zemlji obavljaće se zarad spasenja; svrha tog dela je isključivo u tome da one koji Ga ljube upotpuni – i to temeljno – i da ih natera da se predaju Njegovoj vrhovnoj vlasti. Bez obzira na to kako Bog spasava ljude, sve se to postiže tako što oni bivaju navedeni da se otrgnu od svoje stare đavolske prirode; drugim rečima, On ih spasava tako što ih primorava da traže život. Ako to ne učine, oni onda ni na koji način neće moći da prihvate Božje spasenje. Spasenje je delo Samoga Boga, dok je traženje života nešto što čovek mora da preduzme kako bi prihvatio spasenje. U očima čoveka, spasenje je ljubav Božja, a ljubav Božja ne može biti grdnja, sud i kletve; spasenje mora u sebi sadržati milost, ljubaznost i, ponajviše, reči utehe, kao i bezgranične blagoslove koje Bog daruje. Ljudi veruju da Bog, kada spasava čoveka, to čini tako što ga dirne svojim blagoslovima i blagodatima, kako bi čovek svoje srce mogao predati Bogu. Drugim rečima, kada On čoveka dirne, time ga On spasava. Ovakvo spasenje se, dakle, obavlja sklapanjem dogovora. Tek nakon što ga Bog stostruko daruje zauzvrat, čovek pristaje da se preda pred imenom Božjim, trudi se da dobro čini za Njega i da Ga ovenča slavom. To nije ono što Bog namerava da učini s ljudskim rodom. Bog je na zemlju došao da dela kako bi spasao iskvareni ljudski rod; tu nema nikakve neistine. Jer, da ima, onda On zasigurno ne bi došao da lično obavi Svoje delo. U prošlosti, Njegovi načini spasavanja podrazumevali su pokazivanje krajnje milosti i ljubaznosti, u toj meri da je On sve Svoje dao Sotoni u zamenu za čitav ljudski rod. Sadašnjost nema nikakve sličnosti sa prošlošću: spasenje koje vam je danas darovano dešava se u vreme poslednjih dana, tokom kojih svako biva klasifikovan prema svojoj vrsti; sredstvo za vaše spasenje nije milost, nije ni ljubaznost, već grdnja i sud, kako bi čovek što temeljnije bio spasen. Prema tome, vi primate jedino grdnju, sud i nemilosrdne udarce, ali znajte ovo: u tom bezdušnom udarcu nema ni trunke kazne. Ma koliko Moje reči bile oštre, ono što vas zadesi jeste svega par reči koje vam se možda mogu učiniti krajnje bezdušnim, i ma koliko sam Ja možda ljut, ono što se na vas sručilo i dalje čine reči prekora, a Ja nemam nameru ni da vam naudim niti da vas ubijem. Zar sve ovo nisu činjenice? Znajte da u današnje vreme, bilo da je reč o pravednom sudu ili o bezosećajnom oplemenjivanju i grdnji, sve je zarad spasenja. Bez obzira na to da li će danas svako biti klasifikovan prema svojoj vrsti ili da li će sve sorte ljudi biti razotkrivene, svrha svih Božjih reči i dela sastoji se u spasenju onih koji istinski vole Boga. Pravedni sud je donet da pročisti čoveka i bezdušno oplemenjivanje se vrši da bi se ljudi pročistili; oštre reči ili prekor imaju za cilj očišćenje i spasenje. Prema tome, današnji metod spasenja razlikuje se od metoda iz prošlosti. Vi danas bivate spaseni putem pravednog suda, koji predstavlja prikladnu alatku za klasifikovanje svih ljudi prema vrsti. Štaviše, nemilosrdna grdnja služi vašem potpunom spasenju – a šta vi imate da kažete na takvu grdnju i sud? Zar niste uvek, od početka do kraja, uživali u spasenju? Videli ste ovaploćenog Boga i spoznali Njegovu svemoć i mudrost; pored toga, više puta ste iskusili udarce i dovođenje u red. Niste li, međutim, ujedno primili i vrhunsku blagodat? Nisu li vaši blagoslovi veći od blagoslova koje su svi ostali primili? Vaše su blagodati izdašnije čak i od slave i bogatstva u kojima je Solomon uživao! Razmislite malo o tome: da sam Ja došao s namerom da vas osudim i kaznim, umesto da vas spasem, da li bi onda vaši dani potrajali ovoliko dugo? Da li biste vi, grešna stvorenja od krvi i mesa opstali do današnjeg dana? Da je Moj cilj bio samo da vas kaznim, zašto bih se Ja onda ovaplotio i upustio se u tako veliki poduhvat? Zar vas, puke smrtnike, ne bih mogao da kaznim izgovaranjem jedne jedine reči? Zar bih morao još i da vas uništim, nakon što sam vas namerno osudio? Zar još uvek ne verujete ovim rečima Mojim? Da li sam čoveka mogao da spasem jedino milošću i ljubaznošću? Ili sam samo uz pomoć raspeća mogao da spasem čoveka? Zar Moja pravedna narav nije pogodnija za to da čoveka učinim potpuno pokornim? Zar ona nije sposobnija za potpuno spasenje čoveka?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti nameru Boga da čoveku donese spasenje”

624. Svi vi živite u zemlji greha i razuzdanosti i svi ste razuzdani i grešni. Danas ne samo da možete da vidite Boga, već ste, što je još važnije, primili grdnju i sud, primili ste ovo najdublje spasenje, što će reći, primili ste najveću Božju ljubav. U svemu što On čini, Bog vas zaista voli. On nema zlu nameru. Sudi vam zbog vaših grehova, da biste mogli da razmislite o sebi i dobijete ovo ogromno spasenje. Sve ovo delo se vrši sa ciljem da bi se čovek upotpunio. Od početka do kraja, Bog čini sve što može da spasi čoveka i On jednostavno nema želju da potpuno uništi ljude koje je stvorio Svojim rukama. On je danas došao među vas da dela; nije li tim pre ovo spasenje? Da vas mrzi, da li bi i dalje obavljao delo takvih razmera i lično vas usmeravao? Zašto bi On tako patio? Bog vas ne mrzi niti ima zle namere prema vama. Treba da znate da je Božja ljubav najstvarnija ljubav. Samo zato što su ljudi buntovni, On mora da ih spasi kroz sud; u protivnom, i dalje bi bilo nemoguće da ih spasi. Pošto ne znate kako da živite svoj život i niste svesni kako se živi, i pošto živite u ovoj razvratnoj i grešnoj zemlji, a i sami ste razvratni i prljavi đavoli, On ne može da podnese da vam dozvoli da nastavite da tonete sve niže, ne može da podnese da vas gleda kako živite u ovoj prljavoj zemlji onako kako sada živite, da vas Sotona gazi kako mu se prohte, i ne može da podnese da vam dozvoli da padnete u Ad. On samo želi da zadobije ovu grupu ljudi i da vas potpuno spasi. Ovo je glavna svrha obavljanja dela osvajanja na vama – zarad spasenja. Ako ne možeš da vidiš da je sve što se na tebi čini ljubav i spasenje, ako misliš da je to samo metod, način da se čovek muči i nešto nepouzdano, onda slobodno možeš da se vratiš u svoj svet da trpiš bol i nedaće! Ako si spreman da budeš u ovom toku i da uživaš u ovom sudu i ovom ogromnom spasenju, da uživaš u svim ovim blagoslovima, blagoslovima koji se nigde u ljudskom svetu ne mogu pronaći, i da uživaš u ovoj ljubavi, onda budi dobar: ostani u ovom toku da prihvatiš delo osvajanja kako bi mogao da budeš usavršen. Danas ćeš možda trpeti malo bola i oplemenjivanja zbog Božjeg suda, ali u podnošenju ovog bola postoje vrednost i smisao. Iako su Božjom grdnjom i sudom ljudi oplemenjeni i nemilosrdno razotkriveni – s ciljem da budu kažnjeni za svoje grehove, da se kazni njihovo telo – ništa od ovog dela nema za cilj da se njihovo telo osudi do uništenja. Svako strogo razotkrivanje reči ima za cilj da te izvede na pravi put. Od ovog dela ste toliko toga lično iskusili i ono vas, očito, nije odvelo na zao put! Sve ovo je sa ciljem da te navede da proživiš normalnom ljudskošću i sve to je dostižno tvojom normalnom ljudskošću. Svaki korak Božjeg dela zasnovan je na tvojim potrebama, prema tvojim slabostima i prema tvom stvarnom rastu, a na vas se ne stavlja nikakvo nepodnošljivo breme. Danas ti ovo nije jasno, osećaš kao da sam grub prema tebi i zaista oduvek veruješ da je Moja mržnja prema tebi razlog zbog koga te svakodnevno grdim, sudim ti i prekorevam te. Međutim, iako su grdnja i sud ono što trpiš, to je zapravo ljubav prema tebi i to je najveća zaštita. Ako ne možeš da dokučiš dublje značenje ovog dela, biće ti nemoguće da nastaviš da ga doživljavaš. Ovo spasenje treba da ti donese utehu. Ne odbijaj da se urazumiš. Budući da si stigao dovde, značaj dela osvajanja bi trebalo da ti bude jasan i ti o tome više ne bi trebalo da imaš ikakvo mišljenje!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (4)”

625. Svi su ljudi zbog Božjih reči izloženi oplemenjivanju. Da se Bog nije ovaplotio, čovečanstvo sigurno ne bi uživalo blagoslov patnje kroz to oplemenjivanje. Drugim rečima, svi oni koji su u stanju da prihvate kušnje Božjih reči jesu blagosloveni. Sudeći po urođenom kovu ljudi, po njihovom ponašanju i stavovima prema Bogu, oni nisu dostojni da prime ovakvu vrstu oplemenjivanja. Oni uživaju u tom blagoslovu zato što ih je Bog izdigao. Ljudi su imali običaj da kažu da nisu dostojni da vide Božje lice niti da čuju Njegove reči. Ljudi su danas primili oplemenjivanje Njegovih reči isključivo zbog Božjeg uzdizanja i Njegove milosti. To je blagoslov svake osobe koja je rođena u poslednjim danima – da li ste vi lično to doživeli? Bog je predodredio u kojim aspektima ljudi treba da iskuse patnju i prepreke – to nije zasnovano na ličnim zahtevima ljudi. To je neosporna istina. Svaki vernik treba da poseduje sposobnost da prihvati kušnje Božjih reči i da pati u Njegovim rečima. Da li vam je to jasno? Dakle, današnje blagoslove si primio kao zamenu za patnju koju si pretrpeo; ako ne patiš za Boga, ne možeš zadobiti Njegovu hvalu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Prava ljubav prema Bogu je spontana”

626. To što si danas u stanju da prihvatiš sud, grdnju, udarce i oplemenjivanje putem Božjih reči, a povrh toga i da prihvatiš Božje naloge, Bog je pre mnogo vremena predodredio, stoga se ne smeš osećati previše pogođenim kada si izložen grdnji. Niko vam ne može oduzeti delo koje je obavljeno u vama, niti blagoslove koji su vam darovani i niko ne može oduzeti sve što vam je dato. Religiozni ljudi ne mogu da se porede sa vama. Vi niste veliki poznavaoci Biblije, niti ste opremljeni religijskim doktrinama, ali zato što je Bog obavljao delo u vama vi ste dobili više nego iko ikada – tako da je to vaš najveći blagoslov. Zbog toga morate još više biti posvećeni Bogu i još više Mu biti odani. Pošto te Bog uzdiže, moraš još više da se trudiš i da pripremiš svoj rast kako bi mogao da prihvatiš Božje naloge. Moraš čvrsto stajati na mestu koje ti je Bog dao, da tražiš da postaneš deo naroda Božjeg, prihvatiti obuku carstva, biti zadobijen od Boga i na kraju postati veličanstveno svedočanstvo o Bogu. Imaš li ovakvu rešenost? Ako si tako čvrsto rešen, onda možeš biti siguran da će te Bog zadobiti i da ćeš postati veličanstveno svedočanstvo o Bogu. Treba da shvatiš da je osnovni nalog da budeš zadobijen od Boga i da postaneš veličanstveno svedočanstvo o Bogu. To je Božja namera.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope”

627. Svoj braći i sestrama koji su čuli Moj glas: čuli ste glas Mog strogog suda i preživeli ste ekstremne patnje. Međutim, morate da znate se iza Mog oštrog glasa kriju Moje namere! Ja vas disciplinujem, da biste mogli da budete spaseni! Treba da znate du ću vas, kao svoje voljene sinove, sigurno disciplinovati, orezati i upotpuniti. Srce Mi je orno, ali vi ne razumete Moje srce i ne postupate po Mojoj reči u svojim postupcima. Moje reči vam danas pristižu i čine da istinski prepoznate da je Bog Bog pun ljubavi, kao i da osetite iskrenu Božju ljubav. Međutim, jedan mali broj ljudi se pretvara. Kada vide tugu kod drugih, oponašaju ih i oči im se takođe ispune suzama. Drugi, pak, na površini, izgledaju kao da duguju Bogu i izgledaju pokajnički, ali u sebi istinski ne razumeju Boga, niti su sigurni u Njega; sve na njima je samo fasada. Tih ljudi se gnušam najviše! Pre ili kasnije, ti ljudi će biti izbačeni iz Mog grada. Moja namera je sledeća: želim one koji Me vatreno žele, a samo oni koji tragaju za Mnom čistog srca mogu da Me zadovolje. To su ljudi koje Ću sigurno podržati sopstvenim rukama i zaštiti ih od svih nevolja. Oni koji zaista žele Boga biće spremni da osluškuju Božje srce i da slede Moju volju. Dakle, treba što pre da zakoračite u stvarnost i prihvatite Moju reč kao svoj život – to je Moje najveće breme. Ako sve crkve i svi sveci zakorače u stvarnost i svi budu u stanju da sa Mnom neposredno razgovaraju, da se pojave preda Mnom oči u oči i primenjuju istinu i pravednost, tek tada će biti Moji voljeni sinovi, oni kojima sam veoma zadovoljan. Tim ljudima darivaću izdašne blagoslove.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 23. poglavlje, „Hristove izjave na početku”

628. Danas ne možeš biti zadovoljan samo time kako si osvojen, već moraš razmisliti i kako treba da hodaš stazom koja je pred tobom. Moraš imati rešenost i hrabrost da budeš usavršen, i ne treba da sebe uvek smatraš nesposobnim. Da li je istina pristrasna? Može li se istina namerno suprotstaviti ljudima? Ako stremiš ka istini, može li te ona nadvladati? Ako se čvrsto zalažeš za pravdu, hoće li te ona srušiti? Ako je zaista tvoja želja da težiš životu, može li ti život izmaći? Ako u tebi nema istine, to nije zato što se istina oglušuje o tebe, već zato što se ti kloniš nje; ako ne možeš da se čvrsto zauzmeš za pravdu, to nije zato što sa pravdom nešto nije u redu, već zato što smatraš da ona ne odgovara činjenicama; ako život nisi zadobio ni nakon dugogodišnjeg stremljenja ka njemu, to nije zato što je život nesavestan prema tebi, već zato što ti prema njemu nisi savestan i što si ga oterao od sebe; ako živiš u svetlosti, a nisi u stanju da tu svetlost zadobiješ, to nije zato što ta svetlost ne može da te obasja, već zato što nisi ni obratio pažnju na njeno postojanje i stoga te je svetlost tiho napustila. Ako ne stremiš, onda se samo može reći da si jedno bezvredno smeće, da u tebi nema životne hrabrosti i da nemaš hrabrosti da se odupreš silama mraka. Suviše si slab! Nisi u stanju da umakneš silama Sotone koje te opsedaju i spreman si samo da živiš ovim bezbednim i sigurnim životom, te da naposletku umreš u neznanju. Ono što bi trebalo da postigneš jeste stremljenje ka tome da budeš osvojen; to je tvoja obavezna dužnost. Ako se zadovoljavaš time što si osvojen, ti onda teraš svetlost od sebe. Zarad istine moraš da istrpiš teškoće, moraš da se žrtvuješ za istinu, moraš da istrpiš poniženje zarad istine, a da bi zadobio više istine, moraš da se podvrgneš većem stradanju. To je ono što treba da učiniš. Ne smeš odbacivati istinu zarad uživanja u porodičnoj harmoniji i ne smeš da izgubiš doživotno dostojanstvo i integritet zarad privremenog užitka. Treba da stremiš ka svemu što je lepo i dobro, i u svom životu treba da stremiš ka smislenijem putu. Ako živiš tako dosadnim ovozemaljskim životom i nemaš nikakav cilj za kojim težiš, zar to nije traćenje života? Šta od takvog života možeš da dobiješ? Zarad jedne istine treba da napustiš sva telesna uživanja, a ne da sve istine odbaciš zbog malo užitka. Takvi ljudi nemaju ni integritet ni dostojanstvo; njihovo je postojanje lišeno svakog smisla!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

629. Nemoj da misliš da je slediti Boga tako lako. Ključ je u tome da moraš da Ga poznaješ, moraš da poznaješ Njegovo delo i moraš imati volju da radi Njega izdržiš teškoće, da žrtvuješ svoj život za Njega i da te On usavrši. To je vizija koju treba da imaš. Neće valjati ako su tvoje misli uvek usmerene ka uživanju u blagodati. Nemoj pretpostavljati da je Bog ovde samo zarad uživanja ljudi ili samo da bi im podario blagodat. Ne bi bio u pravu! Ako neko ne može da rizikuje svoj život da bi Ga sledio i ako neko ne može da napusti svaku stvar koja je van njega da bi Ga sledio, onda sigurno neće moći da nastavi da Ga sledi do kraja! Vizije moraju biti tvoj temelj. Ako te jednog dana zadesi nesreća, šta bi trebalo da uradiš? Da li bi i dalje mogao da Ga slediš? Nemoj olako reći da li bi mogao da slediš do kraja. Bolje ti je da prvo širom otvoriš oči da vidiš koje je doba. Iako ste trenutno možda kao stubovi hrama, doći će vreme kada će sve takve stubove glodati crvi, što će urušiti hram, jer trenutno ima mnogo vizija koje vam nedostaju. Obraćate pažnju samo na svoje male svetove i ne znate koji je najpouzdaniji i najprikladniji način traženja. Vi ne obraćate pažnju na viziju dela današnjice, niti su vam te stvari u srcu. Da li ste nekada pomislili da će vas jednog dana vaš Bog smestiti na mesto koje vam je potpuno nepoznato? Možete li da zamislite šta bi bilo s vama kada bih vam jednog dana sve oteo? Da li bi vaša energija tog dana bila ista kakva je danas? Da li bi se vaša vera ponovo javila? Kada sledite Boga, morate poznavati ovu najveću viziju zvanu „Bog”: to je najbitnije.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Morate da razumete delo – ne sledite besciljno!”

630. Bog se može spoznati verom u Njega: ovo je krajnji cilj i cilj ljudskog traganja. Moraš da uložiš napor u to da proživljavaš reči Božje kako bi se one ostvarile kroz tvoju primenu njih. Ako poznaješ samo doktrine, tvoja će se vera u Boga izjaloviti. Samo ako uz to primenjuješ i proživljavaš reč Njegovu, tvoja se vera može smatrati potpunom i u skladu sa namerama Božjim. Na tom putu, mnogi su ljudi u stanju da govore o brojnim saznanjima, ali u trenutku njihove smrti oči im se pune suzama i oni mrze sebe što su protraćili životni vek i zabadava doživeli duboku starost. Oni samo shvataju doktrine, ali ne mogu da sprovedu istinu u delo niti da svedoče za Boga; oni naizgled samo jure ovamo i onamo, zauzeti preko glave, i tek na samrti napokon vide da im nedostaje istinsko svedočanstvo, da uopšte ne poznaju Boga. A zar to nije prekasno? Zašto ne iskoristiti dan i stremiti ka istini koju voliš? Zašto čekati do sutra? Ako za života ne patiš radi istine ili ne tražiš da je zadobiješ, da možda ne želiš da osetiš žal u svom samrtnom času? Ako je tako, zašto onda verovati u Boga? Zapravo, postoje mnoge stvari u kojima ljudi mogu da sprovode istinu u delo i udovolje Bogu, ako ulože i najmanji napor. To je samo zato što su umovi ljudi vazda pomračeni, oni ne mogu da deluju zarad Boga i neprestano jurcaju naokolo zarad sopstvenog tela, a da na kraju time ništa ne postignu. Zbog toga ljude neprestano snalaze nevolje i poteškoće. Zar ih to Sotona ne muči? Zar to nije iskvarenost tela? Ne bi trebalo da nastojiš da zavaraš Boga ispraznim rečima. Umesto toga, moraš da se okreneš konkretnim delima. Ne obmanjuj sebe – u čemu je svrha toga? Šta možeš da stekneš živeći zarad sopstvenog tela i mučeći se za dobit i slavu?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Valjalo bi da živiš za istinu jer veruješ u Boga”

631. Oni koji ne streme ka životu, ne mogu se preobraziti, a oni koji nisu žedni istine ne mogu zadobiti istinu. Ti se ne usredsređuješ na stremljenje ka ličnom preobražaju i ulasku, već se umjesto toga usredsređuješ na ekstravagantne želje, na stvari koje ograničavaju tvoju ljubav prema Bogu i sprečavaju te da Mu se približiš. Mogu li te stvari da te preobraze? Mogu li te one uvesti u carstvo? Ako predmet tvoje potrage nije da tražiš istinu, onda možeš i da iskoristiš tu priliku i vratiš se u svet da bi je iskoristio. Zaista ne vredi gubiti vreme na ovaj način – zašto bi mučio sebe? Zar nije istina da si mogao da uživaš u raznoraznim stvarima u prelepom svetu? Novac, lepe žene, status, taština, porodica, deca i tako dalje – zar nisu ovi proizvodi sveta najbolje stvari u kojima bi mogao da uživaš? Kakva je korist lutati ovuda tražeći mesto gde možeš biti srećan? Sin čovečji nema gde glavu Svoju da spusti, pa kako bi ti imao mesto spokoja? Kako je On mogao da stvori za tebe lepo mesto spokoja? Da li je to moguće? Osim Mog suda, danas možeš da primiš samo učenja o istini. Od Mene ne možeš da dobiješ utehu i ne možeš da dobiješ lagodan život za kojim čezneš noću i danju. Neću ti darovati bogatstva ovog sveta. Ako budeš iskreno stremio, onda sam voljan da ti dam celokupan način života, da bi bio kao riba koja se vratila u vodu. Ako ne budeš iskreno stremio, sve ću uzeti nazad. Nisam voljan da darujem reči iz Svojih usta onima koji žude za udobnošću, koji su baš kao svinje i psi!

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?”

632. Danas je vera ta koja ti omogućava da budeš osvojen, a činjenica da si osvojen omogućava ti da veruješ u svako Jahveovo delo. Samo zbog vere ti dobijaš takvu grdnju i sud. Kroz ovu grdnju i sud ti si osvojen i usavršen. Bez takve grdnje i suda koje danas dobijaš, tvoja bi vera bila uzaludna, jer ne bi spoznao Boga; ma koliko da si verovao u Njega, tvoja vera bi ostala samo u vidu ispraznih reči koje su neutemeljene u stvarnosti. Tek nakon što dobiješ ovo delo osvajanja, delo zbog kojeg postaješ sasvim pokoran, tvoja vera postaje istinita i pouzdana, a tvoje se srce okreće prema Bogu. Čak i ako pretrpiš veliki sud i prokletstvo zbog ove reči, „vera”, ti ipak imaš pravu veru i dobijaš najistinitiju, najstvarniju i najdragoceniju stvar. To je stoga što jedino tokom suda vidiš konačno odredište stvorenih bića; upravo u tom sudu ti vidiš da Stvoritelja treba voleti; upravo u tom delu osvajanja ti vidiš ruku Božju; upravo u ovom osvajanju ti u potpunosti razumeš ljudski život; upravo u ovom osvajanju ti zadobijaš pravi put ljudskog života i shvataš pravo značenje „čoveka”; jedino u ovom osvajanju ti vidiš pravednu narav Svemogućeg i Njegovo prelepo, slavno lice; upravo u ovom delu osvajanja ti saznaješ za čovekovo poreklo i shvataš „besmrtnu istoriju” celog ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti shvataš pretke ljudskog roda i poreklo iskvarenosti ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti dobijaš radost i utehu, baš kao i beskrajnu grdnju, disciplinu i reči prekora od Stvoritelja upućenih ljudskom rodu koji je On stvorio; upravo u ovom delu osvajanja ti dobijaš blagoslove, kao i nesreće koje čoveku sleduju… Nije li sve ovo zbog malo tvoje vere? I zar tvoja vera nije porasla nakon što si ove stvari zadobio? Zar nisi zadobio ogromnu količinu? Ne samo da si čuo Božju reč i video Božju mudrost, već si i lično iskusio svaki korak Njegovog dela. Možda bi rekao da kojim slučajem nisi imao veru, onda ne bi pretrpeo ovu vrstu grdnje ili ovu vrstu suda. Međutim, treba da znaš da bez vere, ne samo da ne bi mogao da dobiješ ovu vrstu grdnje ili ovu vrstu brige od Svemogućeg, već bi i zauvek izgubio priliku da se susretneš sa Stvoriteljem. Nikada ne bi saznao poreklo ljudskog roda i nikada ne bi shvatio značaj ljudskog života. Čak i da tvoje telo umre i tvoja duša te napusti, i dalje ne bi razumeo sva Stvoriteljeva dela, a još manje bi znao da je Stvoritelj obavio tako veliko delo na zemlji nakon što je stvorio ljudski rod. Kao pripadnik ovog ljudskog roda koji je On stvorio, da li si spreman da u neznanju na ovaj način upadneš u tamu i da trpiš večnu kaznu? Ako se odvojiš od današnje grdnje i suda, šta je to sa čime ćeš se susresti? Misliš li da ćeš kada se odvojiš od sadašnjeg suda moći da pobegneš iz ovog teškog života? Zar nije istina da je ono sa čime ćeš se suočiti ako napustiš „ovo mesto” bolno mučenje i okrutno zlostavljanje koje nanose đavoli? Da li bi mogao da se suočiš sa neizdrživim danima i noćima? Misliš li da samo zato što si danas izbegao ovaj sud, možeš zauvek da izbegavaš to buduće mučenje? Šta će ti se naći na putu? Može li to zaista biti utopija kojoj se nadaš? Misliš li da možeš izbeći tu buduću večnu grdnju jednostavnim bežanjem od stvarnosti kao što činiš sada? Nakon današnjeg dana, da li ćeš ikada moći ponovo da pronađeš ovakvu priliku i ovakav blagoslov? Hoćeš li moći da ih pronađeš kada te zadesi nesreća? Hoćeš li moći da ih pronađeš kada ceo ljudski rod počine? Tvoj trenutni srećni život i ta tvoja skladna malena porodica – mogu li oni da budu zamena za tvoje buduće večno odredište? Ako imaš istinsku veru i ako zbog svoje vere zadobijaš mnogo, onda je sve to upravo ono što bi ti – stvoreno biće – trebalo da dobiješ, baš kao i ono što je na prvom mestu trebalo i da imaš. Za tvoju veru i život, ništa nije korisnije od takvog osvajanja.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (1)”

633. Kada je Mojsije udario u kamen, i kada je voda koju je podario Jahve pokuljala, to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je David svirao harfu i liru u Moju čast, u čast Jahvea – sa srcem ispunjenim radošću – to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jov izgubio svoju stoku koja je prekrivala planine i donosila mu neslućeno bogatstvo, a njegovo telo se prekrilo bolnim čirevima, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je začuo glas Mene, Jahvea, i video Moju Slavu, Jahveovu, to se dogodilo zbog njegove vere. To što je Petar mogao da prati Isusa Hrista, dogodilo se zahvaljujući njegovoj veri. To što je mogao da bude zakucan za krst Mene radi, i da slavno svedoči, takođe se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jovan video lik Sina čovečjeg u svoj svojoj slavi, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je video viziju poslednjih dana, to se posebno dogodilo zbog njegove vere. Razlog zbog kog je takozvano mnoštvo neznabožaca ugledalo Moje otkrivenje i tako došlo do spoznaje da sam se u čovečjem obliku vratio da nastavim Svoje delo među ljudima, takođe leži u njihovoj veri. Svi oni koje su Moje oštre reči zgromile, ali koji iz toga dobijaju utehu i bivaju spašeni – zar im se to nije dogodilo zbog njihove vere? Oni koji veruju u Mene, ali koji svejedno trpe nevolje, zar nije i njih svet odbacio? Oni koji žive izvan Mog sveta, bežeći tako od patnje kušnji, zar svi oni ne lutaju svetom? Oni su nalik jesenjem lišću koje leprša tamo-amo, bez odmorišta i bez reči Moje utehe. Mada ih Moja grdnja i oplemenjivanje ne prati, zar oni nisu poput prosjaka koji idu od mesta do mesta, lutajući ulicama izvan carstva nebeskog? Zar je svet zaista mesto vašeg odmora? Možete li zaista, izbegavajući Moju grdnju, dosegnuti i najbleđi osmeh zahvalnosti od sveta? Možete li zaista iskoristiti trenutni užitak da popunite prazninu u svojim srcima, prazninu koja se ne može sakriti? Možda možete da prevarite sve u svojoj porodici, ali Mene nikada ne možete prevariti. Pošto je vaša vera isuviše oskudna, vi i dalje, do dana današnjeg, nemate moć da otkrijete užitke koje život nudi. Pozivam vas: bolje da iskreno provedete polovinu svog života Mene radi, nego da čitav život provedete u osrednjosti baveći se telom, trpeći svu tu patnju koju čovek jedva može da podnese. Sa kojim ciljem negujete sebe toliko i bežite od Moje grdnje? Sa kojim ciljem se krijete od Moje trenutne grdnje, samo da biste proveli večnost ubirući sramotu, večnost prepunu grdnje? Ja, zapravo, nikome ne namećem Svoje zahteve. Ako je neko istinski voljan da se preda svim Mojim planovima, ja se prema njima neću ponašati loše. Ali, zahtevam da svi ljudi veruju u Mene, isto kao što je Jov verovao u Mene, Jahvea. Ako je vaša vera veća od Tomine, onda će vaša vera zadobiti Moje odobravanje, u svojoj odanosti ćete pronaći Moje blagostanje i zasigurno ćete otkriti Moju slavu u svojim danima.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Šta znači biti stvarna osoba”

634. Kada bih ovoga časa pred vas stavio nešto novca i dao vam slobodu da birate – i ako vas zbog vašeg izbora ne bih osuđivao – većina vas bi izabrala novac i napustila istinu. Bolji među vama odrekli bi se novca i nevoljno izabrali istinu, dok bi oni u sredini jednom rukom dograbili novac, a drugom istinu. Zar time vaša prava priroda ne bi postala očigledna? Kada birate između istine i svega onoga čemu ste odani, svi biste birali na ovaj način i vaš bi stav ostao isti. Nije li tako? Zar među vama nema mnogo onih koji su se kolebali između ispravnog i pogrešnog? U svim borbama između pozitivnog i negativnog, crnog i belog – između porodice i Boga, dece i Boga, sklada i raskida, bogatstva i siromaštva, društvenog položaja i običnosti, podrške i odbacivanja, i tako dalje – nije da niste svesni izbora koje ste napravili! Između skladne porodice i one razorene, vi ste izabrali prvu, čineći to bez imalo oklevanja; između bogatstva i dužnosti, opet ste izabrali ono prvo, bez i najmanje volje da se vratite na obalu^[a]; između raskoši i siromaštva, izabrali ste prvo; kada ste birali između svoje dece, žena i muževa i Mene, izabrali ste ono prvo; a između predstava i istine, ipak ste izabrali ono prvo. Suočen sa svim oblicima vaših zlodela, jednostavno sam izgubio veru u vas, jednostavno sam ostao zgranut. Neočekivano, vaša srca je tako nemoguće smekšati. To što sam godinama uložio celo svoje srce iznenađujuće Mi nije donelo ništa više od vašeg napuštanja i malodušnosti; ali Moje nade za vas rastu svakim novim danom, jer je Moj dan sasvim ogoljen pred svima. Vi sada ipak stremite ka mračnim i zlim stvarima i odbijate da olabavite stisak nad njima. Kakav će, onda, biti vaš ishod? Jeste li o tome ikada pažljivo razmislili? Ako bi se od vas zatražilo da ponovo izaberete, kakav bi tada bio vaš stav? Da li bi i dalje bilo ono prvo? Da li biste Mi i dalje donosili razočaranje i bolnu tugu? Da li bi u vašim srcima i dalje bio samo tračak topline? Zar još uvek ne biste bili svesni šta da učinite da utešite Moje srce? Šta birate u ovom trenutku? Hoćete li se pokoriti Mojim rečima ili ćete prema njima osećati odbojnost? Moj dan je položen tu pred vašim očima, a ono s čim se suočavate jeste novi život i nova polazna tačka. Međutim, moram da vam kažem da ova polazna tačka nije početak prošlog novog dela, već okončanje starog. Drugim rečima, ovo je završni čin. Mislim da svi možete da razumete šta je neobično u vezi sa ovom polaznom tačkom. Uskoro ćete, međutim, shvatiti pravo značenje ove polazne tačke, pa hajde da zajedno pođemo dalje i pozdravimo završnicu koja dolazi! Ipak, ono što Me i dalje zabrinjava u vezi s vama jeste činjenica da, kad ste suočeni s nepravdom i pravdom, uvek birate ono prvo. Međutim, sve to je u vašoj prošlosti. I Ja se nadam da ću zaboraviti sve iz vaše prošlosti, iako je to vrlo teško izvodljivo. Uprkos svemu, imam veoma dobar način da to učinim: neka budućnost zameni prošlost i dopustite da se senke vaše prošlosti rasprše u zamenu za vaše pravo današnje ja. Zato vas moram opteretiti da još jednom napravite izbor: kome ste tačno odani?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti odan?”

a. Vratiti se na obalu: kineski idiom koji znači „vratiti se s pogrešnog puta”.

635. Mladi ljudi ne bi trebalo da budu bez težnji, poleta i snažnog duha da teže ka napretku; ne treba da budu obeshrabreni sopstvenim izgledima niti treba da gube nadu u život ili veru u budućnost; treba da imaju istrajnost da nastave putem istine koji su sada izabrali – da ostvare svoju želju da čitave svoje živote daju za Mene. Ne bi trebalo da budu bez istine niti da skrivaju licemerje i nepravdu – trebalo bi da su nepokolebljivi u svom stavu. Ne treba da puštaju da ih život nosi, već treba da poseduju duh odvažnosti da se žrtvuju i da se bore za pravdu i istinu. Mladi ljudi treba da imaju hrabrosti da ne podležu ugnjetavanju sila tame i da preobraze značaj svog postojanja. Mladi ljudi ne treba da se pomire sa nedaćama već, još više, treba da imaju duh otvorenosti i iskrenosti i praštanja za svoju braću i sestre. Naravno, ovo su Moji zahtevi za svakoga i Moj savet svima. Ali još i više, ovo su Moje umirujuće reči za sve mlade ljude. Trebalo bi da primenjujete u skladu sa Mojim rečima. Naročito, mladi ljudi ne bi trebalo da su lišeni rešenosti da jasno raspoznaju istinu u stvarima i da traže pravdu i istinu. Treba da težite svim stvarima lepim i dobrim i treba da steknete realnost svih pozitivnih stvari. Štaviše, treba da budete odgovorni za svoj život i ne smete ga shvatati olako. Ljudi dolaze na zemlju i retko se ukazuje susret sa Mnom, a takođe se retko ukazuje prilika da se traži i zadobije istina. Zašto ne biste cenili ovo prelepo vreme kao pravi put kojem treba težiti u ovom životu? I zašto ste uvek tako prezrivi prema istini i pravdi? Zašto po sebi uvek gazite i sebe upropaštavate zbog te nepravednosti i prljavštine koja se s ljudima poigrava? I zašto se ponašate poput onih staraca koji se bave onim što rade nepravedni? Zašto oponašate stare načine obavljanja starih stvari? Vaši životi treba da budu ispunjeni pravdom, istinom i svetošću; vaši životi ne bi trebalo da postanu tako izopačeni tako rano, što će dovesti do toga da padnete u Ad. Zar ne osećate da bi to bila strašna nesreća? Zar ne osećate da bi to bilo strašno nepravedno?

Svi vi treba da obavite svoje potpuno savršeno delo i da ga žrtvujete na Mom oltaru, pretvarajući ga u konačnu, jedinstvenu žrtvu koju Mi prinosite. Svi vi treba da stojite čvrsto u svom sopstvenom stavu i da vas ne raznosi svaki prolazni povetarac poput oblaka na nebu. Naporno radite pola svog života, pa zašto ne biste tražili odredište koje treba da imate? Dirinčite polovinu života, a ipak dopuštate svojim roditeljima koji su poput svinje ili pseta da u grob odvuku istinu i značaj vašeg ličnog postojanja. Zar ne misliš da je ovo velika nepravda prema tebi? Zar ne osećaš da je život koji se vodi na ovakav način potpuno besmislen? Ovakvo traženje istine i pravog puta će na kraju izazvati probleme, tako da susedi budu nespokojni i cela porodica nesrećna, a to će izazvati smrtonosne katastrofe. Ako živiš na ovaj način, zar to ne predstavlja krajnje besmislen život? Čiji bi život mogao da bude srećniji od tvog i čiji bi život mogao da bude besmisleniji od tvog? Zar Me ne tražiš kako bi zadobio Moju radost i reči utehe za sebe? Ipak, nakon što si polovinu života trčao unaokolo, izazivaš Me sve dok se sasvim ne razbesnim i ne obratim pažnju na tebe ili te ne pohvalim – zar to ne znači da je ceo tvoj život bio uzaludan? Kako si mogao imati obraza da odeš da vidiš duše onih svetaca tokom vremena koji su pušteni iz čistilišta? Ravnodušan si prema Meni i na kraju izazivaš smrtonosnu katastrofu – bilo bi bolje da iskoristiš ovu priliku i odeš na radosno putovanje preko ogromnog okeana, a zatim poslušaš Moj „zadatak”. Davno sam vam rekao da ćete danas, tako ravnodušni kakvi jeste, a ipak nevoljni da pođete, na kraju biti potopljeni i progutani pod talasima koje sam stvorio. Možete li zaista da se zaštitite? Da li si zaista siguran da će ti tvoj trenutni metod potrage obezbediti da budeš usavršen? Nisi li sasvim otvrdlog srca? Ovakav način sleđenja, ovakva potraga, ovakav život i ovakav karakter – kako bi mogli zadobiti Moje odobravanje?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Reči upućene mladima i starima”

636. Bog ne želi da osvoji ljude kroz grdnju, ne želi da uvek mora da vodi ljude za ruku. On želi da se ljudi pokoravaju Njegovim rečima, da rade disciplinovano i da kroz to udovoljavaju Njegovim namerama. Ali ljudi nemaju stida i stalno se bune protiv Njega. Verujem da je najbolje za nas da pronađemo najjednostavniji način da mu udovoljimo, to jest da se pokoravamo svim Njegovim uredbama. Ako to zaista možeš da postigneš, bićeš usavršen. Zar to nije nešto što je lako i što pruža radost? Idi putem kojim treba da ideš; ne obraćaj pažnju na ono što drugi govore, i ne razmišljaj previše. Da li su tvoja budućnost i tvoja sudbina u tvojim rukama? Ti uvek pokušavaš da pobegneš, želeći da ideš svetovnim putem – ali zašto ne možeš da izađeš? Zašto se kolebaš na raskrsnici dugi niz godina i onda ponovo biraš ovaj put? Nakon mnogo godina lutanja, zašto si se sada vratio u ovu kuću uprkos samom sebi? Da li to zavisi od tebe? Za one od vas koji su u ovom toku, ako Mi ne verujete, čujte ovo: ako planiraš da odeš, vidi da li ti Bog dozvoljava, vidi kako te Sveti Duh dodiruje – doživi to sam. Iskreno govoreći, čak i ako te je zatekla nedaća, moraš je podneti u ovom toku, a ako patiš, moraš da patiš ovde, danas; ne možeš da odeš negde drugde. Da li ti je to jasno? Gde bi otišao? Ovo je Božja upravna odluka. Da li misliš da to što je Bog izabrao ovu grupu ljudi nema smisla? U Svom današnjem delu, Bog se ne ljuti lako – ali ako ljudi pokušaju da poremete Njegov plan, Njegovo lice se odmah menja, prelazi iz vedrog u natmureno. Zato vam savetujem da se smirite i pustite Boga da vas orkestrira i dopustite mu da vas upotpuni. Pametni su samo oni ljudi koji tako postupe.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Put… (7)”

637. Veliku važnost dajete svom odredištu i sudbini – oni su vam od presudnog značaja. Verujete da će, ako stvari ne obavljate veoma pažljivo, to značiti da više nećete imati odredište, da ste uništili sopstvenu sudbinu. Ali, da li vam je ikada palo na pamet da se ljudi koji ulažu napor samo zarad svog odredišta badava trude? Takvi napori nisu iskreni – oni su laž i obmana. Ako je to slučaj, onda su oni koji ulažu trud samo zarad svog odredišta na pragu svog konačnog poraza, jer je neuspeh u verovanju u Boga uzrokovan obmanom. Ranije sam rekao da ne volim da Mi laskaju i podilaze, niti da se prema Meni odnose sa entuzijazmom. Volim kada se iskreni ljudi suoče sa Mojom istinom i Mojim očekivanjima. Čak Mi se više sviđa kada su ljudi u stanju da pokažu najveći obzir prema Mom srcu, i kada su čak sposobni da daju sve zarad Mene. Samo tako se Moje srce može utešiti. Koliko trenutno ima stvari u vezi sa vama koje mi se ne sviđaju? Koliko stvari mi se sviđa kod vas? Zar je moguće da niko od vas nije uvideo svekolike prikaze ružnoće koje ste ispoljili zarad svog odredišta?

U Svom srcu, ne želim da povredim nijedno srce koje je pozitivno i teži uzdizanju, a još manje želim da raspršim ičiju pokretačku snagu da odano obavlja svoju dužnost. Ipak, moram svakog od vas da podsetim na vaše nedostatke i prljavu dušu koja leži u najdubljim procepima vaših srca. To činim samo u nadi da ćete moći da ponudite svoje istinsko srce prilikom suočavanja sa Mojim rečima, jer najviše se gnušam ljudske obmane prema Meni. Nadam se samo da ćete, u poslednjoj etapi Mog dela, moći da pružite svoj najbolji nastup i da ćete se posvetiti svim srcem, a ne i dalje polovično. Naravno, takođe se nadam da svi možete imati dobro odredište. Pa ipak, i dalje zahtevam da donesete najbolju odluku time što ćete Mi ponuditi svoju jedinu i konačnu odanost. Ako neko nema tu jedinu predanost, on je zasigurno u dragocenom posedu Sotone i više ga neću smatrati korisnim, već ću ga poslati kući da ga čuvaju roditelji.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O odredištu”

638. Da li ćeš u budućnosti biti blagosloven ili ćeš trpeti nesreću, biće odlučeno na osnovu tvojih sadašnjih postupaka i ponašanja. Ako treba da budete usavršeni od Boga, to mora da se dogodi u ovom dobu; u budućnosti neće biti druge prilike. Bog zaista želi da vas usavrši sada, i to nisu samo prazne reči. Bez obzira na to kakvim kušnjama ćete biti izloženi, koji će se događaji desiti i s kakvim nesrećama ćete se suočiti u budućnosti, Bog želi da vas usavrši; to je konačna i nesporna činjenica. Gde to može da se vidi? Može se videti u činjenici da reč Božja, kroz minula vremena i naraštaje, nikada nije dostigla takvu veličinu niti ušla u najvišu sferu kao danas. Delovanje Svetog Duha na sve ljude danas je bez presedana. Teško da je iko iz prošlih naraštaja imao takvo iskustvo; čak ni u Isusovo doba nisu postojala današnja otkrivenja. Reči koje su vam upućene, vaše razumevanje i vaše iskustvo, sve je to dostiglo svoj zenit. Čak i usred kušnji i grdnji, vi ne odlazite i to je dovoljan dokaz da je delo Božje postiglo dosad neviđen sjaj. To čovek ne može učiniti. To čovek ne održava; naprotiv, to je delo Samog Boga. Stoga, mnoge činjenice o Božjem delu otkrivaju da Bog želi da usavrši čoveka i da vas On zasigurno može upotpuniti. Ako steknete ovaj uvid i napravite ovo novo otkriće, tada nećete čekati drugi Isusov dolazak; umesto toga, dozvolićete Bogu da vas upotpuni u sadašnjem dobu. Zato svako od vas treba da dâ sve od sebe ne štedeći truda, kako biste od Boga mogli da budete usavršeni.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O svima koji obavljaju svoju funkciju”

639. Božja želja je da svaka osoba bude usavršena, da na kraju bude zadobijena od Njega, da je On potpuno pročisti te da tako postane pripadnik naroda koji On voli. Nebitno je da li kažem da ste zaostali ili da ste lošeg kova – sve je to činjenica. Kada kažem takvo što, to nije dokaz da nameravam da vas napustim, da sam u vas izgubio nadu, a još i manje da nisam spreman da vas spasem. Danas sam došao da obavim delo vašeg spasenja, što znači da je delo koje obavljam nastavak dela spasenja. Svaka osoba ima priliku da bude usavršena: pod uslovom da si voljan, pod uslovom da stremiš, na kraju ćeš biti u stanju da postigneš ovaj rezultat i niko od vas neće biti napušten. Ako si lošeg kova, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim lošim kovom; ako si dobrog kova, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim dobrim kovom; ako si neuk i nepismen, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojom nepismenošću; ako si pismen, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa činjenicom da si pismen; ako si starija osoba, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu sa tvojim godinama; ako si sposoban da obavljaš dužnost domaćina, Moji zahtevi prema tebi biće u skladu s time; ako kažeš da ne možeš da obavljaš dužnost domaćina i da možeš da obavljaš samo određenu funkciju, bilo da je to propovedanje jevanđelja ili staranje o crkvi ili obavljanje drugih opštih poslova, način na koji te usavršavam biće u skladu sa funkcijom koju obavljaš. Da budeš odan, da budeš pokoran do samog kraja i da tražiš uzvišenu ljubav prema Bogu – to je ono što moraš da postigneš i nema boljeg načina primene od ove tri stvari. Na kraju, od čoveka se zahteva da postigne ove tri stvari, koje ako postigne, onda će biti usavršen. Međutim, iznad svega, moraš istinski da stremiš, moraš da budeš aktivan i da napreduješ a ne da budeš pasivan u tom pogledu. Rekao sam da svaka osoba ima priliku da bude usavršena i da je u stanju da bude usavršena, i to je istina, međutim, ti u svojoj potrazi ne pokušavaš da budeš bolji. Ako ne ispuniš ova tri kriterijuma, onda na kraju moraš biti eliminisan. Ja želim da svako uhvati korak, želim da svako ima delo i prosvećenje Duha Svetoga i da može da bude pokoran do samoga kraja, jer je to dužnost koju svako od vas treba da obavlja. Nakon što svi obavite svoju dužnost, svi ćete biti usavršeni, i svi ćete odlučno posvedočiti. Svi oni koji su odlučno posvedočili jesu oni koji su pobedili Sotonu i zadobili Božje obećanje, i oni su ti koji će ostati da žive na divnom odredištu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

640. Ljudski rod, koji je odlutao od života koji pruža Svemogući, ne zna svrhu postojanja, ali se ipak boji smrti. Bez pomoći je i bez oslonca, ali i dalje nevoljno zatvara oči i tvrdoglavo podupire svoju vreću mesa koja je lišena svakog duhovnog osećaja, i vuče se kroz bedan život u ovom svetu. Živiš na taj način, bez nade, kao i drugi, bez cilja. Samo će Onaj Sveti iz legende spasiti ljude koji, dok stenju usred stradanja, očajnički čeznu za Njegovim dolaskom. Takvo se verovanje dugo nije ostvarilo kod onih kojima nedostaje svesnost. Ipak, oni i dalje za tim na taj način žude. Svemogući se smilovao onim ljudima koji su duboko patili. U isto vreme, On oseća odbojnost prema onim ljudima koji ni najmanje nemaju svesnosti, jer mora previše da čeka pre nego što dobije odgovor ljudi. On želi da traži, da traži tvoje srce i tvoj duh, i da ti donese vodu i hranu, kako bi se probudio i više ne bi bio žedan i gladan. Kada si umoran i kada osećaš ponešto od sumora ovog sveta, ne osećaj se izgubljenim, nemoj da plačeš. Svemogući Bog, Čuvar, prigrliće tvoj dolazak u bilo koje vreme. On bdi pored tebe. On čeka da se preokreneš, čeka na dan kada će ti se iznenada vratiti sećanje: kad budeš shvatio da si potekao od Boga, i da si u neko nepoznato vreme izgubio pravac, u neko nepoznato vreme izgubio svest na putu, i u neko nepoznato vreme imao „oca”. Kada nadalje budeš shvatio da je Svemogući uvek bdeo, čekajući tamo veoma, veoma dugo na tvoj povratak. On očajnički žudi, čekajući na odziv bez odgovora. Njegovo bdenje nema cenu, i to je zarad ljudskog srca i ljudskog duha. Možda Njegovom bdenju nema kraja, a možda se završilo. Ali bi ti trebalo da znaš gde se, upravo sada, tačno nalaze tvoje srce i tvoj duh.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Uzdasi Svemogućeg”

641. Božja ljubav i milost prožimaju svaki detalj dela Njegovog upravljanja i, bez obzira na to da li su ljudi u stanju da razumeju Božje mukotrpne namere, sa istrajnošću koja ne jenjava On obavlja delo koje namerava da postigne. Bez obzira na to koliko ljudi razumeju Božje upravljanje, pomoć i koristi koje čoveku donosi Božje delo može da ceni svako. Možda na ovaj dan od Boga nisi osetio nimalo ljubavi ni života kojima te je opskrbio, ali, pod uslovom da ne napustiš Boga i da ne odustaneš od svoje odlučnosti da stremiš ka istini, doći će dan kada će ti se Božje nasmejano lice otkriti. Jer cilj dela Božjeg upravljanja jeste da povrati ljude koji su pod Sotoninom vlašću, a ne da napusti ljude koje je Sotona iskvario i koji se Bogu protive.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 3: Čovek se može spasti samo usred Božjeg upravljanja”

642. Dok se sprovodi Božje delo spasenja, svaka pojedinačna osoba koja se može spasiti biće spasena, u meri u kojoj je to moguće, i niko od njih neće biti odbačen, jer je spasavanje ljudi svrha Božjeg dela. Svi oni koji u vreme Božjeg spasenja ljudi ne budu mogli da promene svoju narav – kao i svi oni koji nisu u stanju da se potpuno pokore Bogu – biće kažnjeni. Ova etapa dela – delo reči – otkriće ljudima sve puteve i tajne koje oni ne shvataju, kako bi mogli da shvate namere Božje i zahteve koje je Bog postavio spram njih, i kako bi imali preduslove da u praksi primene Božje reči i postignu promene u svojoj naravi. Za obavljanje Svog dela Bog koristi samo reči i ne kažnjava ljude zbog sitne buntovnosti; a to je stoga jer je sada vreme za delo spasenja. Kad bi svako ko je buntovan bio i kažnjen, tada niko ne bi imao priliku da bude spasen; svi bi bili kažnjeni i pali bi u Ad. Svrha upotrebe reči da bi se sudilo ljudima jeste u tome da im omogući da spoznaju sebe i pokore se Bogu; a ne da ih kazni takvim sudom. U vreme dela reči, mnogi ljudi će razotkriti svoje buntovništvo i prkos, kao i nedostatak pokornosti prema ovaploćenom Bogu. Ipak, On zbog toga neće kazniti sve ove ljude, već će samo odbaciti one koji su iskvareni do srži i koji ne mogu biti spašeni. On će njihovo telo predati Sotoni, a u pojedinim slučajevima uništiće njihovo telo. Svi koji su preostali nastaviće da slede i proći će kroz čin orezivanja. Ako, tokom svog sledbeništva, ovi ljudi i dalje ne mogu da prihvate čin orezivanja, postajući sve više i više izopačeni, tada će izgubiti svoju priliku za spasenje. Svaka osoba koja je prihvatila da je Božje reči osvoje dobiće nekoliko prilika za spasenje; u Božjem spasenju svakog od ovih ljudi On će im popuštati do krajnjih granica. Drugim rečima, prema njima će ispoljiti najveću popustljivost. Sve dok se ljudi vraćaju sa pogrešnog puta i sve dok se mogu pokajati, Bog će im pružati priliku da zadobiju Njegovo spasenje. Kada se ljudi prvi put pobune protiv Boga, On nema želju da ih uništi; već čini sve što može kako bi ih spasao. Ako za nekog zaista nema mogućnosti za spasenje, Bog će ga tada odbaciti. Bog sporo kažnjava određene ljude samo zato jer želi da spase svakog onog ko može biti spasen. On sudi, prosvećuje i vodi ljude samo rečima, a ne koristi štap da ih uništi. Korišćenje reči zarad ljudskog spasenja predstavlja svrhu i značaj završne etape dela.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti nameru Boga da čoveku donese spasenje”

643. U ogromnom prostranstvu ovoga sveta, nebrojeno puta okeani prekrivaju polja, a polja naviru u okeane. Osim Njega koji ima suverenost nad svim među svim stvarima, ne postoji niko ko je u stanju da predvodi i usmerava ovaj ljudski rod. Nema nikog „moćnog” koji bi mukotrpno radio ili obavljao pripreme za ovaj ljudski rod, a još manje ima ikoga ko bi ovaj ljudski rod mogao da povede ka odredištu svetlosti i da ga oslobodi nepravdi sveta čovekovog. Bog žali nad budućnošću ljudskog roda, tuguje zbog pada čovečanstva i boli Ga što ono, korak po korak, maršira ka raspadu i putu bez povratka. Niko nikada nije razmišljao o ovome: kuda bi moglo da se zaputi takvo čovečanstvo koje je potpuno slomilo srce Božje i ostavilo Ga da bi tražilo onoga koji je zao? Upravo iz ovog razloga niko ne pokušava da oseti gnev Božji, niko ne traži put koji udovoljava Bogu niti pokušava da Mu se približi, a još više niko ne nastoji da istinski pojmi Božju tugu i bol. Čak i nakon što čuje glas Božji, čovek nastavlja svojim putem uporno se okrećući od Boga, izbegavajući Božju blagodat i brigu, i kloneći se Njegove istine, radije birajući da se proda Sotoni, Božjem neprijatelju. I ko je ikad razmišljao o tome kako će – ustraje li čovek u svojoj tvrdoglavosti – Bog postupati sa ovim čovečanstvom koje Ga potpuno zanemaruje? Niko ne zna da razlog zašto Bog iznova i iznova upozorava i podstiče čoveka leži u tome što je On Svojim rukama pripremio katastrofe kao nikada do sad, one koje će biti nepodnošljive za čovekovo telo i dušu; ne samo kazna za telo, već one koje ciljaju na čovekovu dušu. Treba da znaš ovo: kakav će bes Bog osloboditi kada Božji plan propadne i kada se Njegova podsećanja i podsticanja pokažu kao uzaludni? Biće to poput nečeg što nijedno stvoreno biće nikada nije doživelo niti znalo. I zato kažem, ove katastrofe su bez presedana i nikada se neće ponoviti. Jer Božji plan je da samo ovaj put stvori čovečanstvo i da ga samo ovaj put spase. Ovo je prvi put, a ujedno i poslednji. Stoga niko ne može da ceni mukotrpne namere i žarko iščekivanje sa kojima Bog ovoga puta spasava čovečanstvo.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”