U Dobu carstva, Bog koristi reči da bi uveo u novo doba, promenio sredstva kojima deluje i obavio delo čitavog doba. To je načelo po kojem Bog deluje u Dobu reči. On se ovaplotio da bi govorio iz različitih perspektiva, kako bi čovek zaista mogao da vidi Boga koji je Reč koja se pojavljuje u telu, i da bi mogao da shvati Njegovu mudrost i čudesnost. Takvo delo se sprovodi da bi se uspešnije ostvarili ciljevi osvajanja čoveka, usavršavanja čoveka i čovekovog izgnanstva, što je istinsko značenje upotrebe reči zarad obavljanja dela u Dobu reči. Putem ovih reči ljudi spoznaju Božje delo, Božju narav, suštinu čoveka i ono u šta čovek treba da zakorači. Putem reči, delo koje Bog želi da obavi u Dobu reči ostvaruje se u celosti. Putem ovih reči ljudi bivaju razotkriveni, izgnani i kušani. Ljudi su videli Božje reči, čuli te reči i priznali postojanje tih reči. Kao rezultat toga, počeli su da veruju u postojanje Boga, u svemoć i mudrost Božju, kao i u Božju ljubav prema čoveku i Njegovu želju da spase čoveka. Reč „reči“ je možda jednostavna i obična, ali reči izgovorene iz usta ovaploćenog Boga protresaju vaseljenu, preobražavaju srca ljudi, preobražavaju njihove predstave i stare naravi, i preobražavaju dosadašnji izgled celog sveta. Kroz sva vremena, samo je Bog današnjice delovao na ovaj način, i samo On tako govori i na taj način dolazi da spase čoveka. Od današnjih dana pa nadalje, čovek živi pod vođstvom Božjih reči, usmeren i snabdeven Njegovim rečima. Ljudi žive u svetu Božjih reči, među kletvama i blagoslovima Božjih reči, a čak je još više onih koji su došli da žive pod sudom i grdnjom Njegovih reči. Ove reči i ovo delo su ovde zarad spasenja čoveka, zarad ispunjenja Božje volje i zarad promene prvobitnog izgleda sveta starog stvaranja. Bog je stvorio svet koristeći reči, On vodi ljude kroz vaseljenu koristeći reči, i On ih, koristeći reči, osvaja i spasava. Na kraju će On reči upotrebiti da čitav nekadašnji svet privede kraju, čime će u celosti ispuniti Svoj plan upravljanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Doba carstva je Doba reči“

Moje su reči večna i nepromenljiva istina. Ja čoveku dajem život i jedina sam smernica ljudskom rodu. Vrednost i smisao Mojih reči ne mere se po tome da li ih ljudski rod prepoznaje i prihvata, već po suštinskom značenju tih reči. Čak i ako niko na ovom svetu nije u stanju da primi Moje reči, njihovu vrednost i potporu koju one pružaju ljudskom rodu nijedan čovek ne može da proceni. Stoga, kad god se suočim s velikim brojem ljudi koji se bune protiv Mojih reči, opovrgavaju ih ili u potpunosti preziru, Moj stav je sledeći: neka vreme i činjenice budu Moji svedoci i neka pokažu da su Moje reči istina, put i život. Neka pokažu da je sve ono što sam rekao tačno, da čovek treba tim rečima da se opremi i, štaviše, da ih prihvati. Neka svi koji Me slede znaju ovo: oni koji ne mogu u potpunosti da prihvate Moje reči, koji nisu u stanju da ih sprovedu u delo, oni koji u Mojim rečima ne nalaze svrhu i koji zbog njih ne mogu da prime spasenje, to su isti oni ljudi koje su Moje reči osudile i koji su, povrh toga, izgubili Moje spasenje, te ih stoga Moj štap nikada neće mimoići.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Trebalo bi da preispitate svoja dela“

Sve Božje reči, bilo da su naizgled obične ili duboke, predstavljaju istine koje su neophodne za čovekov život-ulazak; one su izvor žive vode koja čoveku omogućava kako duhovni, tako i telesni opstanak. One čoveku pružaju ono što mu je neophodno da bi preživeo; načela i verovanja kako da vodi svakodnevni život; put kojim mora ići ka spasenju, kao i njegov cilj i smer; sve istine koje, kao stvoreno biće, treba pred Bogom da poseduje; i sve istine o tome kako se čovek pokorava i klanja Bogu. One su garancija čovekovog opstanka, njegov hleb nasušni, a ujedno predstavljaju i čvrst oslonac koji čoveku omogućava da bude jak i da se uspravi. One obiluju istina-stvarnošću kojom stvoreno čovečanstvo proživljava normalnu ljudskost, obiluju istinom pomoću koje se ljudi oslobađaju iskvarenosti i izmiču zamkama Sotone, obiluju neumornim poukama, podsticajima, ohrabrenjima i utehom, koje Stvoritelj daje stvorenom ljudskom rodu. One su svetionik koji ljude usmerava i prosvećuje kako bi razumeli sve što je pozitivno, one su garancija koja ljudima pruža sigurnost da će proživeti i steći sve što je pravedno i dobro, one su kriterijum za sameravanje svih ljudi, događaja i stvari, a takođe su i orijentiri koji ljude vode ka spasenju i putu svetlosti.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Predgovor“

U delu „Božje reči celoj vaseljeni“, Bog izražava Svoje reči iz perspektive Duha. Način na koji On govori nedostižan je stvorenom ljudskom rodu. Povrh toga, bogatstvo i stil Njegovih reči lepi su i dirljivi, i nijedan oblik ljudske književnosti ne bi mogao da ih zaseni. Reči kojima On razotkriva čoveka su tako tačne da ih ne može pobiti nijedna filozofija i sve ljude navode na pokornost. Poput oštrog mača, reči kojima Bog sudi čoveku zasecaju pravo u dubinu ljudske duše, zasecajući toliko duboko da ljudima ne ostavljaju prostor da se sakriju. Reči kojima On teši ljude donose milost i dobrotu, tople su poput zagrljaja brižne majke, i zbog njih se ljudi osećaju sigurno kao nikada ranije. Najizrazitija odlika ovih izjava je u tome da, tokom ove etape, Bog ne govori koristeći identitet Jahvea ili Isusa Hrista, niti Hrista poslednjih dana. Umesto toga, koristeći Svoj suštinski identitet – Stvoritelja – On govori svima onima koji Ga slede i svima onima koji tek treba da Ga slede i podučava ih. Pošteno je reći da je ovo prvi put od stvaranja sveta da se Bog obratio celom ljudskom rodu. Sa takvom detaljnošću i sistematičnošću, Bog nikada ranije nije govorio stvorenom ljudskom rodu. Naravno, ovo je i prvi put da je On u toj meri i tako dugo govorio celom ljudskom rodu. To je sasvim bez presedana. I ne samo to, ove izjave sačinjavaju prvi tekst kojim se Bog izrazio među ljudima i u kojem On ljude razotkriva, usmerava ih, sudi im i sa njima prisno razgovara. To su ujedno i prve izjave u kojima Bog ljudima dopušta da spoznaju Njegove tragove, mesto na kojem On leži, Božju narav, ono što Bog ima i što jeste, Božje misli i Njegovu zabrinutost za ljudski rod. Može se reći da su ovo prve izjave od vremena stvaranja koje je Bog sa trećeg neba uputio ljudskom rodu i da Bog sada po prvi put koristi Svoj urođeni identitet kako bi se ljudskom rodu kroz reči pojavio i izrazio glas Svoga srca.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje reči celoj vaseljeni“, „Uvod“

Put života nije nešto što bilo ko može da poseduje, niti je nešto što iko može lako dostići. To je zato što život može doći samo od Boga, odnosno, jedino Sȃm Bog poseduje suštinu života i jedino Sȃm Bog poseduje put života. I tako je jedino Bog izvor života i nepresušni izvor žive vode života. Otkako je stvorio svet, Bog je učinio mnoga dela uključujući vitalnost života; učinio je mnoga dela koja čoveku donose život i platio visoku cenu kako bi čovek mogao da dobije život. Ovo je zato što je Sȃm Bog večni život i Sȃm Bog je način na koji je čovek vaskrsao. Bog nikada nije odsutan iz čovekovog srca i On uvek živi među ljudima. On je pokretačka sila čovekovog života, koren ljudskog postojanja i izdašno preobilje za čovekovo postojanje nakon rođenja. On čini da se čovek ponovo rodi i omogućava mu da istrajno živi u svakoj svojoj ulozi. Zahvaljujući Njegovoj sili i Njegovoj neprolaznoj životnoj snazi, čovek je živeo iz naraštaja u naraštaj i za to vreme je sila Božjeg života bila oslonac čovekovom postojanju i Bog je platio cenu koju nijedan običan čovek nikada nije platio. Božja životna snaga može da nadvlada svaku silu; štaviše, ona prevazilazi svaku silu. Njegov život je večan, Njegova moć je izuzetna, a Njegovu životnu silu ne može da nadvlada nijedno stvoreno biće niti neprijateljska sila. Božja životna sila postoji i sija svojim blistavim sjajem bez obzira na vreme i mesto. Nebo i zemlja mogu pretrpeti velike promene, ali Božji život je zauvek isti. Sve stvari mogu preminuti, ali Božji život će i dalje ostati, jer je Bog izvor postojanja svih stvari i koren njihovog postojanja. Čovekov život potiče od Boga, nebo postoji zbog Boga a postojanje zemlje proizlazi iz sile Božjeg života. Nijedan predmet koji poseduje vitalnost ne može prevazići Božju vrhovnu vlast i nijedna stvar koja ima snagu ne može izbeći domašaj Božjeg autoriteta. Na taj način, svako, ko god on bio, mora se pokoriti Božjoj vlasti, svi moraju živeti pod Božjom zapovesti i niko ne može pobeći iz Njegovih ruku.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“

Hristos poslednjih dana donosi život i trajni i večni put istine. Ova istina je put kojim čovek stiče život i to je jedini put kojim će čovek spoznati Boga i dobiti Njegovo odobrenje. Ako ne tražiš put života koji je obezbedio Hristos poslednjih dana, nikada nećeš steći Isusovo odobrenje i nikada nećeš biti podoban da prođeš kroz kapije carstva nebeskog, jer si i marioneta i zatočenik istorije. Oni koji su pod vlašću propisa, reči i u okovima istorije, nikada neće moći da steknu život niti večni put života. To je zato što jedino što oni imaju jeste mutna voda koje se drže hiljadama godina, umesto vode života koja teče sa prestola. Oni koji nisu opskrbljeni vodom života zauvek će ostati leševi, Sotonine igračke i sinovi pakla. Kako onda mogu da gledaju Boga? Ako samo pokušavaš da se držiš prošlosti, samo pokušavaš da stojeći u mestu održiš stvari onakvima kakve jesu i ne pokušavaš da promeniš postojeće stanje stvari i odbaciš istoriju, zar nećeš uvek biti protiv Boga? Koraci Božjeg dela su ogromni i moćni, poput nadolazećih talasa i grmljavine koja odjekuje – pa ipak ti sediš pasivno čekajući uništenje, držeći se svoje budalaštine i ne čineći ništa. Kako onda da te smatraju za nekog ko ide stopama Jagnjeta? Kako možeš da opravdaš Boga koga se držiš kao Boga koji je uvek nov i nikada star? I kako reči iz tvojih požutelih knjiga mogu da te prenesu u novo doba? Kako mogu da te povedu da tražiš korake Božjeg dela? I kako mogu da te odvedu na nebo? To što držiš u rukama jesu reči koje mogu da pruže samo privremenu utehu, a ne istine koje mogu da daju život. Reči iz svetih spisa koje čitaš mogu samo da obogate tvoj jezik i nisu reči filozofije koja ti može pomoći da spoznaš ljudski vek, a još manje puteve koji te mogu odvesti do savršenstva. Zar ti ovo neslaganje ne daje razlog za razmišljanje? Zar ne čini da uvidiš tajne koje sadrži u sebi? Da li si kadar da se predaš nebu kako bi sȃm susreo Boga? Bez Božjeg dolaska, možeš li odvesti sebe na nebo kako bi uživao u porodičnoj sreći sa Bogom? Da li još uvek sanjaš? Predlažem, onda, da prestaneš da sanjaš i da pogledaš ko sada radi – pogledaj ko sada čini delo čovekovog spasenja tokom poslednjih dana. Ako ne pogledaš, nikada nećeš dobiti istinu i nikada nećeš steći život.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“