1. Ceo Moj plan upravljanja, plan upravljanja od šest hiljada godina, sastoji se od tri faze ili tri doba: Doba zakona sa početka; Doba blagodati (koje je takođe Doba iskupljenja) i Doba carstva poslednjih dana. Moje delo u ova tri doba razlikuje se po sadržaju u skladu sa svakim dobom, ali se u svakoj fazi ovo delo obavlja u skladu sa potrebama čoveka – ili, tačnije, obavlja se shodno smicalicama koje Sotona koristi u ratu koji vodim protiv njega. Svrha je da se pobedi Sotona, da se otkrije Moja mudrost i svemoć, da se razotkriju sve Sotonine smicalice i time spasi čitav ljudski rod koji živi pod Sotoninom vlašću. Svrha svega toga jeste da otkrijem Svoju mudrost i svemoć i iznesem na videlo nepodnošljivu grozotu Sotoninu; a još više od toga, da stvorenim bićima omogućim da razlikuju dobro od zla, da spoznaju da sam Ja Suveren svih stvorenja, da jasno uvide da je Sotona neprijatelj ljudskog roda, izrod i onaj zli, te da im omogućim da sa potpunom jasnoćom razlikuju dobro i zlo, istinu i zablude, svetosti i prljavštine, ono što je uzvišeno i ono što je nisko. To je zato da bi se neukom ljudskom rodu omogućilo da svedoči za Mene o tome da nisam Ja taj koji kvari ljudski rod i da sam samo Ja – Stvoritelj – Taj koji spasava ljudski rod i daruje ljudima ono u čemu mogu da uživaju; cilj je da im se omogući da spoznaju da sam Ja Suveren svih stvorenja, te da je Sotona samo biće koje sam stvorio i koje Me je kasnije izdalo. Moj plan upravljanja od šest hiljada godina podeljen je u tri etape i Ja delam na taj način kako bih postigao efekat da stvorena bića mogu da svedoče za Mene, shvate Moje namere i spoznaju da sam Ja istina.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu iz Doba iskupljenja”

2. Delo upravljanja čovečanstvom podeljeno je u tri etape, što znači da je i delo spasenja čovečanstva podeljeno u tri etape. Ove tri etape ne obuhvataju delo stvaranja sveta, već predstavljaju tri etape dela iz Doba zakona, Doba blagodati i Doba carstva. Delo stvaranja sveta bilo je delo iz kojeg je nastalo čitavo čovečanstvo. To nije bilo delo spasenja čovečanstva, niti sa njim ima ikakve veze, jer, kada je svet stvoren, čovečanstvo nije bilo iskvareno od Sotone, tako da nije bilo ni potrebe za spasavanjem čovečanstva. Delo spasenja čovečanstva otpočelo je tek nakon što je Sotona iskvario čovečanstvo, pa je stoga i delo upravljanja čovečanstvom otpočelo tek nakon što je čovečanstvo već bilo iskvareno. Drugim rečima, Božje upravljanje čovekom otpočelo s početkom Njegovog dela spasavanja čovečanstva, a ne s Njegovim delom stvaranja sveta. Delo upravljanja nastalo je tek kad je čovečanstvo već imalo iskvarenu narav, te se stoga delo upravljanja čovečanstvom sastoji iz tri dela, a ne iz četiri etape, odnosno četiri doba. Samo se na ovaj način može ispravno govoriti o Božjem upravljanju čovečanstvom. Kad poslednje doba bude privedeno kraju, delo upravljanja čovečanstvom biće okončano. Okončanje dela upravljanja ujedno će značiti da je delo spasenja čitavog čovečanstva u potpunosti završeno i da je time za čovečanstvo ova faza konačno privedena kraju. Kad delo spasenja celog čovečanstva ne bi postojalo, onda ne bi bilo ni dela upravljanja čovečanstvom, niti bi postojale tri etape dela. Upravo usled izopačenosti čovečanstva i njegove preke potrebe za spasenjem, Jahve je dovršio stvaranje sveta i otpočeo delo iz Doba zakona. Delo upravljanja čovečanstvom tek tada je započeto, što znači da je tek tada započeto i delo spasenja čovečanstva. „Upravljanje čovečanstvom” ne znači usmeravanje zemaljskog života tek stvorenog čovečanstva (što će reći, čovečanstva koje će se tek iskvariti). Umesto toga, radi se o spasavanju čovečanstva koje je Sotona iskvario, odnosno, o preobražaju tog iskvarenog čovečanstva. To je značenje „upravljanja čovečanstvom”. Delo spasenja čovečanstva ne obuhvata delo stvaranja sveta, te stoga delo upravljanja čovečanstvom ne obuhvata delo stvaranja sveta, već uključuje samo tri etape dela koje su odvojene od stvaranja sveta. Da bi se razumelo delo upravljanja čovečanstvom, neophodno je poznavati istoriju tri etape dela – to je ono čega svi koji treba da budu spaseni moraju biti svesni. Ti, kao stvoreno biće, treba da budeš svestan da je čoveka stvorio Bog, treba da budeš svestan izvora čovekove iskvarenosti i, još više, treba da budeš svestan procesa spasenja čoveka. Ako samo znate da sledite neka pravila u pokušaju da udovoljite Bogu, a nemate ni najmanju predstavu o tome kako Bog spasava čovečanstvo niti o izvoru ljudske iskvarenosti, onda je to ono što vam kao stvorenom biću nedostaje. Ne treba da se zadovoljavaš razumevanjem samo nekih istina koje se mogu primeniti u praksi, ne znajući pritom ništa o širem opsegu dela Božjeg upravljanja – ako tako stoje stvari, ti si onda preterano dogmatičan. Tri etape dela predstavljaju pravu priču o Božjem upravljanju čovekom, nastupanje jevanđelja vascelog sveta, najveću tajnu celokupnog čovečanstva, a uz to predstavljaju i temelj sveopšteg propovedanja jevanđelja. Ako samo tražiš da razumeš jednostavne istine koje se tiču tvog života, a pritom ne znaš ništa o ovoj, od svih većoj tajni i viziji, nije li onda tvoj život nalik robi s greškom, proizvodu koji ne služi ničemu drugom osim da ga ljudi posmatraju?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

3. Šest hiljada godina dugo delo Božjeg upravljanja podeljeno je u tri etape: Doba zakona, Doba blagodati i Doba carstva. Sve ove tri etape dela su zarad spasenja ljudskog roda, odnosno, one su zarad spasenja ljudskog roda koji je Sotona ozbiljno iskvario. U isto vreme, međutim, Bog se bori sa Sotonom. Dakle, baš kao što je delo spasenja podeljeno u tri etape, tako je i borba sa Sotonom podeljena u tri etape, dok se ova dva aspekta Božjeg dela izvode istovremeno. Borba sa Sotonom se vodi zapravo zarad spasenja ljudskog roda, a budući da delo spasenja ljudskog roda nije nešto što se može uspešno dovršiti u jednoj etapi, borba sa Sotonom je takođe podeljena u faze i razdoblja, i rat sa Sotonom se vodi u skladu sa potrebama čoveka i stepenom Sotonine iskvarenosti nad njim. Možda, u svojoj mašti, čovek veruje da će u ovoj borbi Bog podići oružje protiv Sotone, na isti način kojim bi se međusobno borile dve vojske. To je upravo ono što je čovekov intelekt u stanju da zamisli; to je krajnje nejasna i nerealna zamisao, a ipak je ono u šta čovek veruje. I pošto kažem ovde da način čovekovog spasenja leži u borbi sa Sotonom, čovek tako i zamišlja borbu i veruje da se borba tako vodi. Postoje tri etape u delu čovekovog spasenja, što će reći da je borba sa Sotonom podeljena u tri etape i da će Sotona tako biti poražen jednom za sva vremena. Ipak, prava istina celokupnog dela borbe sa Sotonom jeste ta da se njegovi efekti postižu kroz nekoliko koraka dela: davanje blagodati čoveku, postajanje žrtvom za čovekov greh, opraštanje čovekovih greha, osvajanje čoveka i usavršavanje čoveka. Jasnije rečeno, borba sa Sotonom ne znači dizanje na oružje protiv Sotone, već je to svedočenje za Boga kroz čovekovo spasenje, rad na čovekovom životu i promenu njegove naravi, čime se Sotoni nanosi poraz. Sotona se poražava promenom iskvarene čovekove naravi. Kada Sotona bude poražen, odnosno, kada čovek bude potpuno spasen, onda će poniženi Sotona biti potpuno zarobljen, čime će čovek u potpunosti biti spasen. Dakle, suštinu čovekovog spasenja čini borba protiv Sotone, i ta borba se prvenstveno odražava u njegovom spasenju.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

4. Svrha tri etape dela je spasenje čitavog čovečanstva – što znači potpuno spasenje čoveka iz Sotonine vlasti. Iako svaka od tri etape dela ima drugačiji cilj i značaj, svaka od njih je sastavni deo rada na spasavanju čovečanstva i svaka predstavlja različito delo spasenja koje se sprovodi u skladu sa zahtevima čovečanstva. Onog trenutka kad postaneš svestan svrhe ove tri etape dela, znaćeš kako da shvatiš značaj svake etape i kako da postupaš da bi udovoljio Božjim namerama. Ako uspeš dotle da doguraš, tada će ova, najveća od svih vizija, postati temelj tvoje vere u Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

5. Srž ove tri etape rada je spasenje čoveka – to jest, navođenje svih stvorenih bića da obožavaju Stvoritelja. Dakle, svaka etapa rada ima veliki značaj; Bog ne čini ništa što je besmisleno i bezvredno. S jedne strane, ova etapa dela uvodi novo doba i okončava prethodna dva doba; s druge strane, ona razbija sve čovekove predstave i sve čovekove stare načine verovanja i stare načine shvatanja stvari. Delo prethodna dva doba odvijalo se prema različitim ljudskim predstavama; ova etapa, međutim, potpuno uklanja ljudske predstave, čime u potpunosti osvaja ljudski rod.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog je Gospod svih stvorenih bića”

6. Od Jahveovog do Isusovog dela i od dela Isusovog do ove sadašnje etape, sve tri etape dela kroz jednu neprekinutu nit pokrivaju čitav spektar Božjeg upravljanja i sve su one delo jednog te istog Duha. Od postanka sveta, Bog neprekidno upravlja ljudskim rodom. On je Početak i Kraj, On je Prvi i Poslednji, a ujedno je i Onaj koji označava početak nekog doba i Onaj koji to doba privodi kraju. Tri etape dela, u različitim dobima i na različitim mestima, nesumnjivo predstavljaju delo jednog Duha. Svi oni koji ove tri etape razdvajaju, opiru se Bogu. Na vama je sada da shvatite da je celokupno ovo delo, od njegove prve etape pa sve do danas, delo jednog Boga, delo jednog Duha. U to nema nikakve sumnje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vizija Božjeg dela (3)”

7. Tri etape dela obavlja jedan Bog; to je najveća od svih vizija i to je jedini put ka spoznaji Boga. Tri etape dela može da obavi jedino Sâm Bog. Nijedan čovek ne može da obavi takvo delo u Njegovo ime. Drugim rečima, jedino je Sâm Bog mogao Svoje sopstveno delo da obavlja od postanka do današnjeg dana. Iako su tri etape Božjeg dela obavljene u različitim dobima i na različitim mestima, i mada je svaka od tih etapa različita, sve je to delo koje obavlja jedan Bog. Ovo je najveća od svih vizija koje čovek treba da spozna i, ako je čovek u stanju da je u potpunosti razume, imaće čvrsto uporište.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

8. Tri etape dela predstavljaju samu srž celokupnog Božjeg upravljanja, a u njima se izražava narav Božja i ono što On jeste. Oni koji ne znaju za tri etape Božjeg dela nisu u stanju da shvate kako Bog izražava Svoju narav, niti poznaju mudrost Božjeg dela. Njima su, takođe, potpuno nepoznati načini na koje Bog spasava čovečanstvo, kao i namere Njegove u pogledu celog ljudskog roda. Tri etape dela predstavljaju potpuni izraz dela spasenja čovečanstva, i oni kojima su tri etape dela nepoznate neće ništa znati ni o različitim metodama i načelima delovanja Svetog Duha. Oni koji se tek kruto pridržavaju pravila preostalih iz određene etape dela jesu ljudi koji Boga svode na pravila i čija je vera u Boga neodređena – takvi ljudi nikad neće primiti Božje spasenje. Jedino se pomoću tri etape Božjeg dela može u potpunosti izraziti celokupna narav Božja, te jedino one mogu potpuno da izraze Božju nameru i celokupan proces spasavanja čovečanstva. Ovo je dokaz da je On porazio Sotonu i zadobio ljudski rod; to je dokaz pobede Božje i izraz celokupne Božje naravi. Oni koji razumeju samo jednu od ukupno tri etape Božjeg dela, narav Božju poznaju samo delimično. Verovatno je da će se na osnovu ove pojedinačne etape dela u čovekovim predstavama formirati pravila i da će čovek definisati Boga i koristiti ovaj pojedinačni deo Božje naravi kao prikaz celokupne Božje naravi. U sve su to, štaviše, umešane i mnoge čovekove uobrazilje, usled čega narav, biće i mudrost Božju, kao i principe Božjeg dela, čovek drži kruto unutar ograničenog okvira, verujući da će Bog, ako je jednom bio ovakav, ostati isti za sva vremena i da se neće promeniti za celu večnost. Samo oni koji poznaju i shvataju tri etape dela mogu imati potpuno i tačno znanje o Bogu. Oni barem neće Boga definisati kao izraelskog ili jevrejskog Boga, i neće na Njega gledati kao na Boga koji će, zarad čoveka, doveka biti prikovan za krst. Kod onoga ko je Boga spoznao samo na osnovu jedne etape Njegovog dela znanje je isuviše oskudno, ništa veće od kapi vode u moru. Da nije tako, zašto bi onda mnogi iz stare garde vernika živog Boga prikovali za krst? Nije li to zato što čovek Boga definiše unutar određenih parametara?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

9. Tri etape dela su činjenični zapis celokupnog dela Božjeg; one su činjenični zapis Božjeg spasenja čovečanstva i one nisu izmišljene. Ako zaista želite da težite za spoznajom celokupne Božje naravi, morate poznavati tri etape dela koje je Bog obavio, i pritom ne izostavljati nijednu etapu. To je najmanje što oni koji teže spoznaji Boga moraju da ostvare. Sam čovek ne može da izmisli pravo znanje o Bogu. To nije nešto što sâm čovek može da smisli, a još manje je rezultat posebne blagodati koju Sveti Duh daruje jednoj jedinoj osobi. To je pre znanje do kojeg čovek dolazi nakon što je iskusio delo Božje, znanje o Bogu koje čovek stiče tek pošto iskusi činjenice Božjeg dela. Takvo znanje se ne može olako steći, niti je to nešto čemu bi vas neko mogao naučiti. Ono je u celosti povezano s ličnim iskustvom. Iako Božje spasenje čovečanstva predstavlja samu srž ove tri etape dela, unutar dela spasenja sadržano je nekoliko metoda rada, kao i nekoliko sredstava pomoću kojih se Božja narav izražava. To je ono što je čoveku najteže da prepozna. Čoveku je teško to da shvati. Podela doba, promene u Božjem delu, promene mesta u kojem se delo obavlja, promene u primaocima dela i tome slično – sve je to obuhvaćeno ovim trima etapama dela. Naročito su razlike u načinu delovanja Svetog Duha, promene u Božjoj naravi, Njegovom liku, imenu i identitetu, kao i ostale promene, sve su one sastavni delovi triju etapa dela. Jedna etapa dela može predstavljati samo jedan njegov deo i svedena je na određeni opseg. Ona ne obuhvata podelu doba, niti promene u Božjem delu, a još manje neke druge aspekte. To je krajnje očigledna činjenica. Ove tri etape predstavljaju sveukupnost Božjeg dela spasenja čovečanstva. U sklopu dela spasenja, čovek mora poznavati Božje delo i Božju narav; bez ove činjenice, znanje o Bogu sastojalo bi se samo od neosnovanih reči, svedenih na deklamovanje iz fotelje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

10. Celokupnost naravi Božje razotkrivena je tokom realizacije plana upravljanja od šest hiljada godina. Ona nije razotkrivena samo u Dobu blagodati, niti samo u Dobu zakona, a još manje u ovom poslednjem periodu poslednjih dana. Delo koje se obavlja u poslednjim danima predstavlja delo suda, gneva i grdnje. Delo koje se obavlja u poslednjim danima ne može zameniti delo iz Doba zakona, niti ono iz Doba blagodati. Pa ipak, ove tri međusobno povezane etape obrazuju jedan entitet i sve su one delo jednog Boga. Naravno, izvršenje ovog dela podeljeno je na zasebna doba. Delom koje se obavlja u poslednjim danima sve biva privedeno kraju; delo obavljeno u Dobu zakona predstavljalo je delo početka; a delo učinjeno u Dobu blagodati bilo je delo iskupljenja. Što se, pak, tiče vizija dela u čitavom ovom planu upravljanja od šest hiljada godina, niko nije u stanju da stekne uvid u njih, niti da ih razume, te stoga ove vizije i dalje predstavljaju zagonetku. U poslednjim danima se, u cilju uvođenja Doba carstva, obavlja samo delo reči koje, međutim, nije reprezentativno za sva doba. Poslednji dani nisu ništa drugo do poslednji dani, niti išta više od Doba carstva, te oni ne predstavljaju Doba blagodati, niti Doba zakona. Stvar je samo u tome da vama, tokom poslednjih dana, Bog vam razotkriva celokupno delo u šest hiljada godina dugom planu upravljanja. Radi se o razotkrivanju tajne.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”

11. Plan upravljanja od šest hiljada godina podeljen je na tri etape dela. Nijedna od ovih etapa, sama za sebe, ne može u celosti da predstavlja delo triju doba, već samo jedan njegov deo. Ime Jahveovo ne može u celosti da predstavlja Božju narav. Činjenica da je On Svoje delo obavio u Dobu zakona ne dokazuje da Bog može biti Bog samo po zakonu. Jahve je zarad čoveka uspostavio zakone i predao mu zapovesti, zahtevajući od njega da podigne hram i oltare; delo koje je On učinio predstavlja samo Doba zakona. Ovo delo koje je On obavio ne dokazuje da je Bog jedino onaj Bog koji od čoveka traži da poštuje zakon, niti onaj Bog koji boravi u hramu, a nije ni samo Bog koji je pred oltarom. Bilo bi neistinito tako nešto kazati. Delo koje je izvršeno po zakonu može da predstavlja samo jedno doba. Da je, dakle, Bog učinio samo delo u Dobu zakona, čovek bi Boga ovako definisao: „Bog je onaj Bog koji je u hramu i, stoga, da bismo služili Bogu, moramo obući svešteničke odore i ući u hram.” Da delo iz Doba blagodati nikad nije učinjeno i da se Doba zakona nastavilo sve do danas, čovek ne bi znao da je Bog takođe milostiv i pun ljubavi. A da nije obavljeno delo iz Doba zakona, već samo delo iz Doba blagodati, sve što bi čovek znao bilo bi da Bog jedino iskupljuje čoveka i da Bog čoveku oprašta grehe. Znao bi samo da se On odlikuje svetošću i nevinošću, te da je u stanju da se zarad čoveka žrtvuje i da bude razapet na krst. Čovek bi samo ove stvari znao i ništa drugo ne bi razumeo. Prema tome, svako doba predstavlja jedan deo Božje naravi. Doba zakona predstavlja određene aspekte Božje naravi, baš kao što to čini Doba blagodati, a ovo predstavlja sadašnju etapu – celokupna narav Božja može biti razotkrivena tek kad se sve tri etape objedine u jednu celinu. Čovek će u potpunosti moći da je razume tek kada spozna sve tri etape. Pri tom ne sme biti izostavljena nijedna od tri etape. Narav ćeš Božju u celosti moći da vidiš tek pošto spoznaš ove tri etape dela. Činjenica da je Bog Svoje delo dovršio u Dobu zakona ne predstavlja dokaz da je On Bog samo prema zakonu, a činjenica da je On dovršio svoje delo iskupljenja ne podrazumeva da će Bog ljude doveka iskupljivati. Sve su to ograničenja koja je postavio čovek. Pošto je Doba blagodati došlo kraju, ti onda ne možeš reći da je Bog samo Bog krsta i da jedino krst predstavlja Božje spasenje. To bi bilo postavljanje granica Bogu. Iako Bog, u sadašnjoj etapi, uglavnom obavlja delo reči, ipak ne možeš reći da Bog nikada nije prema čoveku bio milostiv, te da je čoveku doneo samo grdnju i sud. Delo u poslednjim danima obelodanjuje Jahveovo i Isusovo delo, kao i sve čoveku nerazumljive tajne, čime se razotkrivaju odredišta i ishodi čovečanstva i dovršava celokupno delo spasenja među ljudima. Ovom etapom dela u poslednjim danima, sve se polako privodi kraju. Sve tajne koje su čoveku nerazumljive moraju biti razotkrivene, kako bi čovek mogao da ih prozre i da ih sve razume u svom srcu. Tek tada će ljudi moći da budu klasifikovani po svojoj vrsti. Tek po završetku šest hiljada godina dugog plana upravljanja, čovek će u celosti moći da razume Božju narav, jer će Njegovo upravljanje tada biti privedeno kraju.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”

12. Današnje delo poguralo je delo Doba blagodati; to jest, delo izvedeno pod čitavim šest hiljada godina dugim planom upravljanja odmaklo je dalje. Iako se Doba blagodati završilo, Božje delo napreduje dalje i dublje. Zašto Ja uvek iznova ponavljam da se ova etapa dela nadovezuje na Doba blagodati i na Doba zakona? Da to izrazim drugačije, današnje delo je nastavak dela obavljenog u Doba blagodati i predstavlja napredak u odnosu na ono obavljeno u Dobu zakona. Ove tri etape čvrsto su međusobno povezane, pri čemu je svaka karika u lancu usko povezana sa sledećom. Zašto takođe kažem da se ova etapa dela nadovezuje na onu koju je obavio Isus? Kada bismo pretpostavili da se ova etapa ne nadovezuje na delo koje je obavio Isus, u ovoj etapi bi moralo da se desi još jedno raspeće, a čitavo delo iskupljenja prethodne etape bi moralo iznova da se obavi. To bi bilo besmisleno. Dakle, ne radi se o tome da je delo u potpunosti dovršeno, već je doba napredovalo i delo je podignuto na viši nivo u odnosu na ranije. Može se reći da je ova etapa dela izgrađena na temelju Doba zakona i na steni Isusovog dela. Božje delo se gradi iz etape u etapu, a ova etapa nije novi početak. Samo se kombinacija sve tri etape dela može smatrati planom upravljanja dugim šest hiljada godina.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dva ovaploćenja upotpunjuju značaj ovaploćenja”

13. Nijedna od tri etape dela sama za sebe ne može se smatrati jedinom vizijom koju celo čovečanstvo mora da spozna, jer je sveukupnost dela spasenja sačinjena od tri etape tog dela, a ne od samo jedne među njima. Sve dok delo spasenja ne bude dovršeno, Božje upravljanje neće moći da bude privedeno do samog kraja. Božje biće, Njegova narav i Njegova mudrost izraženi su u celokupnom delu spasenja; oni čoveku nisu obznanjeni na samom početku, već se postepeno iskazuju u delu spasenja. Svaka etapa dela spasenja izražava deo Božje naravi i deo Njegovog bića; ni jedna jedina etapa dela ne može sama za sebe da neposredno i potpuno izrazi sveukupnost Božjeg bića. Pošto će delo spasenja, kao takvo, moći u potpunosti da bude privedeno kraju tek nakon što sve tri etape dela budu dovršene, čovekova spoznaja sveukupnosti Boga neodvojiva je od tri etape Božjeg dela. Ono što čovek dobija iz jedne etape dela samo je Božja narav, izražena u toj pojedinačnoj etapi Njegovog dela. To ne može predstavljati narav i biće koji su izraženi u nekoj od prethodnih ili potonjih etapa. To je zato što delo spasenja ljudskog roda nije neposredno okončano tokom jednog perioda, niti na samo jednom mestu, već se ono postepeno produbljuje u skladu sa stanjem čovekovog razvoja u različitim vremenima i na različitim mestima. To je delo koje se odvija u etapama i ne dovršava se u jednoj jedinoj etapi. Prema tome, celokupna Božja mudrost kristališe se kroz tri etape, a ne u samo jednoj pojedinačnoj etapi. Njegovo celokupno biće i celokupna Njegova mudrost raspoređeni su u ove tri etape – svaka etapa sadrži Njegovo biće i svaka predstavlja zapis o mudrosti Njegovog dela. Čovek treba da poznaje celokupnu Božju narav izraženu u ove tri etape. Ovo Božje biće od vrhunske je važnosti za čitavo čovečanstvo, a ako ljudi ne poseduju ovo znanje dok obožavaju Boga, onda se oni ne razlikuju od onih koji obožavaju Budu. Božje delo među ljudima nije skriveno od čoveka i trebalo bi da ga poznaju svi koji obožavaju Boga. Pošto je Bog među ljudima obavio tri etape dela spasenja, čovek treba da poznaje izraz onoga što On ima i što On jeste tokom ove tri etape dela. To je ono što čovek mora da uradi. Ono što Bog krije od čoveka jeste ono što čovek nije u stanju da postigne i ono što čovek ne treba da zna, a ono što Bog pokazuje čoveku jeste ono što čovek treba da zna i što čovek treba da poseduje. Svaka od tri etape dela izvodi se na osnovu prethodne etape; nijedna etapa se ne obavlja nezavisno, odvojeno od dela spasenja. Uprkos velikim razlikama u dobu i u delu koje se obavlja, to je, u svojoj srži, još uvek delo spasenja čovečanstva, a svaka etapa tog dela spasenja dublja je od prethodne.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

14. Celokupno Božje upravljanje podeljeno je na tri etape, pri čemu se u svakoj etapi pred čoveka postavljaju odgovarajući zahtevi. Štaviše, kako se doba smenjuju i napreduju, Božji zahtevi prema čitavom čovečanstvu postaju sve veći. Tako ovo delo Božjeg upravljanja, korak po korak, dostiže svoj vrhunac, tako da čovek sagleda činjenicu „pojavljivanja Reči u telu”, da bi na taj način zahtevi prema čoveku, kao i svedočanstvo koje se od njega traži da ponese, postali još veći. Što je čovek sposobniji za istinsku saradnju s Bogom, to Bog može da zadobije veću slavu. Čovekova saradnja predstavlja svedočenje koje se od njega traži, a svedočenje koje on daje jeste čovekova praksa. Prema tome, to da li Božje delo može dati željene efekte i da li istinsko svedočenje može postojati ili ne, neraskidivo je povezano s čovekovom saradnjom i svedočenjem. Kad ovo delo bude dovršeno, to jest, kad celokupno Božje upravljanje bude privedeno kraju, od čoveka će se zahtevati snažnije svedočenje, a kada Božje delo bude završeno, čovekova praksa i ulazak dostići će svoj zenit. U prošlosti se od čoveka tražilo da poštuje zakon i zapovesti i zahtevalo se da bude strpljiv i ponizan. Danas se od čoveka traži da se pokori svim Božjim uređenjima i da poseduje vrhunsku ljubav prema Bogu, a konačno se od njega traži i da Boga voli čak i kad se nađe usred nevolje. Ove tri etape predstavljaju zahteve koje Bog, korak po korak, čoveku postavlja tokom celog Svog upravljanja. Svaka etapa Božjeg dela zadire dublje od prethodne i u svakoj su etapi zahtevi prema čoveku veći od prethodnih, te se na taj način celokupno Božje upravljanje postepeno uobličava. Upravo zato što su zahtevi prema čoveku sve veći, čovekova se narav sve više približava merilima koja zahteva Bog i tek tada se čitav ljudski rod postepeno udaljava od Sotoninog uticaja, sve do trenutka kada će, nakon što Božje delo bude potpuno privedeno kraju, čitavo čovečanstvo biti spaseno od uticaja Sotone. Kad nastupi taj trenutak, Božje delo biće dovršeno, čovek više neće sarađivati s Bogom radi promene svoje naravi, a celo će čovečanstvo živeti u svetlosti Božjoj i, od tada pa nadalje, neće više biti buntovništva, niti protivljenja Bogu. Bog, takođe, čoveku neće postavljati nikakve zahteve, a između čoveka i Boga postojaće skladnija saradnja, takva u kojoj će čovek živeti zajedno s Bogom, životom koji će nastupiti nakon što Božje upravljanje bude u celosti dovršeno i nakon što Bog bude čoveka u potpunosti izbavio iz kandži Sotone.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i čovekova praksa”

15. Takvo je Božje upravljanje: On predaje ljudski rod Sotoni – ljudski rod koji naprosto ne zna šta je Bog, šta je Stvoritelj, kako da obožava Boga, niti zašto treba da Mu se pokori – i dopušta Sotoni da ga iskvari kako mu je volja; korak po korak, On ga zatim ponovo uzima iz Sotoninih ruku, sve dok ljudski rod u potpunosti ne bude obožavao Boga i odbacio Sotonu. To je Božje upravljanje. Ovo možda zvuči kao neka mitološka priča i možda deluje zbunjujuće. Ljudi smatraju da je ovo mitološka priča jer nemaju predstavu koliko se toga čoveku dogodilo u proteklih nekoliko hiljada godina, a još manje znaju koliko se priča dogodilo u svemiru i na nebeskom svodu. A još i više, to je zato što oni svojim očima smrtnika naprosto ne mogu da vide onaj čudesniji svet koji uliva veći strah, a koji postoji izvan materijalnog sveta. To im se čini neshvatljivim zato što nimalo ne razumeju značaj Božjeg spasenja ljudskog roda niti značaj Njegovog dela upravljanja, i ne shvataju kakav ljudski rod zapravo Bog želi. Da li je to onaj koji je potpuno neiskvaren od strane Sotone, kao što su to bili Adam i Eva? Ne! Cilj Božjeg upravljanja jeste da zadobije grupu ljudi koji obožavaju Boga i pokoravaju Mu se. Iako je te ljude iskvario Sotona, oni više ne vide Sotonu kao svog oca; naprotiv, prepoznaju odvratno lice Sotonino i odbacuju ga, te dolaze pred Boga da prihvate Božji sud i grdnju. Oni spoznaju oprečnost između ružnog i svetog, i prepoznaju Božju veličinu i Sotonino zlo. Ovakav ljudski rod više neće služiti Sotoni, neće obožavati Sotonu, niti će ga slaviti. To je zato što su oni grupa ljudi koje je Bog zaista zadobio. U tome je značaj Božjeg dela upravljanja ljudskim rodom. Tokom ovog dela upravljanja, ljudski rod je predmet Sotoninog kvarenja, a u isto vreme ljudski rod je i predmet Božjeg spasenja i predmet borbe između Boga i Sotone. Dok Bog obavlja Svoje delo, On korak po korak ponovo uzima čoveka iz Sotoninih ruku, te se tako čovek sve više približava Bogu…

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 3: Čovek može da bude spasen samo usred Božjeg upravljanja”

16. Kad se celokupno Božje upravljanje bude primaklo kraju, Bog će sve stvari klasifikovati prema njihovoj vrsti. Čovek je stvoren rukom Stvoritelja koji, na kraju, čoveka mora u potpunosti vratiti pod Svoju vlast; to je zaključak ove tri etape dela. Etapa dela poslednjih dana, kao i prethodne dve etape koje su obavljene u Izraelu i Judeji, zajedno predstavljaju Božji plan upravljanja u čitavoj vaseljeni. To niko ne može da opovrgne i to je činjenica Božjeg dela. Iako ljudi nisu iskusili mnogo od ovog dela niti su mu svedočili, činjenice ostaju činjenice, i to nijedan čovek ne može da ospori. Svi oni koji veruju u Boga, na svakom mestu u vaseljeni, prihvatiće ove tri etape dela. Ako poznaješ samo jednu određenu etapu dela i ne razumeš preostale dve njegove etape, ako ne razumeš Božje delovanje u prošlim vremenima, onda ti nisi u stanju da ispričaš celu istinu o celokupnom Božjem planu upravljanja i tvoje je znanje o Bogu jednostrano, jer ti, u svojoj veri u Boga, Njega niti poznaješ, niti Ga razumeš, te stoga nisi podoban da budeš Božji svedok. Bez obzira na to da li je tvoje trenutno znanje o ovim stvarima duboko ili površno, svi vi na kraju morate steći znanje i morate biti potpuno uvereni, i svi će ljudi videti celokupno Božje delo i potčiniti se Božjoj vlasti. Po okončanju ovog dela, sve će religije postati jedno, sva stvorena bića će se vratiti pod vlast Stvoritelja, sva stvorena bića će obožavati jednog istinitog Boga, a sve će zle religije iščeznuti, da se više nikad ne pojave.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

17. Čemu ovo stalno pozivanje na tri etape dela? Proticanje vekova, društveni razvoj i promenljivo lice prirode, sve to prati promene u trima etapama dela. Čovečanstvo se vremenom menja zajedno sa delom Božjim i ne razvija se samo po sebi. Tri etape Božjeg dela pominju se zato da bi sva stvorena bića i ljudi svih religija i veroispovesti potpali pod vlast jednog Boga. Ma kojoj religiji da pripadaš, na kraju ćete se svi predati Božjoj vlasti. Ovo delo jedino Sȃm Bog može da izvede; to ne može da učini nijedan verski poglavar. U svetu postoji nekoliko glavnih religija, od kojih svaka ima svog poglavara ili vođu, a sledbenici tih religija rasuti su po različitim zemljama i regionima širom sveta; u skoro svakoj zemlji, bila ona velika ili mala, žive ljudi različitih religija. Međutim, bez obzira na to koliko različitih religija postoji na svetu, svi ljudi u vaseljeni, na kraju krajeva, postoje pod vođstvom jednog Boga, a ne pod vođstvom verskih poglavara ili vođa. To znači da ljudskim rodom ne rukovodi određeni verski poglavar ili vođa; umesto toga, čitav ljudski rod predvođen je Stvoriteljem, koji je stvorio i nebo i zemlju i sva stvorenja, a takođe i čitav ljudski rod – to je činjenica. Mada u svetu ima nekoliko glavnih religija, sve one, ma koliko da su velike, postoje pod vrhovnom vlašću Stvoritelja, i nijedna od njih ne može da prekorači opseg te vrhovne vlasti. Razvoj ljudskog roda, smena društva, napredak prirodnih nauka – sve je to neodvojivo od Stvoriteljevih uređenja, a ovo delo nije nešto što bi mogao da obavi bilo koji verski poglavar. Verski poglavar je samo vođa određene religije i ne može da predstavlja Boga, niti može da predstavlja Onoga koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja. Verski poglavar može da predvodi sve pripadnike čitave jedne religije, ali ne može da zapoveda svim stvorenim bićima pod kapom nebeskom – to je opštepriznata činjenica. Verski poglavar je samo vođa i ne može biti ravan Bogu (Stvoritelju). Sve su stvari u rukama Stvoritelja i na kraju će se sve vratiti u ruke Stvoritelja. Bog je stvorio ljudski rod i svaka religija će doći pod vrhovnu vlast Božju – to je neizbežno. Samo Bog je Svevišnji među svim stvarima, a čak i najviši vladar među svim stvorenim bićima takođe mora da dođe pod Njegovu vrhovnu vlast. Ma koliko da je status nekog čoveka visok, on ne može da odvede ljudski rod na prikladno odredište, i niko nije u stanju da sve stvari razvrsta po vrstama. Sâm Jahve je stvorio ljudski rod i sve ljude razvrstao po vrstama, a kada nastupe krajnja vremena, On će Svoje delo i dalje obavljati Sâm, razvrstavajući sve stvari prema vrstama – nijedan čovek ne može da zauzme Božje mesto u ovom delu. Sve tri etape dela koje su se odvijale od početka do danas, obavio je Sâm Bog, i to jedan isti Bog. Činjenica o postojanju tri etape dela jeste činjenica Božjeg rukovođenja celokupnim čovečanstvom, činjenica koju niko ne može da porekne. Na kraju tri etape dela, sva stvorenja će biti klasifikovana prema svojoj vrsti i vratiće se pod Božju vrhovnu vlast, jer iznad vaseljene i širom nje postoji samo ovaj jedan Bog i nema drugih religija.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

18. Možda će se, kad zagonetka o tri etape dela bude obznanjena čovečanstvu, jedan za drugim javljati pojedinci iz grupe nadarenih ljudi koji poznaju Boga. Ja se, naravno, nadam da će tako i biti; štaviše, Ja ovo delo upravo sada i obavljam. Nadam se da ću u bliskoj budućnosti videti pojavu još takvih, nadarenih ljudi, i nadam se da će oni postati svedoci činjenice o ovim trima etapama dela, što, naravno, znači da će biti prvi koji će o njima svedočiti. Ništa Me, međutim, ne bi više uznemirilo i ražalilo od toga da se, na dan okončanja Božjeg dela, takvi nadareni ljudi uopšte ne pojave, ili da se pojavi samo par takvih ljudi i da su to oni koji su lično prihvatili da ih ovaploćeni Bog usavrši. To je, ipak, samo najgori mogući scenario. Šta god da se desi, Ja se i dalje nadam da će oni koji istinski tragaju moći da steknu ovaj blagoslov. Od praskozorja vremena, nikada nije postojalo delo poput ovog; ovakav poduhvat niko nikada nije preduzeo u čitavoj istoriji razvoja ljudskog roda. Ako bi zaista mogao da postaneš jedan od prvih koji su spoznali Boga, zar time ne bi bio počastvovan više od svih ostalih stvorenih bića? Da li bi bilo koje stvoreno biće među ljudima bilo više odobreno od Boga? Takvo postignuće nije lako ostvariti, ali će ono na kraju ipak dati rezultate. Svi koji budu u stanju da spoznaju Boga, bez obzira na njihov pol ili nacionalnost, na kraju će imati Božju najveću počast i biće jedini koji će posedovati Božji autoritet. Ovo je delo današnjice, a ujedno je i delo budućnosti; to je poslednje i najuzvišenije delo koje će biti obavljeno tokom 6000 godina rada, a to je i način delovanja koji svaku kategoriju ljudi razotkriva. Kroz delo koje čoveka dovodi do spoznaje Boga otkrivaju se nivoi svih vrsta ljudi: oni koji poznaju Boga kadri su da prime Božje blagoslove i da naslede Njegova obećanja, dok oni koji Boga ne poznaju nisu kadri da prime Božje blagoslove, niti da naslede Njegova obećanja. Oni koji poznaju Boga prisni su s Bogom, a oni koji Boga ne poznaju ne mogu se nazvati prisnima sa Bogom; ljudi prisni Bogu mogu da prime bilo koji od Božjih blagoslova, dok oni koji s Njim nisu prisni nisu sposobni ni za kakav rad. Bilo da se radi o patnji, oplemenjivanju ili sudu, sve to ima za cilj da čoveku omogući da na kraju spozna Boga i da Mu se pokori. Ovo je jedini efekat koji će na kraju biti ostvaren.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

19. Kada tri etape dela budu privedene kraju, biće formirana grupa onih koji svedoče o Bogu, grupa ljudi koji su Boga spoznali. Svi ovi ljudi će poznavati Boga. Moći će da istinu sprovedu u delo i posedovaće ljudskost i razum. Svi oni će znati tri etape Božjeg dela spasenja. To je delo koje će na kraju biti ostvareno, a ti ljudi su plod kristalizacije šest hiljada godina dugog dela upravljanja i najsnažnije svedočanstvo o konačnom porazu Sotone. Oni koji su u stanju da svedoče o Bogu moći će da prime Božje obećanje i blagoslov, i biće grupa koja će opstati do samog kraja, grupa koja poseduje Božji autoritet i koja svedoči o Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

20. Bog je sproveo Svoje šestohiljadugodišnje delo do današnjeg dana i otkrio mnoga Svoja dela, prvenstveno da bi porazio Sotonu i spasao celo čovečanstvo. Pomoću ove prilike, Bog omogućava svemu na nebesima, svemu na zemlji, svemu u morima, pa i svakom stvorenju na zemlji, da vide Njegovu svemogućnost i sva Njegova dela. Koristeći priliku Svoje pobede nad Sotonom, On otkriva sva Svoja dela ljudima, da bi Ga svi slavili i veličali Njegovu mudrost u poražavanju Sotone. Sve na zemlji, na nebesima i u morima daje slavu Bogu, slavi Njegovu svemogućnost, slavi svako Njegovo delo i kliče Njegovom svetom imenu. Ovo je dokaz Njegove pobede nad Sotonom; to je dokaz Njegovog osvajanja Sotone. Još više, to je dokaz Njegovog spasenja čovečanstva. Celokupna Božja tvorevina daje Mu slavu, hvali Ga zbog pobede nad neprijateljem i pobedonosnog povratka, i veliča Ga kao velikog Kralja pobedioca. Njegov cilj nije samo da porazi Sotonu, te zbog toga On Svoje delo neprekidno obavlja već šest hiljada godina. On koristi Sotonin poraz da bi spasao čovečanstvo, da bi otkrio sva Svoja dela i svu Svoju slavu. Steći će slavu i sveukupno mnoštvo anđela videće svu slavu Njegovu. Glasnici na nebu, ljudi na zemlji i sva Njegova zemaljska stvorenja videće slavu Stvoritelja. To je delo koje On obavlja. Sva Njegova stvorenja na nebu i na zemlji svedočiće o slavi Njegovoj, a On će se pobedonosno vratiti nakon što porazi Sotonu, dok Ga celokupno čovečanstvo slavi – to je delo koje postiže dva cilja istovremeno. Naposletku će osvojiti celokupno čovečanstvo i zbrisaće svakoga ko Mu se opire ili se buni protiv Njega; drugim rečima, zbrisaće sve one koji su od Sotone.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Trebalo bi da znaš kako se celokupno čovečanstvo razvijalo do današnjeg dana”