469. Od početka Svog delovanja širom vaseljene, Bog je predodredio da Mu mnogi ljudi služe, uključujući predstavnike svih životnih sfera. Njegova svrha se sastoji u tome da udovolji Svojim namerama i da Svoje delo na zemlji nesmetano privede kraju; Bog bira ljude koji će Mu služiti shodno tom cilju. Svaki čovek koji služi Bogu mora razumeti Njegovu nameru. Zahvaljujući Božjem delovanju, Njegova mudrost, svemoć i načela Njegovog dela na zemlji bivaju očigledniji ljudima. Bog je na zemlju zapravo došao da izvrši Svoje delo i da se pozabavi ljudima kako bi oni jasnije spoznali Njegove postupke. Danas vi iz ove grupe ljudi imate sreće da služite stvarnom Bogu. To je neprocenjiv blagoslov za vas – Bog vas je uistinu uzdigao. Pri izboru osobe koja će Mu služiti, Bog se uvek rukovodi Svojim sopstvenim načelima. Služenje Bogu nipošto nije, kao što ljudi zamišljaju, naprosto stvar zanosa. Danas primećujete da svi koji pred Bogom služe čine to zahvaljujući tome što ih Bog i delo Svetoga Duha usmeravaju, i zato što su ljudi koji tragaju za istinom. Ovo su minimalni uslovi za sve one koji služe Bogu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Verska služba mora biti ukinuta“

470. Oni koji služe Bogu treba da budu prisni sa Bogom, treba da budu ugodni Bogu i sposobni za najdublju odanost Bogu. Bilo da deluješ u privatnom ili javnom okruženju, sposoban si da primaš radost Božju pred Bogom, možeš postojano da stojiš pred Bogom, i bez obzira na to kako se drugi ljudi budu odnosili prema tebi, uvek ćeš hodati onim putem kojim treba i s punom pažnjom se odnositi prema Božjem bremenu. Jedino su takvi ljudi prisni sa Bogom. Oni koji su prisni sa Bogom mogu da Mu služe neposredno zato što su primili veliki Božji poziv i Božje breme, zato što umeju da Božje srce učine svojim, i ponesu Božje breme kao svoje i ne razmišljajući o onome što ih čeka u budućnosti. Čak i kada nemaju očekivanja, i kada nemaju nikakve koristi od toga, oni će bogoljubivim srcem uvek verovati u Boga. Dakle, ovakva vrsta osobe je prisna s Bogom. Oni koji su prisni s Bogom su i Njegovi pouzdanici; samo Božji pouzdanici mogu sa Njim da podele Njegov nemir i Njegove misli, a iako je njihovo telo bolećivo i slabo, u stanju su da podnesu bol i odreknu se onog što vole da bi ugodili Bogu. Bog takvim ljudima daje teže breme, a ono što Bog želi da učini potvrđuje se kroz njihovo svedočanstvo. Samim tim, ti ljudi su Bogu ugodni; oni su sluge Božje koje su u skladu sa Njegovim namerama, i samo takvi ljudi mogu da vladaju zajedno sa Bogom. Upravo onda kad istinski postaneš prisan s Bogom, počećeš da vladaš zajedno sa Bogom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama“

471. Neko ko uistinu služi Bogu jeste neko ko je u skladu sa Njegovim namerama, neko ko je prikladan za Božju upotrebu i ko je u stanju da odbaci svoje verske predstave. Ako želiš da delotvorno jedeš i piješ Božje reči, moraš da odbaciš svoje verske predstave. Ako želiš da služiš Bogu, još je nužnije da prethodno odbaciš verske predstave i da se u svemu pokoriš Božjim rečima. To je ono što treba da poseduje neko ko služi Bogu. Ako to ne znaš, pravićeš smetnje i poremećaje čim počneš da Mu služiš, a ako se i dalje držiš svojih predstava, Bog će te neizostavno srušiti, tako da više nikad ne ustaneš. Uzmimo, na primer, sadašnjost: mnoge današnje Božje izjave i dela u neskladu su sa Biblijom i sa prethodnim delima Božjim, tako da u bilo kom trenutku možeš pasti ukoliko nemaš želje da se pokoriš. Ako želiš da služiš u skladu s Božjim namerama, najpre moraš da odbaciš verske predstave i da koriguješ vlastite stavove. Mnogo od onog što će biti izrečeno neće biti u skladu s onim što je izgovoreno u prošlosti, te ako ti sada nemaš volje da se pokoriš, nećeš biti u stanju da koračaš putem koji se pred tobom pruža. Ako se u tebi ukorenio jedan od metoda Božjeg delovanja i ti ga nikako ne odbacuješ, taj će metod onda postati tvoja verska predstava. Ako se, pak, u tebi ukorenilo ono što Bog zaista jeste, to znači da si spoznao istinu, a ako Božje reči i istina mogu da postanu tvoj život, ti više nećeš imati predstave o Bogu. Oni koji poseduju istinsko znanje o Bogu neće imati predstave i neće se slepo držati pravila.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju današnje Božje delo“

472. Služiti Bogu nije jednostavan zadatak. Oni čija iskvarena narav ostaje nepromenjena nikada ne mogu služiti Bogu. Ako Božje reči tvojoj naravi ne sude, niti je grde, onda tvoja narav i dalje predstavlja Sotonu, što dokazuje da Bogu služiš da bi pokazao svoje dobre namere, da se tvoje služenje zasniva na tvojoj sotonskoj prirodi. Ti Bogu služiš svojim prirodnim karakterom i prema svojim ličnim željama. Štaviše, uvek smatraš da stvari koje si spreman da činiš Bogu donose užitak, a da su Mu mrske one koje ne želiš da činiš; delaš isključivo u skladu sa sopstvenim željama. Može li se ovo nazvati služenjem Bogu? Naposletku, neće doći ni do kakve promene u tvojoj život-naravi; umesto toga, zahvaljujući služenju postaćeš još tvrdoglaviji, a tvoja iskvarena narav će ti se duboko usaditi, i budući takav, u tebi će se formirati pravila o služenju Bogu koja se prvenstveno temelje na tvom sopstvenom karakteru i na iskustvima proisteklim iz tvog služenja shodno svojoj naravi. Takva su iskustva i pouke čoveka. To je čovekova filozofija za ovozemaljsko ophođenje. Ovakvi ljudi se mogu okarakterisati kao fariseji i verski službenici. Ako se nikada ne probude i ne pokaju, zasigurno će se pretvoriti u lažnog hrista i antihriste koji obmanjuju ljude u poslednjim danima. Pomenuti lažni hristos i antihristi pojaviće će se među takvim ljudima. Ako se oni koji služe Bogu vode svojim karakterom i postupaju prema svojoj volji, time rizikuju da u svakom trenutku budu eliminisani. Oni koji svoje dugogodišnje iskustvo u služenju Bogu primenjuju kako bi pridobili srca drugih, da bi ih podučavali, ograničili i sebe nad njima izdigli – oni koji se nikada ne kaju, nikada ne ispovedaju svoje grehe i nikada se ne odriču prednosti svog položaja – takvi ljudi će pasti pred Bogom. Od iste su sorte kao Pavle, pozivaju se na svoje starešinstvo i razmeću se svojim sposobnostima. Bog takve ljude neće usavršiti. Takvo služenje prekida Božje delo. Ljudi se uvek drže starog. Drže se shvatanja iz prošlosti, kao i svega drugog iz minulih vremena. To predstavlja veliku prepreku njihovom služenju. Ako ih se ne možeš otresti, te stvari će ti zagušiti život. Bog te ni najmanje neće pohvaliti, ni ako noge polomiš, a leđa poviješ trčeći i radeći, pa čak ni ako kao mučenik stradaš služeći Bogu. Baš naprotiv: On će reći da si zlotvor.

Počevši od danas, Bog će zvanično usavršiti one koji nemaju nikakve verske predstave, koji su spremni da ostave po strani svoje staro sopstvo i koji se prostodušno pokoravaju Bogu. On će usavršiti one koji čeznu za rečima Božjim. Takvi ljudi treba da ustanu i da služe Bogu. U Bogu se nalazi beskrajno izobilje i bezgranična mudrost. Njegovo zadivljujuće delo i dragocene reči čekaju da u njima uživa još veći broj ljudi. Kako se ispostavlja, oni sa verskim shvatanjima, oni koji se pozivaju na starešinstvo i oni koji sebe ne mogu da zanemare teško prihvataju ove nove stvari. Sveti Duh nema priliku da takve ljude usavrši. Ako čovek nije rešen da se pokori, niti je Božjih reči žedan, za njega nema načina da prihvati ove nove stvari; naprosto će postajati sve buntovniji i lukaviji i tako završiti na pogrešnom koloseku. Time što sada obavlja svoje delo, Bog će podići više ljudi koji Ga istinski vole i koji mogu da prihvate novo svetlo, a potpuno će iskoreniti verske službenike koji se pozivaju na svoje starešinstvo; On ne želi nijednog od tih koji se tvrdoglavo opiru promenama. Želiš li da budeš jedan od tih ljudi? Da li svoju službu obavljaš prema sopstvenim željama ili prema onome što Bog zahteva? Ovo je nešto što moraš sam da saznaš. Da li si verski službenik ili novorođena beba koju je Bog usavršio? Za koji deo svog služenja imaš pohvalu Svetoga Duha? Koliko toga se Bog neće ni potruditi da upamti? Koliko je velika promena nastala u tvom životu zahvaljujući svim godinama tvog služenja? Da li ti je sve ovo jasno? Ako istinski veruješ, odbacićeš svoja stara, pređašnja verska shvatanja i Bogu ćeš bolje služiti na nov način. Nije kasno da sada ustaneš. Stare verske predstave mogu čoveku uskratiti celokupan život. Iskustvo koje čovek stiče može ga navesti da odluta od Boga i da stvari čini po svome. Ako takve stvari ne ostaviš po strani, one će postati kamen spoticanja u tvom životnom razvoju. Bog uvek usavršava one koji Mu služe i olako ih ne eliminiše. Ako istinski prihvatiš sud i grdnju iz Božjih reči, ako si u stanju da svoje stare verske običaje i pravila ostaviš po strani i prestaneš da stara verska shvatanja koristiš kao meru za današnje Božje reči, samo tada za tebe postoji budućnost. Međutim, ako se držiš starih navika i ako ih još uvek čuvaš kao dragocenost, nema načina da budeš spasen. Bog takve ljude ne primećuje. Ako zaista želiš da budeš usavršen, moraš biti odlučan da se u potpunosti odrekneš svega iz prošlosti. Čak i ako je ono što je u prošlosti učinjeno bilo ispravno, čak i ako je to bilo Božje delo, svejedno je nužno da to ostaviš po strani i da prestaneš da se toga držiš. Čak i ako je to očito bilo delo Duha Svetoga, počinjeno od samog Duha Svetoga, danas to moraš da ostaviš po strani. Ne smeš da se držiš toga. Upravo to Bog zahteva. Sve mora biti obnovljeno. U Božjem delu i u Božjim rečima, On se ne poziva na stare stvari koje su važile u prošlosti, On ne prebira po starom dnevniku; Bog je onaj Bog koji je uvek nov i nikada star, i ne pridržava se čak ni Svojih sopstvenih reči iz prošlosti – što pokazuje da Bog ne poštuje nikakva pravila. Prema tome, ako se, kao ljudsko biće, uvek držiš stvari iz prošlosti, ako odbijaš da ih odbaciš, te ih kruto primenjuješ kao gotovu formulu, a pritom Bog više ne dela koristeći sredstva kojima se služio ranije, nisu li onda tvoje reči i postupci faktor prekida? Nisi li postao neprijatelj Božji? Da li si spreman da dopustiš da se zbog ovih starih stvari ceo tvoj život upropasti i uništi? Zbog tih zastarelih stvari postaćeš neko ko prekida Božje delo – želiš li da budeš takav čovek? Ako to istinski ne želiš, odmah prestani sa onim što radiš i promeni se; počni sve ispočetka. Bog se neće sećati tvog nekadašnjeg služenja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Verska služba mora biti ukinuta“

473. Svako ko je tako odlučio, može da služi Bogu – ali samo oni koji pokazuju razumevanje prema Božjim namerama i razumeju ih, sposobni su i imaju pravo da služe Bogu. Među vama sam otkrio sledeće: mnogi ljudi veruju da dok god revnosno šire evanđelje zarad Boga, putuju zbog Boga, iscrpljuju se i odustaju od nečega zarad Boga, ili tome slično, oni tako služe Bogu. Još veći broj religioznih ljudi veruje da služiti Bogu znači trčati naokolo sa Biblijom u rukama, širiti evanđelje o carstvu nebeskom i spasavati ljude tako što će učiniti da se oni pokaju i ispovede. Mnogo je i onih verskih zvaničnika koji smatraju da se služenje Bogu sastoji od propovedanja po bogomoljama nakon što su završili napredne studije i obuke na bogoslovijama, kao i od podučavanja ljudi čitanjem biblijskih tekstova. Štaviše, u siromašnim oblastima ima ljudi koji veruju da služiti Bogu znači isceljivati bolesne i isterivati demone iz njihovih braće i sestara ili moliti se za njih ili im služiti. Među vama ima mnogih koji veruju da služiti Bogu znači jesti i piti reči Božje, moliti se Bogu svakog dana, kao i posećivati crkve posvuda i u njima činiti dela. Postoje druga braća i sestre koji smatraju da služiti Bogu znači nikada ne stupiti u brak ili imati porodicu, te se posvetiti Bogu celim svojim bićem. A ipak, samo nekolicina ljudi zna šta zapravo znači služiti Bogu. Iako je ljudi koji služe Bogu mnogo koliko i zvezda na nebu, broj onih koji mogu neposredno da služe i koji su sposobni da služe shodno Božjim namerama zanemarljivo je mali. Zašto Ja ovo govorim? Ja ovo govorim zato što vi ne razumete suštinu izraza „služenje Bogu“, i jedva razumete kako treba služiti u skladu sa namerama Božjim. Hitno je potrebno da ljudi jasno shvate koji je način služenja Bogu u skladu sa Njegovim namerama.

Ako želite da služite shodno namerama Božjim, prvo morate da shvatite koja vrsta ljudi je Bogu ugodna, koje vrste ljudi se Bog gnuša, koja vrsta ljudi biva usavršena od Boga i koja vrsta ljudi je sposobna da služi Bogu. Ovo je najmanje što treba da znate. Štaviše, trebalo bi da poznajete ciljeve Božjeg dela i onoga što će Bog učiniti ovde i sada. Kad ovo budete razumeli, vođeni Božjim rečima, treba prvo da uđete i primite Božji nalog. Pošto istinski budete iskusili Božje reči i zbilja spoznali Božje delo, bićete sposobni da služite Bogu. I upravo kada Mu služite, Bog otvara vaše duhovne oči i dopušta vam da bolje razumete Njegovo delo i da ga jasnije vidite. Kada zakoračiš u ovakvu realnost, tvoja iskustva će biti dublja i praktičnija, a svi vi koji ste iskusili tako nešto moći ćete da idete po crkvama i da vašoj braći i sestrama pružate ono što je potrebno, i tako se oslanjate na snagu jedni drugih da biste nadomestili sopstvene nedostatke i u svom duhu stekli bogatiju spoznaju. Tek kad ovo budete postigli, bićete u stanju da služite shodno Božjim namerama i da tokom vaše službe budete usavršeni od strane Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama“

474. Oni koji mogu da budu na čelu crkava, da ljude opskrbljuju životom i da budu narodni apostoli, moraju posedovati stvarno iskustvo; oni moraju ispravno shvatati duhovne stvari i ispravno shvatati i doživljavati istinu. Samo su takvi ljudi kvalifikovani da budu delatnici ili apostoli koji predvode crkve. U suprotnom, oni samo mogu da budu najmanji među sledbenicima i ne mogu da predvode, a još manje da budu apostoli koji su u stanju da ljude opskrbljuju životom. To je zato što funkcija apostola nije da jure unaokolo ni da se tuku, već da obavljaju delo služenja životu i vođenja drugih ljudi u preobražaju njihove naravi. Onima koji obavljaju ovu funkciju naloženo je da na svojim plećima ponesu tešku odgovornost, koju ne može svako da nosi. Ovakav posao mogu da preduzmu samo oni sa životnim bićem, odnosno oni koji poseduju iskustvo istine. Taj posao ne može da obavlja svako ko je tek u stanju da se odrekne, ko može da juri unaokolo ili je voljan da se istroši; ljudi koji nemaju iskustva sa istinom, koji nisu bili podvrgnuti orezivanju ili sudu, nisu u stanju da obavljaju ovu vrstu posla. Ljudi bez iskustva, kojima ujedno nedostaje i stvarnosti, nisu u stanju da stvarnost jasno sagledaju, jer su i sami bez ovakve vrste bića. Takva osoba, dakle, ne samo što nije u stanju da se bavi liderskim poslom, već će biti eliminisana ako duže vreme ostane bez istine.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje delo i delo čoveka“

475. Što se tiče dela, čovek misli da se ono svodi na trčanje na sve strane za Boga, na propovedanje svuda i na davanje za Boga. Iako je ovo uverenje ispravno, ono je previše jednostrano; ono što Bog traži od čoveka nije samo da trči na sve strane za Njega; osim toga, ovo delo se bavi službom i opskrbljivanjem unutar duha. Mnoga braća i sestre, čak i nakon svih ovih godina iskustva, nikada nisu razmišljali o tome da rade za Boga, jer rad kako ga čovek zamišlja nije u skladu sa onim što Bog traži. Dakle, čovek nema nikakvog interesa po pitanju dela i upravo je to razlog što je ulazak čoveka prilično jednostran. Svi vi treba da započnete svoj ulazak radeći za Boga, tako da možete bolje da prođete kroz svaki aspekt iskustva. To je ono u šta treba da uđete. Rad se ne odnosi na trčanje okolo za Boga, već na to da li su čovekov život i ono što čovek proživljava u stanju da pruže Bogu uživanje. Delo se odnosi na ljude koji koriste svoju odanost Bogu i svoje znanje o Bogu da svedoče o Bogu, a takođe i da služe čoveku. To je čovekova odgovornost i to je ono što svi ljudi treba da shvate. Moglo bi se reći da je vaš ulazak vaše delo i da tražite da uđete dok radite za Boga. Iskustvo Božjeg dela ne znači samo da znaš kako da jedeš i piješ Njegovu reč; što je još važnije, moraš znati kako da svedočiš o Bogu i da budeš u stanju da služiš Bogu i da budeš u stanju da služiš i opskrbljuješ čoveka. To je delo, a to je i vaš ulazak; to je ono što svaka osoba treba da postigne. Postoje mnogi koji se samo usredsrede da trče na sve strane za Boga i da propovedaju svuda, ali zanemaruju svoje individualno iskustvo i zanemaruju svoj ulazak u duhovni život. To je ono što je navelo one koji služe Bogu da postanu oni koji se opiru Bogu. (…)

Čovek radi da bi zadovoljio Božje namere, da bi pred Njega doveo sve one koji su u skladu s Božjim namerama, da bi čoveka doveo Bogu i da bi čoveku predstavio delo Svetog Duha i Božje vođstvo, usavršavajući tako plodove Božjeg dela. Stoga je veoma bitno da vam suština dela bude potpuno jasna. Kao neko koga Bog upotrebljava, svaki čovek je dostojan da radi za Boga, to jest, svako ima priliku da ga Sveti Duh upotrebljava. Međutim, postoji jedna stvar koju morate da shvatite: kada čovek obavlja delo koje je naložio Bog, čoveku je data prilika da ga Bog upotrebi, ali ono što čovek izgovori i zna u takvim prilikama ne predstavlja u potpunosti čovekov rast. Sve što možete da uradite jeste da bolje upoznate sopstvene nedostatke tokom svog delovanja i dođete u posed većeg prosvećenja od strane Svetog Duha. Na taj način će vam biti omogućeno da zadobijete bolji ulazak tokom svog delovanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (2)“

476. Služba koja nema veze sa sadašnjim izjavama Svetog Duha jeste služba koja potiče od tela i od predstava, i ona nikako ne može da bude u skladu sa Božjim namerama. Ukoliko ljudi žive okruženi verskim predstavama, oni nisu u stanju da učine bilo šta što odgovara Božjim namerama i mada služe Bogu, oni su u svojoj službi obuzeti maštarijama i predstavama, te su potpuno nesposobni da služe shodno namerama Božjim. Oni koji nisu u stanju da slede delo Svetog Duha ne shvataju namere Božje, a oni koji ne shvataju namere Božje ne mogu služiti Bogu. Bog želi službu koja je u skladu sa Njegovim namerama; On ne želi službu zasnovanu na predstavama i na telesnom. Ukoliko ljudi nisu sposobni da slede korake dela Svetog Duha, onda žive usred svojih predstava. Služba takvih ljudi prekida i ometa, a takva služba je u suprotnosti sa Bogom. Stoga oni koji nisu u stanju da slede Božje stope nisu sposobni da služe Bogu; oni koji nisu u stanju da slede Božje stope najverovatnije se suprotstavljaju Bogu i nisu sposobni da budu u skladu s Bogom. „Slediti delo Svetog Duha“ znači razumeti današnje namere Božje, biti u stanju da se deluje shodno sadašnjim Božjim zahtevima, biti u stanju da se pokori Bogu i da se sledi Bog današnjice i ulaziti shodno najnovijim Božjim izjavama. Samo takav može biti neko ko sledi delo Svetog Duha i nalazi se unutar toka Svetog Duha. Takvi ljudi ne samo da su sposobni da prime Božju hvalu i da vide Boga, nego mogu i da spoznaju Božju narav iz najnovijeg dela Božjeg i mogu da spoznaju čovekove predstave i buntovništvo, kao i čovekovu prirodu i suštinu, iz Njegovog najnovijeg dela; štaviše, oni su u stanju da tokom svoje službe postepeno menjaju sopstvenu narav. Samo takvi ljudi su u stanju da zadobiju Boga, i oni su zasigurno pronašli istiniti put.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope“

477. Ako se, tokom služenja današnjem Bogu, pridržavaš onoga što je u prošlosti razotkriveno prosvećenjem od strane Svetog Duha, tvoja će služba samo praviti smetnje, a tvoja praksa će biti zastarela i neće predstavljati ništa drugo do verski obred. Ako veruješ da oni koji služe Bogu moraju da, između ostalih kvaliteta, spolja odaju utisak poniznosti i strpljivosti, i ako takvo znanje primenjuješ danas, onda je takvo znanje verska predstava; takva se praksa pretvorila u licemerni nastup. Izraz „verske predstave“ odnosi se na ono što je staromodno i zastarelo (tu spada i razumevanje onih reči koje je Bog ranije govorio i svetlosti koju je Sveti Duh neposredno razotkrio), a ako se te predstave danas primene, one će Božje delo ometati, a čoveku neće biti ni od kakve koristi. Ako ljudi nisu u stanju da se pročiste od onoga što pripada verskim predstavama, to će onda postati velika prepreka njihovom bogosluženju. Ljudi sa verskim predstavama ni na koji način ne mogu da idu ukorak sa delom Svetog Duha – oni za njim zaostaju jedan korak, a zatim i dva. To je zato što zbog tih verskih predstava čovek postaje izuzetno samopravedan i nadmen. Bog ne oseća nostalgiju za onim što je govorio i činio u prošlosti; ako je nešto zastarelo, On to uklanja. Da li ti zaista nisi u stanju da odbaciš svoje predstave? Ako se držiš reči koje je Bog u prošlosti govorio, da li time dokazuješ da poznaješ Božje delo? Ako nisi u stanju da prihvatiš današnju svetlost Svetog Duha, već se pridržavaš svetlosti iz prošlosti, možeš li time dokazati da slediš Božje stope? Zar još uvek nisi u stanju da odbaciš svoje religijske predstave? U tom ćeš slučaju postati neko ko se Bogu protivi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju današnje Božje delo“

478. Mnogi služe Bogu gonjeni strašću, ali pri tom ne razumeju Božje upravne odluke, a još manje mogu da naslute posledice Njegovih reči. I tako oni, u najboljoj nameri, često naposletku čine stvari koje ometaju Božje upravljanje. U ozbiljnim slučajevima, takvi bivaju izbačeni, lišeni svake dalje prilike da Ga slede i bivaju bačeni u pakao, a svaka njihova veza sa Božjom kućom biva prekinuta. Ovi ljudi rade u Božjoj kući vođeni svojom neukošću i dobrim namerama, ali završavaju tako što ljute Božju narav. Svoje načine služenja zvaničnicima i poglavarima ljudi unose u Božju kuću i pokušavaju da ih tu primene, uzaludno misleći da ti isti načini mogu i ovde biti s lakoćom upotrebljeni. Ni na pamet im ne pada da Bog nema narav jagnjeta, već lava. Stoga oni koji se po prvi put povezuju s Bogom ne mogu s Njim da komuniciraju, jer srce Božje nije kao čovekovo. Tek pošto shvatiš mnoge istine moći ćeš neprekidno da spoznaješ Boga. Ovo znanje ne čine reči i doktrine, već se ono može upotrebiti kao blago pomoću kojeg ulaziš u poverljive odnose s Bogom, i kao dokaz da On uživa u tebi. Ako ne poseduješ stvarnost znanja i nisi opremljen istinom, tvoja strasna služba može samo da ti donese Božji prezir i gnušanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Tri opomene“

479. U religiji, mnogi ljudi dosta pate tokom svog života: pokoravaju svoje telo i nose svoj krst, nastavljajući da pate i trpe čak i kad su na samoj ivici smrti! Neki u jutro svoje smrti i dalje poste. Celog svog života sebi uskraćuju lepu hranu i odeću, usredsređujući se isključivo na patnju. Oni su u stanju da pokore svoje telo i ustanu protiv svoje telesnosti. Njihov duh za podnošenjem patnje je vredan pohvale. Međutim, njihovo razmišljanje, njihove predstave, njihov mentalni stav i, svakako, njihova stara priroda nisu nimalo orezani. Nedostaje im istinsko znanje o njima samima. Njihova mentalna slika o Bogu jeste ona tradicionalna slika o neodređenom Bogu. Njihova rešenost da pate za Boga potiče od njihove revnosti i dobrog karaktera njihove ljudskosti. Iako veruju u Boga, niti Ga razumeju niti spoznaju Njegove namere. Oni samo rade i slepo pate za Boga. Ne pronalaze nikakvu vrednost u razboritosti, malo brinu o tome kako da se postaraju da svojom službom zaista ispune Božje namere, a još manje su svesni kako da steknu znanje o Bogu. Bog kome oni služe nije Bog prema Njegovom suštinskom liku, već Bog kojeg su zamislili, Bog za koga su samo čuli ili o kome su samo čitali iz pisanih legendi. Oni tada koriste svoju bujnu maštu i pobožnost da bi patili za Boga i preduzeli Božje delo koje Bog želi da obavi. Njihova služba je previše neprecizna, takva da praktično niko od njih nije u stanju da istinski služi u skladu sa Božjim namerama. Bez obzira na to koliko rado pate, njihov prvobitni pogled na službu i njihova mentalna slika o Bogu ostaju nepromenjeni, jer nisu prošli Božji sud, grdnju, oplemenjivanje i usavršavanje, niti ih je iko vodio koristeći istinu. Čak i ako veruju u Isusa Spasitelja, niko od njih nije nikada video Spasitelja. Za Njega znaju samo kroz legende i po čuvenju. Kao ishod toga, njihova služba ne znači ništa više od nasumičnog služenja zatvorenih očiju, poput slepca koji služi svom ocu. Šta se naposletku može postići takvom službom? I ko bi to odobravao? Od početka do kraja, njihova služba sve vreme ostaje ista; oni dobijaju jedino lekcije koje je stvorio čovek i svoju službu zasnivaju samo na svojoj prirodnosti i sopstvenim sklonostima. Kakvu bi nagradu ovo moglo doneti? Čak ni Petar, koji je video Isusa, nije znao kako da služi u skladu sa Božjim namerama; to je saznao tek na kraju, u svojoj starosti. Šta ovo govori o onim slepcima koji ni u najmanjoj meri nisu iskusili to da budu orezani, i koji nisu imali nikoga da ih vodi? Nije li danas služba mnogih među vama poput službe ovih slepaca? Svi oni koji nisu dobili sud, nisu dobili orezivanje, i koji se nisu promenili – nisu li svi oni nepotpuno osvojeni? Od kakve su koristi takvi ljudi? Ako tvoje razmišljanje, tvoje znanje o životu i tvoje znanje o Bogu ne pokazuje nikakvu novu promenu i ti zaista ništa ne dobijaš, onda u svojoj službi nećeš nikada postići ništa značajno!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (3)“

480. Isus je bio kadar da ispuni Božji nalog – delo iskupljenja čitavog čovečanstva – jer je pokazao razumevanje prema Božjim namerama, ne praveći planove ili nagodbe za Sebe. Isto tako je bio prisan sa Bogom – Sami Bog – što vi vrlo dobro razumete. (Zapravo, On je bio Sami Bog kojem je Bog posvedočio. Ja ovde pominjem činjenicu o Isusu kako bih opisao ono o čemu govorimo.) On je bio kadar da Božji plan upravljanja smesti u samo središte i uvek se molio nebeskom Ocu i tražio volju nebeskog Oca. Molio se i govorio: „Bože Oče! Ostvari ono što je volja Tvoja, i ne vodi se željama Mojim već Tvojim planom. Čovek možda jeste slabašan, ali zašto bi Ti za njega mario? Kako čovek može biti vredan Tvoje brige, čovek koji je poput mrava u Tvojoj ruci? U Svom srcu, jedino što želim je da ispunim volju Tvoju, i želeo bih da Ti možeš da učiniš ono što bi učinio u Meni prema Tvojim ličnim htenjima.“ Na putu za Jerusalim, Isus je bio u mukama, kao da Mu je nož bio zariven u srce, pa ipak nije imao ni najmanju nameru da povuče Svoju reč; uvek je tu bila moćna sila koja Ga je gurala napred do mesta na kojem će biti razapet. Na kraju je prikovan na krst i postao je oličenje grešnoga tela, tako dovršivši delo iskupljenja čovečanstva. Oslobodio se okova smrti i Ada. Pred Njim su smrtnost, pakao i Ad izgubili svoju moć i On ih je porazio. On je živeo trideset i tri godine tokom kojih je uvek davao sve od Sebe da udovolji Božjim namerama u skladu sa tadašnjim Božjim delom, nikada se ne obazirući na ono što On sam dobija ili gubi, i uvek sa namerama Boga Oca na umu. Otuda je, nakon što je On bio kršten, Bog rekao: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!“ Zbog Njegove službe pred Bogom koja je bila u skladu sa Božjim namerama, Bog je na Njegova pleća položio teško breme iskupljenja čitavog čovečanstva i učinio da ga On iznese do kraja, a On je bio sposoban i imao je pravo da izvrši ovaj bitni zadatak. Kroz svoj život, On je podneo nemerljivu patnju zarad Boga, i bio je iskušavan od Sotone nebrojeno puta, ali se nikada nije obeshrabrio. Bog Mu je poverio tako ogroman zadatak jer Mu je verovao, i voleo Ga, i stoga je lično Bog progovorio: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je sva radost!“ U to vreme, samo je Isus mogao da ispuni ovaj nalog, i to je bio jedan praktičan aspekt u Božjem dovršavanju Svog dela iskupljenja čitavog čovečanstva u Doba blagodati.

Ako ste vi, poput Isusa, kadri da se s punom pažnjom odnosite prema Božjem bremenu i da se pobunite protiv svog tela, Bog će vam poveriti Svoje bitne zadatke kako biste mogli da ispunite potrebne uslove da služite Bogu. Samo pod tim okolnostima ćete se usuditi da kažete da sledite Božju volju i ispunjavate Njegov nalog i samo tada ćete se usuditi da kažete da istinski služite Bogu. Kada se uporediš sa Isusom, da li se usuđuješ da kažeš da si prisan sa Bogom? Da li se usuđuješ da kažeš da slediš Božju volju? Da li se usuđuješ da kažeš da istinski služiš Bogu? Danas, kada ne razumeš kako da služiš Bogu, da li se usuđuješ da kažeš da si prisan sa Bogom? Ako kažeš da služiš Bogu, da ne huliš na Njega? Razmisli o tome: da li služiš Bogu ili sebi? Služiš Sotoni, a opet tvrdoglavo tvrdiš da služiš Bogu – tako čineći, zar ne huliš na Boga? Mnogi ljudi iza Mojih leđa priželjkuju povlastice koje nosi položaj, prežderavaju se hranom, vole da spavaju i vode računa o svom telu, uvek u strahu da se sa telom drugo ne može. Ne obavljaju svoju ulogu u crkvi kako bi trebalo, već od crkve uzimaju, a ništa ne daju zauzvrat ili opominju svoju braću i sestre pozivajući se na Moje reči, ograničavajući druge sa pozicije autoriteta. Ovi ljudi uporno ponavljaju da slede Božju volju i stalno govore da su prisni sa Bogom – zar to nije besmisleno? Ako imaš ispravne motive, ali nisi u stanju da služiš u skladu sa Božjim namerama, onda se ponašaš budalasto; ali ako tvoji motivi nisu ispravni, a i dalje govoriš da služiš Bogu, onda si ti neko ko se Bogu suprotstavlja i Bog treba da te kazni! Za takve ljude Ja nemam saosećanja! U domu Božjem, oni uzimaju, a ništa ne daju zauzvrat, uvek teže za telesnim zadovoljstvima, i ne vode računa o Božjim interesima. Uvek traže ono što je dobro za njih i ne obraćaju pažnju na Božje namere. Ne prihvataju da ih Božji Duh ispituje u bilo čemu što rade. Uvek su nepošteni i lažljivi i varaju svoju braću i sestre, na dvoličan način, poput lisice u vinogradu, koja stalno krade grožđe i gazi po vinovoj lozi. Da li takvi ljudi mogu biti prisni sa Bogom? Da li si dostojan da primiš Božje blagoslove? Ne uzimaš na sebe nijedno breme za svoj život ili crkvu; da li si dostojan da primiš Božji nalog? Ko bi se usudio da veruje nekom kao što si ti? Kada služiš na ovakav način, da li bi Bog mogao da ti poveri veći zadatak? Zar delo ne bi zbog toga kasnilo?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama“

481. Ono što ste iskusili i videli prevazilazi ono što su sveci i proroci iz svih doba iskusili i videli, ali da li ste u stanju da date svedočanstvo veće od reči ovih svetaca i proroka iz prošlosti? Ono što vam sada darujem nadmašuje Mojsija i zasenjuje Davida, pa isto tako tražim da vaše svedočanstvo nadmaši Mojsija i da vaše reči budu veće od Davida. Dajem vam stostruko, pa vas i Ja molim da Mi uzvratite istom merom. Morate znati da sam ja Onaj koji daruje život ljudskom rodu, i da ste vi ti koji primate život od Mene i koji morate svedočiti o Meni. Ovo je vaša dužnost koju vam šaljem i koju treba da izvršite za Mene. Svu slavu Svoju darovao sam vama, darovao sam vam život koji izabrani narod, Izraelci, nikada nisu primili. Po pravdi, vi treba da svedočite o Meni i da Mi posvetite svoju mladost i položite svoj život. Kome god podarim slavu Svoju, svedočiće o Meni i daće život svoj za Mene. Ovo sam odavno predodredio. Vaša je sreća što vam darujem Svoju slavu i vaša je dužnost da svedočite za Moju slavu. Ako biste verovali u Mene samo da biste zadobili blagoslove, onda bi Moje delo imalo mali značaj, a vi ne biste obavili svoju dužnost. Izraelci su videli samo Moju milost, ljubav i veličinu, i Jevreji su bili svedoci samo Mog strpljenja i iskupljenja. Oni su videli veoma, veoma malo dela Mog Duha, do te mere da su razumeli samo jedan desethiljaditi deo onoga što ste vi čuli i videli. Ono što ste videli prevazilazi čak i njihove verske poglavare. Istine koje danas razumete prevazilaze njihove; ono što ste danas videli prevazilazi ono što je viđeno u Dobu zakona, kao i u Dobu blagodati, a ono što ste vi doživeli prevazilazi čak i Mojsija i Iliju. Jer su Izraelci razumeli samo zakon Jahveov i videli su samo Jahveova leđa; ono što su Jevreji razumeli bilo je samo iskupljenje Hristovo, ono što su primili bila je samo blagodat koju je Isus darovao, a ono što su videli bio je samo Isusov lik u jevrejskom domu. Ono što vi vidite danas jeste slava Jahveova, iskupljenje Isusovo i sve Moje radnje današnjih dana. Dakle, takođe ste čuli reči Moga Duha, shvatili Moju mudrost, spoznali Moje čudesno delo, i saznali o Mojoj naravi. Takođe sam vam svima rekao za Moj plan upravljanja. Ono što ste videli nije samo blagi i milostivi Bog, nego Bog ispunjen pravednošću. Videli ste Moje čudesno delo i znate da sam ispunjen veličanstvom i gnevom. Štaviše, znate da sam jednom pustio Svoj gnev na dom Izraelov, i da je danas stigao do vas. Vi bolje razumete Moje tajne na nebu nego Isaija i Jovan; vi imate više znanja o Mojoj divoti i poštovanosti nego svi sveci prošlih doba. Ono što ste primili nije samo Moja istina, Moj put i Moj život, već vizija i otkrivenje veće od Jovanovog. Vi razumete mnogo više tajni i takođe ste ugledali Moje pravo lice; vi ste prihvatili više od Mog suda i znate više o Mojoj pravednoj naravi. Dakle, iako ste rođeni u poslednjim danima, vi imate znanje o onome što je bilo u prošlosti, a takođe ste iskusili današnje stvari, i sve sam to učinio Ja lično. Ono što tražim od vas nije preterano, jer sam vam dao mnogo, a vi ste videli mnogo toga u Meni. Zato vas molim da svedočite o Meni svecima prošlih vekova, i to je jedina želja Moga srca.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znaš o veri?“

482. Ono što želim jeste tvoja odanost i pokornost sada, tvoja ljubav i svedočenje sada. Čak i ako u ovom trenutku ne znaš šta je svedočanstvo ili šta je ljubav, treba da mi doneseš sve svoje i da mi predaš jedino blago koje imaš: svoju odanost i pokornost. Ti treba da znaš da svedočanstvo o Mojoj pobedi nad Sotonom leži u odanosti i pokornosti čoveka, kao i svedočanstvo o Mom potpunom osvajanju čoveka. Dužnost tvoje vere u Mene je da svedočiš o Meni, da budeš odan Meni i nikome drugom, i da Mi budeš pokoran do kraja. Pre nego što započnem sledeći korak u Svom delu, kako ćeš svedočiti o Meni? Kako ćeš Mi biti odan i pokoran? Da li posvećuješ svu svoju odanost svojoj funkciji, ili ćeš naprosto odustati? Da li bi se radije pokorio svakom Mom uređenju (makar to bila smrt ili propast) ili bi na pola puta pobegao da bi izbegao Moju grdnju? Grdim te da bi svedočio o Meni i bio Mi odan i pokoran. Štaviše, grdnja u ovom trenutku služi da se pokrene sledeći korak Mog dela i da se dozvoli da delo nesmetano napreduje. Stoga te podstičem da budeš mudar i da se prema svom životu i prema značaju svog postojanja ne odnosiš kao prema bezvrednom pesku. Da li tačno znaš šta će Moje buduće delo postati? Znaš li kako ću raditi u danima koji dolaze i kako će se odvijati Moje delo? Ti treba da poznaješ značaj tvog iskustva sa Mojim delom, i štaviše, značaj tvoje vere u Mene. Uradio sam toliko toga; kako sam mogao da odustanem na pola puta, kao što si pomislio? Obavio sam tako obimno delo; kako bih samo mogao da ga uništim? Zaista, došao sam da privedem kraju ovo doba. To je istina, ali osim toga moraš znati da započinjem novo doba, da započinjem novo delo, i, iznad svega, da širim jevanđelje carstva. Dakle, ti treba da znaš da se sadašnje delo tiče samo početka jednog doba i postavljanja temelja za širenje jevanđelja u vremenu koje dolazi, te da se to doba privede kraju u budućnosti. Moj rad nije tako jednostavan kao što misliš, niti je beskoristan ili besmislen kao što možda veruješ. Zato moram još jednom da ti kažem: treba da daš svoj život za Moje delo, i štaviše, treba da se posvetiš Mojoj slavi. Dugo sam žudeo da svedočiš o Meni, i još sam više žudeo za tim da širiš Moje jevanđelje. Ti treba da razumeš šta je u Mom srcu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znaš o veri?“

483. Da li možeš da ispoljiš narav koju je Bog izrazio u svakom dobu na konkretan način, jezikom koji prikladno prenosi značaj tog doba? Da li ti, koji si iskusio Božje delo poslednjih dana, možeš da do detalja opišeš Božju pravednu narav? Možeš li jasno i tačno da posvedočiš o Božjoj naravi? Kako ćeš preneti ono što si video i iskusio onima koji su nesrećni, bedni i pobožni vernici koji su gladni i žedni pravednosti i čekaju da ih predvodiš poput pastira? Kakvi ljudi te čekaju da ih predvodiš? Možeš li da zamisliš? Da li si svestan tereta na svojim plećima, svog naloga i odgovornosti? Gde ti je osećaj za istorijsku misiju? Kako ćeš adekvatno služiti kao gospodar u narednom dobu? Imaš li jak osećaj za gospodarenje? Kako bi objasnio gospodara svega? Da li je to zaista gospodar svih živih bića i svih fizičkih stvari na svetu? Koji su tvoji planovi za razvoj naredne faze dela? Koliko ljudi čeka da im ti budeš pastir? Da li je tvoj zadatak težak? Siromašni su, jadni, slepi i izgubljeni, jadikuju u tami – gde je put? Kako čeznu za svetlošću, poput zvezde padalice, da se iznenada spusti i rastera sile tame koje su ugnjetavale čoveka toliko godina. Ko može znati u kojoj se meri zabrinuto nadaju i kako čeznu, dan i noć, za ovim? Čak i na dan kada svetlost bljesne, ovi ljudi koji duboko pate ostaju zarobljeni u mračnoj tamnici bez nade za oslobođenje; kada više neće plakati? Užasna je nesreća ovih krhkih duhova koji se nikada nisu odmorili i dugo su bili tako sputani nemilosrdnim okovima i zamrznutom prošlošću. I ko je čuo glas njihovog jauka? Ko je motrio na njihovo jadno stanje? Da li ti je ikada palo na pamet koliko je ožalošćeno i zabrinuto Božje srce? Kako On može podneti da vidi kako nedužan ljudski rod, koji je stvorio Svojim sopstvenim rukama, trpi takvu patnju? Ljudska bića su, na kraju krajeva, žrtve koje su otrovane. Pa iako je čovek preživeo do dana današnjeg, ko je mogao znati da je ljudski rod odavno zatrovan zlim? Da li si zaboravio da si jedna od žrtava? Zar nisi spreman da, iz svoje ljubavi prema Bogu, nastojiš da spasiš ove preživele? Zar nisi spreman da posvetiš svu svoju energiju da uzvratiš Bogu, koji voli ljudski rod kao Svoju krv i meso? I kada se sve uzme u obzir, kako bi protumačio to što te je Bog iskoristio da živiš svoj izuzetan život? Imaš li zaista rešenost i samopouzdanje da živiš smislenim životom pobožne osobe koja služi Bogu?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako bi trebalo da pristupiš svojoj budućoj misiji?“

484. Svedočenje o Bogu je pre svega stvar izlaganja tvog znanja o Božjem delu, o tome kako Bog osvaja ljude, o tome kako On spasava ljude, o tome kako On menja ljude; stvar je govora o tome kako On vodi ljude da uđu u istina-stvarnost i tako im omogućava da ih On osvoji, usavrši i spase. Svedočiti znači govoriti o Njegovom delu i svemu što si doživeo. Samo Njegovo delo može da Ga predstavlja i samo Njegovo delo može da Ga javno otkrije u celosti; Njegovo delo svedoči o Njemu. Njegovo delo i izjave direktno predstavljaju Duha; delo koje On obavlja vrši Duh, a reči koje On govori izgovara Duh. Ove stvari su samo izražene kroz ovaploćeno telo Božje, ali, u stvarnosti, one su izrazi Duha. Sve što On radi i sve reči koje izgovara predstavljaju Njegovu suštinu. Ako, nakon što se obukao u telo i došao među ljude, Bog ne bi govorio ili delao, a onda tražio od vas da upoznate Njegovu praktičnost, Njegovu normalnost i Njegovu svemoć, da li bi ti to mogao? Da li bi mogao da znaš šta je suština Duha? Da li bi mogao da znaš koje su osobine Njegovog tela? On od vas traži da svedočite o Njemu samo zato što ste iskusili svaki korak Njegovog dela. Da nemate takvo iskustvo, onda On ne bi insistirao da svedočite. Dakle, kada svedočiš o Bogu, ne samo da svedočiš o Njegovoj spoljašnjosti normalne ljudskosti, već i o delu koje On obavlja i putu kojim On vodi; treba da svedočiš o tome kako te je On osvojio i u kojim aspektima si usavršen. To je vrsta svedočanstva koje treba da nosiš. (…) Korak po korak, iskusio si grdnju, sud, oplemenjivanje, kušnje, smetnje i muke, i osvojen si; ostavio si po strani izglede tela, svoje lične motivacije i intimne interese tela. Drugim rečima, Božje reči su potpuno osvojile tvoje srce. Iako nisi porastao u svom životu onoliko koliko On zahteva, ti znaš sve ove stvari i potpuno si uveren u ono što On čini. Dakle, ovo se može nazvati svedočenjem, svedočenjem koje je stvarno i istinito. Delo koje je Bog došao da obavi, delo suda i grdnje, ima za cilj da osvoji čoveka, ali On takođe privodi kraju Svoje delo, privodeći doba kraju i obavljajući zaključno delo. On završava čitavo doba, spasavajući celokupni ljudski rod, izbavljajući ljudski rod od greha jednom za svagda; On u potpunosti zadobija ljudski rod, koji je On stvorio. Ti treba da svedočiš o svemu ovome. Iskusio si toliko Božjeg dela, video si ga sopstvenim očima i lično ga doživeo; kada dođeš do samog kraja, ne smeš da budeš u nemogućnosti da izvršiš zadatak koji ti je poveren. Kakva bi to šteta bila! U budućnosti, kada se jevanđelje proširi, trebalo bi da budeš u stanju da govoriš o sopstvenom znanju, da svedočiš o svemu što si zadobio u svom srcu i da ne štediš trud. To je ono što stvoreno biće treba da postigne. Koji je stvarni značaj ove etape Božjeg dela? Kakvo je njeno dejstvo? A koliko se toga sprovodi u čoveku? Šta bi ljudi trebalo da urade? Kada budete mogli jasno da govorite o svim delima koje je ovaploćeni Bog obavio od dolaska na zemlju, onda će tvoje svedočanstvo biti potpuno. Kada budeš mogao jasno da govoriš o ovih pet stvari: o značaju Njegovog dela; o njegovom sadržaju; o njegovoj suštini; o naravi koju predstavlja; i o njegovim načelima, to će dokazati da si sposoban da svedočiš o Bogu, da zaista poseduješ znanje. Moji zahtevi prema vama nisu mnogo visoki i dostižni su za sve one koji su u pravoj potrazi. Ako si rešen da budeš jedan od Božjih svedoka, moraš da razumeš šta Bog prezire i šta Bog voli. Ti si iskusio mnogo Njegovog dela; kroz ovo delo, moraš da upoznaš Njegovu narav, da razumeš Njegove namere i Njegove zahteve prema čovečanstvu i da koristiš to znanje da svedočiš o Njemu i ispunjavaš svoju dužnost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (7)“

485. Doživljavanje suda i grdnje Božjih reči donosi vam dobitke i stvarna iskustva – zato treba da svedočite o Bogu. Kada svedočite o Bogu, trebalo bi uglavnom da govorite o tome kako Bog sudi i grdi ljude i koje kušnje On koristi da oplemeni ljude i promeni njihovu narav. Osim toga, treba da govorite o tome koliko je iskvarenosti otkriveno u vašem iskustvu, koliko ste propatili, koliko ste toga učinili da se oduprete Bogu i kako vas je na kraju Bog osvojio. Razgovarajte o tome koliko stvarnog znanja o Božjem delu imate i kako treba da svedočite o Bogu i da Mu se odužite za Njegovu ljubav. U takav govor bi trebalo da unesete suštinu, dok ga istovremeno izražavate na jednostavan način. Ne pričajte o praznim teorijama. Govorite prizemnije; govorite iz srca. Tako treba da doživljavate stvari. Nemojte se opremati dubokoumnim, ispraznim teorijama u nastojanju da se razmećete; to vas čini prilično nadmenim i nerazumnim. Trebalo bi da više govorite o pravim stvarima iz ličnog iskustva i da više govorite iz srca; za druge je to najkorisnije i najprikladnije da vide. Nekada ste bili ljudi koji su se najviše protivili Bogu, sa najmanjom sklonošću da mu se pokore, ali sada ste osvojeni – nikada to ne zaboravite. Trebalo bi te stvari duboko da sagledate i o njima razmislite. Kada ih ljudi jasno razumeju, znaće kako da svedoče, u suprotnom će biti podložni da počine sramna i nerazumna dela, čime ne svedoče o Bogu, već Ga sramote. Bez istinskih iskustava i razumevanja istine, nije moguće svedočiti o Bogu. Ljudi koji su u svojoj veri zbrkani i zbunjeni nikada neće moći da svedoče o Bogu.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Samo stremljenjem ka istini može se postići promena naravi“

486. Da bi svedočio o Božjem delu, moraš se pouzdati u svoje iskustvo, znanje i cenu koju si platio. Jedino tako možeš da udovoljiš Njegovim namerama. Jesi li ti neko ko svedoči o Božjem delu? Imaš li takve težnje? Ako si u stanju da svedočiš o Njegovom imenu i, povrh toga, o Njegovom delu, i ako možeš da proživiš lik koji On od Svog naroda zahteva, onda si ti Božji svedok. Kako ti zapravo svedočiš o Bogu? Ti to činiš tako što tražiš i čezneš da proživiš Božju reč i tako što, svedočeći svojim rečima, ljudima omogućavaš da spoznaju Njegovo delo i vide Njegove postupke. Ako istinski tragaš za svim ovim, Bog će te usavršiti. Ako, pak, tražiš samo da te Bog usavrši i da te na samom kraju blagoslovi, onda tvoje stanovište u pogledu vere u Boga nije čisto. Treba da tragaš za načinom na koji možeš da vidiš Božje postupke u stvarnom životu, za načinom da udovoljiš Njegovim namerama nakon što ti ih otkrije, te da tražiš način na koji treba da svedočiš o Njegovoj čudesnosti i mudrosti, i o tome kako te On dovodi u red i orezuje te. Sve su to stvari o kojima bi sada trebalo da razmisliš. Ako imaš bogoljubivo srce samo zato da bi mogao da učestvuješ u Božjoj slavi nakon što te On usavrši, onda je to još uvek neadekvatno i ne može da ispuni Božje zahteve. Ti moraš biti u stanju da svedočiš o Božjem delu, da udovoljiš Njegovim zahtevima i da na praktičan način doživiš delo koje je On učinio na ljudima. Bilo da su u pitanju bol, suze ili tuga, ti sve ove stvari moraš praktično da iskusiš. Oni imaju za cilj da te usavrše kao osobu koja svedoči za Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

487. Iako je vaša vera veoma iskrena, niko od vas nije u stanju da ispriča celu priču o Meni, niko ne može da pruži potpuno svedočanstvo o svim činjenicama koje vidite. Razmislite o tome: danas većina vas zanemaruje svoje dužnosti i, umesto toga, traga da zadovolji svoje telo, da ga zasiti i pohlepno uživa u njemu. Malo je istine u vama. Kako onda možete da svedočite o svemu što ste videli? Da li ste zaista sigurni da možete da budete Moji svedoci? Ako jednog dana ne budeš bio u stanju da svedočiš o svemu što si danas video, izgubićeš funkciju stvorenih bića i tvoje postojanje neće više imati nikakvog smisla. Bićeš nedostojan da budeš ljudsko biće. Čak bi se moglo reći da nećeš više ni biti ljudsko biće! Na vama sam obavio nemerljivo delo, ali pošto ti trenutno ništa ne učiš, ničega nisi svestan, i nedelotvoran si u svojim poslovima, kada dođe vreme da proširim Svoje delo, ti ćeš samo gledati u prazno, vezanog jezika i potpuno beskoristan. Zar onda nećeš u istoriji biti zabeležen kao grešnik? Kada to vreme dođe, zar nećeš osetiti najdublje žaljenje? Zar nećeš utonuti u potištenost? Celokupno Moje današnje delo nije učinjeno iz besposlice i dosade, već radi postavljanja temelja za Moje buduće delo. Nije da sam u ćorsokaku i da treba da smišljam nešto novo. Treba da razumeš delo koje obavljam; nije u pitanju nešto što radi dete igrajući se na ulici, već delo učinjeno u ime Mog Oca. Treba da znate da Ja sve ovo ne radim sam; umesto toga, predstavljam Svog Oca. Vaša uloga, u međuvremenu, jeste da striktno sledite, da se pokorite, da se menjate i da svedočite. Treba samo da razumete zašto je potrebno da verujete u Mene; ovo je najvažnije pitanje koje svako od vas treba da shvati. Moj Otac, zarad Svoje slave, sve vas je predodredio za Mene od trenutka kada je stvorio svet. Učinio je to zarad Mog dela i zarad Svoje slave. Vi u Mene verujete zbog Mog Oca; vi Mene sledite jer je Moj Otac tako predodredio. Ništa od ovoga vi ne radite po sopstvenom izboru. Još važnije je da razumete da ste vi oni koje je Moj Otac Meni darovao kako biste Mi svedočili. Pošto vas je On Meni poverio, treba da se pridržavate puteva koje vam pokazujem, kao i puteva i reči kojima vas učim, jer je vaša dužnost da se držite Mojih puteva. Ovo je prvobitna svrha vaše vere u Mene. Stoga vam ovo kažem: vi ste samo ljudi koje je Moj Otac Meni darovao i koji treba da se drže Mog puta. Vi, međutim, samo verujete u Mene. Ne pripadate Meni jer ne potičete iz izraelske porodice, već ste potomci drevne guje. Sve što tražim od vas jeste da svedočite za Mene, ali danas morate da sledite Moj put. Sve ovo je zarad budućeg svedočenja. Ako delujete samo kao ljudi koji slušaju Moje puteve, bićete bezvredni, a to što vas je Moj Otac Meni darovao izgubiće na značaju. Ono što vam uporno govorim jeste sledeće: vi treba da sledite Moj put.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?“