Poglavlje 26
Ko je boravio u Mom domu? Ko se za Mene založio? Ko je stradao u Moje ime? Ko je preda Mnom dao reč? Ko Me je pratio sve do sada, a da ipak nije postao ravnodušan? Zašto su sva ljudska bića hladna i bezosećajna? Zašto Me je čovečanstvo napustilo? Zašto ljudski rod oseća odbojnost prema Meni? Zašto u ljudskom svetu nema topline? Dok sam na Sionu boravio, iskusio sam toplinu kakva vlada na nebesima i, dok sam na Sionu boravio, uživao sam u blagoslovu kakav je na nebesima. A opet, živeo sam među ljudima, okusio sam gorčinu ljudskog sveta i Svojim očima video sva raznolika stanja ljudska. I ne znajući, čovek se promenio baš kao što sam se „promenio“ i Ja, i tek je na taj način stigao do današnjeg dana. Ne tražim od čoveka da bude u stanju da bilo šta učini Mene radi, niti od njega tražim da dodatno doprinese Mom životu. Od njega samo hoću da bude u stanju da dela shodno Mom planu, da se ne buni protiv Mene, niti da Mi bude žig sramote, već da Mi bude pouzdan svedok. Bilo je među ljudima onih koji su o Meni dobro svedočili i proslavili Moje ime, ali kako bi čovekovi običaji ili ponašanje uopšte mogli da udovolje Mom srcu? Kako bi se on uopšte mogao uskladiti s Mojim srcem ili udovoljiti Mojim namerama? Planine i vode na zemlji, kao i cveće, trave i drveće, sve to predstavlja Mojih ruku delo, sve postoji zarad imena Mojeg. Ali zašto onda čovek ne ispunjava normu Moga zahteva? Da li je to možda zbog njegove odvratne niskosti? Ili možda zbog toga što ga Ja toliko veličam? Da li sam možda isuviše surov prema njemu? Zašto se čovek uvek plaši Mojih zahteva? Zašto danas, od mnoštva ljudi u carstvu, ti samo slušaš Moj glas, a ne želiš da Mi vidiš lice? Zašto samo gledaš u Moje reči, a ne uparuješ ih s Mojim duhom? Zašto Me razdvajaš na onog koji je na nebesima i onog na zemlji? Da li je moguće da, kada sam na zemlji, Ja nisam onakav kakav sam na nebesima? Da li je moguće da, kada sam na nebesima, ne mogu da siđem na zemlju? Da li je moguće da sam, dok sam na zemlji, nedostojan uzdizanja na nebo? To bi onda značilo da sam Ja, dok sam na zemlji, nekakvo niže stvorenje, a da sam Ja, dok boravim na nebu, uzvišeno biće, te da između neba i zemlje zjapi nekakva nepremostiva provalija. Ipak, izgleda da u svetu ljudi ništa ne znaju o poreklu ovih stvari, već stalno jure u suprotnom smeru u odnosu na Mene, kao da su Moje reči samo zvuci bez ikakvog značenja. Celokupno čovečanstvo ulaže mnogo truda oko Mojih reči, sprovodeći vlastita istraživanja o Mom spoljašnjem obliku, ali sve je to osuđeno na neuspeh, njihov trud ne donosi nikakve plodove, već oni bivaju pokošeni Mojim rečima ne usuđujući se da ponovo ustanu.
Kada iskušavam veru ljudi, nijedno ljudsko biće ne svedoči istinito, nijedno nije sposobno da sve svoje žrtvuje, već čovek radije nastavlja da se skriva i odbija da se otvori, kao da ću mu Ja srce oteti. Čak ni Jov nikada nije zaista stoički podnosio svoju kušnju, niti je zračio slašću usred stradanja. U prolećnoj toplini, svi ljudi odaju blagi nagoveštaj zelenila, ali nikada ne ostaju zeleni pred hladnim naletima zime. Koščatog i suvonjavog stasa, čovek ne može da udovolji Mojim namerama. U celokupnom ljudskom rodu nema nikoga ko bi mogao poslužiti kao uzor ostalima, jer svi su ljudi u osnovi slični i ne razlikuju se međusobno, i samo ih sitnice čine drugačijim od ostalih. Zato ni danas ljudi još uvek nisu sposobni da u potpunosti spoznaju Moja dela. Tek kada se Moja grdnja spusti na ceo ljudski rod, on će, ni ne znajući to, postati svestan Mojih dela, a čovek će, bez ikakvog Mog angažovanja ili prisile, spoznati Mene i na taj način posvedočiti o Mojim delima. To je Moj plan, vidljiva strana Mog dela, i to je ono što čovek treba da zna. Unutar carstva, bezbrojni elementi stvaranja počinju da oživljavaju i da iznova stiču životnu snagu. Usled promena u stanju zemlje, granice među pojedinim zemljama takođe počinju da se pomeraju. Prorekao sam da će, kada se zemlja od zemlje razdvoji i zemlja sa zemljom spoji, to biti vreme kada ću sve narode razbiti u paramparčad. U tom trenutku ću obnoviti celokupno stvaranje i iznova izdeliti čitavu vaseljenu, dovodeći je time u red i pretvarajući staro u novo – to je Moj plan i to su Moja dela. Kada se sve zemlje i svi narodi sveta vrate pred Moj presto, uzeću sve izobilje neba i razdeliti ga ljudskom svetu, tako da će, zahvaljujući Meni, taj svet plivati u izobilju kakvog nigde nema. Ali, dok stari svet postoji, bacaću Svoj bes na njegove zemlje, otvoreno objavljivati Svoje upravne odluke širom vaseljene i obasipati grdnjom svakoga ko ih prekrši.
Dok Svoje lice okrećem kako bih se obratio vaseljeni, celokupno čovečanstvo čuje Moj glas, a potom i vidi sva dela koja sam širom vaseljene obavio. Oni koji se Mojim namerama protive, odnosno, oni koji Mi se delima ljudskim suprotstavljaju, biće izloženi Mojoj grdnji. Uzeću mnogobrojne zvezde sa nebesa i iznova ih napraviti i, zahvaljujući Meni, sunce i mesec će se obnoviti – nebesa neće više biti ono što su bila, a mnoštvo stvari na zemlji biće obnovljeno. Sve će se dovršiti kroz Moje reči. Mnoge zemlje unutar vaseljene biće ponovo podeljene i zamenjene Mojim carstvom, tako da će države na zemlji zauvek nestati i sve će postati carstvo koje se Meni klanja; sve zemlje sveta biće uništene i prestaće da postoje. Od svih ljudskih bića u vaseljeni, svako ko pripada đavolu biće istrebljen, a svako ko se Sotoni klanja biće oboren Mojim razbuktalim ognjem – to jest, izuzev onih koji su u sadašnjem toku, sve ostalo će biti pretvoreno u prah i pepeo. Kada izgrdim mnoge narode, oni iz sveta religije će se, u manjoj ili većoj meri, vratiti u Moje carstvo, osvojeni Mojim delima, jer će oni dotad već videti dolazak Svetoga koji će jahati na belom oblaku. Svi će ljudi biti podeljeni po vrstama i primiće različite grdnje srazmerne svojim postupcima. Svi oni koji su ustali protiv Mene stradaće; a što se tiče onih čija dela na zemlji nisu uključivala Mene, oni će, zahvaljujući načinu na koji su se ponašali, nastaviti da bivstvuju na zemlji pod upravom Mojih sinova i Mog naroda. Otkriću se bezbrojnim narodima i bezbrojnim zemljama, Svojim glasom oglasiću se na zemlji i objaviti da je Moje veliko delo dovršeno, tako da ga celo čovečanstvo može videti vlastitim očima.
Dok Moje izjave postaju sve dublje, Ja takođe posmatram i stanje vaseljene. Kroz Moje reči, sve stvari postaju nove. Nebo se menja, baš kao i zemlja. Ljudski rod se razotkriva u svom prvobitnom obliku i ljudi se polako razdvajaju prema svojoj vrsti i nesvesno bivaju vraćeni svojim „porodicama”. To Me silno raduje. Ništa Me više ne ometa, Moje veliko delo neprimetno biva dovršeno i sve stvari se menjaju. Kada sam stvarao svet, sve sam stvari razdvojio prema njihovoj vrsti, razvrstao sam sve stvari koje su imale oblik. Kada se Moj plan upravljanja bude približio kraju, povratiću prethodno stanje stvorenog; sve ću vratiti da bude onakvo kakvo je prvobitno bilo, sve ću iz temelja promeniti, i postaraću se da sve potpadne pod okrilje Mog plana. Došlo je vreme! Uskoro će biti dovršena poslednja etapa Mog plana. Ah, nečisti stari svete! Zasigurno će pasti usred Mojih reči! Zasigurno ćeš, zbog Mog plana, biti sveden na ništavilo! Ah, sve stvari! Sve će one dobiti novi život usred Mojih reči – imaće svoga Suverena! Ah, osveštani i neokaljani novi svete! Svakako će oživeti usred Moje slave! Ah, goro Sionska! Ne ćuti više – vratio sam se slavodobitno! Posmatram celu zemlju usred svih stvari. Ljudi na zemlji započeli su novi život i stekli novu nadu. Ah, narode Moj! Kako da ponovo ne oživite usred Moje svetlosti? Kako da pod Mojim vođstvom ne skačete od ushićenja? Zemlje kliču od radosti, vode se tresu od gromkog smeha! Ah, vaskrsli Izraele! Kako da ne osetiš ponos zbog Mog predodređenja? Ko je plakao? Ko je jadikovao? Stari Izrael je prestao da postoji, a današnji se Izrael uzdigao, uspravan i uzdižući se nad svetom, ustao je u srcima celog ljudskog roda. Današnji Izrael će kroz Moj narod sigurno dosegnuti do temelja postojanja! Ah, mrski Egipte! Sigurno Mi se više ne opireš? Kako možeš da koristiš Moju milost i da pokušavaš da izbegneš Moju grdnju? Kako možeš da ne živiš unutar Moje grdnje? Svi koje volim sigurno će postojati večno, a sve one koji Mi se opiru zasigurno ću doveka grditi. Jer Ja sam ljubomorni Bog i neću olako poštedeti sve ljude zbog svega što su učinili. Pomno ću ispitati celu zemlju i, sa pravednošću, veličanstvom, gnevom i grdnjom, pojaviću se na Istoku sveta i otkriću Sebe svim ljudima!
29. mart 1992. godine