453. Ove tri etape predstavljaju sveukupnost Božjeg dela spasenja čovečanstva. U sklopu dela spasenja, čovek mora poznavati Božje delo i Božju narav; bez ove činjenice, znanje o Bogu sastojalo bi se samo od šupljih reči, svedenih na deklamovanje iz fotelje. Takvo znanje čoveka ne može da ubedi, niti da ga osvoji; ono je u neskladu sa stvarnošću i ne predstavlja istinu. Ono ti možda može delovati izdašno i prijatno za uho, ali ako je u neskladu sa suštinskom naravi Božjom, Bog te neće poštedeti. On takvo tvoje znanje ne samo da neće pohvaliti, već će ti se još i surovo osvetiti, zbog toga što si grešnik koji je na Njega hulio. Reči bogopoznanja ne izgovaraju se olako. Uprkos tome što si, možda, neki slatkorečiv i uverljiv govornik, što su tvoje reči možda toliko oštroumne da si u stanju da druge ubediš kako je crno belo, a belo crno, ti si ipak nedovoljno potkovan da govoriš o spoznaji Boga. Bog nije neko koga možeš brzopleto ili uzgred da veličaš, niti da Ga nonšalantno klevetaš. Ti veličaš sve i svakoga, a ipak se mučiš kad treba da pronađeš prave reči kojima bi opisao vrhovnu blagodat Božju – to je ono što svaki gubitnik na kraju shvati. Mada su mnogi dobri poznavaoci jezika u stanju da opišu Boga, tačnost njihovih opisa samo je stoti deo istine koju izgovaraju ljudi koji pripadaju Bogu, ljudi koji, premda skromnog rečnika, imaju bogato iskustvo na koje mogu da se oslone. Može se, dakle, videti da spoznaja Boga leži u tačnosti i praktičnosti, a ne u veštom korišćenju reči, niti u bogatom rečniku, kao i da čovekovo znanje i spoznaja Boga jedno s drugim nemaju nikakve veze. Pouka o spoznaji Boga uzvišenija je od bilo koje prirodne nauke ljudi. To je lekcija koju može da savlada samo izuzetno mali broj onih koji traže bogospoznaju, i koju ne može da savlada baš svaka talentovana osoba. Stoga, na bogospoznaju i na potragu za istinom ne smete da gledate kao na nešto što bi svako dete moglo da postigne. Možeš ti biti savršeno uspešan u svom porodičnom životu, u poslovnoj karijeri ili braku, ali kada je reč o istini i pouci o spoznaji Boga, ti nemaš čime da se pohvališ i nisi postigao baš ništa. Moglo bi se reći da sprovođenje istine u delo za vas predstavlja ogromnu poteškoću, a spoznaja Boga vam je još i veći problem. Ovo je poteškoća za vas, a ujedno je i poteškoća s kojom se suočava vascelo čovečanstvo. Među onima koji su ostvarili određena postignuća u pogledu bogopoznanja, gotovo da niko ne ispunjava normu. Čovek ne zna šta znači poznavati Boga, ni zašto je neophodno poznavati Boga, niti koji nivo treba da dostigne da bi spoznao Boga. Upravo je to ono što u tolikoj meri zbunjuje čovečanstvo i to je, naprosto, najteža zagonetka s kojom se ono suočava – niko nije u stanju da odgovori na ovo pitanje, niti je iko voljan da potraži odgovor na njega, jer nijedan pripadnik ljudskog roda do dan-danas nije ostvario nikakav uspeh u proučavanju ovog dela. Možda će se, kad zagonetka o tri etape dela bude obznanjena čovečanstvu, jedan za drugim javljati pojedinci iz grupe nadarenih ljudi koji poznaju Boga. Ja se, naravno, nadam da će tako i biti; štaviše, Ja ovo delo upravo sada i obavljam, u nadi da ću u bliskoj budućnosti videti još takvih, nadarenih ljudi. Ti ljudi će postati oni koji svedoče o postojanju ove tri etape dela i ujedno će, naravno, biti prvi koji će o ove tri etape dela svedočiti. Ništa Me, međutim, ne bi više uznemirilo i ražalilo od toga da se, na dan okončanja Božjeg dela, takvi nadareni ljudi uopšte ne pojave, ili da se pojavi samo par onih koji su lično prihvatili da ih ovaploćeni Bog usavrši. To je, ipak, samo najgori mogući scenario. Šta god da se desi, Ja se i dalje nadam da će oni koji istinski tragaju moći da steknu ovaj blagoslov. Od praskozorja vremena, nikada nije postojalo delo poput ovog; ovakav poduhvat niko nikada nije preduzeo u čitavoj istoriji razvoja ljudskog roda. Ako bi zaista mogao da postaneš jedan od prvih koji su spoznali Boga, zar time ne bi bio počastvovan više od svih ostalih stvorenih bića? Da li bi ikoje drugo stvoreno biće među ljudima bilo više od tebe hvaljeno od Boga? Takvo postignuće nije lako ostvariti, ali će ono na kraju ipak požnjeti nagrade. Svi koji budu u stanju da spoznaju Boga, bez obzira na njihov pol ili nacionalnost, na kraju će od Boga primiti najveću počast i biće jedini koji će posedovati Božji autoritet. Ovo je delo današnjice, a ujedno je i delo budućnosti; to je poslednje i najuzvišenije delo koje će biti obavljeno tokom ovih 6000 godina rada, a to je i način delovanja koji svaku kategoriju ljudi razotkriva. Kroz delo koje čoveka dovodi do spoznaje Boga otkrivaju se različite klase ljudi: oni koji poznaju Boga kadri su da prime Božje blagoslove i da prihvate Njegova obećanja, dok oni koji Boga ne poznaju nisu kadri da prime Božje blagoslove, niti da prihvate Njegova obećanja. Oni koji poznaju Boga prisni su s Bogom, a oni koji Boga ne poznaju ne mogu se nazvati bliskima Bogu; ljudi prisni Bogu mogu da prime bilo koji od Božjih blagoslova, dok oni koji s Njim nisu prisni nisu dostojni nijednog Njegovog dela. Bilo da se radi o stradanju, oplemenjivanju ili sudu, sve to ima za cilj da čoveku omogući da na kraju spozna Boga i da bude u stanju da se Bogu potčini. Ovo je jedini efekat koji će na kraju biti ostvaren.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga“

454. Ono što Bog ima i što jeste, Božja suština i narav Božja – sve je to ljudskom rodu obznanjeno Njegovim rečima. Kad čovek doživi Božje reči, on će tokom njihovog sprovođenja u delo razumeti pravu svrhu reči koje Bog izgovara, razumeće njihov izvor i pozadinu, razumeće i ceniće efekat koji Bog Svojim rečima namerava da postigne. Sa aspekta ljudskog roda, sve su to stvari koje čovek mora da iskusi, shvati i postigne, kako bi zadobio istinu i život, shvatio Božje namere, preobrazio svoju narav i kako bi bio u stanju da se pokori Božjem suverenitetu i uređenjima. Dok sve to doživljava, shvata i postiže, čovek će postepeno uspeti da razume Boga, a tada će on ujedno dostići i različite stepene bogopoznanja. To znanje i razumevanje ne proizlaze iz nečega što je čovek zamislio ili sastavio, već iz onoga što on uvažava, doživljava, oseća i u sebi potvrđuje. Tek nakon što čovek te stvari uvaži, doživi, oseti i potvrdi, njegovo bogopoznanje dobija sadržaj; jedino znanje koje čovek tada stekne aktuelno je, stvarno i tačno, a ovaj proces – postizanja istinskog razumevanja i poznanja Boga kroz uvažavanje, doživljavanje, osećanje i potvrđivanje Njegovih reči – nije ništa drugo do uistinu prisna veza između čoveka i Boga. Usred ovakve prisne veze, čovek počinje zaista da shvata i da razume Božje namere, da stiče istinsko razumevanje i spoznaju onoga što Bog ima i što jeste, počinje uistinu da shvata i spoznaje Božju suštinu, postepeno počinje da shvata i spoznaje narav Božju, postaje uistinu siguran i počinje pravilno da definiše činjenicu vrhovne Božje vlasti nad vascelom tvorevinom i da suštinski shvata Božji identitet i položaj. Usred ovakve prisne veze, čovek postepeno menja svoje predstave o Bogu, ne izmišlja Ga više ni iz čega, ne prepušta se više vlastitim sumnjama u Njega, ne shvata ga pogrešno, ne okrivljuje Ga, ne sudi Mu, niti sumnja u Njega. Na taj će se način čovek manje sporiti s Bogom, manje će se s Njim sukobljavati i biće manje slučajeva čovekove pobune protiv Boga. Sa druge strane, čovekova pokornost i briga o Bogu sve će se više uvećavati, a njegova će bogobojažljivost bivati sve stvarnijom i dubljom. Usred takve prisne veze, čovek će dostići ne samo opskrbljenost istinom i životno krštenje, već će ujedno dostići i istinsko bogopoznanje. Usred ovakve prisne veze, čovek će ne samo preobraziti svoju narav i primiti spasenje, već će istovremeno prikupiti istinsku bogobojažljivost i obožavanje stvorenog bića prema Bogu. Nakon što čovek doživi ovako prisnu vezu, njegova vera u Boga neće više biti prazan list hartije, ni lažno obećanje, niti oblik slepe potrage i idolatrije; samo na temelju ovako prisne veze čovekov će život iz dana u dan napredovati ka zrelosti i tek će tada njegova narav početi da se polako menja, a njegova će vera u Boga, korak po korak, iz nejasnog i nesigurnog verovanja preći u pravu pokornost i brižnost, u istinsku bogobojažljivost, a čovek će ujedno, dok sledi Boga, postepeno napredovati od pasivnog ka aktivnom stanovištu, i od negativnog ka pozitivnom; samo putem ovako prisne veze čovek će doći do istinskog razumevanja i poimanja Boga, do istinskog bogopoznanja.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Predgovor“

455. Znanje o Božjem autoritetu, Božjoj sili, Božjem sopstvenom identitetu i Božjoj suštini ne možeš postići oslanjajući se na svoju maštu. Pošto se za spoznaju autoriteta Božjeg ne možeš osloniti na maštu, na koji način onda možeš steći istinsko znanje o Božjem autoritetu? Način da se to učini jeste kroz jedenje i pijenje reči Božjih, kroz zajedništvo i kroz proživljavanje reči Božjih. Tako ćeš postepeno sticati iskustvo i potvrdu o Božjem autoritetu i postepeno ćeš sticati razumevanje i znanje o tome. Ovo je jedini način da se postigne znanje o Božjem autoritetu; ne postoje prečice. Tražiti od vas da ne zamišljate nije isto što i navoditi vas da pasivno sedite i čekate uništenje ili vas sprečavati da išta činite. Ne koristiti mozak za razmišljanje i zamišljanje znači ne koristiti logiku za izvođenje zaključaka, ne koristiti znanje za analizu, ne koristiti nauku kao osnovu, već umesto toga priznati, uveriti se i potvrditi da Bog u koga veruješ ima autoritet, potvrditi da On ima suverenost nad tvojom sudbinom i da Njegova sila u svakom trenutku dokazuje da je On Sȃm pravi Bog, kroz reči Božje, kroz istinu, kroz sve sa čime se susrećeš u životu. Ovo je jedini način na koji svako može da postigne razumevanje Boga. Neki kažu da žele da pronađu jednostavan način za postizanje ovog cilja, međutim, možete li smisliti takav način? Kažem ti, nema potrebe da razmišljaš: ne postoje drugi načini! Jedini način jeste da savesno i postojano spoznajemo i potvrđujemo ono što Bog ima i što jeste kroz svaku reč koju On izražava i kroz sve što On čini. Ovo je jedini način da se spozna Bog. Jer ono što Bog ima i što jeste, kao i sve o Bogu, nije šuplje i prazno, već praktično.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni I“

456. Bog obavlja delo suda i grdnje kako bi omogućio čoveku da zadobije znanje o Njemu i kako bi posvedočio o Njemu. Bez Njegovog suda o čovekovoj iskvarenoj naravi, čovek nikako ne bi mogao da spozna Njegovu pravednu narav, koja ne trpi uvredu, niti bi čovek bio u stanju da pretvori svoje staro znanje o Bogu u novo. Radi Njegovog svedočenja, i radi Njegovog upravljanja, On se u javnosti pojavljuje u Svojoj celosti, omogućavajući tako čoveku, da kroz Njegovo javno pojavljivanje, dođe do spoznaje o Bogu, da se preobrazi u svojoj naravi, i da odlučno posvedoči o Njemu. Preobraženje čovekove naravi postiže se kroz mnoge različite vrste Božjeg dela; bez takvih promena u njegovoj naravi, čovek ne bi bio u stanju da svedoči o Bogu i da bude u skladu sa Božjim namerama. Preobražavanje čovekove naravi znači da se čovek oslobodio od Sotoninog ropstva i od uticaja tame, i da je zaista postao uzor i primer Božjeg dela, svedok Božji, i onaj koji je u skladu sa Božjim namerama. Danas je ovaploćeni Bog došao da obavi Svoje delo na zemlji, i On zahteva od čoveka da stekne znanje o Njemu, pokornost Njemu i svedočenje o Njemu, treba da poznaje Njegovo praktično i normalno delo, treba da se pokorava svim Njegovim rečima i delu koji se ne slažu sa ljudskim predstavama, i treba da posvedoči o celokupnom delu koje On obavlja da bi spasao čoveka, kao i o svim radnjama koje čini da bi osvojio čoveka. Oni koji svedoče o Bogu moraju da imaju znanje o Bogu; samo je takvo svedočenje tačno i praktično, i samo takvo svedočenje može osramotiti Sotonu. Bog pomoću Svog suda, grdnje i orezivanja, koristi one koji su Ga spoznali da svedoče o Njemu. On koristi one koje je Sotona iskvario da svedoče o Njemu, kao i one čija se narav promenila, i koji su time zadobili Njegove blagoslove da svedoče o Njemu. Njemu nije potreban čovek da Ga hvali svojim rečima niti mu je potrebna pohvala i svedočanstvo Sotonine sorte, koju On nije spasao. Samo oni koji su spoznali Boga imaju pravo da svedoče o Njemu, i samo oni koji su preobraženi u svojoj naravi imaju pravo da svedoče o Njemu. Bog neće dozvoliti čoveku da namerno osramoti Njegovo ime.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“

457. Spoznaja suštine Boga nije beznačajna stvar. Moraš shvatiti Njegovu narav. Na taj način ćeš postepeno i nesvesno spoznati suštinu Boga. Kada ostvariš ovu spoznaju, videćeš sebe kako ulaziš u uzvišenije i lepše stanje. Na kraju ćeš se postideti svoje odvratne duše; štaviše, osetićeš kako nemaš gde da se sakriješ od svog stida. U tom trenutku, tvoje ponašanje će sve manje vređati narav Božju, tvoje srce će se sve više približavati Bogu, a ljubav prema Njemu će postepeno rasti u tvom srcu. Ovo je znak da čovečanstvo ulazi u jedno prelepo stanje. Ali to do danas niste postigli. Dok svi jurite unaokolo zarad svoje sudbine, da li se iko makar malo potrudio da spozna suštinu Boga? Ako se ovo nastavi, vi ćete, i ne znajući to, prekršiti upravne odluke, jer isuviše malo toga razumete o naravi Božjoj. Dakle, zar ono što sada činite nije postavljanje temelja za vaše vređanje naravi Božje? To što od vas tražim da razumete narav Božju nije mimo Mog dela. Jer, ako često kršite upravne odluke, ko će od vas izbeći kaznu? Zar Moje delo onda ne bi bilo potpuno uzaludno? Zbog toga i dalje tražim da, pored pažljive analize sopstvenog ponašanja, budete oprezni u koracima koje preduzimate. Ovo je taj strogi zahtev koji vam postavljam i nadam se da ćete ga svi pažljivo razmotriti i ozbiljno uzeti u obzir. Ako Me jednog dana svojim postupcima budete silno razbesneli, posledice ćete snositi samo vi i neće biti nikoga da umesto vas snosi kaznu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma je važno razumeti Božju narav“

458. Šta znači poznavati Boga? To znači biti u stanju da razumeš Njegovu radost, bes, tugu i sreću i samim tim da poznaješ Njegovu narav. Sve to znači istinski poznavati Boga. Tvrdiš da si Ga video, a ne razumeš Njegovu radost, bes, tugu i sreću i ne razumeš Njegovu narav. Ne razumeš ni Njegovu pravednost, ni Njegovu milostivost, a ne znaš ni šta On voli ni šta mrzi. To nije bogopoznanje. Neki ljudi su u stanju da slede Boga, ali ne veruju nužno u Njega. Istinski verovati u Boga znači biti poslušan Bogu. Oni koji Bogu nisu istinski poslušni u Boga ne veruju istinski i u tome je razlika. Ako Boga slediš već dugi niz godina i poznaješ Ga i razumeš, ako si stekao određeno razumevanje Božje volje, ako si svestan Božjeg mukotrpnog nastojanja da spase čoveka, onda istinski veruješ u Boga, istinski si Mu poslušan, istinski voliš Boga i istinski Ga obožavaš. Ako veruješ u Boga, ali ne stremiš bogopoznanju i ne razumeš Njegovu volju, narav i Njegovo delo, onda si puki sledbenik koji trčkara naokolo zarad Boga i koji sledi većinu u svemu što radi. To se ne može nazvati istinskom pokornošću, a kamoli istinskim obožavanjem. Kako nastaje istinsko obožavanje? Svi koji vide Boga i istinski Ga poznaju bez izuzetka Ga obožavaju i boje Ga se. Svi moraju da Mu se pokore i obožavaju Ga. U ovom trenutku, dok je ovaploćeni Bog na delu, što ljudi bolje razumeju Njegovu narav i ono što Bog ima i što jeste, više će ceniti te stvari i više će Ga se bojati. Uopšteno posmatrano, što ljudi manje razumeju Boga, to su nepromišljeniji i više se prema Bogu odnose kao da je čovek. Da ljudi stvarno poznaju i vide Boga, drhtali bi od užasa i poklonili bi Mu se do zemlje. „Posle mene dolazi neko ko je moćniji od mene, kome ja nisam dostojan ni sandale da ponesem“ (Matej 3:11). Zašto je Jovan to rekao? Iako duboko u sebi nije imao podrobno bogopoznanje, znao je da Bog izaziva strahopoštovanje. Koliko je ljudi danas u stanju da se boji Boga? Ako ne poznaju Njegovu narav, kako onda mogu da se boje Boga? Ako ljudi ne poznaju ni Hristovu suštinu, niti razumeju Božju narav, utoliko manje će moći da istinski obožavaju praktičnog Boga. Ako vide samo Hristov običan i normalni spoljašnji izgled, a ne poznaju Njegovu suštinu, lako im je da se prema Njemu odnose kao da je običan čovek. Moguće je da će se prema Njemu odnositi bez bojazni, da će Ga varati, biti Mu neposlušni i osuđivati Ga. Mogu da budu samopravedni i da Njegove reči ne shvataju ozbiljno. Time mogu čak izazvati predstave o Bogu, Njegove osude i bogohuljenje. Da bi se rešili ti problemi, moraju se poznavati Hristova suština i božanstvo. To je glavni aspekt spoznaje Boga i u to svako ko veruje u praktičnog Boga mora da uđe i da to ostvari.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

459. Verovanje u Boga i poznavanje Boga savršeno je prirodno i opravdano, i danas je – dok traje doba u kojem ovaploćeni Bog lično obavlja Svoje delo – pravo vreme da se Bog spozna. Udovoljavanje Bogu je nešto što se postiže izgradnjom na temelju razumevanja Božjih namera, a da bi se Božje namere razumele, neophodno je imati nešto znanja o Bogu. Ova spoznaja Boga predstavlja viziju koju onaj ko veruje u Boga mora imati; to je osnova čovekove vere u Boga. U nedostatku ove spoznaje, čovekova vera u Boga postojala bi u nejasnom stanju, usred prazne teorije. Čak i kada bi odlučili da slede Boga, takvi ljudi ništa ne bi pridobili. Svi oni koji ne zadobiju ništa u ovom toku, jesu oni koji će biti eliminisani – svi oni su gotovani. (…) Ukoliko čovek ne može da shvati vizije, onda ne može da shvati ni novo delo Božje, a ako čovek ne može da se pokori Božjem novom delu, onda neće biti u stanju ni da razume Božje namere, tako da će njegovo znanje o Bogu biti ravno nuli. Pre nego što čovek izvrši reč Božju, on mora spoznati reč Božju; odnosno, on mora da razume Božje namere. Samo na taj način Božja reč može biti izvršena tačno i u skladu sa Božjim namerama. To je nešto što svako ko traži istinu mora da poseduje, a to je i proces kroz koji mora da prođe svako ko pokušava da spozna Boga. Proces spoznaje reči Božje proces je spoznaje Boga i dela Božjeg. Dakle, poznavanje vizija se ne odnosi samo na poznavanje ljudskosti ovaploćenog Boga, već sadrži i poznavanje reči i dela Božjeg. Preko reči Božje ljudi dolaze do razumevanja Božjih namera, a preko dela Božjeg oni dolaze do spoznaje Božje naravi i onoga što Bog jeste. Vera u Boga predstavlja prvi korak ka spoznaji Boga. Proces napredovanja od ove početne vere u Boga do najdublje vere u Njega je proces spoznaje Boga, proces doživljavanja dela Božjeg. Ako veruješ u Boga samo radi verovanja u Boga, a ne da bi Ga spoznao, onda u tvojoj veri nema istine i tvoja vera ne može postati čista – u to nema sumnje. Ukoliko tokom procesa u kojem doživljava Božje delo, čovek postepeno spoznaje Boga, onda će se njegova narav postepeno menjati i njegova vera će postajati sve istinitija. Tako će čovek, kada bude uspešan u svom verovanju u Boga, u potpunosti zadobiti Boga. Razlog zašto je Bog otišao toliko daleko da se po drugi put ovaploti kako bi lično obavio svoje Delo jeste taj da bi čovek mogao da Ga spozna i da Ga vidi. Spoznaja Boga^[a] je konačan ishod koji treba da bude postignut prilikom zaključivanja Božjeg dela; to je poslednji zahtev koji Bog postavlja ljudskom rodu. Razlog zbog kojeg On to čini jeste radi Njegovog konačnog svedočenja; On obavlja ovo delo da bi se čovek konačno i potpuno okrenuo Njemu. Čovek može da zavoli Boga samo spoznajući Boga, a da bi zavoleo Boga, on mora da spozna Boga. Nezavisno od toga kako on traži, ili šta traži da zadobije, on mora biti u stanju da dostigne znanje o Bogu. Samo na taj način čovek može da udovolji Božjem srcu. Samo kroz spoznaju Boga čovek može da ima istinsku veru u Boga, i samo kroz spoznaju Boga on može istinski da Ga se boji i da mu se pokorava. Oni koji ne spoznaju Boga nikada neće dostići istinsku pokornost i poštovanje prema Njemu. Spoznaja Boga uključuje poznavanje Njegove naravi, razumevanje Njegovih namera i spoznaju onoga što On jeste. Pa ipak, koji god aspekt da neko spozna, svaki od njih zahteva od čoveka da plati cenu, a zahteva i volju za pokoravanjem, bez koje niko ne bi bio u stanju da nastavi da sledi do kraja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“

a. Izvorni tekst glasi: „Delo spoznaje Boga.“

460. Dejstvo lekcije spoznaje Boga ne može se postići za jedan ili dva dana: čovek mora da nakupi iskustvo, da iskusi patnju i da postigne istinsku pokornost. Pre svega, treba početi od dela i reči Božjih. Veoma je važno je da razumeš šta znanje o Bogu podrazumeva, kako se to znanje postiže i kako da vidiš Boga u svojim iskustvima. To je ono što svako mora da učini kada tek treba da spozna Boga. Niko ne može da dokuči delo i reči Božije odjednom, i niko ne može za kratko vreme da postigne znanje o celosti Božjoj. Postoji neophodan proces iskustva, bez kojeg niko ne bi bio u stanju da spozna Boga ili da Ga iskreno sledi. Što više dela Bog obavlja, to Ga više čovek spoznaje. Što je delo Božje u većoj suprotnosti sa ljudskim predstavama, to se više čovekova spoznaja o Njemu obnavlja i produbljuje. Ako bi delo Božje ostalo zauvek isto i nepromenjeno, onda čovek ne bi imao mnogo šta da zna o Njemu. Od vremena stvaranja pa do danas, ono što je Bog obavio tokom Doba zakona, tokom Doba blagodati, i ono što obavlja tokom Doba carstva – te vam vizije moraju biti kristalno jasne. Vi morate poznavati delo Božje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“

461. Tokom vremena koje je proveo sledeći Isusa, Petar je stekao mnogo utisaka o Njemu i uvek je sudio o Njemu iz sopstvene perspektive. Iako je Petar imao određeni stepen razumevanja Duha, njegovo razumevanje je bilo donekle nejasno, zbog čega je rekao: „Ja moram da sledim onoga koga je poslao Otac nebeski. Moram da priznam onoga koga je Sveti Duh izabrao.“ On nije razumeo stvari koje je Isus činio i nije imao jasnu sliku o njima. Nakon što Ga je neko vreme sledio, Petar se zainteresovao za ono što je On činio i govorio, kao i za Samog Isusa. U njemu se javio osećaj da Isus nadahnjuje i naklonost i poštovanje; voleo je da provodi vreme s Njim i da bude uz Njega, a slušanje Isusovih reči pružilo mu je opskrbu i pomoć. Dok je sledio Isusa, Petar je posmatrao i primao k srcu sve o Njegovom životu: Njegove postupke, reči, pokrete i izraze. Duboko u sebi, shvatio je da Isus nije običan čovek. Iako je Njegov ljudski izgled bio izuzetno normalan, On je bio pun ljubavi, saosećanja i tolerancije prema čoveku. Sve što je učinio ili rekao bilo je od velike pomoći drugima, a Petar je video i zadobio od Isusa stvari koje nikada ranije nije video niti posedovao. Video je da, iako Isus nije bio krupan rastom niti se u njemu mogla primetiti ikakva neobična ljudskost, Njegovo je prisustvo zračilo nečim zaista izuzetnim i neobičnim. I premda Petar to nije mogao u potpunosti da objasni, mogao je da vidi da se Isus ponašao drugačije od svih ostalih, jer su se stvari koje je činio veoma razlikovale od onih koje su činili normalni ljudi. Tokom vremena koje je proveo sa Isusom, Petar je takođe video da je Njegova priroda drugačija od one običnog čoveka. On je uvek postupao postojano i nikada nije žurio, nikada nije preuveličavao ili potcenjivao neku temu, a živeo je Svoj život ispoljavajući prirodu koja je bila i normalna i dostojna divljenja. Prilikom razgovora, Isus je govorio jasno i blagodatno, razgovarajući uvek na veseo, a opet spokojan način – ali ipak nikada nije gubio dostojanstvo dok je obavljao Svoje delo. Petar je video da je Isus ponekad ćutljiv, dok bi drugom prilikom govorio bez prestanka. Ponekad je bio toliko srećan da je izgledao kao živahni i veseli golub, a u drugim prilikama je bio toliko tužan da uopšte nije progovarao, delujući da je opterećen tugom, poput neke premorene i zabrinute majke. Ponekad je bio ispunjen besom kao hrabri vojnik koji juriša da ubije neprijatelja ili je, u nekim prilikama, ličio čak i na razjarenog lava. Ponekad se smejao; u drugim prilikama se molio i jecao. Bez obzira na to kako se Isus ponašao, u Petru su se izrodili bezgranična ljubav i poštovanje prema Njemu. Isusov smeh ga je ispunjavao srećom, Njegova tuga ga je bacala u žalost, Njegov bes ga je plašio, dok su ga Njegova milost, praštanje i strogi zahtevi koje je stavljao pred ljude naterali da istinski zavoli Isusa i počne da oseća istinsku bogobojažljivost i čežnju za Njim. Naravno, Petar je postepeno shvatio sve ovo tek pošto je živeo nekoliko godina uz Isusa.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako je Petar spoznao Isusa“

462. Ako želiš da spoznaš Boga, da Ga zaista spoznaš, da Ga zaista razumeš, onda se nemoj ograničavati samo na tri etape Božjeg dela ili na priče o delu koje je On obavio u prošlosti. Pokušavaš li da Ga tako spoznaš, time Bogu postavljaš ograničenja, sputavajući Ga. Vidiš Boga kao nešto izrazito malo. Kako bi to uticalo na ljude? Nikada ne bi bio u stanju da spoznaš Božju čudesnost i nadmoć, niti Njegovu silu i svemoć i domašaj Njegovog autoriteta. Takvo razumevanje bi se odrazilo na tvoju sposobnost da prihvatiš stvarnu činjenicu da Bog je Suveren svih stvari, kao i na tvoje znanje o Božjem pravom identitetu i statusu. Drugim rečima, ako je tvoje shvatanje Boga po svom domašaju ograničeno, onda je ograničeno i ono što možeš da primiš. Zbog toga moraš da povećaš svoj domašaj i da proširiš svoje vidike. Trebalo bi da težiš tome da sve razumeš – obim Božjeg dela, Njegovo upravljanje, Njegovu vladavinu i sve stvari kojima On upravlja i nad kojima vlada. Kroz ove stvari treba da shvatiš Božje postupke. Uz takvo shvatanje, počećeš da osećaš, a da toga nisi ni svestan, da Bog vlada svim stvarima, da njima upravlja i opskrbljuje ih, a takođe ćeš zaista osetiti da si ti deo i pripadnik svih stvari. Pošto Bog opskrbljuje sve stvari, ti takođe prihvataš Božju vladavinu i opskrbu. Ovo je činjenica koju niko ne može poreći.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni VIII“

463. Stepen razumevanja Boga u ljudskim srcima određuje i širinu položaja koji On zauzima u njihovim srcima. Koliki je stepen znanja o Bogu u njihovim srcima toliko je velik i Bog u njihovim srcima. Ako je Bog kojeg spoznaješ prazan i nejasan, onda je i Bog u kojeg veruješ takođe prazan i nejasan. Bog kojeg spoznaješ je ograničen obimom tvog ličnog života i nema nikakve veze sa Samim istinitim Bogom. Prema tome, poznavanje Božjih praktičnih postupaka, poznavanje praktičnosti Boga i Njegove svemoći, poznavanje pravog identiteta Samoga Boga, poznavanje onoga što On ima i što jeste, poznavanje postupaka koje je On ispoljio među svim stvarima Svoje tvorevine – ove stvari su veoma važne za svaku pojedinačnu osobu koja teži znanju o Bogu. One imaju direktan uticaj na to mogu li ljudi da uđu u istinu-stvarnost. Ako svoje razumevanje Boga ograničiš samo na reči, ako ga ograničiš na svoja mala iskustva, na ono što smatraš da je Božja blagodat ili na svoja mala svedočenja o Bogu, onda kažem da Bog u kojeg veruješ nipošto nije Sȃm istiniti Bog. I ne samo to, već se može reći i da je Bog u kojeg veruješ zamišljeni Bog, a ne pravi Bog. Ovo je stoga što je pravi Bog Onaj koji vlada nad svime, koji hodi među svime, koji svime upravlja. On je Onaj koji u svojim rukama drži sudbinu celog ljudskog roda i svega. Delo i postupci Boga o kojem govorim nisu ograničeni samo na manji deo ljudi. Odnosno, oni nisu ograničeni samo na ljude koji Ga trenutno slede. Njegova dela se ispoljavaju među svim stvarima, u opstanku svih stvari i u zakonima promene svih stvari. Ako ne možeš da vidiš, niti da prepoznaš ijedno Božje delo među svim stvarima u Njegovoj tvorevini, onda ne možeš da svedočiš ni o jednom od Njegovih dela. Ako ne možeš da svedočiš za Boga, ako nastaviš da govoriš o malom takozvanom Bogu koga poznaješ, o onom Bogu koji je ograničen na tvoje sopstvene zamisli i koji postoji jedino unutar uzanih granica tvoga uma, ako nastaviš da govoriš o takvoj vrsti Boga, onda Bog neće nikada pohvaliti tvoju veru. Kada svedočiš za Boga, ako to činiš samo u pogledu toga kako uživaš u Božjoj blagodati, kako prihvataš Božju disciplinu i Njegovu grdnju i kako uživaš u Njegovim blagoslovima u svom svedočenju za Njega, onda to nije ni približno dovoljno, ni izbliza dovoljno da Mu udovolji. Ako za Boga želiš da svedočiš na način koji je u skladu s Njegovim namerama, da svedočiš za Samog istinitog Boga, onda iz Njegovih postupaka moraš da vidiš ono što Bog ima i što jeste. Moraš da vidiš Božji autoritet iz Njegove kontrole nad svime i da vidiš stvarnu činjenicu o tome kako On opskrbljuje ceo ljudski rod. Ako priznaješ da samo tvoja svakodnevna potpora i tvoje životne potrepštine potiču od Boga, ali ne uspevaš da vidiš stvarnu činjenicu o tome da je Bog sve stvari iz Svoje tvorevine usmerio ka tome da obezbedi ceo ljudski rod, te da, vladajući nad svim stvarima, On vodi ceo ljudski rod, onda nikada nećeš moći da svedočiš za Boga. Koja je Moja namera kada vam sve ovo govorim? Ona je u tome da ovo ne shvatate olako, da ne verujete pogrešno da ove stvari o kojima sam govorio nisu važne za vaš lični život-ulazak i da ne smatrate da su ove teme samo vrsta znanja ili doktrine. Ako uz takav stav slušate ono što vam govorim, onda nećete zadobiti baš ništa. Propustićete ovu odličnu priliku da spoznate Boga.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni IX“

464. Iako čovek u svojim istraživanjima nauke i zakona koji upravljaju svim stvarima može da ode duboko, to istraživanje je ograničenog obima, dok Bog kontroliše sve, što za čoveka predstavlja beskonačnu kontrolu. Čovek bi mogao da provede ceo svoj život istražujući najsitniji Božji postupak, a da ne dođe ni do kakvih pravih rezultata. Upravo zato, ako za proučavanje Boga koristiš samo znanje i ono što si naučio, nikada nećeš moći da spoznaš Boga, niti da Ga razumeš. Međutim, ako odabereš put traženja istine i traganja za Bogom, a Boga posmatraš iz perspektive upoznavanja sa Njim, tada ćeš jednog dana najednom prepoznati da se Božji postupci i mudrost nalaze svuda, i znaćeš zašto se Bog naziva Suverenom svih stvari i izvorom života za sva stvorenja. Što više budeš sticao takvo razumevanje, bolje ćeš shvatati zašto se Bog naziva Suverenom svih stvari. Sva stvorenja i sve stvari, uključujući tebe, neprestano primaju pouzdanu Božju opskrbu. Takođe ćeš moći jasno da osetiš da u ovom svetu, i među ovim ljudskim rodom, ne postoji niko osim Boga ko bi mogao da ima sposobnost i suštinu pomoću kojih vlada postojanjem svih stvari, upravlja tim postojanjem i održava ga. Kada dođeš do ovog razumevanja, zaista ćeš prepoznati da Bog jeste tvoj Bog. Kada dostigneš ovu tačku, zaista ćeš prihvatiti Boga i dozvoliti mu da bude tvoj Bog i tvoj Suveren. Kada zadobiješ ovo razumevanje i tvoj život dostigne tu tačku, Bog te više neće iskušavati, niti će te osuđivati, i neće ti postavljati nikakve zahteve, jer ćeš razumeti Boga, poznavaćeš Njegovo srce i zaista ćeš u svom srcu prihvatiti Boga.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni VIII“

465. Ljudi često govore da nije lako spoznati Boga. Međutim, Ja kažem da spoznati Boga nije uopšte teško, jer Bog često čoveku prikazuje Svoja dela kako bi ovaj mogao da ih vidi. Bog nije nikada prekidao Svoj dijalog sa ljudskim rodom i nikada Sebe nije prikrivao od čoveka niti se skrivao. Njegove misli, Njegove ideje, Njegove reči i Njegova dela svi se otkrivaju ljudskom rodu. Prema tome, sve dok čovek želi da spozna Boga, on može da Ga razume i spozna kroz najrazličitije načine i metode. Čovek slepo misli da ga Bog namerno izbegava, da se Bog namerno krije od ljudskog roda, da Bog nema nameru da dozvoli čoveku da Ga razume i spozna, zato što čovek ne zna ko je Bog niti želi da razume Boga. I više od toga, čovek se ne bavi Stvoriteljevim mislima, rečima ili delima… Iskreno govoreći, ako čovek posveti makar i svoje slobodno vreme da razume i usredsredi se na Stvoriteljeve reči ili dela, te ako posveti samo malo pažnje Stvoriteljevim mislima i glasu Njegovog srca, neće mu biti teško da shvati da su Stvoriteljeve misli, reči i dela vidljivi i transparentni. Isto tako, biće potrebno malo truda da se shvati da je Stvoritelj u svakom trenutku među ljudima, da On uvek razgovora sa čovekom i svim stvorenim i da svakodnevno obavlja nova dela. Njegova suština i narav izraženi su u Njegovom dijalogu sa čovekom; Njegove misli i ideje sasvim se otkrivaju u Njegovim delima; On u svakom trenutku prati i posmatra ljudski rod. Mirno se obraća ljudskom rodu i svemu stvorenom Svojim tihim rečima: „Ja sam na nebesima i među Svojim stvorenjima. Čuvam stražu; čekam; na tvojoj sam strani…“ Njegove ruke su tople i snažne; Njegovi koraci su lagani; Njegov glas je blag i dostojanstven; Njegovo obličje prolazi i okreće se, grleći ceo ljudski rod; Njegovo lice je lepo i nežno. Nikada nije otišao, nikada nije nestao. On je danonoćno stalni pratilac ljudskog roda i nikada ga ne napušta.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni II“

466. Ako ljudi ne razumeju Boga i ne poznaju Njegovu narav, njihova srca nikad neće moći da Mu se iskreno otvore. Tek kad budu razumeli Boga, ljudi će početi da cene sve što On u Svom srcu nosi, te da sa zanimanjem i verom uživaju u tome. Ako ceniš i uživaš u onome što je u Božjem srcu, tvoje će se srce postepeno, malo po malo, otvarati prema Njemu. Kad svoje srce otvoriš Bogu, osetićeš koliko su sramotni i prezira dostojni bili tvoji razgovori s Bogom, zahtevi koje si pred Njega postavljao i tvoje vlastite neumerene želje. Kad svoje srce uistinu otvoriš Bogu, videćeš da Njegovo srce predstavlja jedan tako beskonačan svet i zakoračićeš u carstvo koje nikad ranije nisi iskusio. U tom carstvu nema prevare, nema lažljivosti, nema mraka i nema zla. Postoji samo iskrenost i vernost; samo svetlost i čestitost; samo pravednost i dobrota. To je carstvo ispunjeno ljubavlju i brigom, saosećanjem i tolerancijom, kroz koje osećaš svu sreću i radost života. To je ono što će ti Bog razotkriti nakon što Mu otvoriš svoje srce. Taj beskonačni svet ispunjen je Božjom mudrošću i svemoći; on je takođe prepun Njegove ljubavi i autoriteta. U njemu možeš videti svaki aspekt onoga što Bog ima i što jeste, onoga što Mu donosi radost, zbog čega je zabrinut, što Ga čini tužnim i zbog čega se ljuti… To je ono što može da vidi svako ko svoje srce otvara Bogu i dozvoljava Mu da u njega zakorači. Bog će u tvoje srce moći da zakorači samo ukoliko Mu ga otvoriš. Samo ukoliko Bog zakorači u tvoje srce, moći ćeš da vidiš sve ono što Bog ima i što jeste i kakve su Njegove namere prema tebi. Tek tada ćeš otkriti koliko je sve u vezi s Bogom dragoceno, te da sve ono što On ima i što jeste vredi čuvati kao najveće blago. U poređenju s tim, ljudi koji te okružuju, predmeti i događaji iz tvog života, pa čak i tvoji najmiliji, tvoj partner i sve ono što voliš, jedva da su vredni pomena. Oni su tako mali i tako niski; osetićeš da ništa što je materijalno nikad više neće moći da te privuče, niti će ijedna materijalna stvar ikada više moći da te namami da za nju platiš bilo koju cenu. U Božjoj poniznosti videćeš Njegovu veličinu i Njegovu nadmoć. Povrh toga, u nekim Božjim delima, koja si ranije smatrao neznatnim, videćeš Njegovu beskrajnu mudrost i toleranciju, videćeš Njegovo strpljenje i trpeljivost, i videćeš da te On razume. To će te podstaći da Ga obožavaš. Tog ćeš dana osetiti da ljudski rod živi u vrlo prljavom svetu, da ljudi kraj tebe i stvari koje se dešavaju u tvom životu, pa čak i osobe koje voliš, njihova ljubav prema tebi i njihova tobožnja zaštita i briga prema tebi nisu vredni ni pomena – osetićeš da voliš samo Boga i da jedino Boga ceniš kao najveće blago. Kad dođe taj dan, verujem da će biti onih koji će reći: ljubav Božja je tako velika, a Njegova suština tako sveta – u Bogu nema prevare, nema zla, nema zavisti, nema svađe, već samo pravednosti i autentičnosti, te ljudi treba da žude za svim onim što Bog ima i što jeste. Ljudi treba da streme i da teže tome. Na čemu se zasniva sposobnost ljudi da to postignu? Ta se sposobnost zasniva na njihovom razumevanju Božje naravi i na njihovom razumevanju Božje suštine. Prema tome, razumevanje Božje naravi i onoga što On ima i što jeste doživotna je lekcija za svakog čoveka; to je doživotni cilj svakog ko se trudi da promeni svoju narav i da spozna Boga.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog III“

467. Sȃm Bog jeste Sȃm Bog. On nikada neće postati stvoreno biće, a čak i ako postane pripadnik stvorenih bića, Njegova suštinska narav i suština neće se promeniti. Prema tome, bogopoznanje nije isto što i spoznaja nekog predmeta; spoznati Boga nije isto što i razlučivanje neke stvari niti je isto što i razumevanje čoveka. Ako, da bi spoznao Boga, koristiš svoj koncept ili metod za spoznaju nekog predmeta ili za razumevanje osobe, onda nikada nećeš moći da stekneš znanje o Bogu. Spoznaja Boga ne znači oslanjanje na iskustvo ili maštu, te stoga nikada ne smeš Bogu da namećeš svoje iskustvo ili maštu; koliko god da tvoje iskustvo i mašta mogu biti bogati, oni su ipak ograničeni. Štaviše, tvoja mašta ne odgovara činjenicama, a još manje istini, i u neskladu je sa Božjom istinskom naravi i suštinom. Ako se uzdaš u svoju maštu da bi razumeo Božju suštinu, osuđen si na neuspeh. Jedini put je sledeći: prihvati sve što dolazi od Boga, a zatim to postepeno proživljavaj i shvataj. Doći će dan kada će te Bog prosvetiti da Ga zaista razumeš i spoznaš zbog tvoje saradnje i zbog tvoje gladi i žeđi za istinom.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sȃm Bog, jedinstveni II“

468. „Strah od Boga i izbegavanja zla“ bezbrojnim su nitima neraskidivo povezani s bogopoznanjem, a veza između njih je sama po sebi očigledna. Ako neko želi da se uspešno kloni zla, najpre mora dostići pravi strah od Boga; ako neko želi da dostigne pravi strah od Boga, najpre mora da stekne pravo znanje o Bogu; ako neko želi da stekne bogopoznanje, najpre mora da doživi Božje reči, da zakorači u njihovu stvarnost, da iskusi Božji prekor i dovođenje u red, Njegovu grdnju i sud; ako neko želi da doživi Božje reči, najpre se s njima mora suočiti, mora se naći licem u lice s Bogom i zamoliti Ga da mu pruži priliku da Božje reči iskusi u formi svakovrsnih okruženja, kojima su obuhvaćeni ljudi, događaji i stvari; ako neko želi da se licem u lice nađe s Bogom i sa Božjim rečima, on najpre mora da bude prostodušan i pošten u srcu, mora biti spreman da prihvati istinu, voljan da podnese stradanje, odlučan i hrabar da se kloni zla i mora imati jaku želju da postane autentično stvoreno biće… Na taj način, napredujući korak po korak, sve ćeš se više približavati Bogu, tvoje će srce postajati sve čistije, a tvoj će život i vrednost življenja, nakon što spoznaš Boga, bivati sve smisleniji i sve blistavije se razvijati. Sve dok jednog dana ne osetiš da Stvoritelj više nije zagonetka, da nikad nije bio skriven od tebe, da od tebe nikad nije krio svoje lice, da Stvoritelj uopšte nije daleko od tebe, da On više nije Onaj za kojim u mislima neprestano čezneš, ali do kojeg ne možeš da dopreš svojim osećanjima, dok ne osetiš da te On zaista i uistinu štiti i sleva i zdesna, snabdevajući tvoj život i upravljajući tvojom sudbinom. On nije negde na dalekom obzorju, niti se skriva visoko gore, u oblacima. On je tu, kraj tebe i predsedava svima vama, On je sve što imaš i ti jedino Njega imaš. Jedan takav Bog ti dopušta da Ga iskreno voliš, da se uhvatiš za Njega i čvrsto Ga držiš uz sebe, da Mu se diviš, da se plašiš da ćeš Ga izgubiti i da više ne pristaješ da Ga se odričeš, da se ne buniš protiv Njega, niti da Ga izbegavaš i držiš se podalje od Njega. Sve što želiš jeste da se brineš o Njemu, da Mu budeš pokoran, da Mu uzvraćaš za sve što ti daje i da se predaš Njegovoj vrhovnoj vlasti. Ti više ne odbijaš da te On usmerava, snabdeva, nadzire i čuva, ne odbijaš više ono što ti On diktira i nalaže. Sve što želiš jeste da Ga slediš, da budeš kraj Njega i u Njegovom društvu; sve što želiš jeste da Ga prihvatiš kao svoj jedini život, kao svog jedinog Gospoda, svog jednog i jedinog Boga.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Predgovor“