U Dobu carstva, Bog koristi reči da bi uveo novo doba, promenio sredstva kojima deluje i obavio delo čitavog doba. To je načelo po kojem Bog deluje u Dobu reči. On se ovaplotio i govori iz različitih perspektiva, kako bi čovek zaista mogao da vidi Boga, koji je Reč koja se pojavljuje u telu, i da ugleda Njegovu mudrost i čudesnost. Bog ovako sprovodi delo da bi uspešnije ostvario cilj osvajanja čoveka, usavršavanja čoveka i čovekove eliminacije. To je istinsko značenje upotrebe reči zarad obavljanja dela u Dobu reči. Putem reči, ljudi spoznaju Božje delo, Božju narav, suštinu čoveka i ono u šta čovek treba da zakorači. Putem reči, delo koje Bog želi da obavi u Dobu reči ostvaruje se u celosti. Putem reči ljudi bivaju razotkriveni i eliminisani i kušani. Ljudi su videli ove reči, čuli te reči i priznali postojanje tih reči. Kao rezultat toga, počeli su da veruju u postojanje Boga, u svemoć i mudrost Božju, kao i u Božje srce koje čoveka voli i želi da ga spase. Izraz „reči” možda je jednostavan i običan, ali reči izgovorene iz usta ovaploćenog Boga potresaju vaseljenu; one preobražavaju srca ljudi, preobražavaju njihove predstave i stare naravi, i preobražavaju dosadašnji izgled celog sveta. Kroz sva vremena, samo Bog današnjice deluje na ovaj način i samo On tako govori i tako spasava čoveka. Od tog trenutka pa nadalje, čovek živi pod vođstvom Božjih reči, usred Njegovog pastirskog vođstva i opskrbe Njegovim rečima; svi ljudi žive u svetu Božjih reči, među kletvama i blagoslovima Božjih reči, a većina njih živi pod sudom i grdnjom Njegovih reči. Ove reči i ovo delo sve su zarad spasenja čoveka, zarad ispunjenja Božje volje i zarad promene prvobitnog izgleda sveta starog stvaranja. Bog je stvorio svet koristeći reči, On vodi sve ljude u vaseljeni koristeći reči, i On ih, koristeći reči, osvaja i spasava, te će na kraju On reči upotrebiti da čitav stari svet privede kraju, čime će u celosti ispuniti Svoj plan upravljanja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”

Moje reči su večno nepromenljiva istina; Ja sam čoveku opskrba životom i jedini sam vodič ljudskom rodu; vrednost i smisao Mojih reči ne određuju se po tome da li ih ljudski rod priznaje i prihvata, već suštinom samih tih reči; i čak ni ako niko na ovom svetu ne može da prihvati Moje reči, nema čoveka koji može da proceni vrednost Mojih reči i pomoć koju one pružaju ljudskom rodu. Stoga, kad se suočim s velikim brojem ljudi koji se bune protiv Mojih reči, opovrgavaju ih ili u potpunosti preziru, Moj stav je samo ovaj: neka vreme i činjenice budu Moji svedoci i neka dokažu da su Moje reči istina, put i život. Neka dokažu da je sve ono što sam rekao tačno, da je to ono što čovek treba da poseduje i, štaviše, ono što treba da prihvati. Dozvoliću da svi koji Me slede znaju ovu činjenicu: oni koji ne mogu u potpunosti da prihvate Moje reči, koji nisu u stanju da ih sprovedu u delo, oni koji u Mojim rečima ne mogu da nađu cilj i koji kroz njih ne mogu da prime blagodat spasenja, to su oni koje su Moje reči osudile; povrh toga, to su isti oni koji su izgubili blagodat Mog spasenja, te ih stoga Moj štap nikada neće napustiti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Trebalo bi da razmotrite svoja dela”

Bez obzira na to da li su reči koje Bog izgovara naizgled jednostavne ili duboke, sve su to istine koje su neophodne za čovekov život-ulazak; one su izvor žive vode koja čoveku omogućava kako duhovni, tako i telesni opstanak. One čoveku pružaju ono što mu je neophodno da bi preživeo; pravila i načela za njegovo vladanje u svakodnevnom životu; put kojim mora ići ka spasenju, kao i ciljeve i smer za postizanje spasenja; sve istine koje, kao stvoreno biće, treba pred Bogom da poseduje; i sve istine o tome kako čovek treba da se pokorava Bogu i da Ga obožava. One su garancija koja osigurava čovekov opstanak, one su čovekov hleb nasušni, a ujedno su i čvrst oslonac koji čoveku omogućava da bude jak i postojan. One obiluju istina-stvarnošću kojom stvoreno čovečanstvo proživljava normalnu ljudskost, obiluju istinom kojom se čovečanstvo oslobađa iskvarenosti i izlazi iz Sotonine zamke, obiluju usrdnim i strpljivim poukama, podsticanjima, ohrabrenjima i utehom, koje Stvoritelj daruje stvorenom čovečanstvu. One su svetionik koji ljude usmerava i prosvećuje kako bi razumeli sve što je pozitivno, garancija koja osigurava da će ljudi proživeti i zadobiti sve što je pravično, lepo i dobro, kriterijum prema kome se mere svi ljudi, događaji i stvari, a takođe i orijentir koji ljude vodi ka spasenju i putu svetlosti.

– „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Predgovor”

U delu „Božje reči celoj vaseljeni”, Bog izražava Svoje reči iz perspektive Duha. Način na koji On govori nedostižan je stvorenom ljudskom rodu. Povrh toga, bogatstvo i stil Njegovih reči lepi su i dirljivi, i nijedan oblik ljudske književnosti ne bi mogao da ih zaseni. Reči kojima On razotkriva čoveka su tako tačne da ih ne može pobiti nijedna filozofija i sve ljude navode na pokornost. Poput oštrog mača, reči kojima Bog sudi čoveku zasecaju pravo u dubinu ljudske duše, zasecajući toliko duboko da ljudima ne ostavljaju prostor da se sakriju. Reči kojima On teši ljude donose milost i dobrotu, tople su poput zagrljaja brižne majke, i zbog njih se ljudi osećaju sigurno kao nikada ranije. Najizrazitija odlika ovih izjava je u tome da, tokom ove etape, Bog ne govori koristeći identitet Jahvea ili Isusa Hrista, niti Hrista poslednjih dana. Umesto toga, koristeći Svoj suštinski identitet – Stvoritelja – On govori svima onima koji Ga slede i svima onima koji tek treba da Ga slede i podučava ih. Pošteno je reći da je ovo prvi put od stvaranja sveta da se Bog obratio celom ljudskom rodu. Sa takvom detaljnošću i sistematičnošću, Bog nikada ranije nije govorio stvorenom ljudskom rodu. Naravno, ovo je i prvi put da je On u toj meri i tako dugo govorio celom ljudskom rodu. To je sasvim bez presedana. I ne samo to, ove izjave sačinjavaju prvi tekst kojim se Bog izrazio među ljudima i u kojem On ljude razotkriva, usmerava ih, sudi im i sa njima prisno razgovara. To su ujedno i prve izjave u kojima Bog ljudima dopušta da spoznaju Njegove stope, mesto na kojem On leži, Božju narav, ono što Bog ima i što jeste, Božje misli i Njegovu zabrinutost za ljudski rod. Može se reći da su ovo prve izjave od vremena stvaranja koje je Bog sa trećeg neba uputio ljudskom rodu i da Bog po prvi put koristi Svoj urođeni identitet kako bi se ljudskom rodu kroz reči pojavio i izrazio glas Svoga srca.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, „Uvod”

Put života nije nešto što bilo ko može da poseduje, niti je nešto što svaki čovek može lako da stekne. To je zato što život može da dođe samo od Boga, odnosno, jedino Sâm Bog poseduje suštinu života i jedino Sâm Bog poseduje put života. I tako, jedino je Bog izvor života i nepresušno vrelo žive vode života. Još od stvaranja sveta, Bog je izvršio mnoga dela koja nose u sebi vitalnost života; izvršio je mnoga dela koja čoveku donose život i platio veliku cenu koja čoveku omogućava da zadobije život. To je zato što je Sâm Bog večni život i Sâm Bog je put pomoću kog čovek može da vaskrsne. Bog nikada nije odsutan iz čovekovog srca i On uvek živi među ljudima. On je pokretačka sila čovekovog života, koren ljudskog opstanka i izdašan izvor za čovekov opstanak nakon rođenja. On omogućava ljudima da se ponovo rode i omogućava im da istrajno žive u svojoj sopstvenoj ulozi. Oslanjajući se na Njegovu silu i Njegovu neiscrpnu životnu snagu, čovek je živeo iz naraštaja u naraštaj, dok je sila Božjeg života neprestano pružala podršku među ljudima i Bog je platio cenu koju nijedan običan čovek nikada nije platio. Božja životna snaga može da nadvlada svaku silu; štaviše, ona prevazilazi svaku silu. Njegov život je večan, Njegova sila je izuzetna, a Njegovu životnu snagu ne može da nadvlada nijedno stvoreno biće i nijedna neprijateljska sila. Božja životna snaga postoji i sija blistavim sjajem bez obzira na vreme i mesto. Nebo i zemlja mogu da pretrpe ogromne promene, ali Božji život zauvek je isti. Sve stvari prolaze, ali Božji život će i dalje postojati. To je zato što je Bog izvor opstanka svih stvorenja i koren od kojeg zavisi opstanak svega. Čovekov život potiče od Boga, nebo postoji zbog Boga, a opstanak zemlje takođe proizlazi iz sile Božjeg života. Nijedna živa stvar ne može da prevaziđe Božju suverenost i nijedna stvar koja ima vitalnost ne može da umakne domašaju Božjeg autoriteta. Tako, bez obzira na to ko je u pitanju, svi ljudi moraju da se predaju Božjoj vrhovnoj vlasti, svi ljudi moraju da žive pod Božjim upravljanjem i niko ne može da utekne iz Njegovih ruku.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”

Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek zadobija život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobravanje. Ako ne tragaš za putem života koji pruža Hristos poslednjih dana, nikada nećeš zadobiti Isusovo odobravanje i nikada nećeš biti podoban da uđeš na vrata carstva nebeskog, jer si ujedno i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod kontrolom propisa, reči i okova istorije nikada neće moći da zadobiju život niti večni put života. To je zato što sve što zadobijaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da ugledaju Boga? Samo nastojiš da se držiš prošlosti, da stojiš u mestu i da stvari održiš onakvima kakve jesu, a ne težiš da promeniš postojeće stanje i odbaciš istoriju – pa zar onda nećeš uvek biti neprijateljski nastrojen prema Bogu? Koraci Božjeg dela su nezadrživi i silni, poput uskovitlanih talasa i tutnjave gromova – pa ipak, ti sediš, pasivno čekajući uništenje, držeći se onog starog i čekajući da ti stvari padnu u krilo. Kako se, na ovaj način, možeš smatrati nekim ko sledi stope Jagnjeta? Kako ovo može da pokaže da je Bog koga se držiš Bog koji je uvek nov i nikada nije star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? Ono što držiš u svojim rukama samo su puke reči koje mogu da ti pruže tek privremenu utehu, to nisu istine koje imaju sposobnost da ti podare život. Reči Svetog pisma koje čitaš jedino mogu da ti obogate rečnik; to nisu reči mudrosti koje mogu da ti pomognu da spoznaš ljudski život, a još su manje put koji može da te odvede do savršenstva. Zar ti ovaj nesklad ne daje razlog za razmišljanje? Zar ti ne daje uvid u tajne koje su u tome sadržane? Da li si u stanju sebe da odvedeš na nebo kako bi sâm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li sebe da uvedeš na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li sada još uvek sanjaš? Onda te podstičem da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada dela – pogledaj ko sada vrši delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako to ne učiniš, nikada nećeš zadobiti istinu i nikada nećeš zadobiti život.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”