Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Kako Sveti Duh deluje u čoveku? Kako Sotona deluje u čoveku? Kako zli duhovi deluju u čoveku? Kako se to ispoljava? Kada ti se nešto dogodi, da li to dolazi od Svetog Duha i da li treba tome da se pokoriš ili da ga odbaciš? U stvarnoj ljudskoj primeni, mnogo toga proizlazi iz ljudske volje, za koju ljudi bez izuzetka veruju da potiče od Svetog Duha. Neke stvari potiču od zlih duhova, ali ljudi ipak veruju da su došle od Svetog Duha, a ponekad Sveti Duh iznutra usmerava ljude, a oni se i pored toga plaše da to usmeravanje dolazi od Sotone, pa se ne usuđuju da se pokore, a zapravo je prosvećenje Svetog Duha to koje ih usmerava. Prema tome, ako se čovek ne vežba u razlučivanju, on nema načina da to praktično doživi; ako nema razlučivanja, nema ni načina da se stekne život. Kako Sveti Duh deluje? Kako zli duhovi deluju? Šta proizlazi iz čovekove volje? A šta se rađa iz usmeravanja i prosvećenja Svetog Duha? Ako dokučiš obrasce po kojima Sveti Duh deluje u čoveku, onda ćeš u svojoj svakodnevici i tokom svojih praktičnih iskustava biti u stanju da uvećavaš svoje znanje i da uviđaš razlike; počećeš da spoznaješ Boga, bićeš u stanju da razumeš i razaznaš Sotonu; nećeš biti zbunjen ni u pokornosti ni u svom traganju, i bićeš neko čije su misli čiste, neko ko se pokorava delu Svetog Duha.

Delo Svetog Duha predstavlja vid proaktivnog usmeravanja i pozitivnog prosvećenja. Ono ljudima ne dozvoljava da budu negativni. Donosi im utehu, daje im veru i rešenost, i omogućava im da tragaju za Božjim usavršavanjem. Kada Sveti Duh deluje, ljudi su u stanju da u to aktivno zakorače; nisu pasivni, niti na to primorani, već deluju pokrenuti vlastitom inicijativom. Kada Sveti Duh deluje, ljudi su radosni i imaju volje, voljni su da se pokore i rado postanu ponizni. Iako su bolni i krhki iznutra, rešeni su da sarađuju; rado trpe, u stanju su da se pokore, neukaljani ljudskom voljom, čovekovim načinom razmišljanja i zasigurno neukaljani ljudskim željama i pobudama. Kada ljudi iskuse delo Svetog Duha, posebno su sveti iznutra. Oni u kojima Sveti Duh deluje, žive ljubav prema Bogu i ljubav prema svojoj braći i sestrama; oni nalaze užitak u stvarima u kojima ga Bog nalazi i gnušaju se stvari kojih se Bog gnuša. Ljudi koje je dotaklo delo Svetog Duha jesu oni koji imaju normalnu ljudskost, neprestano tragaju za istinom, i odlikuju se ljudskošću. Kada Sveti Duh deluje u ljudima, njihovo stanje postaje sve bolje, a njihova ljudskost postaje sve normalnija, i mada neki njihovi zajednički postupci mogu biti nepromišljeni, njihova motivacija je ispravna, njihov ulazak je pozitivan; oni ne pokušavaju da izazovu nered i u njima nema pakosti. Delovanje Svetog Duha je normalno i praktično; Sveti Duh deluje u čoveku vodeći se životnim pravilima normalnog čoveka, te čoveka prosvećuje i usmerava u skladu sa onim za čim normalni ljudi tragaju. Kada Sveti Duh deluje u ljudima, On ih usmerava i prosvećuje u skladu sa potrebama koje normalni ljudi imaju. On ih opskrbljuje prema njihovim potrebama, usmerava ih i prosvećuje na pozitivan način, vodeći se onim što im nedostaje i njihovim manjkavostima. Delo Svetog Duha je tu da ljude u stvarnom životu prosvećuje i vodi; samo ako dožive Božje reči u svakodnevnom životu, u stanju su da vide delo Svetog Duha. Ako su ljudi u svom svakodnevnom životu pozitivni i imaju normalan duhovni život, onda je delo Svetog Duha u njima. U takvom stanju, kada jedu i piju reči Božje, oni imaju vere; kada se mole, nadahnuti su; kada se s nečim suoče, nisu negativni; i kako se stvari odvijaju, u stanju su da u njima prepoznaju lekcije koje Bog od njih zahteva da nauče. Nisu negativni niti slabi, i iako imaju stvarnih poteškoća, voljni su da se pokore svemu onom što je Bog uredio.

[…]

Šta je delo koje dolazi od Sotone? U delu koje dolazi od Sotone, vizije u ljudima su nejasne; ljudi su lišeni normalne ljudskosti, iza njihovih postupaka stoje pogrešni motivi i, premda žele da vole Boga, u sebi stalno nose optužbe, a te optužbe i misli dovode do stalnog ometanja unutar njih, ograničavajući ih da rastu u svojim životima i sprečavajući ih da dođu pred Boga u svom normalnom stanju. Tačnije, čim Sotona započne da deluje u ljudima, njihovo srce ne može biti u miru pred Bogom. Takvi ljudi ne znaju šta će sa sobom – kada vide ljude kako se okupljaju, žele da pobegnu, i nisu u stanju da zatvore oči kada se drugi mole. Delovanje zlih duhova uništava normalan odnos između čoveka i Boga i remeti vizije koje su ljudi prethodno imali ili put kojim su ranije ulazili u život; u svom srcu, oni se nikada ne mogu približiti Bogu, i uvek se događaju stvari koje ih ometaju i ograničavaju. Njihova srca ne mogu da pronađu mir, ostaju bez snage da vole Boga, a duh im potone. Tako se ispoljava Sotonino delo. Sotonino delovanje se ispoljava kao: nesposobnost da se brani sopstveni stav i da se svedoči, i kao navođenje da postaneš neko ko je kriv pred Bogom i ko Mu nije veran. Dok Sotona ometa, gubiš ljubav i odanost prema Bogu, koje nosiš u sebi, lišen si normalnog odnosa sa Bogom, ne tragaš za istinom, niti za sopstvenim napredovanjem; nazaduješ i postaješ negativan, ugađaš sebi, ne zauzdavaš širenje greha i ne mrziš ga; štaviše, Sotonina umešanost te čini raskalašnim; ona dovodi do toga da Božji dodir iz tebe iščezne i da se na Boga žališ i da Mu se suprotstavljaš, što te navodi da dovedeš Boga u pitanje; čak postoji opasnost da napustiš Boga. Sve to dolazi od Sotone.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo Svetog Duha i delo Sotone“

Delovanje Svetog Duha u čoveku je naročito normalno; čovek nije sposoban to da oseti i čini mu se da ono dolazi od samog čoveka, iako je zapravo delo Svetog Duha u pitanju. U svakodnevnom životu, Sveti Duh u svakome čini i velika i mala dela, a razlika je samo u meri u kojoj to čini. Neki ljudi su dobrog kova i brzo shvataju stvari, te je prosvećenje do kojeg u njima dolazi od Svetog Duha naročito snažno. Međutim, neki ljudi su lošeg kova i potrebno im je više vremena da razumeju stvari, ali ih Sveti Duh dotiče iznutra, pa su i oni u stanju da dostignu vernost Bogu – Sveti Duh deluje u svima onima koji tragaju za Bogom. Kada se u svakodnevnom životu ljudi ne suprotstavljaju Bogu, niti se bune protiv Njega, ne čine stvari koje prekidaju Božje upravljanje i ne ometaju Božje delovanje, tada Duh Božji deluje u svakom od njih u manjoj ili većoj meri; On ih dotiče, prosvećuje, daje im veru, daje im snagu i podstiče ih da preuzmu inicijativu, a ne da lenstvuju ili da žude za telesnim užicima, te da budu voljni da sprovode u delo istinu i da čeznu za Božjim rečima. Sve je ovo delo koje dolazi od Svetog Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo Svetog Duha i delo Sotone“

Svekoliko delo Svetog Duha je normalno i realistično. Kada čitaš Božje reči i moliš se, iznutra svetliš i nepokolebljiv si, spoljašnji svet te ne može ometati; iznutra, spreman si da voliš Boga, spreman si da se baviš pozitivnim stvarima i prezireš zao svet. Ovo znači živeti unutar Boga. To ne znači, kako ljudi kažu, doživeti silno uživanje – takav razgovor nije realističan. Danas sve treba da počne od aktuelnosti. Sve što Bog čini je praktično i u svojim iskustvima ti treba da se usredsrediš na to da spoznaješ Boga na praktičan način, da tragaš za otiscima Božjeg dela i za načinima pomoću kojih Sveti Duh dotiče i prosvećuje ljude. Ako jedeš i piješ reči Božje i ako se moliš i sarađuješ na praktičniji način, prihvatajući ono što je bilo dobro iz prošlih vremena, a odbacujući ono što je bilo loše, na način kako je to Petar činio, ako slušaš svojim ušima i posmatraš svojim očima i često se moliš i razmišljaš iz srca i činiš sve što možeš da sarađuješ sa Božjim delom, onda će te Bog sigurno voditi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati stvarnost“

Kada Sveti Duh radi na prosvećenju ljudi, On im generalno daje znanje o Božjem delu i o njihovom istinitom ulasku i istinitom stanju. On im takođe omogućava da razumeju Božje hitne namere i Njegove zahteve prema čoveku danas, tako da imaju odlučnost da žrtvuju sve da bi udovoljili Bogu, da vole Boga čak i ako se suoče s progonom i nedaćama i da svedoče o Bogu čak i ako to znači da treba da proliju krv ili daju svoj život i da to učine bez žaljenja. Ako imaš ovakvu odlučnost, to znači da te Sveti Duh podstiče i da poseduješ Njegovo delo – ali znaj da nemaš takve podsticaje u svakom trenutku. Ponekad kada se na skupovima moliš i jedeš i piješ Božje reči, možeš da se osetiš izuzetno ganuto i nadahnuto. Osećaj je tako nov i svež kada drugi dele neko zajedništvo o svom iskustvu i razumevanju Božjih reči, a tvoje srce je savršeno čisto i jasno. Sve je to delo Svetog Duha. Ako si vođa i Sveti Duh ti daje izuzetno prosvećenje i prosvetljenje kada odeš u crkvu da delaš, daje ti uvid u probleme koji postoje unutar crkve, omogućava ti da znaš kako da podeliš zajedništvo o istini da te probleme rešiš, čini te neverovatno prilježnim, odgovornim i ozbiljnim u svom radu, sve to je delo Svetog Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (1)“

Delo Svetog Duha najviše pomaže ljudima time što ih prosvećuje i prosvetljuje, što im omogućava da shvate istinu i Božju volju, da postupaju u skladu s Božjim zahtevima, a ne da skrenu s pravog puta. S kojim ciljem delo Svetog Duha prosvećuje ljude? Ponekad je njegova svrha da te vodi; ponekad služi kao podsetnik, da te urazumi; ponekad te prosvetljava, pomaže ti da shvatiš istinu i pruža ti put do primene. Kada zalutaš i kreneš svojim putem, On ti je podrška i pomaže ti, kao neki oslonac, usmerava te na pravi put i vodi te. Kakvom god svetlošću i znanjem Sveti Duh prosvećuje ljude, a ta svetlost se može razlikovati shodno svačijem ličnom poreklu, to uopšte nije u suprotnosti niti u sukobu sa istinom. Ukoliko bi svako doživeo iskustvo istinskog traganja i molitve i istinske poslušnosti, dok ih za to vreme Sveti Duh neprestano prosvećuje i vodi, i ako su bistri, dubokoumni i sposobni da primenjuju i uđu u ono što Sveti Duh prosvećuje, onda bi se njihov rast veoma brzo uvećao. To bi bila iskorišćena prilika. Jedna od osobenosti dela Svetog Duha jeste da je ono veoma brzo. Gotovo da je trenutno, za razliku od dela zlih duhova, koje uvek podstiče i nagoni ljude da nešto rade, te ne mogu da postupaju ni na koji drugi način. Ponekad Sveti Duh deluje tako što ljudima, kada su na rubu opasnosti, da neki osećaj o tome, prožme ih nelagodom i velikim nemirom. To se dešava u posebnim okolnostima. Kad god se ljudi približe Bogu i traže istinu, ili kada čitaju Božje reči, Sveti Duh im daje neki osećaj, ili suptilnu misao, ili ideju. A može i da ti prenese neku izjavu ili poruku. To je kao da postoji neki nečujni glas; kao neki podsetnik čije značenje ti možeš da razumeš. Ako se uhvatiš za značenje koje si razumeo i izraziš ga odgovarajućim rečima, nešto ćeš zadobiti, a to će poučiti i druge. Ako ljudi to uvek tako budu doživljavali, s vremenom će shvatiti mnoge istine. Ako ljudi uvek imaju delo Svetog Duha uz sebe i uvek postoji nova svetlost koja ih vodi, onda su sigurni da nikada neće skrenuti s istinitog puta. Čak i ako niko nikada ne deli svoje misli s tobom i niko te ne vodi, niti imaš radnih obaveza, ako ideš u pravcu kojim te vodi Sveti Duh, budi siguran da nećeš zalutati.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „U veri u Boga, najvažnije je zadobiti istinu“

Dok Sveti Duh deluje, u ljudima i dalje postoji iskvarena narav; ipak, tokom delovanja Svetog Duha, ljudima je lako da otkriju i prepoznaju svoje buntovništvo, motive i izveštačenosti. Samo tada ljudi osete grižu savesti i postanu voljni da se pokaju. Kao takve, njihove buntovne i iskvarene naravi postepeno bivaju odbačene unutar Božjeg dela. Delo Svetog Duha je izuzetno normalno; dok On deluje u ljudima, oni i dalje imaju nevolje, i dalje plaču, i dalje pate, i dalje su slabi i još uvek ima mnogo toga što im nije jasno, ali ipak u ovakvom stanju mogu da zaustave svoje nazadovanje i mogu da vole Boga, i pored toga što plaču i uznemireni su, i dalje su u stanju da slave Boga; delo Svetog Duha je posebno normalno, ni delićem natprirodno. Većina ljudi veruje da se, čim Sveti Duh počne da deluje, dešavaju promene u stanju ljudi, a da se stvari koje su za njih suštinske uklanjaju. Takva uverenja su izobličena. Kada Sveti Duh deluje u čoveku, ono negativno u njemu je i dalje tu i njegov rast ostaje nepromenjen, ali on zadobija prosvetljenje i prosvećenje Svetog Duha i tako njegovo stanje postaje pozitivnije, uslovi u njemu postaju normalni i on se ubrzano menja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo Svetog Duha i delo Sotone“

Delo Svetog Duha omogućava ljudima da napreduju, dok delo Sotone čini da postanu negativni i da nazaduju, da se bune protiv Boga i da Mu se opiru, gube veru u Njega i postanu slabi u vršenju svoje dužnosti. Sve što proističe iz prosvećenja Svetog Duha sasvim je prirodno; nije ti nametnuto. Ako se tome predaš, imaćeš mir; ako pak ne, kasnije ćeš biti ukoren. Kada si prosvećen od strane Svetog Duha, ni u čemu što činiš nećeš biti ni ometan ni sputavan; bićeš oslobođen, primenjivaćeš određeni pravac u onome što činiš, i nećeš biti ograničen bilo čime, već ćeš moći da postupaš prema Božjim namerama. Sotona te kroz svoje delovanje ometa u mnogim stvarima; čini te bezvoljnim za molitvu, isuviše lenjim da jedeš i piješ reči Božje i neraspoloženim prema crkvenom životu, pa te udaljava od duhovnog života. Delo Svetog Duha ne ometa tvoj svakodnevni život i ne ometa tvoj normalni duhovni život. Nisi u stanju da razaznaš mnoge stvari u onom trenutku kada se dogode, ali, nakon nekoliko dana, tvoje srce postaje vedrije, a tvoj um bistriji. Počinješ da poimaš duhovne stvari i da polako razaznaješ da li je misao došla od Boga ili od Sotone. Neke stvari te očito teraju da se protiviš Bogu i da se buniš protiv Njega, ili te sprečavaju da Božje reči sprovedeš u delo; sve ovo dolazi od Sotone. Neke stvari nisu očigledne i ne možeš u datom trenutku da odrediš šta su; kasnije možeš da uvidiš način na koji se ispoljavaju i da ih tada razaznaš. Ako umeš jasno da razaznaš koje stvari dolaze od Sotone, a kojima rukovodi Sveti Duh, onda nećeš olako zastraniti u onome što proživljavaš.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo Svetog Duha i delo Sotone“

U doživljavanju Božjeg dela, posedovanje dela Svetog Duha dešava se povremeno, dok je posedovanje prisustva Svetog Duha gotovo neprestano. Sve dok su razum i razmišljanje ljudi normalni i sve dok su njihova stanja normalna, Sveti Duh je sigurno uz njih. Kada razum i razmišljanje ljudi nisu normalni, onda njihova ljudskost nije normalna. Ako je, u ovom trenutku, delo Svetog Duha u tebi, onda će i Sveti Duh sigurno biti uz tebe. Ali ako je Sveti Duh uz tebe, iz toga ne sledi da Sveti Duh definitivno deluje u tebi, jer Sveti Duh deluje u posebnim trenucima. Prisustvo Svetog Duha može samo da održi normalno ljudsko postojanje, ali Sveti Duh deluje samo u određenim trenucima. Na primer, ako si vođa ili trudbenik, kada zalivaš i opskrbljuješ crkvu, Sveti Duh će te prosvetiti određenim rečima koje su poučne za druge i mogu da reše praktične probleme neke od tvojih braće i sestara – u takvim trenucima Sveti Duh deluje. Ponekad, kada jedeš i piješ reči Božje, Sveti Duh te prosvećuje određenim rečima koje su posebno relevantne za tvoja iskustva, omogućavajući ti da zadobiješ veće znanje o sopstvenim stanjima; to je takođe delo Svetog Duha. Ponekad, dok govorim, vi slušate i u stanju ste da izmerite svoja sopstvena stanja naspram Mojih reči, a ponekad ste ganuti ili nadahnuti; sve je to delo Svetog Duha. Neki ljudi kažu da Sveti Duh uvek deluje u njima. To je nemoguće. Ako bi rekli da je Sveti Duh uvek uz njih, to bi bilo realno. Ako bi rekli da su njihovo razmišljanje i poimanje normalni u svakom trenutku, to bi takođe bilo realno i pokazalo bi da je Sveti Duh uz njih. Ako kažu da Sveti Duh uvek deluje u njima, da ih Bog prosvećuje i dodiruje u svakom trenutku i sve vreme stiču nova znanja, onda to nipošto nije normalno! To je potpuno natprirodno! Bez trunke sumnje, takvi ljudi su zli duhovi! Čak i kada se Duh Božji ovaploti, postoje trenuci kada On mora da jede i da se odmara – a kamoli ljudi. Oni koji su opsednuti zlim duhovima deluju kao da nemaju slabosti tela. U stanju su da se odreknu i odustanu od svega, oslobođeni su osećanja, sposobni da izdrže muke i ne osećaju ni najmanji umor, kao da su prevazišli telo. Zar to nije krajnje natprirodno? Delo zlih duhova je natprirodno – nijedan čovek ne bi mogao da postigne takve stvari! Oni kojima nedostaje razboritosti su zavidni kada vide takve ljude: kažu da imaju takvu snagu u svojoj veri u Boga, da imaju veliku veru i nikada ne pokazuju ni najmanji znak slabosti! U stvari, sve su to ispoljavanja dela zlog duha. Jer, normalni ljudi neizbežno imaju ljudske slabosti; to je normalno stanje onih koji poseduju prisustvo Svetog Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (4)“

Bog deluje na način koji je blag i tanan, na način ispunjen ljubavlju i brigom, koji je izuzetno odmeren i pravilan. Njegov način delovanja ne izaziva kod tebe snažne emotivne reakcije, poput: „Bog me tera da uradim ovo“ ili „Bog me tera da uradim ono“. Bog ti nikada ne pruža nikakvu snažnu spoznaju, niti osećanje koje tvoje srce ne može da podnese. Zar nije tako? Čak i kad prihvatiš Božje reči suda i grdnje, kako se tada osećaš? Kako se osećaš kad osetiš Božji autoritet i Njegovu silu? Osećaš li da je Bog jedno božansko i nepovredivo biće? Da li u tim trenucima osećaš da je Bog udaljen od tebe? Osećaš li koliko je Bog zastrašujuć? Ne – pre će biti da prema Njemu osećaš strah. Zar se ljudi ne osećaju tako upravo zbog Božjeg dela? Da li bi se oni isto tako osećali kad bi na njih delovao Sotona? Naravno da ne bi. (…)

Šta karakteriše Sotonino delovanje na ljude? Trebalo bi da to možete da naučite iz vlastitih iskustava – to je arhetipska osobina Sotone, ono što on stalno iznova radi i što pokušava da uradi sa svakom osobom. Možda niste u stanju da uočite tu njegovu osobinu, te vam se stoga i ne čini da je Sotona toliko zastrašujući i mrski stvor. Da li neko zna koja je to osobina? (On čoveka zavodi, mami i iskušava.) U pravu ste, to su neki od načina na koje se ta osobina manifestuje. Pored toga, Sotona ljude obmanjuje, napada i optužuje – sve su to ispoljavanja te njegove osobine. Ima li ih još? (On izgovara laži.) Varanje i laganje su za Sotonu sasvim prirodni. On to veoma često čini. Uz to, on voli da šefuje nad ljudima, da ih nagovara, da ih prisiljava na razne stvari, da im naređuje i da ih na silu zaposeda. Sada ću vam opisati nešto od čega će vam se kosa dići na glavi, ali ne zato da bih vas uplašio. Bog radi na čoveku i neguje ga, kako Svojim stavom tako i u Svom srcu. Sa druge strane, Sotona uopšte ne neguje čoveka, već sve vreme razmišlja kako da mu naudi. Zar nije tako? Dok razmišlja o tome kako da povredi čoveka, da li je njegov um u stanju užurbanosti? (Da.) Dakle, što se tiče Sotoninog delovanja na ljude, postoje dve fraze pomoću kojih vam mogu detaljno opisati rđavost i pakost Sotone, i na osnovu kojih ćete zaista moći da spoznate Sotoninu mržnju: kada pristupa čoveku, Sotona uvek nastoji da svakog čoveka ponaosob na silu okupira i zaposedne, do te mere da ostvari potpunu kontrolu nad njim i da mu nanese ogromnu štetu, te da tako postigne svoj cilj i zadovolji svoju divlju ambiciju. Šta se ovde podrazumeva pod „nasilnom okupacijom“? Je li to nešto što se dešava s tvojim pristankom, ili bez njega? Da li si toga svestan dok ti se dešava, ili nisi? Odgovor je da se to dešava u potpunosti bez tvog znanja! Dešava se u situacijama kad toga nisi ni svestan, možda čak i tako da ti niko ništa ne kaže, niti ti išta uradi, bez ikakve pretpostavke i bez konteksta – Sotona se naprosto stvori tu, kružeći i praveći obruč oko tebe. Vreba priliku da te iskoristi, a onda te na silu okupira i zaposedne, postižući time svoj cilj da nad tobom stekne potpunu kontrolu i da ti nanese štetu. Ovo je tipičan primer Sotoninih namera i ponašanja, u njegovoj borbi da čovečanstvo otrgne od Boga.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni IV“

Kada ljudi imaju znanje o Bogu, drago im je da pate i žive za Boga, ali Sotona i dalje kontroliše slabosti u njima, Sotona i dalje može da ih navede da pate, zli duhovi i dalje mogu da delaju i izazivaju nemir u njima, da uđu u njih, da ih poremete i uznemire i potpuno ometu. Postoje stvari u ljudskim mislima i svesti koje Sotona može da kontroliše i da njima manipuliše. Dakle, ponekad ste bolesni ili uznemireni, ima trenutaka kada osećate da je svet usamljeno mesto, ili da nema smisla živeti, a ima čak i trenutaka kada možda tražite smrt i želite da se ubijete. Drugim rečima, tim bolovima upravlja Sotona i oni su čovekova fatalna slabost. Nešto što je Sotona iskvario i izgazio, Sotona može i dalje da koristi; to je lanac koji Sotona zateže. (…) Kada zli duhovi deluju, nema tog praznog prostora koji neće iskoristiti. Oni mogu da govore iz tebe ili na tvoje uvo, ili mogu da ti ometaju um i da ti prekidaju misli, čineći te bezosećajnim na dodir Svetog Duha, sprečavajući te da to osetiš, a onda će zli duhovi početi da te ometaju, da ti pometu misli i da čine da izgubiš razum, pa čak i da ti duša napusti telo. To je delo koje zli duhovi čine u ljudima, a ljudi su u velikoj opasnosti ako ne mogu da utvrde šta je to zaista.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Značaj Božjeg doživljavanja ovozemaljske patnje“

Danas ima zlih duhova koji ljude obmanjuju natprirodnim stvarima; to nije ništa drugo do podražavanje s njihove strane, s ciljem da čoveka obmanu delom koje Sveti Duh trenutno ne obavlja. Mnogi ljudi čine čuda, isceljuju bolesne i izgone demone; to nije ništa drugo do delo zlih duhova, jer Duh Sveti u današnje vreme više ne obavlja takvo delo, a svi oni koji od tog vremena oponašaju delo Svetog Duha zaista su zli dusi. Celokupno delo koje je tada obavljeno u Izraelu bilo je delo natprirodnog karaktera, ali Sveti Duh sada ne deluje na takav način i svako takvo sadašnje delo predstavlja podražavanje i ometanje od strane prerušenog Sotone. Ali ti ipak ne možeš da kažeš kako sve što je natprirodno potiče od zlih duhova – to bi zavisilo od doba u kojem se Božje delo obavlja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tajna ovaploćenja (1)“

Bog ne ponavlja Svoje delo, On ne čini ono što nije realistično, On ne postavlja preterane zahteve pred čoveka i On ne obavlja delo koje je van granica ljudskog razuma. Sve što On čini u okviru je ljudskog normalnog razuma i ne prevazilazi razum normalne ljudskosti, a Njegovo delo se obavlja u skladu sa normalnim zahtevima čoveka. Ako je u pitanju delo Svetoga Duha, ljudi postaju sve normalniji i njihova ljudskost postaje sve normalnija. Ljudi stiču sve veću spoznaju o svojoj iskvarenoj sotonskoj naravi i o ljudskoj suštini, a da pritom sve više čeznu za istinom. Drugim rečima, život čoveka se neprekidno razvija, a iskvarena ljudska narav sve više je podložna promeni – a sve to znači da Bog čoveku postaje život. Ako neki put nije u stanju da otkrije one stvari koje predstavljaju ljudsku suštinu, ako nije u stanju da promeni čovekovu narav i, povrh toga, ako nije u stanju da ljude dovede pred Boga ili im pruži istinsku spoznaju Boga, dovodeći čak do toga da se njihova ljudskost sve više unižava, a razum im je sve manje normalan, onda taj put ne sme biti istiniti put, a mogao bi biti delo zlog duha ili stari put. Ukratko, on ne može da predstavlja postojeće delo Svetoga Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji poznaju Boga i Njegovo delo mogu udovoljiti Bogu“

Slične himne:

Kad Sveti Duh deluje na čoveka