Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Jahveovo delo je bilo stvaranje sveta, to je bio početak; sadašnja etapa predstavlja kraj dela i njegov zaključak. Na početku, Bog je Svoje delo obavljao među Svojim izabranicima u Izraelu i bio je to početak nove epohe na najsvetijem od svih mesta. Poslednja etapa dela izvršava se u najnečistijoj od svih zemalja, da bi se svetu sudilo i da bi se doba privelo kraju. U prvoj etapi, Božje delo je učinjeno na najsvetlijem, dok se poslednja etapa izvršava na najmračnijem od svih mesta, a taj mrak će biti odagnan, nastupiće svetlost i svi će ljudi biti osvojeni. Kad ljudi iz ovog najnečistijeg i najmračnijeg mesta budu osvojeni i kada sve stanovništvo bude priznalo da postoji Bog, koji je istiniti Bog, i kad svaka osoba bude potpuno ubeđena u to, tada će ova činjenica biti iskorišćena za izvršenje dela osvajanja širom vaseljene. Ova etapa dela je simbolična: jednom kada se delo ovog doba završi, tada će i delo šest hiljada godina dugog plana upravljanja biti u potpunosti završeno. Jednom kad budu osvojeni oni koji žive na najmračnijem od svih mesta, podrazumeva se da će tako biti i na svim drugim mestima. Delo osvajanja, kao takvo, samo se u Kini odlikuje smislenim simbolizmom. Kina je oličenje svih sila tame, a kineski narod predstavlja sve one koji su telesni, koji pripadaju Sotoni i koji su sazdani od krvi i mesa. Kinezi su narod koji je velika crvena aždaja najviše iskvarila, narod koji se najviše protivi Bogu, čija ljudskost je na najnižem nivou i najnečistija, i koji, stoga, predstavlja arhetip iskvarenog čovečanstva. To ne znači da druge zemlje nemaju nikakvih problema; čovekove predstave su svuda iste i, mada narodi ovih zemalja mogu biti dobrog kôva, ako ne poznaju Boga, onda Mu se sigurno protive. Zašto su se Jevreji takođe bunili protiv Boga i prkosili Mu? Zašto su Mu se i Fariseji protivili? Zašto je Juda izdao Isusa? U to vreme, mnogi učenici nisu poznavali Isusa. Zašto ljudi, nakon što je Isus razapet i ponovo se vazdigao, i dalje nisu verovali u Njega? Zar čovekovo buntovništvo nije svuda isto? Reč je samo o tome da su ljudi u Kini uzeti za primer, jer će oni, kada budu osvojeni, postati model i uzorak i služiće kao podsetnik drugima. Zašto sam uvek govorio da ste vi dodatak Mom planu upravljanja? U kineskom narodu se iskvarenost, nečistoća, nepravičnost, protivljenje i buntovništvo najpotpunije manifestuju i razotkrivaju u svim svojim različitim oblicima. S jedne strane, oni su lošeg kôva, a sa druge, njihov život i mentalitet su nazadni, a njihove navike, društveno okruženje, porodice u kojima su rođeni – sve je to siromašno i najnazadnije. Status im je takođe nizak. Delo na ovakvom mestu je simbolično, a nakon što ovo probno delo bude u potpunosti izvršeno, sledeće Božje delo biće mnogo lakše. Ako ova faza dela bude mogla da se završi, onda se sledeće delo podrazumeva. Jednom kada se ova faza dela završi, biće u potpunosti postignut veliki uspeh, a delo osvajanja širom vaseljene biće sasvim privedeno kraju. U stvari, kada delo bude među vama uspešno obavljeno, to će biti ekvivalentno njegovom uspehu širom vaseljene. U tome je značaj činjenice da sam upravo vas odabrao za ulogu modela i uzorka.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (2)“

Kina je najzaostalija od svih zemalja; to je zemlja u kojoj velika crvena aždaja leži sklupčana, ima najviše ljudi koji se klanjaju idolima i bave vradžbinama, ima najviše hramova i mesto je na kom borave prljavi demoni. U njoj si rođen, u njoj obrazovan i ogrezao si pod njenim uticajem; ona te je iskvarila i mučila, ali nakon buđenja, buniš se protiv nje i potpuno si zadobijen od Boga. To je slava Božja i zato ova etapa dela ima veliki značaj. Bog je izvršio delo tako velikih razmera, izgovorio je tako mnogo reči i na kraju će vas potpuno zadobiti – ovo je jedan segment dela Božjeg upravljanja, a vi ste „pobednički plen“ u Božjem okršaju sa Sotonom. Što više razumete istinu i što je vaš crkveni život bolji, velika crvena aždaja više pada na kolena. Sve su to stvari duhovnog carstva – to su bitke duhovnog carstva, a kada Bog pobedi, Sotona će biti posramljen i poražen. Ova etapa Božjeg dela ima ogroman značaj.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (2)“

Od najvećeg je značaja obavljanje dela osvajanja na takvim ljudima. Svi vi ste pali pod uticaj tame i naneta vam je velika šteta. Dakle, cilj ovog dela jeste da vam omogući da spoznate ljudsku prirodu i da na taj način proživite istinu. Usavršavanje je nešto što bi sva stvorena bića trebalo da prihvate. Da delo ove etape obuhvata samo usavršavanje ljudi, tada bi ono moglo biti obavljeno u Britaniji ili Americi ili Izraelu; moglo bi da se obavi na narodu bilo koje zemlje. Međutim, delo osvajanja je selektivno. Prvi korak dela osvajanja je kratkotrajan; štaviše, biće upotrebljeno samo da bi se ponizio Sotona i osvojila cela vaseljena. Ovo je početno delo osvajanja. Može se reći da svako stvoreno biće koje veruje u Boga može biti usavršeno, budući da je usavršavanje nešto što se može postići jedino nakon dugotrajne promene. Međutim, drugačije je biti osvojen. Uzorak i model za osvajanje mora biti onaj koji najviše zaostaje, ko živi u najdubljoj tami; to moraju biti oni najponiženiji, koji su najmanje spremni da priznaju Boga i koji su najbuntovniji prema Bogu. Upravo takva osoba može da posvedoči da je osvojena. Glavni cilj dela osvajanja jeste poraziti Sotonu, dok je glavni cilj usavršavanja ljudi u zadobijanju ljudi. Da se omogući ljudima da nakon što su osvojeni imaju svedočanstvo da je ovo delo osvajanja obavljeno ovde, na ljudima kao što ste vi. Cilj je da ljudi daju svedočanstvo nakon što su osvojeni. Ovi osvojeni ljudi će se upotrebiti da se postigne cilj ponižavanja Sotone.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom“

Sadašnje delo na potomcima Moava sastoji se u spasavanju onih koji su upali u najveću tamu. Iako su bili prokleti, Bog je voljan da od njih stekne slavu, jer su svi oni isprva bili ljudi kojima je u srcu Bog nedostajao; naterati one koji u srcu nemaju Boga da Mu budu pokorni i da Ga vole jedino je pravo osvajanje, a plod takvog dela je najvredniji i najuverljiviji. Samo se time stiče slava – to je slava koju Bog želi da stekne u poslednjim danima. Iako su ti ljudi niskog položaja, činjenica da su sada u stanju da zadobiju tako veliko spasenje zaista je Božje uzdizanje. Ovo delo je veoma značajno, a On kroz sud zadobija ove ljude. Njemu nije namera da ove ljude kazni, već da ih spasi. Da, tokom poslednjih dana, On i dalje obavlja delo osvajanja u Izraelu, to bi bilo bezvredno; čak i kad bi bilo plodonosno, to delo ne bi imalo vrednost niti ikakav veliki značaj, a On ne bi mogao da stekne svu slavu. On obavlja delo na vama, onima koji su upali na najmračnije od svih mesta, na onima koji su najzaostaliji. Ovi ljudi ne priznaju da Bog postoji i nikada nisu znali da Bog postoji. Sotona je toliko iskvario ova stvorena bića da su na Boga zaboravila. Sotona ih je zaslepio i ona uopšte ne znaju da na nebesima postoji Bog. U svojim srcima, svi vi se klanjate idolima i obožavate Sotonu – zar niste najniži, najizopačeniji ljudi? Najniži ste među onima od krvi i mesa, bez ikakve lične slobode, a podnosite i stradanja. Takođe ste ljudi na najnižoj lestvici u ovom društvu, čak i bez slobode na veru. U tome leži značaj delovanja na vama.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Značaj spasavanja potomaka Moava“

Bog se ovaplotio u najnazadnijem i najprljavijem mestu od svih, i samo na taj način Bog je u stanju da jasno pokaže celokupnost Svoje svete i pravedne naravi. A kroz šta se prikazuje Njegova pravedna narav? Prikazuje se kada sudi čoveku za grehe, kada sudi Sotoni, kada se gadi greha i kada prezire neprijatelje koji Mu se suprotstavljaju i bune se protiv njega. Reči koje danas izgovaram jesu da bih sudio gresima čovečjim, da sudim nepravednosti čovečjoj, da proklinjem butnovništvo čovečje. Čovekovo nepoštenje i lažljivost, čovekove reči i postupci – sve što je u suprotnosti sa Božjim namerama mora biti podvrgnuto sudu, a svo čovekovo buntovništvo prokazano kao greh. Njegove reči se vrte oko načela suda; On koristi sud o čovekovoj nepravednosti, prokletstvu čovekove buntovnosti i otkrivanju čovekovih ružnih strana da bi ispoljio Svoju pravednu narav. Svetost predstavlja Njegovu pravednu narav, a u stvari, Božja svetost jeste Njegova pravedna narav. Vaše iskvarene naravi su kontekst današnjih reči – koristim ih da govorim i da sudim i da izvršim delo osvajanja. Ovo je jedino praktično delo i samo ono čini da svetost Božja zablista. Ako u tebi nema ni traga iskvarene naravi, onda ti Bog neće suditi, niti će ti pokazati Svoju pravednu narav. Pošto imaš iskvarenu narav, Bog ti neće progledati kroz prste, i kroz to se prikazuje Njegova svetost. Ako bi Bog video da su čovekova prljavština i buntovništvo preveliki, ali se ne bi oglasio, niti bi ti sudio, niti bi te grdio zbog tvoje nepravednosti, onda bi to bio dokaz da On nije Bog, jer On tada ne bi gajio mržnju prema grehu; On bi bio jednako prljav kao i čovek. Danas ti sudim zbog tvoje prljavštine, a zbog tvoje iskvarenosti i buntovništva te grdim. Ne razmećem se Svojom snagom pred vama, niti vas namerno tlačim; to činim zato što ste vi, koji ste rođeni u ovoj zemlji prljavštine, tako ozbiljno zaraženi prljavštinom. Vi ste naprosto izgubili svoj integritet i ljudskost, kao svinje koje žive u prljavštini. Zbog vaše prljavštine i pokvarenosti vama se sudi i pustiću Svoj gnev na vas. Upravo zbog suda ovim rečima bili ste u stanju da vidite da je Bog pravedni Bog i da je Bog sveti Bog; upravo zbog Njegove svetosti i Njegove pravednosti On vam sudi i pušta Svoj gnev na vas; upravo zato što vidi buntovnost čovečanstva, On otkriva Svoju pravednu narav. Prljavština i iskvarenost čovečanstva ispoljavaju Njegovu svetost. To je dovoljno da se pokaže da je On Sȃm Bog, koji je svet i netaknut, a ipak živi u zemlji prljavštine. (…)

Velika je razlika između dela koje je obavljeno u Izraelu i današnjeg dela. Jahve je usmeravao živote Izraelaca i nije bilo toliko grdnje i suda, jer su u to vreme ljudi isuviše malo razumeli svet i narav im nije bila mnogo iskvarena. Tada su Izraelci bespogovorno slušali Jahvea. Kada im je rekao da sagrade oltare, oni su brzo sagradili oltare; kada im je rekao da nose svešteničke odežde, oni su poslušali. U to vreme Jahve je bio kao pastir koji čuva stado ovaca, a ovce slede pastirske smernice i pasu na pašnjaku; Jahve je usmeravao njihove živote, upućujući ih kako da jedu, da se oblače, obitavaju i putuju. To nije bilo vreme da se objašnjava Božja narav, jer je čovečanstvo tog vremena bilo novorođeno; bilo je malo onih koji su bili buntovni i neprijateljski nastrojeni, nije bilo mnogo prljavštine među ljudima, te tako ljudi nisu mogli biti kontrast Božjoj naravi. Kroz ljude koji potiču iz zemlje prljavštine prikazuje se Božja svetost; danas, On koristi prljavštinu koja se pokazuje u ovim ljudima iz zemlje prljavštine, i On sudi, i stoga se tokom suda razotkriva ono što On jeste. Zašto On sudi? On je u stanju da izgovori reči suda zato što prezire greh; kako bi mogao da bude toliko ljut ako se ne gnuša buntovnosti čovečanstva? Ako u Njemu ne bi bilo gađenja, ni odvratnosti, ako On ne bi obraćao pažnju na buntovnost ljudi, onda bi to bio dokaz da je podjednako prljav kao čovek. On može da sudi i kazni čoveka zato što se gnuša prljavštine, a ono čega se On gnuša, nije prisutno u njemu. Kada bi i u Njemu takođe bilo protivljenja i buntovništva, On ne bi prezirao one koji su neprijateljski raspoloženi i buntovni. Kad bi se delo poslednjih dana obavljalo u Izraelu, ono ne bi imalo smisla. Zašto se delo poslednjih dana obavlja u Kini, najmračnijem i najzaostalijem mestu od svih? Da bi se prikazala Njegova svetost i pravednost. Ukratko, što je mesto mračnije, to se jasnije može pokazati svetost Božja. U stvari, sve je ovo radi Božjeg dela.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako se postižu dejstva drugog koraka dela osvajanja“

Kineski narod nije nikada verovao u Boga; nikada nisu služili Jahveu i nikada nisu služili Isusu. Oni se samo duboko klanjaju, pale tamjan, mirišljave papiriće i obožavaju Budu. Oni samo obožavaju idole – svi su buntovni do krajnjih granica. Dakle, što je položaj ljudi niži, sve više se pokazuje da je ono što Bog od vas zadobija još veća slava. Neki bi, sa svoje tačke gledišta, mogli reći: „Bože, kakvo Ti to delo obavljaš? Tako uzvišeni Bog, tako sveti Bog kao što si Ti dolazi u prljavu zemlju? Zar imaš tako nisko mišljenje o Sebi? Tako smo prljavi, a Ti si voljan da budeš sa nama? Voljan si da živiš među nama? Tako smo niskog položaja, a Ti si voljan da nas upotpuniš? I nas bi koristio kao uzore i uzorke?“ Ja kažem: ti ne shvataš Moje namere. Ne shvataš delo koje želim da obavim niti razumeš Moju narav. Značaj dela koje nameravam da obavim nadilazi mogućnosti koje ti možeš da sagledaš. Može li Moje delo da bude u skladu sa tvojim ljudskim predstavama? Prema ljudskim predstavama, da bih pokazao da imam visok status, da bih pokazao da veoma vredim, da bih pokazao Svoju čast, svetost i veličinu, morao bih da se rodim u lepoj zemlji. Da sam rođen na mestu koje Me priznaje, u elitnoj porodici, i da imam visok položaj i status, tada bi se prema Meni veoma dobro ophodili. To ne bi bilo od koristi Mom delu, i da li bi se tada tako veliko spasenje i dalje moglo otkriti? Svi koji Me vide bili bi Mi pokorni i ne bi bili okaljani prljavštinom. Trebalo je da se rodim na ovakvom mestu. To je ono u šta vi verujete. Međutim, razmislite: da li je Bog došao na zemlju radi uživanja ili da deluje? Da radim na tako jednostavnom, udobnom mestu, da li bih mogao da steknem Svoju punu slavu? Da li bih mogao da osvojim sva stvorena bića? Kada je Bog došao na zemlju, On nije bio od sveta i nije se ovaplotio da bi uživao u svetu. Mesto Njegovog rođenja je ono mesto gde bi Njegovo delovanje otkrilo Njegovu narav i bilo najsmislenije. Bilo da je to sveta ili prljava zemlja i bez obzira na to gde On deluje, On je svet. Sve na svetu je On stvorio, iako je sve to iskvario Sotona. Međutim, sve stvoreno i dalje pripada Njemu; sve je u Njegovim rukama. On dolazi u prljavu zemlju i tu deluje kako bi otkrio Svoju svetost; On to čini samo zarad Svog dela, što znači da trpi veliko poniženje da bi obavljanjem ovog dela spasio ljude ove prljave zemlje. Ovo se čini radi svedočenja, za dobrobit celog ljudskog roda. Takvo delo ljudima pokazuje Božju pravednost i može bolje da pokaže Božju nadmoć. Njegova veličina i pravednost se ispoljavaju u spasavanju grupe niskih ljudi koje drugi nipodaštavaju. To što je rođen u prljavoj zemlji uopšte ne dokazuje da je On nižeg roda; jednostavno omogućava svim stvorenim bićima da vide Njegovu veličinu i Njegovu istinsku ljubav prema ljudskom rodu. Što On to više čini, to se više otkriva Njegova čista ljubav, Njegova besprekorna ljubav prema čoveku. Bog je svet i pravedan premda je rođen u prljavoj zemlji i premda živi sa onim ljudima koji su puni prljavštine, kao što je Isus živeo sa grešnicima u Doba blagodati. Zar se svaki delić Njegovog dela ne obavlja zarad opstanka celog ljudskog roda? Nije li sve to da bi ljudski rod zadobio veliko spasenje? Pre dve hiljade godina, On je nekoliko godina živeo sa grešnicima. Bilo je to zarad iskupljenja. On danas živi sa grupom prljavih ljudi nižeg roda. Ovo je zarad spasenja. Nije li celokupno Njegovo delo zarad vas ljudi? Ako ne stoga da bi spasio ljudski rod, zašto bi On živeo i patio sa grešnicima toliko godina nakon što se rodio u jaslama? I ako ne stoga da bi spasio ljudski rod, zašto bi se On po drugi put vratio u telu, rođen u ovoj zemlji u kojoj se okupljaju demoni, i živeo sa ovim ljudima koje je Sotona duboko iskvario? Zar Bog nije veran? Koji segment Njegovog dela nije bio radi ljudskog roda? Koji segment nije bio radi vaše sudbine? Bog je svet – ovo je nepromenljivo! On nije ukaljan prljavštinom iako je došao u prljavu zemlju; sve ovo može jedino značiti da je Božja ljubav prema ljudskom rodu krajnje nesebična, te da su patnja i poniženje koje On podnosi izuzetno veliki! Zar ne znate koliko je veliko poniženje koje On podnosi, za sve vas i za vašu sudbinu? Umesto da spasava velike ljude ili sinove iz bogatih i moćnih porodica, On nastoji da spasi one koji su niski i na koje gledaju sa nipodaštavanjem. Nije li sve ovo Njegova svetost? Zar sve ovo nije Njegova pravednost? Radi opstanka celog ljudskog roda, On bi se radije rodio u prljavoj zemlji i istrpeo svako poniženje. Bog je veoma stvaran – On ne obavlja nikakva lažna dela. Zar nije svaka etapa dela obavljena na tako praktičan način? Iako svi ljudi kleveću o Njemu i kažu da za stolom sedi sa grešnicima, iako Mu se svi ljudi rugaju i kažu da živi sa sinovima prljavštine, da živi sa najnižim ljudima, On Sebe i dalje nesebično daje, a ipak je među ljudskim rodom tako odbačen. Zar patnja koju On podnosi nije veća od vaše? Zar delo koje On obavlja nije veće od cene koju ste vi platili? Rođeni ste u zemlji prljavštine, a ipak ste zadobili Božju svetost. Rođeni ste u zemlji u kojoj se demoni okupljaju, a ipak ste dobili veliku zaštitu. Kakav izbor imate? Kakve pritužbe imate? Nije li patnja koju je On podneo veća od patnje koju ste vi podneli? Došao je na zemlju i nikada nije uživao u zadovoljstvima ljudskog sveta. On prezire takve stvari. Bog nije došao na zemlju da bi Ga čovek počastio materijalnim stvarima, niti je došao da uživa u hrani, odeći i čovekovim ukrasima. On na ove stvari ne obraća pažnju. Došao je na zemlju da pati za čoveka, a ne da uživa u zemaljskom bogatstvu. Došao je da pati, da dela i da dovrši Svoj plan upravljanja. On nije odabrao neko lepo mesto, da živi u ambasadi ili u otmenom hotelu, niti ima nekoliko sluga da Ga opslužuju. Na osnovu onoga što ste videli, zar ne znate da li je došao da dela ili radi uživanja? Zar ne vidite svojim očima? Koliko toga vam je dao? Da je rođen na udobnom mestu, da li bi mogao da stekne slavu? Da li bi mogao da dela? Da li bi takvo Njegovo delovanje imalo ikakav značaj? Da li bi bio u stanju da potpuno osvoji ljudski rod? Da li bi bio u stanju da spase ljude iz zemlje prljavštine? Na osnovu svojih predstava, ljudi pitaju: „Budući da je Bog svet, zašto je rođen na ovom našem prljavom mestu? Ti mrziš i prezireš nas prljave ljude; prezireš naš otpor i naše buntovništvo, pa zašto onda živiš sa nama? Ti si vrhovni Bog. Mogao si da se rodiš bilo gde, pa zašto si morao da se rodiš u ovoj prljavoj zemlji? Svakodnevno nas grdiš i sudiš nam i jasno ti je da smo mi potomci Moava, pa zašto onda još uvek živiš među nama? Zašto si se rodio u porodici potomaka Moava? Zašto si to učinio?“ Ovakvim vašim mislima u potpunosti nedostaje razum! Jedino takvo delo omogućava ljudima da vide Njegovu veličinu, Njegovu skrušenost i skrivenost. On je voljan da žrtvuje sve za dobrobit Svog dela, i istrpeo je svaku patnju zarad Svog dela. On deluje radi ljudskog roda i, više od toga, da bi pobedio Sotonu, kako bi sva stvorena bića mogla da se pokore Njegovoj prevlasti. Jedino je to smisleno, vredno delo. Da su Jakovovi potomci rođeni u Kini, na ovom komadu zemlje, i da su oni bili svi vi, u čemu bi onda bio značaj dela koje se obavlja u vama? Šta bi Sotona rekao? Sotona bi rekao: „Ranije su Te se plašili, od početka su Ti bili pokorni i u prošlosti Te nikad nisu izdali. Oni nisu najmračniji, najniži i najzaostaliji među ljudskim rodom.“ Da je delo zaista obavljeno na ovaj način, ko bi se time uverio? U celoj vaseljeni, Kinezi su najzaostaliji narod. Rođeni su nižeg roda, niskog su integriteta; tupi su i obamrli, prosti i dekadentni. Prožimaju ih sotonske naravi, prljavi su i razvratni. Vi posedujete sve ove sotonske naravi. Kada se ovo delo dovrši, ljudi će odbaciti ove iskvarene naravi i biće u stanju da budu sasvim pokorni i da budu upotpunjeni. Jedino takvi plodovi dela predstavljaju svedočanstvo unutar stvorenih bića!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Značaj spasavanja potomaka Moava“

Bog je ovu grupu ljudi učinio jedinim žarištem Svog dela u celoj vaseljeni. Žrtvovao je svu krv Svog srca zarad vas, povratio je i predao vam sva dela Duha širom vaseljene. Zbog toga ste srećnici. Štaviše, prebacio je Svoju slavu iz Izraela, sa Svog izabranog naroda na vas i učiniće da se svrha Njegovog plana u potpunosti ispolji kroz ovu grupu. Zato ste vi oni koji će primiti nasleđe Božje i, više od toga, nasledićete slavu Božju. Možda se svi vi sećate ovih reči: „Jer, ova lagana nevolja, koja nas je trenutno snašla, priprema nas za izvanredno i neizmerno, večno izobilje slave.“ Svi ste čuli ove reči ranije, ali ipak niko od vas nije razumeo njihovo pravo značenje. Danas ste duboko svesni njihove prave važnosti. Ove reči ispuniće Bog tokom poslednjih dana i biće ispunjene u onima koje je velika crvena aždaja okrutno progonila u zemlji u kojoj sklupčana leži. Velika crvena aždaja progoni Boga i neprijatelj je Božji, tako da su u ovoj zemlji oni koji veruju u Boga podvrgnuti poniženju i ugnjetavanju i ove reči se kao rezultat ispunjavaju u vama, ovoj grupi ljudi. Budući da je započeto u zemlji koja se suprotstavlja Bogu, celokupno Božje delo suočava se sa ogromnim preprekama, a ispunjenje mnogih Njegovih reči zahteva vreme; zbog toga se ljudi oplemenjuju kao rezultat Božjih reči, što je takođe deo stradanja. Bogu je izuzetno teško da sprovodi Svoje delo u zemlji velike crvene aždaje – ali upravo kroz ovu poteškoću Bog obavlja jednu etapu Svog dela, pokazujući Svoju mudrost i čudesna dela i koristeći priliku da ovu grupu ljudi učini potpunom. Kroz stradanje ljudi, njihov kov i kroz sve sotonske naravi ljudi u ovoj prljavoj zemlji, Bog čini Svoje delo pročišćenja i osvajanja da bi time stekao slavu i da bi zadobio one koji će svedočiti delima Njegovim. U tome je sav značaj svih žrtava koje je Bog podneo zarad ove grupe ljudi. To jest, preko onih koji Mu se suprotstavljaju Bog čini delo osvajanja i samo tako se može ispoljiti velika sila Božja. Drugim rečima, samo oni u nečistoj zemlji dostojni su da naslede slavu Božju i samo to može da istakne veliku silu Božju. Zato se od nečiste zemlje i od onih koji žive u nečistoj zemlji stiče slava Božja. Takva je namera Božja. Isusova etapa dela bila je ista: mogao je da stekne slavu samo među onim farisejima koji su Ga progonili. Da nije bilo progona fariseja i Judine izdaje, Isus ne bi bio ismejan niti oklevetan, a još manje razapet na krst, te stoga ne bi mogao da stekne slavu. Tamo gde Bog dela u svakom dobu i gde On čini dela Svoja u telu, tamo On i stiče slavu i tamo zadobija one koje namerava da zadobije. Ovo je plan dela Božjeg i ovo je Njegovo upravljanje.

U Božjem planu od nekoliko hiljada godina, dva dela su učinjena u telu: Prvo je delo raspeća, na osnovu kojeg On stiče slavu, a drugo je delo osvajanja i usavršavanja u poslednjim danima, na osnovu kojeg On stiče slavu. Ovo je upravljanje Božje. Stoga ne gledajte na Božje delo ili na Božji nalog koji vam je uputio kao na nešto jednostavno. Vi ste svi naslednici večne i od svega pretežnije Božje slave, a to je Bog naročito tako odredio. Od dva dela Njegove slave jedan se ispoljava u vama – ceo jedan deo slave Božje dat vam je u nasleđe. Ovo je vaše uzvišenje od Boga, kao i plan koji je On davno unapred odredio. Imajući u vidu veličinu dela Božjeg učinjenog u zemlji gde obitava velika crvena aždaja, da je ovo delo preneto negde drugde ono bi odavno urodilo velikim plodovima i ljudi bi ga lako prihvatili. Štaviše, ovo delo bi sveštenici sa Zapada koji veruju u Boga veoma lako prihvatili, jer Isusova etapa dela služi kao presedan. Zbog toga Bog nije u stanju da ovu etapu dela zadobijanja slave dostigne negde drugde. Kada to delo ljudi podržavaju i priznaju ga narodi, Božja slava ne može da se učvrsti. Upravo je u tome izuzetna važnost koju ova etapa dela ima u ovoj zemlji.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?“

Danas ima onih koji još uvek ne shvataju koje je novo delo Bog započeo. Među neznabožačkim narodima, Bog je pokrenuo novi početak. On je otpočeo novu eru i započeo novo delo – i On obavlja ovo delo nad potomcima Moava. Nije li ovo Njegovo najnovije delo? Niko u dosadašnjoj istoriji nije doživeo ovo delo. Niko nije ni čuo za njega, a kamoli da ga je cenio. Božja mudrost, Božje čudo, Božja nedokučivost, Božja veličina i Božja svetost svi se ispoljavaju kroz ovu fazu rada, delo poslednjih dana. Nije li ovo novo delo, delo koje razbija ljudske predstave? Ima onih koji razmišljaju ovako: „Pošto je Bog prokleo Moava i rekao da će napustiti potomke Moava, kako bi ih sada mogao spasiti?“ To su neznabošci koje je Bog prokleo i izgnao iz Izraela; Izraelci su ih zvali „neznabožačkim psima“. Prema mišljenju svih, oni ne samo da su neznabožački psi, već su, još i gore, sinovi uništenja; drugim rečima, oni nisu Božji izabrani narod. Možda jesu rođeni u granicama Izraela, ali ne pripadaju narodu Izraela i proterani su u neznabožačke narode. Najnižeg su reda među svim ljudima. I baš zato što su najniži među ljudskim rodom Bog među njima sprovodi Svoje delo pokretanja novog doba, jer oni predstavljaju iskvareni ljudski rod. Božje delo je zasnovano na izboru i cilju; delo koje On danas obavlja u ovim ljudima takođe je delo koje se obavlja nad stvorenim bićima. Noje je bio stvoreno biće, kao i njegovi potomci. Svaki onaj na svetu koji je od krvi i mesa jeste stvoreno biće. Božje delo je usmereno na sva stvorena bića; ne zaviseći od toga da li je neko proklet nakon što je stvoren. Njegovo delo upravljanja je usmereno na sva stvorena bića, a ne na one izabrane ljude koji nisu prokleti. I budući da Bog želi da izvrši Svoje delo nad Svojim stvorenim bićima, On će ga zasigurno uspešno dovršiti i delaće među onim ljudima koji su korisni za Njegovo delo. Stoga, On krši sva pravila kada radi među ljudima; za Njega su reči „proklet“, „izgrđen“ i „blagosloven“ besmislene! Jevrejski narod je dobar, kao i izabrani narod Izraela; oni su ljudi dobrog kova i ljudskosti. U početku je Jahve upravo među njima pokrenuo Svoje delo i obavio Svoj najraniji posao – ali bi danas bilo besmisleno sprovoditi delo njihovog osvajanja. Oni takođe mogu biti deo stvorenih bića i u njima može biti mnogo toga pozitivnog, ali bi bilo besmisleno među njima izvršiti ovu fazu delanja; Bog ne bi mogao da osvoji ljude, niti bi mogao da ubedi sva stvorena bića, što je upravo smisao prebacivanja Njegovog delanja na ove ljude koji pripadaju narodu velike crvene aždaje. Ovde je od najvećeg značaja Njegovo pokretanje jedne ere, Njegovo rušenje svih pravila i svih ljudskih predstava i Njegovo okončanje delanja tokom celog Doba blagodati. Kada bi se Njegovo sadašnje delo obavljalo među Izraelcima, do trenutka kada se Njegov plan za šest hiljada godina upravljanja bude priveo kraju, svi bi verovali da je Bog samo Bog Izraelaca, da su samo Izraelci Božji izabrani narod, da samo Izraelci zaslužuju da naslede Božji blagoslov i obećanje. Božjim ovaploćenjem tokom poslednjih dana u neznabožačkom narodu u zemlji velike crvene aždaje ostvaruje se delo kojim Bog biva Bog svih stvorenih bića; On dovršava sve Svoje delo upravljanja, a centralni deo Svog posla završava u narodu velikog crvenog zmaja. Srž ove tri faze rada je spasenje čoveka – to jest, navođenje svih stvorenih bića da obožavaju Stvoritelja. Dakle, svaka faza rada ima veliki značaj; Bog ne čini ništa što je besmisleno i bezvredno. S jedne strane, ova faza rada uvodi novu eru i okončava prethodne dve ere; s druge strane, razbija sve ljudske predstave i sve stare oblike ljudskog verovanja i znanja. Rad iz prethodna dva doba odvijao se prema različitim ljudskim predstavama; ova faza, međutim, potpuno potiskuje ljudske predstave, čime u potpunosti osvaja ljudski rod. Kroz osvajanje potomaka Moava, kroz rad koji se obavlja među potomcima Moava, Bog će osvojiti sve ljude širom vaseljene. U tome je najdublji značaj ove faze Njegovog rada i to je najvredniji aspekt ove faze Njegovog rada. Čak i ako sada znaš da je tvoj status loš i da nisi nimalo vredan, svejedno ćeš osećati da si se susreo sa najradosnijom stvari: Nasledio si veliki blagoslov, primio veliko obećanje i možeš pomoći da se ovo veliko Božje delo obavi. Video si Božje pravo lice, znaš Božju urođenu narav i slediš Božju volju. Prethodne dve faze Božjeg dela su se odvijale u Izraelu. Kada bi se ova faza Njegovog delanja tokom poslednjih dana takođe odvijala među Izraelcima, ne samo da bi sva stvorena bića verovala da su samo Izraelci Božji izabrani narod, već i čitav Božji plan upravljanja ne bi uspeo da postigne željeni efekat. Tokom perioda u kome su se dve faze Njegovog dela odvijale u Izraelu, nijedan novi posao – niti bilo kakav rad na pokretanju nove ere – nije obavljen među neznabožačkim narodima. Današnja faza rada – rad na pokretanju nove ere – najpre se sprovodi među neznabožačkim narodima, a štaviše, u početku se sprovodi nad potomcima Moava, čime je pokrenuta čitava era. Bog je razbio sve znanje sadržano u ljudskim predstavama, ne dozvoljavajući da išta od njega preostane. U svom delu osvajanja, On je rasturio ljudske predstave, ta stara, pređašnja ljudska znanja. On dopušta ljudima da vide da kod Boga ne postoje pravila, da nema ničeg starog u vezi sa Bogom, da je delo koje On obavlja sasvim oslobođeno, potpuno slobodno i da je u pravu u svemu što čini. Moraš se u potpunosti pokoriti svakom poslu koji On obavlja nad stvorenim bićima. Sav posao koji On obavlja ima značenje i sprovodi se prema Njegovim sopstvenim namerama i mudrosti, a ne prema ljudskim izborima i predstavama. Ako je nešto korisno za Njegovo delo, On to čini; a ako nešto nije korisno za Njegovo delo, On to neće učiniti, ma koliko to bilo dobro! On radi i bira primaoce i mesto Svog dela u skladu sa značenjem i svrhom Svog delanja. Dok dela, On se ne pridržava pređašnjih pravila i ne sledi stare postupke. Umesto toga, On planira Svoje delanje u skladu sa značajem dela. Na kraju, On će postići pravi efekat i očekivani cilj. Ako danas ne shvataš ove stvari, ovo delo neće imati nikakav uticaj na tebe.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog je Gospod svih stvorenih bića“

Jedna etapa rada iz dva prethodna doba obavljena je u Izraelu, a jedna u Judeji. Uopšteno govoreći, nijedna faza ovog dela nije se desila van Izraela i svaka je obavljena nad prvim izabranim narodom. Na osnovu toga, Izraelci veruju da je Jahve Bog samo Bog Izraelaca. Pošto je Isus delao u Judeji, gde je obavio delo raspeća, Jevreji Ga vide kao izbavitelja jevrejskog naroda. Oni misle da je On samo car jevrejski, a ne nekog drugog naroda; da On nije Gospod koji iskupljuje Engleze niti Gospod koji iskupljuje Amerikance, već Gospod koji iskupljuje Izraelce; i da je u Izraelu iskupio Jevreje. U stvari, Bog je Suveren svih stvari. On je Bog svih stvorenih bića. On nije samo Bog Izraelaca, niti Jevreja; On je Bog svih stvorenih bića. Prethodne dve faze Njegovog dela odvijale su se u Izraelu, što je kod ljudi stvorilo određene predstave. Oni veruju da je Jahve obavio Svoj posao u Izraelu, da je Isus lično obavio Svoj posao u Judeji, i, štaviše, da se otelotvorio da bi delao – i da se, u svakom slučaju, ovo delanje nije odvijalo izvan Izraela. Bog nije delao kod Egipćana ili Indijaca; delao je samo među Izraelcima. Stoga ljudi formiraju različite predstave i opisuju Božje delo u određenom obimu. Kažu da kada Bog dela, On to mora činiti nad izabranim narodom i u Izraelu; osim nad Izraelcima, Bog ne dela nad drugima, niti postoji veći obim Njegovog delanja. Ljudi su posebno strogi kada je reč o prisvajanju ovaploćenog Boga i ne dozvoljavaju Mu da se preseli van granica Izraela. Nisu li sve to samo ljudske predstave? Bog je stvorio sve nebo i svu zemlju i sva stvorena bića, stvorio je sve postanje, pa kako je onda Svoje delo mogao ograničiti samo na Izrael? Da je to slučaj, u čemu bi bila svrha da On stvara sva stvorena bića? On je stvorio ceo svet i On je sproveo Svoj plan upravljanja za šest hiljada godina, ne samo u Izraelu, već i nad svakom osobom u vaseljeni. Bez obzira na to da li ona živi u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu ili Rusiji, svaka osoba je Adamov potomak; sve ih je Bog stvorio. Nijedna od njih ne može izbeći granice stvorenih bića i nijedna od njih ne može sa sebe skinuti žig „Adamovog potomka“. Svi su oni stvorena bića, svi su potomci Adama i svi su iskvareno potomstvo Adama i Eve. Nisu samo Izraelci stvorena bića, već su to svi ljudi; samo što su neki prokleti, a neki blagosloveni. Izraelci su po mnogo čemu prikladni; Bog je u početku radio na njima jer su bili najmanje iskvareni. Kinezi se sa njima ne mogu porediti; nisu im ni za prineti. Dakle, Bog je u početku delao nad narodom Izraela, a samo je druga faza Njegovog delanja sprovedena u Judeji – što je među ljudima dovelo do nastanka mnogih predstava i pravila. U stvari, ako bi Bog delao u skladu sa ljudskim predstavama, On bi bio samo Bog Izraelaca i stoga ne bi bio u stanju da Svoje delanje proširi na neznabožačke narode, jer bi On bio samo Bog Izraelaca, a ne Bog svih stvorenih bića. Proročanstva su poručivala da će Jahvino ime biti veliko među neznabožačkim narodima, da će se proširiti na neznabožačke narode. Zašto je ovo bilo prorečeno? Da je Bog samo Bog Izraelaca, On bi tada delovao samo u Izraelu. Štaviše, On ne bi širio ovo delo i ne bi izrekao takvo proročanstvo. Pošto je izrekao ovo proročanstvo, On će zasigurno proširiti Svoje delovanje među neznabožačkim narodima i među svim narodima i svim zemljama. Pošto je to izrekao, On to mora učiniti; to je Njegov plan, jer On je Gospod koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja i Bog svih stvorenih bića. Bez obzira na to da li On dela među Izraelcima ili širom cele Judeje, delo koje obavlja jeste delo cele vaseljene i delo celog ljudskog roda. Delo koje On danas obavlja u narodu velike crvene aždaje – u neznabožačkom narodu – i dalje je delo celog ljudskog roda. Izrael je mogao biti osnova Njegovog delanja na zemlji; isto tako i Kina može biti osnova Njegovog delanja među neznabožačkim narodima. Nije li sada ispunio proročanstvo da će „Jahvino ime biti veliko među neznabožačkim narodima“? Prvi korak Njegovog delanja među neznabožačkim narodima jeste ovo delo, delo koje On obavlja u narodu velike crvene aždaje. Činjenica da ovaploćeni Bog treba da dela u ovoj zemlji i da dela nad ovim prokletim ljudima, posebno protivreči ljudskim predstavama; ovo su najniži ljudi, oni nemaju nikakvu vrednost i u početku ih je Jahve napustio. Ljude mogu napustiti drugi ljudi, ali ako ih Bog napusti, onda su lišeni svakog statusa i najniže su vrednosti. Ako stvoreno biće zaposedne Sotona ili ga ljudi napuste, za njega je to veoma bolno – međutim, za stvoreno biće koga se odrekne Stvoritelj, niži status ne postoji. Prokleti su Moavovi potomci, rođeni u ovoj zaostaloj zemlji; bez sumnje, od svih ljudi pod uticajem tame, potomci Moava imaju najniži status. Pošto su ovi ljudi do sada imali najniži status, radom koji je obavljen nad njima najbolje se razbijaju ljudske predstave i najkorisniji je za ceo Božji plan upravljanja za šest hiljada godina. Obavljanjem takvog posla među ovim ljudima na najbolji se način razbijaju ljudske predstave i time Bog pokreće eru; On ovim razbija sva ljudska shvatanja; ovim On završava delo celog Doba blagodati. Njegovo prvo delo je obavljeno u Judeji, u granicama Izraela; među neznabožačkim narodima, On nije učinio nikakvo delo da pokrene novu eru. Završna faza dela se ne odvija samo među neznabošcima, već još i više među onima koji su prokleti. Ova činjenica je dokaz koji najviše može da ponizi Sotonu, čime Bog „postaje“ Bog svih stvorenih bića u vaseljeni, Gospod svih stvari i predmet obožavanja svega što ima život.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog je Gospod svih stvorenih bića“

Slične himne:

Značenje Božjeg Dela osvajanja u Kini