644. Oni koji žele da steknu život a da se ne oslanjaju na istinu koju Hristos govori najsmešniji su ljudi na zemlji, a oni koji ne prihvataju način života koji Hristos donosi izgubljeni su u uobrazilji. I zato kažem da će se Bog zauvek gnušati onih koji ne prihvataju Hrista poslednjih dana. Hristos je čovekov prolaz u carstvo tokom poslednjih dana i nema nikoga ko može da Ga zaobiđe. Niko ne može dobiti Božje usavršavanje osim kroz Hrista. Ti veruješ u Boga, tako da moraš prihvatiti Njegove reči i pokoriti se Njegovom putu. Ne možeš razmišljati samo o sticanju blagoslova, a da pritom nisi kadar da prihvatiš istinu i opskrbu životom. Hristos dolazi tokom poslednjih dana kako bi svi oni koji istinski veruju u Njega mogli da budu opskrbljeni životom. Njegovo delo služi zaključenju starog doba i ulasku u novo, i Njegovo delo je put kojim moraju krenuti svi oni koji žele da zakorače u novo doba. Ako nisi kadar da Ga priznaš, i umesto toga Ga osuđuješ, huliš ili čak progoniš, sigurno ćeš večno goreti i nikada nećeš stupiti u carstvo Božje. Jer ovaj Hristos je Sȃm izraz Svetog Duha, izraz Boga, Onaj kome je Bog poverio Svoj posao na zemlji. Zato kažem da ako ne možeš da prihvatiš sve što Hristos čini u poslednjim danima, ti huliš na Svetog Duha. Svima je očigledna kazna koju će iskusiti svi koji hule na Svetog Duha. Takođe ti kažem da ako se opireš Hristu poslednjih dana i ako Ga prezireš, niko drugi neće snositi posledice umesto tebe. Štaviše, od ovog dana pa nadalje, nećeš dobiti više nijednu šansu da stekneš Božje odobrenje; čak i ako pokušaš da se iskupiš, nikada više nećeš videti lice Božje. Jer to čemu se opireš nije čovek, to što prezireš nije neko bedno biće, već Hristos. Znaš li koje će biti posledice toga? Nećeš napraviti malu grešku, već ćeš počiniti gnusni zločin. I zato savetujem svima da ne pokazuju zube pred istinom, niti da nehajno kritikuju, jer samo ti istina može doneti život i ništa osim istine ti ne može omogućiti da se ponovo rodiš i opet vidiš lice Božje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“

645. Mi verujemo da nijedna zemlja niti sila ne mogu stati na put onome što Bog želi da postigne. Oni koji ometaju Božje delo, opiru se reči Božjoj, remete i kvare Božji plan, na kraju će ih Bog kazniti. Onaj ko prkosi delu Božjem biće poslat u pakao; svaka zemlja koja prkosi delu Božjem, biće uništena; svaki narod koji se digne protiv dela Božjeg, biće izbrisan sa lica zemlje i prestaće da postoji. Pozivam ljude svih naroda, svih zemalja, čak i svih zanimanja, da poslušaju glas Božji, da vide delo Božje i da obrate pažnju na sudbinu čovečanstva, kako bi Boga učinili najsvetijim, najčasnijim, najvišim i jedinim predmetom obožavanja među ljudima, i kako bi omogućili da celo čovečanstvo živi po Božjem blagoslovu, kao što su Avramovi potomci živeli po obećanju Jahvea, i kao što su Adam i Eva, koje je Bog prve stvorio, živeli u Edenskom vrtu.

Delo Božje nezaustavljivo juri kao moćni talas. Niko Ga ne može zadržati i niko ne može zaustaviti Njegovo napredovanje. Samo oni koji pažljivo slušaju Njegove reči i koji Ga traže i žude za Njim, mogu ići Njegovim stopama i primiti Njegovo obećanje. One koji to ne čine zadesiće sveopšta katastrofa i zaslužena kazna.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“

646. Bog traži one koji čeznu za tim da im se On ukaže. On traži one koji mogu da čuju Njegove reči, one koji nisu zaboravili na Njegov nalog i koji Mu nude svoje srce i telo. On traži one koji su pred Njim pokorni kao bebe i ne opiru Mu se. Ako se posvetiš Bogu, nesputan bilo kakvom snagom ili silom, Bog će gledati na tebe s naklonošću i podariće ti Svoje blagoslove. Ako si na visokom položaju, časnog ugleda, ako imaš ogromno znanje, poseduješ veliku imovinu i podržavaju te mnogi, ali te sve to ipak ne sprečava da dođeš pred Boga kako bi prihvatio Njegov poziv i Njegov nalog i uradio ono što Bog od tebe traži, onda će sve što radiš predstavljati najsmisleniji cilj na zemlji i najpravedniji poduhvat čovečanstva. Ako odbiješ Božji poziv radi statusa i sopstvenih ciljeva, sve što radiš biće prokleto i čak prezreno od Boga. Možda si ti nekakav predsednik, naučnik, paroh ili starešina, ali bez obzira na visinu tvog položaja, ako se oslanjaš na svoje znanje i sposobnost u svojim poduhvatima, uvek ćeš doživljavati neuspeh i bićeš uvek lišen blagoslova Božjih, jer Bog ne prihvata ništa što radiš i On ne priznaje da je tvoj poduhvat pravedan, niti prihvata da radiš za dobrobit čovečanstva. On će reći da sve to radiš samo zato da bi se znanje i snaga čovečanstva koristili u cilju odbacivanja zaštite Božje od čoveka, i da bi mu se uskratili Božji blagoslovi. On će reći da ti vodiš čovečanstvo u tamu, u smrt, i ka početku neograničenog postojanja u kome je čovek izgubio Boga i Njegov blagoslov.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“

647. Želite li da znate osnovni razlog zbog kog su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu tragali za život-istinom. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer ne znaju ništa o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, pitate se vi, tako budalast, tvrdoglav i neuk narod mogao dobiti Božji blagoslov? Kako bi oni mogli da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac delovanja Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, povrh toga, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad nisu bili u društvu Mesije, njihova greška je u tome što su se držali za samo ime Mesijino, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni, i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila Tvoja propoved, ma koliko visok bio Tvoj autoritet, Ti nisi Hristos ukoliko Tvoje ime nije Mesija. Zar nije to verovanje besmisleno i smešno? Pitam vas i ovo: zar nije i vama veoma lako da ponovite greške prvih fariseja, imajući u vidu da ni najmanje ne razumete Isusa? Možeš li da razaznaš put istine? Možeš li istinski da jemčiš da se nećeš usprotiviti Hristu? Jesi li sposoban da slediš delo Svetog Duha? Ako ne znaš da li ćeš se usprotiviti Hristu, onda Ja kažem da ti već živiš na rubu smrti. Svi oni koji nisu poznavali Mesiju bili su kadri da se usprotive Isusu, da odbace Isusa, da Ga klevetaju. Svi ljudi koji ne razumeju Isusa kadri su da Ga odbace i da Ga ruže. Osim toga, kadri su da Isusov povratak vide kao Sotonino navođenje na stranputicu, te će još više ljudi osuditi ponovo ovaploćenog Isusa. Zar vas sve ovo ne plaši? Ono sa čim ćete se suočiti jeste huljenje na Svetog Duha, uništavanje reči koje je Sveti Duh uputio crkvama, i prezrivo odbijanje svega što je Isus izrazio. Šta možete dobiti od Isusa ako ste toliko zbunjeni? Kako ćete razumeti delo Isusovo, kad na belom oblaku bude nanovo ovaploćen, ako tvrdoglavo odbijate da uvidite svoje greške? Ovo vam govorim: ljudi koji ne prihvataju istinu, već slepo čekaju Isusov dolazak na belim oblacima, zasigurno će huliti na Svetog Duha, i oni spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Vi samo želite Isusovu blagodat i jedino želite da uživate u blaženom carstvu nebeskom, ali nikad niste prihvatali reči koje je Isus izgovorio, i nikad niste shvatili istinu koju je Isus iskazao kad se iznova ovaplotio. Šta ćete ponuditi u zamenu za činjenicu Isusovog povratka na belom oblaku? Da li je to iskrenost s kojom iznova činite grehe, a onda se ispovedate, i tako u nedogled? Šta ćete ponuditi kao žrtvu Isusu koji se vraća na belom oblaku? Da li je to kapital višegodišnjeg rada kojim sebe veličate? Šta ćete pokazati kako bi vam Isus koji se vratio poverovao? Da li je to ta vaša nadmena priroda, koja se ne pokorava ni pred jednom istinom?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“

648. Kažem vam, oni koji u Boga veruju zbog znamenja, zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Oni koji nisu u stanju da prihvate reči Isusa koji se ponovo ovaplotio zasigurno su potomci pakla, naslednici arhanđela, kategorija koja će trpeti večno uništenje. Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali i pored toga želim da svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa, kažem ovo: kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino iskazana istina. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je „Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos“ biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takve izrode? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi. Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Nemojte donositi preuranjene zaključke; štaviše, nemojte biti nehajni i nepromišljeni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose preuranjene zaključke ili osuđuju istinu, odišu nadmenošću. Niko ko u Isusa veruje nije pozvan da drugog proklinje ili osuđuje. Svi treba da budete razumni i da prihvatite istinu. Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu sa tvojim uverenjima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desethiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren, i da sebe ne uzdižeš previše. Ako poseduješ i mrvicu bogobojažljivog srca, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu. Možda će neki ljudi, pošto su pročitali tek nekoliko rečenica, slepo osuditi ove reči, govoreći: „Ovo nije ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha“, ili „Ovo je lažni hristos došao da ljude navede na stranputicu.“ Oni koji tako govore zaslepljeni su neznanjem! Toliko malo razumeš Božje delo i mudrost, i savetujem ti da iznova počneš ispočetka! Ne smete da, zbog pojave lažnih hristosa u poslednjim danima, slepo osudite reči koje Bog izgovara, i ne smete biti neko ko huli na Svetog Duha jer se boji da će biti naveden na pogrešan put. Zar to ne bi bila velika šteta? Ako, posle detaljnog razmatranja, i dalje smatraš da ove reči nisu istina, da one nisu put, i da nisu Božji izraz, onda ćeš na kraju biti kažnjen i ostaćeš bez blagoslova. Ako ne možeš da prihvatiš istinu koja ti se kaže tako jasno i nedvosmisleno, zar nisi onda nedostojan Božjeg spasenja? Zar nisi ti onda neko ko nije dovoljno blagosloven da se vrati pred presto Božji? Razmisli o tome! Nemoj biti nepromišljen i nagao, i ne gledaj na veru u Boga kao na igru. Razmisli zarad svog odredišta, zarad onog što te čeka, zarad svog života, i ne igraj se sa sobom. Možeš li da prihvatiš ove reči?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“

649. Hristos poslednjih dana istinom podučavati ljude širom sveta i da će im sve istine objaviti. To je Božje delo suda. Mnogi imaju loš predosećaj zbog drugog ovaploćenja Božjeg, jer je ljudima teško da poveruju da bi se Bog ovaplotio kako bi obavio delo suda. Međutim, moram da ti kažem da delo Božje često umnogome nadilazi čovekova očekivanja, te je ljudskim umovima teško da ga prihvate. Jer ljudi su samo crvi na zemlji, dok je Bog Onaj vrhovni koji ispunjava vaseljenu. Čovekov um je nalik jami prljave vode u kojoj nastaju samo crvi, dok je svaka etapa dela rukovođena mislima Božjim plod Njegove mudrosti. Ljudi uvek pokušavaju da se nadmeću s Bogom, na šta mogu da odgovorim da je sasvim očigledno ko će naposletku izgubiti. Opominjem sve vas da sebe ne smatrate vrednijim od zlata. Ako drugi mogu da prihvate sud Božji, zašto ne možeš i ti? Zašto si ti bolji od drugih? Ako drugi mogu da pognu glave pred istinom, zašto ne možeš i ti? Božje delo je u nezaustavljivom zamahu. On neće ponoviti delo suda samo zbog tvojih naknadnih „doprinosa“, a tebe će sustići kajanje zbog propuštanja tako dobre prilike. Ako ne veruješ Mojim rečima, onda samo čekaj da te taj veliki beli tron na nebu osudi! Moraš znati da su svi Izraelci odbacili i porekli Isusa, ali se činjenica Isusovog iskupljenja ljudskog roda ipak proširila celom vaseljenom i do rubova zemlje. Zar to nije stvarnost koju je Bog davno napravio? Ako još uvek čekaš Isusa da te uznese u nebesa, tada kažem da si tvrdoglav komad mrtvog drveta^[a]. Isus neće priznati lažnog vernika poput tebe, koji nije veran istini i traži samo blagoslove. Naprotiv, On neće pokazati milost dok te baca u ognjeno jezero u kojem ćeš goreti desetinama hiljada godina.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine“

a. Komad mrtvog drveta: kineski idiom koji znači „tu nema pomoći“.

650. Bog je stvorio ovaj svet, On je stvorio ovo čovečanstvo i, štaviše, On je bio graditelj drevne grčke kulture i ljudske civilizacije. Samo Bog pruža utehu ovom čovečanstvu i samo Bog danonoćno brine o ovom čovečanstvu. Ljudski razvoj i napredak nerazdvojivi su od Božjeg suvereniteta, a istorija i budućnost čovečanstva neodvojive su od Božjih planova. Ako si pravi hrišćanin, sigurno ćeš poverovati u to da se uspon i pad svake zemlje ili naroda dešavaju prema Božjim planovima. Samo Bog zna sudbinu svake zemlje i svakog naroda, i samo Bog kontroliše pravac razvoja ovog čovečanstva. Ako čovečanstvo želi da ima dobru sudbinu, ako neka zemlja želi da ima dobru sudbinu, onda se čovek mora pokloniti Bogu pokazujući obožavanje, mora se pokajati i ispovediti pred Bogom, ili će čovekova sudbina i odredište postati neizbežna katastrofa.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“

651. Zarad vaše sudbine trebalo bi da tražite odobrenje od Boga. To znači da, pošto prihvatate da ste član Božje kuće, treba Bogu da donesete duševni mir i da Mu udovoljavate u svim stvarima. Drugim rečima, u svojim postupcima morate biti principijelni i prilagođavati ih istini. Ako ste nesposobni za to, Bog će vas se gnušati i odbaciće vas, a i svaki čovek će vas odbaciti. Onog trenutka kada se nađete u ovakvoj nevolji, više se ne možete smatrati žiteljem Božje kuće, a upravo to je ono što znači nemati odobrenje od Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tri opomene“

652. Moji zahtevi mogu biti jednostavni, ali ono što vam govorim nije tako prosto kao jedan i jedan su dva. Ako o ovome samo uzgred razgovarate ili naklapate o ispraznim, visokoparnim izjavama, tada će vaši planovi i želje zauvek ostati na početku. Neću imati nikakvog sažaljenja prema onima među vama koji toliko godina pate i naporno rade, a ipak nemaju čime da se podiče. Naprotiv, one koji Moje zahteve nisu ispunili kazniću, a ne nagraditi, a pogotovo neću sa njima saosećati. Možete uobraziti da bi, pošto ste dugi niz godina bili sledbenici i naporno radili bez obzira na sve, trebalo da vas sleduje neka činija pirinča u Božjem domu samo zato što ste službenici. Rekao bih da većina vas razmišlja na ovaj način, jer ste oduvek težili načelu da vi nešto iskoristite, a da sami ne budete iskorišćeni. Stoga vam se sada obraćam sa potpunom ozbiljnošću: nije Me briga kolike su tvoje zasluge za tvoj naporan rad, koliko su tvoje sposobnosti upečatljive, koliko Me pažljivo slediš, koliko si poznat ili koliko si popravio svoj stav; sve dok ne ispuniš Moje zahteve, nikada nećeš moći da zavrediš pohvalu od Mene. Otpišite sve te svoje zamisli i računice što je pre moguće i počnite ozbiljno da se odnosite prema Mojim zahtevima; u suprotnom, Ja ću svakoga pretvoriti u pepeo da bih Svoje delo okončao i, u najgorem slučaju, poništiti Svoje godine delovanja i patnje, jer u Svoje carstvo ne mogu dovesti Svoje neprijatelje ni ljude koji zaudaraju na zlo i sotonskog su obličja, niti ih mogu povesti u naredno doba.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao“

653. Ovo je vreme u kome Moj Duh obavlja veliko delo i vreme kada započinjem Svoje delo među neznabožačkim narodima. Povrh toga, sada je vreme kad razvrstavam sva stvorenja, smeštajući svako od njih u odgovarajuću grupu, kako bi Moje delo moglo da se odvija znatno brže i delotvornije. I zato, ono što i dalje tražim od tebe jeste da celo svoje biće prikloniš Mom celokupnom delu i da, osim toga, jasno uočiš i uveriš se u sav posao koji sam obavio u tebi i da svu svoju snagu uložiš u Moje delovanje ne bi li ono postalo delotvornije. To je ono što moraš da razumeš. Kloni se međusobnih sukoba, tražeći sebi odstupnicu i žudeći za telesnom utehom, jer bi time samo odložio dovršetak Mog dela i odložio svoju divnu budućnost. Ne samo da te to ne bi zaštitilo, već bi ti donelo propast. Zar to ne bi bilo nesmotreno sa tvoje strane? Ono u čemu danas pohlepno uživaš upravo je ono što uništava tvoju budućnost, dok je bol koji danas trpiš zapravo ono što te štiti. Nužno je da budeš potpuno svestan ovih stvari, kako bi izbegao da postaneš žrtva iskušenja iz kojih ćeš se teško izvući i kako ne bi zalutao u gustu maglu iz koje ne možeš da pronađeš sunce. Kad se gusta magla raščisti, naći ćeš se usred velikog sudnjeg dana. Do tog vremena, Moj dan će ljudskom rodu već počinjati da sviće. Kako ćeš izbeći Mom sudu? Kako ćeš izdržati žarku vrelinu sunca? Kad čoveka darujem Svojim izobiljem, on ga ne neguje u svojim nedrima, već ga odbacuje u stranu, tamo gde ga niko neće primetiti. Nakon što se Moj dan spusti na čoveka, on više neće moći da otkrije Moje izobilje niti da pronađe gorke istine koje sam mu davno saopštio. Jadikovaće i plakaće jer je izgubio sjaj svetlosti i upao u tamu. Ono što danas vidite samo je oštro sečivo Mojih usta. Još niste videli batinu u Mojoj ruci niti oganj kojim spaljujem čoveka, pa ste u Mom prisustvu zato i dalje nadmeni i neumereni. Zato se u Mom domu i dalje svađate sa Mnom, osporavajući svojim ljudskim jezikom ono što je izašlo iz Mojih usta. Čovek Me se ne boji. Iako i dan-danas ostaje Moj neprijatelj, u njemu i dalje nema nikakvog straha. U vašim ustima su jezik i zubi nepravednika. Vaše reči i dela podsećaju na zmiju koja je Evu navela na greh. Jedni od drugih tražite oko za oko i zub za zub, a u Mom prisustvu nastojite da za sebe prigrabite položaj, slavu i korist, ne znajući da Ja potajno motrim na vaše reči i dela. I pre nego što ste se uopšte našli u Mom prisustvu, izmerio sam dubinu vaših srca. Čovek uvek želi da se istrgne iz Moje ruke i da izvrda Mom pogledu, premda Ja nikad nisam izbegavao njegove reči niti dela. Umesto toga, tim rečima i delima namerno dopuštam da ih Moje oči vide, kako bih mogao da izgrdim čovekovu nepravednost i da osudim njegovo buntovništvo. Prema tome, reči i dela koja čovek čini u tajnosti uvek ostaju pred Mojom stolicom iz koje presuđujem, a Mоја osuda nije nikad zaobišla čoveka, jer je njegovo buntovništvo pregolemo. Moj posao je da spalim i pročistim sve čovekove reči koje je izgovorio i dela koja je počinio u prisustvu Mog Duha. Tako će^[a] Mi, kad napustim zemlju, ljudi i dalje ostati odani, služiće Mi i dalje kao što Moje svete sluge rade u Mom delu, omogućavajući da se Moje delo na zemlji nastavi sve do dana njegovog dovršetka.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo širenja jevanđelja istovremeno je i delo čovekovog spasenja“

a. Izvorni tekst ne sadrži izraz „Tako će“.

654. Na zemlji su sve vrste zlih duhova u stalnoj potrazi za mestom na kojem će moći da se skrase, te beskonačno tragaju za ljudskim telima koja bi mogli da zaposednu. Narode Moj! Morate ostati pod Mojom brigom i zaštitom. Ne budite nikada razvratni! Nikada se ne ponašajte bezobzirno! Trebalo bi da ponudiš svoju odanost u Mojoj kući, jer samo sa odanošću možeš da se pripremiš za kontranapad protiv podvala đavola. Ni pod kojim okolnostima ne treba da se ponašaš kao što si se ponašao u prošlosti, radeći jednu stvar preda Mnom, a drugu iza Mojih leđa; ako se tako budeš ponašao, onda za tebe nema iskupljenja. Zar nisam izgovorio više nego dovoljno ovakvih i sličnih reči? Upravo zato što je stara ljudska priroda nepopravljiva, morao sam ljude stalno iznova da podsećam. Nemojte zapadati u dosadu! Sve to govorim da bih obezbedio vašu sudbinu! Kužno i prljavo mesto je upravo ono što Sotoni treba; što ste beznadežnije neiskupljivi i razvratni, i odbijate da se podvrgnete suzdržavanju, to će više oni nečisti duhovi koristiti svaku priliku da uđu u vas. Ako ste došli do ove tačke, onda vaša odanost neće biti ništa drugo nego dokono ćeretanje, bez ikakve stvarnosti, a nečisti duhovi će progutati vašu odlučnost i preobraziti je u buntovništvo i sotonske zavere, koje će se koristiti da poremete Moje delo. Kada se tu nađeš, možeš očekivati da ću te pogoditi u bilo kojem trenutku. Niko ne razume ozbiljnost ove situacije; šta god da čuju, svi se naprosto prave gluvi, i nisu nimalo oprezni. Ne sećam se šta je učinjeno u prošlosti; da li još uvek čekaš da ti popustim tako što ću još jednom „zaboraviti“?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 10. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

655. Mnogi ljudi bi radije bili osuđeni na pakao nego što bi pošteno govorili i postupali. Stoga nije čudo što prema nepoštenima primenjujem drugačiji tretman. Naravno, sasvim dobro znam koliko vam je teško da budete pošteni. To što ste toliko dovitljivi, toliko umešni u odmeravanju ljudi sopstvenim sitničavim aršinima, umnogome Mi olakšava posao. A pošto svako od vas svoje tajne skriva u nedrima, slaću vas, jednog po jednog, u nesreću da budete „podučeni“ ognjem, kako biste potom mogli da se snažno usredsredite na veru u Moje reči. Naposletku ću iz vaših usta izmamiti reči „Bog je verni Bog“, nakon čega ćete se busati u grudi i jadikovati, „Lažljivo je srce čovekovo!“ Kakvo će tada biti stanje vašeg uma? Pretpostavljam da više nećete likovati kao što likujete sada. I nećete biti toliko „duboki i nedokučivi“ kao što ste sada. U prisustvu Boga, neki ljudi se potpuno uprepodobe, trudeći se da se ponašaju „uljudno“, pa ipak pokazuju zube i vitlaju kandžama u prisustvu Duha. Da li biste takve ljude svrstali među poštene? Ako si licemer, ako si neko ko je vešt u „međuljudskim odnosima“, Ja tvrdim da ti zasigurno pokušavaš da se zafrkavaš sa Bogom. Ako su tvoje reči prepune izgovora i bezvrednih opravdanja, tvrdim da si neko kome je mrsko da istinu primeni na delu. Ako imaš mnogo privatnih stvari koje ne bi da deliš s drugima, ako si izričito protiv otkrivanja svojih tajni – svojih problema – drugima, zarad traženja puta ka svetlosti, tvrdim da nećeš lako dostići spasenje, i nećeš lako izroniti iz tame. (…) Kakva će čovekova sudbina na kraju biti zavisi od toga ima li iskreno i vatreno srce, i da li mu je duša čista. Ako si neko ko je veoma nepošten, neko sa zlobom u srcu, neko nečiste duše, zasigurno ćeš završiti na mestu gde čovek biva kažnjen, kao što ti je i suđeno. Ako tvrdiš da si veoma pošten, a pritom nikada ne postupaš u skladu sa istinom niti zboriš istinu, da li ti i dalje očekuješ da te Bog nagradi? Nadaš li se i dalje da te Bog čuva kao zenicu oka Svog? Zar takvo razmišljanje nije apsurdno? Ako ti u svemu obmanjuješ Boga, kako bi onda Božja kuća mogla da ugosti nekoga kao što si ti, čije su ruke nečiste?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tri opomene“

656. Sad, da li je vaša potraga bila delotvorna ili ne, meri se onim što trenutno posedujete. To je ono što se koristi za određivanje vašeg postignuća; to znači da se vaše postignuće otkriva u žrtvama koje ste podneli i stvarima koje ste učinili. Vaše postignuće će postati poznato na osnovu vaše potrage, vaše vere i onoga što ste učinili. Među svima vama ima mnogo onih koji su van domašaja spasenja, jer je danas dan otkrivanja postignuća ljudi i ja neću Svoje delo obavljati smućenog uma; neću voditi u naredno doba one kojima nema spasa. Doći će vreme kada će Moje delo biti završeno. Neću da radim na onim smrdljivim, bezdušnim leševima koji se uopšte ne mogu spasiti; sada su poslednji dani čovekovog spasenja i neću da obavljam beskorisno delo. Ne kudite Nebo i zemlju – dolazi kraj sveta. To je neizbežno. Stvari su došle do ove tačke i ne postoji ništa što ti kao ljudsko biće možeš da učiniš da ih zaustaviš; ne možeš da menjaš stvari po sopstvenoj volji. Juče nisi platio cenu da bi tragao za istinom i nisi bio odan; danas je kucnuo čas, ti si van domašaja spasenja; a sutra ćeš biti eliminisan i neće biti prostora za tvoje spasenje. Iako je Moje srce blago i dajem sve od sebe da te spasim, ako se ne trudiš sam za sebe ili ne misliš o sebi, šta Ja onda imam s tim? Oni koji misle samo na svoje telo i koji uživaju u udobnosti; oni koji izgledaju kao da veruju, ali koji zapravo ne veruju; oni koji se bave zlom medicinom i vračanjem; oni koji su promiskuitetni, zapušteni i propali; oni koji kradu žrtve Jahveu i Njegovu imovinu; oni koji vole mito; oni koji dokono sanjaju o uzdizanju na nebo; oni koji su nadmeni i uobraženi, koji teže samo ličnoj slavi i bogatstvu; oni koji šire neprikladne reči; oni koji hule na Sȃmog Boga; oni koji ne čine ništa osim što osuđuju i kleveću Sȃmog Boga; oni koji se organizuju u klike i traže samostalnost; oni koji se uzdižu iznad Boga; oni neozbiljni mladi, sredovečni i stariji muškarci i žene koji su zarobljeni u razvratu; oni muškarci i žene koji uživaju ličnu slavu i bogatstvo i tragaju za ličnim statusom među drugima; oni nepokajani ljudi koji su zarobljeni u grehu – zar nisu svi oni van domašaja spasenja? Razvratnost, grešnost, zla medicina, vračanje, prostakluci i neprikladne reči divljaju među vama; a istina i reči života pogaženi su u vašoj sredini, dok se sveti jezik među vama skrnavi. Vi ste jedni neznabošci, otečeni od poganosti i buntovništvu! Kakav će biti vaš konačni ishod? Kako oni koji vole telo, koji opčinjavaju svojim telom i koji su uhvaćeni u zamku razvratnog greha, mogu imati smelosti da nastave da žive! Zar ne znaš da su ljudi poput vas crvi kojima nema spasa? Šta vam daje pravo da zahtevate ovo i ono? Do danas nije bilo ni najmanje promene kod onih koji ne vole istinu i samo vole telo – kako takvi ljudi mogu biti spaseni? Oni koji ne vole put života, koji ne uzdižu Boga i ne svedoče o Njemu, koji spletkare radi sopstvenog statusa, koji veličaju sami sebe – zar nisu čak i do danas ostali isti? Koja je korist od njihovog spasenja? Da li možeš da budeš spasen ne zavisi od toga na kojem se položaju nalaziš ili koliko godina radiš, a još manje zavisi od toga koliko si kvalifikacija stekao. To pre zavisi od toga da li je tvoja potraga urodila plodom. Trebalo bi da znaš da su oni koji su spaseni „drveće“ koje rađa plodove, a ne drveće sa bujnim lišćem i mnoštvom cvetova koje još nema ploda. Čak i ako si proveo mnogo godina tumarajući ulicama, kakve to ima veze? Gde je tvoje svedočenje? Znatno više poseduješ srce koje voli samo tebe i tvoje požudne želje, a daleko manje imaš bogobojažljivo srce – zar takva osoba nije izopačena? Kako ona može da bude primer i uzor spasenja? Tvoja priroda je nepopravljiva, ti si previše buntovan, ti si izvan domašaja spasenja! Zar nisu baš takvi ljudi oni koji će biti eliminisani? Zar vreme kada će Moje delo biti završeno nije vreme kada će doći i tvoj poslednji dan? Obavio sam toliko delo i saopštio toliko reči među vama – koliko je od toga zaista dospelo do vaših ušiju? Koliko je toga čemu ste se ikad pokorili? Kada se Moje delo završi, to će biti vreme kada ćeš prestati da Mi se suprotstavljaš, kada ćeš prestati da Mi se usprotivljuješ. Dok delam, vi stalno radite protiv Mene; vi se nikada ne pridržavate Mojih reči. Ja obavljam svoje delo, a ti obavljaš svoj „posao“, stvarajući svoje malo carstvo. Vi niste ništa drugo do čopor lisica i pasa koji sve rade protiv Mene! Stalno pokušavate da u svoj zagrljaj privučete one koji vam nude svoju nepodeljenu ljubav – gde vam je bogobojažljivo srce? Sve što radite je lažno! U vama nema ni pokornosti ni bogobojažljivosti, a sve što činite je lažno i bogohulno! Mogu li takvi ljudi biti spaseni? Muškarci koji su seksualno nemoralni i lascivni uvek žele da privuku koketne bludnice zarad sopstvenog užitka. Apsolutno neću spasiti takve seksualno nemoralne demone. Mrzim vas pogane demone, a vaša razvratnost i koketiranje će vas odvesti u pakao. Šta imate da kažete u svoju odbranu? Vi pogani demoni i zli duhovi izazivate gađenje! Odvratni ste! Kako se takvo smeće može spasiti? Mogu li oni koji su uhvaćeni u zamku greha ipak biti spaseni? Danas vas ova istina, ovaj put i ovaj život ne privlače; već vas privlači grešnost; novac; društveni položaj, slava i dobitak; telesna uživanja; lepota muškaraca i čari žena. Šta vas kvalifikuje da uđete u Moje carstvo? Vaš lik je čak veći od Božjeg, vaš status je čak viši od Božjeg, da ne govorimo o vašem prestižu među ljudima – postali ste idoli koje ljudi obožavaju. Zar nisi postao arhanđeo? Kada se budu otkrila postignuća ljudi, a to je vreme kada će se delo spasenja približiti svom kraju, mnogi od vas će biti leševi van domašaja spasenja i koji će morati da budu eliminisani. Tokom dela spasenja, ja sam ljubazan i dobar prema svim ljudima. Kada se delo zaokruži, otkriće se postignuća različitih vrsta ljudi i tada više neću biti ljubazan i dobar, jer će se otkriti postignuća ljudi i svaki će biti klasifikovan prema svojoj vrsti i više neće biti koristi u obavljanju bilo kakvog dela spasenja, jer će proći doba spasenja, a kada jednom prođe, više se neće vratiti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (7)“

657. Uputio sam vam mnoga upozorenja i darivao vas mnogim istinama s namerom da vas osvojim. Do sada svi vi osećate da ste znatno više obogaćeni nego što ste to bili u prošlosti, počeli ste da razumete mnoga načela o tome kakva bi osoba trebalo da bude, te stekli onoliko zdravog razuma koliko bi verni narod trebalo da ima. Sve je to žetva koju ste žnjeli tokom mnogih godina. Ne osporavam Ja vaša postignuća, ali vam isto tako iskreno moram reći da ne poričem ni mnogobrojno buntovništvo i izdaje koje ste pokazivali prema Meni tokom mnogih ovih godina, jer među vama nema niti jednog sveca. Vi ljudi ste, bez izuzetka, oni koje je Sotona iskvario; vi ste Hristovi neprijatelji. Vaši prestupi i buntovništva su se do današnjeg dana toliko umnožili da se ne daju izbrojati, tako da se teško može smatrati čudnim to što vam stalno dosađujem. Ja ne želim da sa vama koegzistiram na ovaj način – ali zarad vaše budućnosti, zarad vašeg odredišta, Ja ću vam, ovde i sada, još jedanput zanovetati. Nadam se da ćete Mi se prepustiti, te da ćete, štaviše, biti u stanju da verujete u svaku Moju izjavu i da izvedete zaključke o dubokim značenjima Mojih reči. Nemojte da sumnjate u ono što Ja govorim, a kamoli da uzimate Moje reči kako vam se prohte i po volji ih odbacujete; Ja to smatram nepodnošljivim. Nemojte suditi o Mojim rečima, a pogotovo ih ne uzimajte olako, nemojte govoriti da vas stalno testiram niti, što je još gore, da je ono što sam vam rekao netačno. I ovakve stvari smatram nepodnošljivim. Budući da se prema Meni i onome što Ja govorim odnosite tako sumnjičavo, nikada ne uzimajući Moje reči u obzir i ignorišući Me, sa svom ozbiljnošću govorim svakom od vas: ne dovodite u vezu ono što Ja govorim sa filozofijom; ne povezujte Moje reči sa lažima varalica. A još manje bi na Moje reči trebalo da odgovarate sa prezirom. Možda niko u budućnosti neće biti u stanju da vam kaže ovo što vam Ja govorim, da vam se obraća tako dobronamerno, a pogotovo vas neće kroz sve ovo tako strpljivo provoditi. Dane koji dolaze provodićete prisećajući se dobrih vremena, ili, pak, glasno jecajući ili stenjući u bolovima, ili preživljavajući mrkle noći bez imalo opskrbe istinom ili životom, ili u beznadežnom čekanju, ili u tako gorkom kajanju da zbog njega potpuno gubite razum… Praktično niko od vas ne može da izbegne mogućnost da mu se tako nešto desi. Jer niko od vas ne zauzima mesto sa kojeg istinski obožava Boga, već svi uranjate u svet razvrata i zla, mešajući sa svojim verovanjima, sa svojim duhom, dušom i telom, toliko toga što nema nikakve veze sa životom i istinom, već je zapravo u suprotnosti sa njima. Ono čemu se Ja, dakle, nadam jeste da možete biti dovedeni do puta svetlosti. Moja jedina nada jeste da vi možete postati kadri da se brinete za sebe, da brinete o sebi i da ne stavljate toliki akcenat na svoje odredište, dok na svoje ponašanje i prestupe gledate ravnodušno.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao“

658. Što više prestupa učiniš, manje prilika ćeš imati da se izboriš za dobro odredište. Nasuprot tome, što manje prestupa učiniš, veće su ti šanse da budeš pohvaljen od Boga. Ako se tvoji prestupi namnože do te mere da je za Mene nemoguće da ti oprostim, u potpunosti ćeš protraćiti svoje šanse da ti bude oprošteno. Kao takvo, tvoje odredište neće biti iznad, već će biti ispod. Ako Mi ne veruješ, onda se odvaži i čini nepravdu, te gledaj šta ti to donosi. Ako si osoba koja veoma iskreno istinu sprovodi u delo, onda ćeš svakako imati priliku da ti prestupi budu oprošteni i sve ćeš manje i ređe da se buniš. Ako si osoba koja nije voljna da primenjuje istinu, tada će se tvoji prestupi pred Bogom zasigurno umnožavati i ti ćeš više i češće biti buntovan, sve dok ne dostigneš meru koja će značiti tvoje potpuno uništenje. Tada će tvoj prijatni san o primanju blagoslova propasti. Ne smatraj svoje prestupe pukom greškom jedne nezrele ili budalaste osobe; ne pozivaj se na izgovor da usled svog slabog kova nisi bio u mogućnosti da istinu sprovodiš u delo. Štaviše, nemoj prestupe koje si počinio da posmatraš kao dela koja je počinio neko ko naprosto nije umeo ništa bolje. Ako sebi olako praštaš i prema sebi se odnosiš velikodušno, onda kažem da si kukavica koja istinu nikada neće zadobiti, niti će tvoji prestupi ikada prestati da te progone; oni će te sputavati u tome da ikada ispuniš zahteve istine i biće uzrok tome što ćeš zauvek ostati odani pratilac Sotone. Moj ti je savet i dalje ovaj: nemoj da obraćaš pažnju samo na svoje odredište, a da svoje skrivene prestupe ne primećuješ; shvati svoje prestupe ozbiljno i ne prelazi preko ijednog od njih brinući za svoje odredište.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao“

659. Iako Božja suština u sebi sadrži element ljubavi i mada je On baš prema svakom čoveku milostiv, ljudi previđaju i zaboravljaju činjenicu da Njegova suština u sebi takođe sadrži i dostojanstvo. To što On poseduje ljubav ne znači da ljudi mogu da Ga slobodno vređaju, a da pritom u Njemu ne probude osećanja i reakciju; takođe, to što je On milosrdan ne znači da se, u ophođenju prema ljudima, ne pridržava nikakvih načela. Bog je živ; On stvarno postoji. On nije izmišljena marioneta, niti bilo koji drugi predmet. Budući da On postoji, treba u svakom trenutku da pažljivo slušamo glas Njegovog srca, da strogo pazimo na Njegov stav i da razumemo Njegova osećanja. Boga ne bi trebalo da definišemo uz pomoć ljudskih izmišljotina, niti da mu namećemo ljudske zamisli i želje, primoravajući Ga da prema ljudima postupa na ljudski način i na osnovu ljudskih maštarija. Ako to radiš, ti onda time ljutiš Boga, iskušavaš Njegov gnev i dovodiš u pitanje Njegovo dostojanstvo! Kada, dakle, shvatite ozbiljnost ovog problema, apelujem na sve vas da budete oprezni i razboriti u svojim postupcima. Takođe, budite oprezni i razboriti kad govorite – kada je reč o vašem ponašanju prema Bogu, što ste oprezniji i razboritiji, to bolje! Ako ne razumeš kakav je Božji stav, uzdrži se od neopreznih reči, budi pažljiv u svojim postupcima i nemoj proizvoljno lepiti etikete. Što je još važnije, nemoj donositi nikakve proizvoljne zaključke. Umesto toga, treba samo da čekaš i da tragaš; time ćeš ujedno izraziti svoju rešenost da se plašiš Boga i kloniš se zla. Ako pre svega možeš to da postigneš i ako iznad svega poseduješ ovakav stav, Bog te neće kriviti zbog tvoje gluposti, neukosti i nerazumevanja pravih uzroka stvari. Umesto toga, zahvaljujući tome što se plašiš da Ga ne uvrediš, što poštuješ Njegove namere i što si spreman da Mu se pokoriš, Bog će te se setiti, usmeravaće te i prosvetiti, ili će pak tolerisati tvoju nezrelost i neukost. U suprotnom, ako je tvoj stav takav da Mu ne odaješ dužno poštovanje – ako o Njemu sudiš kako ti se prohte ili proizvoljno nagađaš i definišeš Njegove zamisli – Bog će te osuditi, dovešće te u red, pa čak te i kazniti, ili pak ponuditi Svoj komentar o tebi. Taj će se komentar možda dotaći i tvog ishoda. Stoga želim još jednom da istaknem sledeće: svako od vas treba da bude oprezan i razborit u pogledu svega što potiče od Boga. Nemoj govoriti nemarno i budi oprezan u svojim postupcima. Pre no što išta kažeš, treba da zastaneš i da se zapitaš: da li bi ovaj moj postupak mogao da naljuti Boga? Da li se ja, postupajući na taj način, ponašam bogobojažljivo? Čak i kad su u pitanju jednostavne stvari, treba da pokušaš da shvatiš ova pitanja i da ih natenane razmotriš. Ako si zaista u stanju da, u svakom smislu, u svim stvarima i u svako doba, praktično deluješ u skladu sa ovim načelima, te ako možeš da usvojiš ovakav stav, naročito onda kad nešto ne razumeš, Bog će te uvek usmeravati i pokazivati ti put koji treba da slediš. Bez obzira na to kako ljudi sebe prikazuju, Bog ih sasvim otvoreno i jasno vidi, i ponudiće ti preciznu i prikladnu ocenu tih tvojih prikaza. Nakon što budeš podvrgnut konačnoj kušnji, Bog će sumirati celokupno tvoje ponašanje i na osnovu toga odrediti tvoj ishod. Taj rezultat će, bez ijedne trunke sumnje, ubediti svaku osobu. Ono što bih ovde želeo da vam kažem je sledeće: o vašoj sudbini odlučuje svako vaše delo, svaki vaš postupak i svaka vaša misao.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Kako spoznati Božju narav i rezultate koje Njegovo delo treba da ostvari“

660. Kada govorimo o tome kako ljudi tragaju i kako prilaze Bogu, stavovi ljudi su od primarne važnosti. Nemoj zanemarivati Boga kao da je On samo prazan balon koji lebdi unutar tvog potiljka; o Bogu u kojeg veruješ uvek razmišljaj kao o živom, stvarnom Bogu. On tamo gore, na trećem nebu, ne sedi skrštenih ruku. Naprotiv, On neprestano zagleda u svačije srce, motri šta smeraš, pazi na svaku tvoju rečcu i na svako tvoje sićušno delo, gleda kako se ponašaš i vidi kakav je tvoj stav prema Njemu. Bilo da si spreman da Mu se predaš ili ne, celokupno tvoje ponašanje i tvoje najskrivenije misli i ideje otkrivaju se pred Njim i On ih posmatra. Usled tvog ponašanja, tvojih dela i tvog odnosa prema Njemu, Božje mišljenje o tebi i Njegov stav prema tebi neprestano se menjaju. Hteo bih da nekim ljudima dam jedan savet: ne ponašaj se kao odojče u Božjim rukama, kao da On treba da ti tetoši, kao da nikad ne bi mogao da te napusti i kao da je Njegov stav prema tebi fiksiran i večno nepromenljiv, a ujedno ti savetujem i da prestaneš da sanjariš! Bog se prema svakoj osobi ophodi pravedno i krajnje ozbiljno pristupa Svom delu osvajanja i spasavanja ljudi. To je Njegovo upravljanje. Prema svakoj osobi se odnosi ozbiljno, a ne kao prema nekom kućnom ljubimcu s kojim bi se igrao. Božja ljubav prema ljudima ne ogleda se u maženju i tetošenju, kao što ni Njegova milost i trpeljivost ne podrazumevaju popustljivost i nehajnost. Naprotiv, Božja se ljubav prema ljudima sastoji od nege, sažaljenja i poštovanja prema životu; Njegova milost i trpeljivost saopštavaju im šta On od njih očekuje i predstavljaju ono što je čovečanstvu potrebno da bi opstalo. Bog je živ i On zaista postoji; Njegov stav prema ljudima ne predstavlja skup dogmatskih pravila, već se zasniva na načelima i može se menjati. Njegove namere prema ljudima vremenom se postepeno menjaju i transformišu, zavisno od okolnosti u kojima nastaju, kao i od stava svake pojedine osobe. Stoga bi u srcu trebalo da nosiš apsolutno jasnu spoznaju da je suština Boga nepromenljiva, te da će se Njegova narav pojavljivati u različitim vremenima i različitim kontekstima. Možda ti ne misliš da je ovo ozbiljna stvar i možda svoje lične predstave koristiš da bi zamišljao kako Bog treba da deluje. Ima, međutim, trenutaka kada je istinito baš ono gledište koje je potpuno suprotno tvom, a ti si Boga već naljutio time što si Ga odmeravao pomoću svojih ličnih predstava. To je zato što Bog ne funkcioniše onako kako ti to zamišljaš, niti će se prema ovoj stvari odnositi onako kako ti kažeš. Stoga te podsećam da treba da budeš pažljiv i razborit u pristupu svemu što te okružuje i da naučiš kako da praktikuješ shodno načelu da „slediš Božji put – bojeći se Boga i kloneći se zla“. Moraš odlično da razumeš sve što ima veze sa pitanjima Božjih namera i Božjeg stava, moraš da pronađeš prosvećene ljude koji će ti to objasniti i moraš iskreno da tragaš. Boga u kojeg veruješ nemoj posmatrati kao marionetu, tako što ćeš Mu po volji suditi, proizvoljno zaključivati o Njemu i prema Njemu se odnositi bez dužnog poštovanja. Iako ti Bog donosi spasenje i određuje tvoj ishod, iako ti On može podariti milost, toleranciju, sud ili grdnju, Njegov stav prema tebi ni u kom slučaju nije nepromenljiv. Njegov stav zavisi od tvog stava prema Njemu, kao i od toga koliko Ga razumeš. Nemoj sebi da dozvoliš da Ga jednom zauvek definišeš samo na osnovu jednog prolaznog aspekta svog znanja ili razumevanja Boga. Nemoj verovati u mrtvog, već veruj u Živog Boga.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Kako spoznati Božju narav i rezultate koje Njegovo delo treba da ostvari“

661. Vi čeznete da se Bog oduševi vama, a ipak ste daleko od Boga. O čemu se ovde radi? Vi prihvatate samo Njegove reči, ali ne i Njegovo orezivanje, a još manje ste u stanju da prihvatite svaki Njegov dogovor, da imate potpunu veru u Njega. O čemu se onda ovde radi? Na kraju krajeva, vaša vera je prazna ljuska od jajeta iz koje se nikada ne bi moglo izleći pile. Jer vaša vam vera nije donela istinu niti vam je dala život, već vam je umesto toga dala iluzorni osećaj podrške i nade. Cilj vaše vere u Boga su taj osećaj podrške i nade, a ne istina i život. Iz tog razloga kažem da je vaša vera uvek bila usmerena na pokušaje da se dodvorite Bogu kroz servilnost i bestidnost, i ni na koji način se ne može smatrati pravom verom. Kako bi se pile moglo roditi od ovakve vere? Drugim rečima, šta ovakva vera može postići? Svrha vaše vere u Boga je da Ga koristite da postignete svoje sopstvene ciljeve. Nije li to još jedan dokaz tvog prestupa prema naravi Božjoj? Vi verujete u postojanje Boga na nebu i poričete postojanje Boga na zemlji, ali Ja ne prihvatam vaše stavove; Pohvaljujem samo one koji služe Bogu na zemlji, čvrsto stojeći nogama na zemlji, ali nikada one koji nikada ne priznaju Hrista koji je na zemlji. Koliko god takvi ljudi bili odani Bogu na nebu, na kraju neće izbeći Moju ruku koja kažnjava zle. Ovi ljudi su zli; oni su zlikovci koji se protive Bogu i nikada se nisu rado pokorili Hristu. Naravno, među njih spadaju svi oni koji nisu spoznali Hrista, kao i oni koji Ga nisu priznali. Da li veruješ da možeš da se ponašaš prema Hristu kako želiš sve dok si odan Bogu na nebu? Grešiš! Tvoje neznanje o Hristu je neznanje o Bogu na nebu. Bez obzira koliko si odan Bogu na nebu, to je samo prazna priča i pretvaranje, jer Bog na zemlji nije samo od suštinske važnosti za čovekovo primanje istine i produbljivanje spoznaje, već je, štaviše, ključan u osudi čoveka i naknadnom utvrđivanju činjenica zarad kažnjavanja zlih. Da li si razumeo ove korisne i štetne ishode? Da li si ih iskusio? Želim da jednog dana u bliskoj budućnosti shvatite ovu istinu: da biste spoznali Boga, morate imati spoznaju ne samo o Bogu na nebu, već, što je još važnije, o Bogu na zemlji. Nemojte da pomešate svoje prioritete ili da dozvolite da sekundarno zameni glavno. Samo na taj način možeš zaista da izgradiš dobar odnos sa Bogom, da postaneš bliži Bogu i da mu približiš svoje srce. Ako veruješ već dugi niz godina i dugo se sa Mnom družiš, pa ipak si daleko od Mene, onda kažem da sigurno često vređaš narav Božju, i tvoj kraj će biti veoma teško odrediti. Ako višegodišnje druženje sa Mnom ne samo da nije uspelo da te pretvori u osobu koja poseduje humanost i istinu, već je, štaviše, usadilo tvoju zlobu u tvoju prirodu, pa ne samo da imaš duplo više nadmenosti nego ranije već se i tvoje nerazumevanje Mene umnožilo, toliko da Me smatraš svojim malim pomoćnikom, onda kažem da tvoja bolest više nije samo površna, već je prodrla do samih tvojih kostiju. Sve što ti preostaje je da sačekaš da se obavi sahrana. Ne moraš Me onda moliti da budem tvoj Bog, jer si počinio greh koji zaslužuje smrt, neoprostivi greh. Čak i kada bih mogao da se smilujem na tebe, Bog na nebu će istrajati u tome da ti oduzme život, jer tvoj prestup prema naravi Božjoj nije običan problem, već je veoma ozbiljne prirode. Kada dođe vreme, nemoj Me kriviti što ti nisam rekao unapred. Sve se svodi na ovo: kada se budeš družio sa Hristom – Bogom na zemlji – kao sa običnom osobom, to jest, kada budeš verovao da je ovaj Bog samo osoba, tada ćeš propasti. Ovo je Moja jedina opomena svima vama.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati Boga na zemlji“

662. Svaka osoba je, živeći svoj život sa verom u Boga, počinila stvari koje se opiru Bogu i obmanjuju Ga. Neke prekršaje nema potrebe pamtiti kao uvrede, ali su neki neoprostivi, jer postoje mnoga dela kojima se krše upravne odluke i vređa Božja narav. Mnogi koji su zabrinuti za svoju sudbinu mogu zapitati koja su to dela. Trebalo bi da znate da ste po prirodi nadmeni i sujetni, i nevoljni da priznate činjenice. Iz ovog razloga, govoriću vam malo pomalo, nakon što budete promislili o sebi. Želim da vas podstaknem da steknete bolji uvid u sadržaj upravnih odluka i da se potrudite da spoznate Božju narav. U suprotnom, biće vam teško da držite jezik za zubima, jezici će laparati naizgled uzvišene reči, čime ćete nesvesno uvrediti Božju narav i zapasti u tamu, izgubivši prisustvo Svetoga Duha i svetlosti. Zato što si nepricipijelan u svojim postupcima, zato što činiš i govoriš što ne bi trebalo, čekaće te odgovarajuća odmazda. Iako si ti sȃm neprincipijelan na rečima i delu, treba da znaš da je Bog izuzetno principijelan u obe ove stvari. Razlog za odmazdu prema tebi leži u činjenici da si uvredio Boga, a ne neku osobu. Ako u životu mnogo puta povrediš Božju narav, suđeno ti je da postaneš dete pakla. Čoveku može izgledati da si učinio tek poneku stvar koja se kosi sa istinom i ništa više. Da li si, međutim, svestan da si u Božjim očima već postao neko za koga više ne postoji mogućnost ispaštanja grehova? Pošto si više nego jednom prekršio Božje upravne odluke, ne pokazavši, štaviše, nikakav znak kajanja, jedino što ti preostaje jeste da budeš bačen u pakao, gde Bog kažnjava ljude. Mali broj ljudi je, sledeći Boga, počinio izvesna dela kojima su prekršena načela; međutim, nakon što budu orezani i nakon što su im date smernice, oni su postepeno spoznali sopstvenu iskvarenost i potom stupili na pravi put koji vodi ka stvarnosti, tako da danas i dalje čvrsto stoje na svojim nogama. Takvi ljudi su oni koji će istrajati do kraja. Bez obzira na to, Ja tragam za poštenima; ako si poštena osoba i neko ko deluje u skladu sa principima, možeš biti Božji poverenik. Ako svojim postupcima ne vređaš Božju narav i tražiš namere Božje, i ako imaš bogobojažljivo srce, onda tvoja vera zadovoljava standard. Svako ko se ne boji Boga i čije srce ne drhti od užasa, taj vrlo verovatno krši Božje upravne odluke. Mnogi služe Bogu gonjeni strašću, ali pri tom ne razumeju Božje upravne odluke, a još manje mogu da naslute posledice Njegovih reči. I tako oni, u najboljoj nameri, često naposletku čine stvari koje ometaju Božje upravljanje. U ozbiljnim slučajevima, takvi bivaju izbačeni, lišeni svake dalje prilike da Ga slede i bivaju bačeni u pakao, a svaka njihova veza sa Božjom kućom biva prekinuta. Ovi ljudi rade u Božjoj kući vođeni svojom neukošću i dobrim namerama, ali završavaju tako što ljute Božju narav. Svoje načine služenja zvaničnicima i poglavarima ljudi unose u Božju kuću i pokušavaju da ih tu primene, uzaludno misleći da ti isti načini mogu i ovde biti s lakoćom upotrebljeni. Ni na pamet im ne pada da Bog nema narav jagnjeta, već lava. Stoga oni koji se po prvi put povezuju s Bogom ne mogu s Njim da komuniciraju, jer srce Božje nije kao čovekovo. Tek pošto shvatiš mnoge istine moći ćeš neprekidno da spoznaješ Boga. Ovo znanje ne čine reči i doktrine, već se ono može upotrebiti kao blago pomoću kojeg ulaziš u poverljive odnose s Bogom, i kao dokaz da On uživa u tebi. Ako ne poseduješ stvarnost znanja i nisi opremljen istinom, tvoja strasna služba može samo da ti donese Božji prezir i gnušanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tri opomene“

663. Svaka rečenica koju sam izgovorio sadrži u sebi narav Božju. Bilo bi dobro da pažljivo razmislite o Mojim rečima i sigurno ćete od njih imati veliku korist. Suštinu Boga je veoma teško dokučiti, ali verujem da ste svi barem donekle stekli sliku o Božjoj naravi. Stoga se nadam da ćete moći da Mi pokažete mnogo toga što ste uradili, a što ne vređa narav Božju. Tek tada ću moći da budem spokojan. Na primer, uvek čuvaj Boga u svom srcu. Šta god da radiš, čini to u skladu sa Njegovim rečima. U svemu traži Njegove namere i suzdrži se od nepoštovanja i sramoćenja Boga. Još manje bi trebalo da zaboravljaš na Boga kako bi ispunio buduću prazninu u svom srcu. Ako to uradiš, uvredićeš narav Božju. Opet, pod pretpostavkom da nikada tokom svog života nećeš iznositi bogohulne opaske niti primedbe na račun Boga i, opet pod pretpostavkom da si u stanju da ispravno obaviš sve što ti je On poverio i da se pokoriš svim Njegovim rečima tokom svog života, na taj način ćeš izbeći kršenje upravnih odluka. Na primer, ako si ikada rekao nešto poput: „Zašto ne mislim da je On Bog?“, „Mislim da ove reči nisu ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha“, „Po mom mišljenju, nije sve što Bog čini nužno ispravno“, „Ljudskost Božja nije superiorna u odnosu na moju ljudskost“, „U reči Božje se, prosto, ne može poverovati“, ili slične kritičke opaske, preporučujem ti da se češće ispovedaš i okajavaš svoje grehe. U suprotnom, nikad nećeš dobiti priliku za oproštaj, jer ti ovim ne vređaš čoveka, već Samog Boga. Ti možda misliš da sudiš o čoveku, ali Duh Božji to tako ne vidi. Ako ne poštuješ Njegovo telo, to je isto kao da ne poštuješ Njega. Ako je tako, zar time nisi uvredio Božju narav? Moraš da upamtiš da sve što Duh Božji radi ima za cilj zaštitu Njegovog dela u telu i dobro obavljanje ovog dela. Ako to zanemariš, onda tvrdim da si ti neko ko nikada neće uspeti da veruje u Boga. Jer ti si izazvao gnev Božji i stoga će on primeniti odgovarajuću kaznu da te nauči lekciji.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma je važno razumeti Božju narav“

664. Nakon što ste razumeli Božju narav i sve ono što On ima i što jeste, jeste li došli do bilo kakvog zaključka o tome kako prema Bogu treba da se ponašate? Hteo bih da vam na kraju, kao odgovor na ovo pitanje, ponudim tri saveta. Kao prvo, nemoj iskušavati Boga. Ma koliko da razumeš Boga i ma koliko da poznaješ Njegovu narav, nipošto Ga nemoj iskušavati. Drugo, nemoj se sa Bogom nadmetati oko statusa. Ma kakav status da ti Bog daje i ma kakav posao da ti poverava, ma kakvu dužnost od tebe traži da ispuniš, ma koliko da sebe posvećuješ Bogu i žrtvuješ se za Njega, nipošto se nemoj nadmetati s Njim oko statusa. Treće, nemoj se takmičiti s Bogom. Bez obzira da li razumeš i da li možeš da se potčiniš onome što Bog sa tobom čini, što uređuje za tebe i što ti donosi, nipošto se nemoj takmičiti s Bogom. Ako možeš da prihvatiš ova tri saveta i da ih se pridržavaš, bićeš potpuno bezbedan i nećeš se izložiti Božjem gnevu.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog III“

665. Možda si u svoje vreme dosta propatio, ali i dalje ništa ne razumeš; neuk si u svemu o životu. Iako si prošao grdnju i sud, nimalo se nisi promenio, a duboko u sebi nisi zadobio život. Kada dođe vreme da se preispita tvoje delo, doživećeš kušnju žestoku kao oganj i još veću nevolju. Ovaj oganj će celo tvoje biće pretvoriti u pepeo. Kao neko ko ne poseduje život, neko ko nema ni trunčicu čistog zlata u sebi, neko ko se i dalje drži stare iskvarene naravi i neko ko ne može dobro da obavi čak ni ulogu kontrasta, kako ne bi bio eliminisan? Može li osoba koja vredi manje od cvonjka i koja ne poseduje život, biti od ikakve koristi za delo osvajanja? Kada dođe to vreme, vaši dani će biti teži od dana Noja i Sodome! Tvoje molitve ti tada neće pomoći. Kako možeš da se vratiš kasnije i da počneš iznova da se kaješ, kad je delo spasenja već završeno? Čim se celokupno delo spasenja obavi, više ga neće biti; tada nastupa početak dela kažnjavanja onih koji su zli. Opireš se, buntovan si i radiš stvari za koje znaš da su zle. Zar nisi na meti teške kazne? Danas ti ovo jasno izgovaram. Ako odlučiš da ne slušaš, kada te kasnije zadesi nesreća, zar neće biti prekasno da tek tada počneš da osećaš kajanje i počneš da veruješ? Pružam ti priliku da se pokaješ danas, ali ti nisi spreman da to učiniš. Koliko dugo želiš da čekaš? Do dana grdnje? Danas se ne sećam tvojih prestupa iz prošlosti; opraštam ti svaki put iznova, i skrećem pogled sa tvoje negativne strane i gledam samo tvoju pozitivnu stranu, jer sve Moje sadašnje reči i delo imaju za cilj da te spasu i prema tebi nemam nikakvih loših namera. Ipak, ti odbijaš da zakoračiš; ne umeš da razlikuješ dobro od lošeg i ne znaš kako da ceniš dobrotu. Zar takvi ljudi samo ne iščekuju dolazak kazne i pravedne odmazde?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (1)“

666. Moje delovanje među vama nije nimalo istovetno Jahveovom delovanju u Izraelu, a posebno nije poput dela koje je Isus činio u Judeji. S velikom trpeljivošću govorim i delam, a svojim gnevom i sudom osvajam ove izrode. To nije ni nalik onome kako je Jahve vodio Svoj narod u Izraelu. Njegovo delo u Izraelu se svodilo na darivanje hrane i žive vode; On je bio pun saosećanja i ljubavi za Svoj narod dok ih je opskrbljivao. Današnje delo se obavlja među prokletim narodom – ljudima koji nisu izabrani. Nema hrane u izobilju niti žive vode da utoli žeđ, a još manje obilnih zaliha materijalnih dobara; tu je samo obilje suda, prokletstva i grdnje. Ovi crvi koji žive u gomili balege uopšte nisu vredni da zadobiju planine pune stoke i ovaca, veliko bogatstvo i najlepšu decu na svoj zemlji, kao što sam darivao Izraelu. Današnji Izrael na oltar prinosi stoku i ovce, predmete od zlata i srebra kojima hranim njegov narod, premašujući jednu desetinu prinosa koju je Jahve zahtevao po zakonu i zato sam im dao i više – i stotinu puta više od onoga što je Izrael trebalo da zadobije po zakonu. Ono čime hranim Izrael prevazilazi sve što je Avram zadobio i sve što je Isak zadobio. Učiniću porodicu Izraelovu plodonosnom i umnožiti je i učiniću da se Moj izraelski narod raširi po svoj zemlji. Oni koje blagosiljam i o kojima brinem su i dalje izabrani narod Izraela – to jest, ljudi koji sve svoje posvećuju Meni i koji su od Mene sve zadobili. Zato što Mene imaju na umu, žrtvuju svoju tek rođenu telad i jaganjce na Mom svetom oltaru i sve što imaju prinose pred Mene, čak i svoje novorođene sinove prvence u iščekivanju Mog povratka. A šta je sa vama? Izazivate Moj gnev, upućujete Mi zahteve i kradete žrtve onih koji Mi ih prinose, a ne znate da Me time vređate; stoga, sve što vi zadobijate jesu plač i kažnjavanje u tami. Mnogo ste puta izazvali Moj gnev, pa sam vas obasipao Svojim užarenim ognjem do te mere da je poveći broj ljudi završio tragično, a srećni domovi su postali opustošene grobnice. Sve što osećam prema ovim crvima je neprolazni gnev i nemam nameru da ih blagosiljam. Samo sam zarad Svog dela napravio izuzetak i uzdigao vas i podneo veliko poniženje, te delao među vama. Da nije radi volje Mog Oca, kako bih mogao da živim u istom domu sa crvima koji se valjaju u gomili balege? Krajnje se gnušam svih vaših dela i reči, ali je uprkos tome, budući da imam nekakav „interes“ u vašoj nečistoti i buntovnosti, ovo postala velika zbirka Mojih reči. U suprotnom nikako ne bih ostao među vama toliko dugo. Dakle, treba da znate da je Moj stav prema vama zasnovan samo na saosećanju i sažaljenju; prema vama ne osećam ni trunku ljubavi. Ono što prema vama osećam je puka trpeljivost jer ovo činim samo zarad Svog dela. A Moja dela ste videli samo zato što sam izabrao nečistotu i buntovnost kao „sirovine“; drugačije Svoja dela nikako ne bih otkrivao ovim crvima. U vama samo nerado delam, a ne spremno i sa voljom kako sam vršio Svoje delo u Izraelu. Nosim Svoj gnev dok se primoravam da govorim među vama. Da nije zarad Mog uzvišenog dela, kako bih mogao da podnesem neprekidan prizor takvih crva? Da nije radi Mog imena, davno bih se popeo na najviše visine i u potpunosti spalio ove crve zajedno sa njihovom gomilom balege! Da nije radi Moje slave, kako bih mogao da dopustim ovim zlim demonima da Mi se otvoreno opiru odmahujući glavom pred Mojim očima? Da nije zarad toga da se Moj posao izvršava glatko bez i najmanjeg ometanja, kako bih mogao da dopustim ovim crvolikim ljudima da Me bezobzirno zlostavljaju? Da je stotinu ljudi u nekom selu u Izraelu ustalo da Mi se ovako opire, čak iako su Mi žrtve prineli, opet bih ih uništio i bacio ih među zemljine pukotine da sprečim ljude u drugim gradovima da se ikada više usprotive. Ja sam oganj koji proždire sve i ne podnosim vređanje. Pošto sam Ja stvorio sve ljude, štagod da Ja kažem i učinim, moraju da se pokore i ne smeju da se usprotive. Ljudi nemaju pravo da se mešaju u Moje delo; još su manje sposobni da u Mom delu i Mojim rečima analiziraju šta je ispravno, a šta pogrešno. Ja sam Gospod stvaranja, te stvorena bića treba da sa srcem punim straha prema Meni ostvare sve što od njih zahtevam; ne treba da pokušavaju da se sa Mnom ubeđuju, a posebno ne treba da mi se opiru. Svojim autoritetom upravljam Svojim narodom i svi oni koji su deo Mog stvaranja treba da se potčine Mom autoritetu. Iako ste danas smeli i drski preda Mnom, iako se bunite protiv reči kojima vas poučavam i ne znate za strah, prema vašoj buntovnosti se odnosim samo trpeljivo; neću izgubiti Svoje strpljenje i udariti na Svoje delo jer su sićušni, beznačajni crvi digli prašinu u gomili balege. Podnosim neprekidno postojanje svega čega se gnušam i svih stvari kojih se gadim zarad volje Svog Oca i tako ću činiti sve dok ne izreknem sve u potpunosti, do Svog poslednjeg trenutka. Ne brini! Ja ne mogu da padnem na isti nivo kao i bezimeni crv i neću porediti Svoje umeće sa tvojim. Gnušam te se, ali sam u stanju to da podnesem. Buniš se protiv Mene, ali ne možeš da izbegneš dan kada ću te grditi, što Mi je Moj Otac obećao. Može li se stvoreni crv porediti sa Gospodom stvaranja? Na jesen se opalo lišće vraća svojim korenima; ti ćeš se vratiti domu svog „oca“, a Ja ću se vratiti da budem sa strane Svom Ocu. Pratiće Me Njegova nežna naklonost, a tebe će pratiti tvoj otac gazeći te. Ja ću posedovati slavu Svog Oca, a ti sramotu sopstvenog. Pratiće te grdnja koju sam dugo obuzdavao, te će se i tvoje užeglo telo, koje je desetinama hiljada godina bilo iskvareno, susresti sa Mojom grdnjom. Završiću Svoje delo reči u tebi, trpeljivo, a ti ćeš početi da ispunjavaš svoju ulogu trpeći veliku nedaću usled Mojih reči. Veoma ću se radovati i delati u Izraelu; ti ćeš plakati i škrgutati zubima, živeti i umirati u kaljuzi. Povratiću Svoje prvobitno obličje i neću više ostati u nečistoti sa tobom, dok ćeš ti povratiti svoje prvobitno ruglo i nastaviti da kopaš naokolo po gomili balege. Kada Moje delo bude završeno i reči izrečene, to će biti dan radosti za Mene. Kada bude gotovo sa tvojim protivljenjem i buntovnošću, to će za tebe biti dan plača. Neću saosećati sa tobom i nikada Me više nećeš videti. Neću se više upuštati u razgovor sa tobom i nikada Me više nećeš sresti. Omrznuću tvoju buntovnost, a tebi će nedostajati Moja ljupkost. Udariću na tebe, a ti ćeš čeznuti za Mnom. Rado ću otići od tebe, a ti ćeš biti svestan svog duga prema Meni. Nikada te više neću videti, ali ti ćeš Mi se uvek nadati. Mrzeću te jer Mi se u ovom trenutku opireš, a Ja ću tebi nedostajati jer te trenutno grdim. Neću biti voljan da živim pored tebe, a ti ćeš gorko čeznuti za tim i večno plakati jer ćeš žaliti zbog svega što si Mi učinio. Grišće te savest zbog tvoje buntovnosti i protivljenja; čak ćeš leći licem ka zemlji sa žaljenjem i pasti preda Mnom i kleti se da se nikada više nećeš pobuniti protiv Mene. U svom srcu ćeš Me, međutim, samo voleti, ali nikada nećeš biti u stanju da čuješ Moj glas. Nateraću te da se postidiš samog sebe.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada se opalo lišće vrati svojim korenima, požalićeš zbog sveg zla koje si počinio“

667. Sada posmatram tvoju grešnu telesnost koja bi da Mi se dodvorava, ali imam jedno malo upozorenje za tebe, iako te neću „počastiti“ grdnjom. Treba da znaš koja je tvoja uloga u Mom delu i onda ću biti zadovoljan. Što se tiče drugih stvari, ako Mi se opireš, ili trošiš Moj novac, ili jedeš žrtve namenjene Meni, Jahveu, ili ako se vi crvi grizete između sebe, ili ako se vi, stvorenja nalik psima, sukobljavate ili povređujete jedni druge – ništa Me od toga ne zabrinjava. Treba samo da znate od koje ste vrste i Ja ću biti zadovoljan. Pored svega ovoga, ako želite da potežete oružje jedni na druge ili da vodite bitke rečima, to je u redu; nemam želju da se mešam u te stvari i ni najmanje se ne uplićem u ljudska pitanja. Nije da Me nije briga za sukobe među vama; Ja samo nisam jedan od vas, te stoga ne učestvujem u onome što je između vas. Sam po sebi nisam stvoreno biće i nisam od ovog sveta, pa se gnušam užurbanog života ljudi i neurednih, nepristojnih odnosa među njima. Naročito se gnušam bučne svetine. Međutim, imam duboko saznanje o nečistotama u srcu svakog stvorenja, a pre nego što sam vas stvorio, Ja sam već znao za nepravednost koja je postojala u dubini ljudskog srca i poznavao svu lažljivost i nepoštenje u ljudskom srcu. Stoga, iako kada čovek čini nepravedne stvari iza njega ne ostaje ni najmanji trag, Ja i dalje znam da je nepravednost koju gajite u svom srcu veća od bogatstva svega onoga što sam stvorio. Svako od vas se uzdigao na sam vrh nad mnoštvom; uzdigli ste se da budete predvodnici masama. Krajnje ste neobuzdani i divljate među svim tim crvima, tražeći spokojno mesto i pokušavajući da prožderete crve koji su sitniji od vas. Zlonamerni ste i zlokobni u svojim srcima, prevazilazeći i duhove koji su potonuli na dno mora. Živite na dnu balege, uznemiravajući crve od vrha ka dnu dok ne izgube svoj mir, upuste se u međusobnu borbu na neko vreme, a potom se smire. Ne znate gde vam je mesto, a ipak se borite jedni sa drugima unutar balege. Šta možete zadobiti od takve borbe? Da zaista imate srce koje strahuje od Mene, kako biste mogli međusobno da se borite iza Mojih leđa? Bez obzira na visinu tvog položaja, zar ti nisi i dalje smrdljivi mali crv u balegi? Da li ćeš moći da razviješ krila i postaneš golub na nebu? Vi smrdljivi mali crvi kradete prinose sa oltara Mog, Jahveovog; čineći tako, da li možeš spasiti svoju uništenu, grešnu reputaciju i postati izabranik Izraelov? Vi ste besramni jadnici! Te žrtve na oltaru su Mi prinete kao izraz blagonaklonih osećanja onih koji Me se plaše. One su namenjene za Moju kontrolu i Moju upotrebu, pa kako je moguće da Mi pokradeš male grlice koje su Mi ljudi dali? Zar se ne bojiš da postaneš Juda? Ne bojiš li se da tvoja zemlja može postati krvavo polje? Ti bestidniče! Misliš da su grlice koje su Mi ljudi prineli tu da bi ti nahranio stomak tebe, crva? Ono što sam ti dao je ono što sam ti namenio i što sam voljan da ti dam; što ti nisam dao stoji Meni na raspolaganju. Ne možeš samo da ukradeš ono to Mi je prineto. Onaj koji dela sam Ja, Jahve – Gospod stvaranja – i ljudi prinose žrtve zarad Mene. Da li misliš da je to naknada za svo to tvoje tumaranje? Zaista si bestidan! Zbog koga ti tumaraš naokolo? Zar ne zbog sebe? Zašto kradeš Meni prinete žrtve? Zašto kradeš novac iz Moje vreće? Zar nisi ti sin Jude Iskariotskog? U žrtvama prinetim Meni, Jahveu, treba da uživaju sveštenici. Jesi li ti sveštenik? Usuđuješ se da samozadovoljno jedeš žrtve koje su Meni prinete i čak ih iznosiš na sto; ti si bezvredan! Bezvredni bedniče! Moj oganj, oganj Jahveov će te spaliti!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada se opalo lišće vrati svojim korenima, požalićeš zbog sveg zla koje si počinio“

668. Tako sam među vama delao i govorio, toliko sam energije i truda uložio, a ipak, jeste li vi ikada slušali ono što vam jasno govorim? Gde ste se poklonili Meni, Svemogućem? Zašto se ovako ophodite prema Meni? Zašto sve ono što govorite i činite izaziva Moj gnev? Zašto su vam srca tako tvrda? Jesam li ikada na vas udario? Zašto ne radite ništa drugo osim što Me rastužujete i zabrinjavate? Čekate li da vam svane dan Moga gneva, gneva Jahvea? Čekate li da Ja pošaljem gnev izazvan vašim bntovništvom? Nije li sve što činim vas radi? Svejedno, uvek ste se prema Meni, Jahveu, ophodili na ovaj način: krali ste žrtve prinete Meni, odnosili darove s Mog oltara kući u vučju jazbinu da nahranite mladunčad i mladunčad mladunaca; ljudi se bore jedni protiv drugih, ukrštaju ljutite poglede, mačeve i koplja, bacajući Moje reči, reči Svemogućeg, u nužnik da se uprljaju poput izmeta. Gde vam je integritet? Vaša ljudskost je postala zverska! Srca su vam se odavno skamenila. Zar ne znate da će u osvit Mog dana gneva nastupiti vreme kada ću suditi za zlo koje danas činite protiv Mene, Svemogućeg? Mislite li da time što Me zavaravate na ovaj način, što Moje reči u blato bacate, a da ih niste saslušali – mislite li da takvim ponašanjem iza Mojih leđa možete izbeći Mom gnevnom pogledu? Zar ne znate da ste već viđeni Mojim očima, očima Jahvea, kada ste ukrali Meni prinete žrtve i žudeli za Mojim posedima? Zar ne znate da ste krađu Meni prinetih žrtava izvršili upravo pred žrtvenim oltarom? Kako ste mogli pomisliti da ste dovoljno pametni da Me na taj način prevarite? Kako bi Moj gnev mogao odstupiti od vaših gnusnih grehova? Kako bi Moj razjareni bes mogao da pređe preko vaših zlodela? Zlo koje činite danas ne nudi vam izlaz, već gomila grdnju koja će vas sutra stići; ono Mene, Svemogućeg izaziva da vas izgrdim. Kako bi vaša zlodela i zle reči mogle izbeći Moju grdnju? Kako bi vaše molitve mogle dopreti do Mojih ušiju? Kako bih mogao otvoriti izlaz vašoj nepravednosti? Kako bih mogao pustiti vaša zlodela kojima se bunite protiv Mene? Kako da vam ne odsečem jezike otrovne kao u zmije? Vi Mene ne prizivate zarad svoje pravednosti, već umesto toga gomilate Moj gnev kojim odgovaram na vašu nepravednost. Kako bih vam mogao oprostiti? U očima Mene, Svemogućeg, vaše reči i dela su nečisti. Oči Mene, Svemogućeg, vide vašu nepravednost kao nemilosrdnu grdnju. Kako bi Moja pravedna grdnja i sud mogli da odstupe od vas? Kada Mi radite ovo što Me rastužuje i razgnevljuje, kako bih vas mogao pustiti da Mi iz ruku pobegnete i izbegnete dan kada vas Ja, Jahve, grdim i proklinjem? Zar ne znate da su sve vaše zle reči i izjave već doprle do Mojih ušiju? Zar ne znate da je vaša nepravednost već ukaljala Moju svetu haljinu pravednosti? Zar ne znate da je vaše buntovništvo već izazvalo Moj žestoki bes? Zar ne znate da ste Me odavno ostavili da kipim i da ste odavno iskušali Moje strpljenje? Zar ne znate da ste već naudili Mom telu, i ostavili ga u ritama? Trpeo sam sve do sada, tako da puštam svoj gnev, jer više nemam razumevanja za vas. Zar ne znate da su vaša zlodela već doprla do Mojih očiju, a da su Moji vapaji već doprli do ušiju Moga Oca? Kako vam je On mogao dozvoliti da se ovako ophodite prema Meni? Nije li sve što činim u vama za vaše dobro? Ipak, ko je od vas više zavoleo Moje delo, delo Jahvea? Da li bih mogao biti neveran volji Svoga Oca usled svoje slabosti i pretrpljenih muka? Zar ne razumete Moje srce? Govorim vam kao što vam je Jahve govorio; nisam li vam se toliko posvetio? Iako sam spreman da podnesem svu ovu patnju zarad dela Moga Oca, kako biste se mogli osloboditi grdnje koju vam donosim, a koja proističe iz Moje patnje? Niste li toliko uživali u Meni? Danas sam vam darovan od Svoga Oca; zar ne znate da dobijate mnogo više od Mojih izdašnih reči? Zar ne znate da je Moj život zamenjen za vaše živote i za stvari u kojima uživate? Zar ne znate da je Moj Otac iskoristio Moj život za borbu sa Sotonom i da je On istovremeno Moj život darovao vama, omogućavajući vam da primite stostruko i dopuštajući vam da izbegnete mnoga iskušenja? Zar ne znate da ste samo kroz Moje delo pošteđeni mnogih iskušenja i brojnih ognjenih grdnji? Zar ne znate da vam Moj Otac jedino zbog Mene dozvoljava da uživate sve do sada? Kako ste danas mogli ostati tako kruti i nepopustljivi, kao da su vam srca zasuta žuljevima? Kako bi zlo koje ste danas počinili moglo izbeći dan gneva koji će uslediti nakon Mog odlaska sa zemlje? Kako bih onima koji su tako kruti i nepopustljivi mogao dozvoliti da izbegnu Jahveov gnev?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Niko ko je od krvi i mesa ne može izbeći dan gneva“

669. Razmislite o prošlosti: Kada je Moj pogled bio ljutit, a Moj glas strog prema vama? Kada sam sitničario kada je reč o vama? Kada sam vas nerazumno ukorio? Kada sam vas ukorio direktno u lice? Nije li zarad Mog dela to što Svog Oca pozivam da vas izbavi od svakog iskušenja? Zašto se ovako ophodite prema Meni? Jesam li ikada svoj autoritet upotrebio da udarim na vaša tela? Zašto Mi ovako vraćate? Nakon što ste prema Meni čas zainteresovani čas nezainteresovani, vi niste ni jedno ni drugo, a zatim pokušavate da od Mene nešto iskamčite i da nešto sakrijete, dok su vam usta puna nepravednog pljuvanja. Mislite li da vaši jezici mogu prevariti Moj Duh? Mislite li da vaši jezici mogu izbeći Moj gnev? Mislite li da vaši jezici mogu suditi o delima Mene, Jahvea, kako god požele? Jesam li ja onaj Bog kojem čovek sudi? Da li bih mogao dozvoliti malenom crvu da tako huli na Mene? Kako bih takve buntovne sinove mogao uvrstiti u Svoje večne blagoslove? Vaše su vas reči i postupci odavno razotkrili i osudili. Kada sam raširio nebesa i stvarao sve stvari, nijednom stvorenom biću nisam dopustio da u tome učestvuje kako ono poželi, a još manje sam dopustio bilo kojoj stvari da shodno njenoj želji ometa Moj rad i Moje upravljanje. Nisam to dopustio nijednom čoveku niti predmetu; kako bih onda mogao poštedeti one koji su okrutni i bezosećajni prema Meni? Kako bih mogao oprostiti onima koji izdaju Moje reči? Kako bih mogao poštedeti one koji se bune protiv Mene? Nije li sudbina čoveka u rukama Mene, Svemogućeg? Kako bih tvoju nepravednost i tvoje buntovništvo mogao smatrati svetima? Kako bi tvoji gresi mogli oskrnaviti Moju svetost? Mene ne skrnavi nečistoća nepravednih niti uživam u darovima nepravednih. Da si bio odan Meni, Jahveu, da li bi mogao da prisvojiš žrtve sa Mog oltara? Da li bi svoj pogani jezik mogao da koristiš da huliš na Moje sveto ime? Da li bi na ovaj način mogao izdati Moje reči? Da li bi se prema Mojoj slavi i svetom imenu ophodio kao da su oruđe kojim služiš Sotoni, zlikovcu? Moj život je namenjen uživanju svetaca. Kako bih ti mogao dopustiti da se kako poželiš poigravaš Mojim životom i da ga koristiš kao sredstvo u vašem međusobnom sukobu? Kako ste mogli biti tako bezdušni i lišeni dobrote u načinu na koji se ophodite prema Meni? Zar ne znate da sam već upisao vaša zlodela u ove životne reči? Kako ste mogli izbeći dan gneva kada sam Ja grdio Egipat? Kako sam mogao da vam dopustim da Mi se suprotstavljate i da se ovako bunite protiv Mene, svaki put iznova? Kažem vam jasno, kada dođe taj dan, grdnja upućena vama biće nepodnošljivija od one u Egiptu! Kako možete izbeći Moj dan gneva? Iskreno vam kažem: Moje strpljenje je bilo spremno na vaša zlodela i namenjeno je vašoj grdnji na taj dan. Niste li vi oni koji će pretrpeti gnevni sud kada Mome strpljenju dođe kraj? Nije li sve u rukama Mene, Svemogućeg? Kako sam vam mogao dopustiti da se toliko bunite protiv Mene, pod nebesima? Vaši će životi biti veoma teški jer ste upoznali Mesiju, za koga je bilo rečeno da će doći, a koji nikada nije došao. Niste li vi Njegovi neprijatelji? Isus vam je bio prijatelj, a vi ste ipak Mesijini neprijatelji. Zar ne znate da, iako ste Isusovi prijatelji, svojim ste zlodelima ispunili posude odvratnih? Iako ste vrlo bliski s Jahveom, zar ne znate da su vaše zle reči doprle do Jahveovih ušiju i izazvale Njegov gnev? Kako bi ti On mogao biti blizak i ne spaliti te tvoje posude prepune zlodela? Kako to da ti On ne bi mogao biti neprijatelj?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Niko ko je od krvi i mesa ne može izbeći dan gneva“

670. Svi vi sedite na prefinjenim mestima, držeći predavanja onima iz mlađih generacija koji su nalik vama i navodeći ih sve da sede sa vama. Malo vam je poznato da su vam „potomci“ odavno ostali bez daha i da su izgubili Moje delo. Moja slava sija od zemlje na Istoku do zemlje na Zapadu, međutim, kada se proširi do rubova zemlje i počne da se uzdiže i blista, uzeću Svoju slavu sa Istoka i preneti je na Zapad tako da narod tame, koji Me je napustio na Istoku, od tog časa bude lišen prosvetljenja. Kada se to dogodi, živećete u dolini senke. Iako su današnji ljudi stotinu puta bolji nego ranije, i dalje ne mogu da ispune Moje zahteve i još uvek nisu svedočanstvo Moje slave. To što ste u stanju da budete stotinu puta bolji nego ranije u potpunosti je rezultat Mog dela; to je plod Mog dela na zemlji. Međutim, i dalje se gnušam vaših reči i postupaka, kao i vašeg karaktera, i osećam neverovatnu ozlojeđenost zbog načina na koji se ponašate preda Mnom, budući da Me uopšte ne razumete. Kako onda možete da počnete da proživljavate Moju slavu i kako možete da budete sasvim odani Mom budućem delu? Vaša vera je prelepa; kažete da ste spremni da čitave svoje živote utrošite u ime Mog dela i da ste za njega spremni da žrtvujete svoje živote, ali se vaše naravi nisu mnogo promenile. Samo govorite nadmeno, uprkos činjenici da je vaše stvarno ponašanje krajnje bedno. Kao da su ljudski jezici i usne na nebesima dok su im noge daleko na zemlji, pa su zbog toga njihove reči i postupci i njihova reputacija i dalje u dronjcima i ruševinama. Vaša reputacija je uništena, vaše ponašanje je iskvareno, način govora vam je prost, a vaši su životi dostojni prezira; čak je i vaša celokupna ljudskost potonula u elementarnu niskost. Prema drugima ste uskogrudi i raspravljate se oko svake sitnice. Svađate se oko sopstvene reputacije i statusa, do te mere da ste spremni da se spustite u pakao i u ognjeno jezero. Vaše trenutne reči i dela su Mi dovoljni da utvrdim da ste grešni. Vaši stavovi prema Mom delu su Mi dovoljni da utvrdim da ste nepravedni, a sve vaše naravi su dovoljne da ukažu na to da ste prljave duše ispunjene grozotom. Vaša ispoljavanja i ono što otkrivate dovoljni su da kažu da ste ljudi koji su utolili žeđ krvlju nečistih duhova. Kada se pomene ulazak u carstvo, vi ne otkrivate svoja osećanja. Smatrate li da je to kakvi ste sada dovoljno da biste prošli kroz kapiju Mog carstva nebeskog? Smatrate li da možete dobiti ulaz u svetu zemlju Mog dela i reči, a da vaše sopstvene reči i dela prvo ne preispitam? Ko može Meni da zamaže oči? Kako bi vaše prezira dostojno, tako nisko ponašanje i razgovori mogli da umaknu Mom pogledu? Ja sam odredio da vaši životi budu životi ispijanja krvi i jedenja mesa tih nečistih duhova jer ih preda Mnom svakodnevno oponašate. Vaše ponašanje preda Mnom je bilo naročito loše, pa kako da vas ne smatram odvratnim? U vašim rečima je prljavština nečistih duhova: obmanjujete, tajite i ulagujete se poput onih koji se bave vradžbinama i poput onih koji primenjuju lažljivost i ispijaju krv nepravednih. Svi ljudski izrazi su krajnje nepravedni, pa kako svi ljudi mogu da budu smešteni u svetu zemlju gde se nalaze pravednici? Misliš li da te tvoje prezira dostojno ponašanje može izdvojiti kao sveca u poređenju sa onim nepravednima? Tvoj zmijski jezik će na kraju upropastiti ovo tvoje telo koje pustoši i radi gadosti, a te tvoje ruke prekrivene krvlju nečistih duhova na kraju će i tvoju dušu odvući u pakao. Zašto onda ne dograbiš ovu priliku da očistiš svoje ruke prekrivene prljavštinom? I zašto ne iskoristiš ovu priliku da odsečeš taj svoj jezik koji izgovara nepravedne reči? Da li je moguće da si zarad svojih ruku, jezika i usana spreman da stradaš u ognju pakla? Sa oba oka motrim na svačije srce, jer sam mnogo pre stvaranja ljudskog roda, njihova srca čvrsto držao u Svojim rukama. Još odavno sam prozreo ljudska srca, pa kako bi njihove misli mogle da uteknu Mom pogledu? Kako onda nije prekasno da izbegnu da ih spali Moj Duh?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!“

671. Bio sam među vama i družio se sa vama nekoliko proleća i jeseni; dugo sam živeo među vama, i živeo sam sa vama. Koliko je vašeg prezira dostojnog ponašanja izmaklo neposredno pred Mojim očima? Te vaše srdačne reči neprestano odjekuju u Mojim ušima; na milione vaših želja položeno je na Moj oltar – previše ih je da bi se čak i izbrojale. Međutim, kad je reč o vašoj posvećenosti i vašem davanju, ne dajete ni prebijenu paru. Pred Moj oltar ne prinosite čak ni trunčicu iskrenosti. Gde su plodovi vaše vere u Mene? Od Mene ste dobili beskrajne blagodati i videli ste beskrajne tajne sa nebesa; čak sam vam pokazao i nebeski oganj, ali nisam imao srca da vas spalim. Međutim, koliko toga ste Mi uzvratili? Koliko ste spremni da Mi date? Uz hranu koju sam ti dao u ruku, ti se okrećeš i prinosiš Mi je, i ideš čak tako daleko da kažeš da je to nešto što si dobio u zamenu za proliven znoj svog napornog rada i da Mi prinosiš sve ono što poseduješ. Kako je moguće da ne znaš da su svi tvoji „doprinosi“ Meni zapravo stvari koje su ukradene sa Mog oltara? Štaviše, sada kada Mi ih prinosiš, zar Mi ne podvaljuješ? Kako je moguće da ne znaš da su ono u čemu danas uživam sve darovi na Mom oltaru, a ne ono što si zaradio od svog napornog rada i zatim Mi to prineo? Zapravo se usuđujete da Me na ovaj način prevarite, pa kako da vam oprostim? Kako možete da očekujete da ću ovo i dalje podnositi? Dao sam vam sve. Sve sam vam otvorio, podmirio sam vaše potrebe i otvorio vam oči, a vi Mi ovako podvaljujete, ne obazirući se na svoju savest. Nesebično sam vam darovao sve, tako da, iako patite, od Mene ipak dobijate sve što sam doneo sa neba. Uprkos tome, niste nimalo posvećeni, a čak i kad ste dali sićušan doprinos, nakon toga pokušavate da sa Mnom „izravnate račune“. Neće li tvoj doprinos biti nikakav? Dao si Mi samo obično zrnce peska, ali si od Mene tražio tonu zlata. Nisi li naprosto nerazuman? Ja delam među vama. Nema ni najmanjeg traga od desetka koji Mi treba dati, a kamoli ikakvih dodatnih žrtava. Povrh toga, i taj desetak koji daju oni pobožni, prigrabe oni pokvareni. Niste li se svi vi rasuli u odnosu na Mene? Niste li svi vi neprijateljski nastrojeni prema Meni? Zar svi vi ne rušite Moj oltar? Kako bih u takvim ljudima mogao da vidim blago? Nisu li to svinje i pseta kojih se gnušam? Kako bih vaša zlodela mogao da nazovem blagom? Za koga se Moje delo zapravo obavlja? Da li bi njegova svrha mogla biti da sve vas samo obori kako bi se otkrio Moj autoritet? Zar svi vaši životi ne zavise od jedne Moje reči? Zašto reči koristim samo da bih vas uputio, a nisam reči pretvorio u činjenice kako bih udario na vas čim Mi se ukaže prilika? Je li svrha Mojih reči i dela da samo udare na ljudski rod? Jesam li Ja Bog koji neselektivno ubija nedužne? Ovoga časa, koliko vas dolazi pred Mene celim svojim bićem da traži pravi put ljudskog života? Preda Mnom su samo vaša tela; vaša su srca i dalje na slobodi i daleko su, predaleko od Mene. Budući da ne znate šta je zapravo Moje delo, veliki broj vas od Mene želi da ode i od Mene se udalji, nadajući se umesto toga da će živeti u raju gde nema grdnje ni suda. Nije li to ono što ljudi žele u svojim srcima? Ja svakako ne pokušavam da te prisilim. Kojim ćeš putem krenuti, samo je tvoj izbor. Današnji put je onaj praćen sudom i kletvama, međutim, svi vi treba da znate da sve ono što sam vam darovao – bilo da su to sud ili grdnje – jesu najbolji darovi koje mogu da vam dam i sve su to stvari koje su vam preko potrebne.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!“

672. Sve duše koje je Sotona iskvario drže se u ropstvu, pod Sotoninom vlašću. Samo oni koji veruju u Hrista odvojeni su, spaseni iz Sotoninog tabora i dovedeni u današnje carstvo. Ovi ljudi više ne žive pod Sotoninim uticajem. Ipak, čovekova priroda je i dalje ukorenjena u čovekovom telu, drugim rečima, uprkos tome što su vaše duše spasene, vaša priroda je i dalje onakva kakva je bila pre, i izgledi da ćete Me izdati i dalje su stoprocentni. Zbog toga Moje delo traje toliko dugo, jer je vaša priroda tvrdoglava. Sada svi vi, dok izvršavate svoje dužnosti, prolazite kroz poteškoće najbolje što možete, pa ipak, svako od vas je kadar da Me izda i vrati se pod Sotoninu vlast, u njegov tabor, vraćajući se svom starom životu – to je nepobitna činjenica. Tada nećete biti u mogućnosti da pokažete ni trunku ljudskosti ili ljudskog obličja, kao što to činite sada. U ozbiljnim slučajevima bićete uništeni i, štaviše, osuđeni na večnu propast, strogo kažnjeni, da se nikada više ne otelotvorite. Ovo je problem koji stoji pred vama. Podsećam vas, na ovaj način, prvo, zato da Moje delo ne bi bilo uzaludno, i drugo, zato da biste svi mogli živeti u danima svetlosti. Uistinu, to da li je Moje delo uzaludno nije ključni problem. Ono što jeste ključno je da budete u mogućnosti da imate srećan život i divnu budućnost. Moje delo je spašavanje ljudskih duša. Ako tvoja duša padne u ruke Sotone, tvoje telo neće živeti u miru. Ako Ja štitim tvoje telo, i tvoja duša će sigurno biti pod Mojom brigom. Ako te zaista prezirem, i tvoje telo i duša će istovremeno pasti u Sotonine ruke. Možeš li da zamisliš svoj položaj tada? Ako jednog dana Moje reči više ne budu dopirale do vas, onda ću vas ili sve predati Sotoni, koji će vas podvrgnuti strašnom mučenju dok Moj gnev sasvim ne posustane, ili ću Ja lično kazniti vas neiskupljive ljude, jer vaša srca koja Me izdaju nikada se neće promeniti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)“

673. Nadam se samo da ćete, u poslednjoj etapi Mog dela, moći da pružite svoj najbolji nastup i da ćete se posvetiti svim srcem, a ne i dalje polovično. Naravno, takođe se nadam da svi možete imati dobro odredište. Pa ipak, i dalje ostajem pri Svom zahtevu da donesete najbolju odluku time što ćete mi ponuditi svoju jedinu i konačnu predanost. Ako neko nema tu jedinu predanost, on je zasigurno u dragocenom posedu Sotone i više ga neću smatrati korisnim, već ću ga poslati kući da ga čuvaju roditelji. Moje delo vam je od velike pomoći; od vas očekujem iskreno srce i srce koje želi da se uzdiže, ali sam ostao praznih ruku sve do sada. Razmislite o tome: ako jednog dana budem toliko ogorčen da se to ne može opisati rečima, kakav će onda biti Moj stav prema vama? Da li ću prema vama biti ljubazan kao što sam sada? Da li će Moje srce biti spokojno kao što je sada? Da li shvatate kako se oseća neko ko, nakon mukotrpne obrade zemlje, nije požnjeo nijedno zrno? Da li shvatate koliko je povređeno nečije srce kada mu se zada snažan udarac? Možete li da okusite ogorčenje osobe, koja je jednom bila puna nade i koja je morala da se rastane u lošim odnosima? Da li ste videli gnev koji pršti iz osobe koja je razdražena? Možete li spoznati žudnju za osvetom osobe prema kojoj se postupalo neprijateljski i obmanjivo? Ako shvatate mentalitet ovih ljudi, onda mislim da vam neće biti teško da zamislite stav koji će Bog zauzeti u vreme Svoje odmazde! Najzad, nadam se da ste svi uložili ozbiljan napor zarad sopstvenog odredišta, iako je bolje da ne budete lažljivi u svojim naporima ili ću i dalje biti razočaran vama u Svom srcu. Do čega dovode takva razočaranja? Zar se ne zavaravate? Oni koji razmišljaju o svom odredištu, a ipak ga upropaste jesu ljudi koji su najmanje pogodni da budu spaseni. Ko će se sažaliti na takvu osobu, čak i ako ona postane ogorčena i razjarena? Sve u svemu, i dalje želim da imate odredište koje je pogodno i dobro, i štaviše, nadam se da niko od vas neće doživeti katastrofu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O odredištu“

674. Moje konačno delo ne svodi se samo na kažnjavanje čoveka, već i na uređenje njegovog odredišta. Pored toga, ono je tu da bi svi ljudi mogli da priznaju Moja dela i postupke. Želim da baš svaka osoba shvati da je sve što sam uradio ispravno i da sve što sam uradio predstavlja izraz Moje naravi. Za ono što je iznedrilo ljudski rod nije zaslužan čovek, a još manje priroda, već jedino Ja, koji svako živo biće tokom stvaranja hranim i negujem. Bez Mog postojanja, ljudski rod će samo stradati i trpeti pošast kataklizme. Nijedno ljudsko biće više nikada neće videti prelepo sunce i mesec, niti svet prepun zelenila; ljudski rod će pred sobom imati samo ledenu noć i neumitnu dolinu samrtne seni. Ja sam ljudskom rodu jedini spas. Ja sam ljudskom rodu jedina nada i, povrh toga, Ja sam Onaj na kome počiva postojanje čitavog ljudskog roda. Bez Mene, čovečanstvo će odmah doživeti potpuni zastoj. Bez Mene, čovečanstvo će pretrpeti katastrofu i gaziće ga svakojake sablasti, mada niko i dalje ne obraća pažnju na Mene. Obavio sam delo koje niko drugi ne bi mogao da obavi, i samo se nadam da će Mi čovek za to uzvratiti nekim dobrim delom. Iako je samo nekolicina bila u stanju da Mi se oduži, Ja ću Svoje putovanje u svetu ljudi ipak privesti kraju i zatim preći na sledeći korak Mog započetog dela, jer je sva ova Moja jurnjava tamo-amo među ljudima tokom tolikih godina ipak urodila plodom, i veoma sam zadovoljan. Ono što Mene zanima nije broj ljudi, već njihova dobra dela. Bilo kako bilo, nadam se da ćete spremiti dovoljno dobrih dela za svoje odredište. U tom slučaju, Ja ću biti zadovoljan; u suprotnom, niko od vas neće moći da izbegne nesreću koja će vas snaći. Ova nesreća potiče od Mene i, naravno, Ja orkestriram njome. Ukoliko niste u stanju da se u Mojim očima prikažete kao dobri, nećete izbeći stradanje tokom te nesreće. Usred velike nedaće, vaša dela i postupci nisu ocenjeni kao najprikladniji, jer su vaša vera i ljubav bile šuplje, a vi ste se samo pokazali kao plašljivi ili grubi. Shodno tome, Ja ću vam samo suditi sa stanovišta dobra i zla. Moja briga i dalje ostaje način na koji se svako od vas ponaša i izražava, te ću na osnovu toga odrediti kako ćete skončati. Ovu stvar, međutim, moram da razjasnim: Prema onima koji Mi nisu pokazali ni najmanju odanost u vremenima nedaća, neću više biti milostiv, jer i Moja milost ima granice. Štaviše, nimalo Mi se ne dopada niko ko Me je makar samo jedanput izdao, a još manje volim da budem povezan sa onima koji prodaju interese svojih prijatelja. Takva je Moja narav, bez obzira na to o kojoj osobi da se radi. Ovo moram da vam kažem: Niko ko Mi slomi srce neće po drugi put dobiti Moje pomilovanje, dok će svi koji su Mi bili verni zauvek ostati u Mom srcu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pripremi dovoljno dobrih dela za svoje odredište“