469. Otkako je Bog započeo Svoje delo u vaseljeni, On je predodredio da Mu mnogi ljudi služe, uključujući ljude iz svih društvenih slojeva, s ciljem da Njegove namere budu zadovoljene i da se Njegovo delo na zemlji nesmetano privede kraju – ovo je Božji cilj pri izboru ljudi koji će Mu služiti. Svaki čovek koji služi Bogu treba da razume ovu Njegovu nameru. Kroz ovo delo Božje, ljudi sa većom jasnoćom vide Njegovu mudrost i svemoć, kao i načela Njegovog dela na zemlji. Bog je na praktičan način došao na zemlju da obavi Svoje delo i da stupi u kontakt s ljudima kako bi oni mogli jasnije da spoznaju Njegove postupke. Danas, vi – ova grupa ljudi – imate sreće da služite praktičnom Bogu. To je neprocenjiv blagoslov za vas – time vas Bog istinski uzdiže. Pri izboru čoveka koji će Mu služiti, Bog se uvek rukovodi Svojim sopstvenim načelima. Služenje Bogu nipošto nije, kao što to ljudi zamišljaju, u tome da čovek može da služi Bogu sve dok za to ima elan. Danas vidite da svi koji služe pred Bogom čine to zahvaljujući Božjem usmeravanju i zahvaljujući tome što imaju delo Svetoga Duha, i zato što su ljudi koji streme ka istini. Ovo su minimalni uslovi za sve one koji služe Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Verska služba mora biti ukinuta”

470. Oni koji služe Bogu treba da budu prisni sa Bogom, treba da budu ugodni Bogu i sposobni za najdublju odanost Bogu. Bilo da je to nasamo ili u javnosti, u prisustvu Boga tvoji postupci bi trebalo da mogu da Mu ugode, i svi bi trebalo da mogu da budu postojani pred Njim; bez obzira na to kako se drugi ljudi odnose prema tebi, uvek bi trebalo da hodaš putem kojim bi trebalo da hodaš kako bi vodio računa o Božjem bremenu. Jedino su takvi ljudi prisni sa Bogom. Oni koji su prisni sa Bogom mogu da Mu služe neposredno zato što su primili veliki Božji nalog i Božje breme, umeju da Božje srce učine svojim i ponesu Božje breme kao svoje i ne razmišljaju o dobitku ili gubitku svojih budućih izgleda – čak i kada su im izgledi takvi da neće imati ništa, i kada ništa ne mogu dobiti od toga, oni će uvek verovati u Boga bogoljubivim srcem. Dakle, ovakva vrsta osobe je prisna s Bogom. Oni koji su prisni s Bogom su i Njegovi pouzdanici; samo Božji pouzdanici mogu sa Njim da podele Njegovu hitnost i Njegove misli, a iako je njihovo telo bolećivo i slabo, u stanju su da podnesu bol i odreknu se onog što vole da bi udovoljili Bogu. Bog takvim ljudima daje više bremena, a ono što Bog želi da učini potvrđuje se kroz njihovo svedočanstvo. Stoga su ovi ljudi ugodni Bogu, oni su ljudi koji služe Bogu i usklađeni su sa Njegovim namerama, i samo ovakvi ljudi mogu da vladaju kao carevi zajedno sa Bogom. Kada zaista postaneš Božji poverenik, upravo tada ćeš vladati kao car zajedno sa Bogom.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama”

471. Neko ko uistinu služi Bogu jeste neko ko je u skladu sa Njegovim namerama, neko ko je prikladan za Božju upotrebu i ko je u stanju da se oslobodi svojih verskih predstava. Ako želiš da delotvorno jedeš i piješ Božje reči, moraš da se oslobodiš svojih verskih predstava. Ako želiš da služiš Bogu, još je nužnije da se prethodno oslobodiš verskih predstava i da se u svemu pokoriš Božjim rečima. To je ono što treba da poseduje neko ko služi Bogu. Ako nemaš to saznanje, pravićeš prekidanja i ometanja, čim počneš da Mu služiš, a ako se i dalje držiš svojih predstava, Bog će te neizostavno „srušiti”, da više nikad ne ustaneš. Uzmimo, na primer, sadašnjost: mnoge izjave i veliki deo dela nisu usklađeni sa Biblijom niti sa prethodnim delima Božjim, pa ako nemaš bogopokorno srce, u bilo kom trenutku možeš pasti. Ako želiš da služiš u skladu s Božjim namerama, najpre moraš da se oslobodiš verskih predstava i da koriguješ vlastita gledišta. U budućnosti, mnoge izjave neće biti usklađene sa onima iz prošlosti, i ako sada nemaš rešenost da se pokoriš, nećeš moći da hodaš putem koji je pred tobom. Ako se u tebi ukorenio jedan od metoda Božjeg delovanja i ti nikako ne možeš da ga se oslobodiš, taj će metod onda postati tvoja verska predstava. Ako se u tebi ukorenilo ono što Bog jeste, to znači da si zadobio istinu, a ako Božje reči i istina postanu tvoj život, ti više nećeš imati predstave o Bogu. Oni koji poseduju istinsko znanje o Bogu neće imati predstave i neće se držati pravila.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju sadašnje Božje delo”

472. Služiti Bogu nije jednostavan zadatak. Oni čija iskvarena narav ostaje nepromenjena nikada ne mogu služiti Bogu. Ako Božje reči ne sude tvojoj naravi, niti je grde, onda tvoja narav i dalje predstavlja Sotonu, što dokazuje da je tvoje služenje Bogu samo prinošenje tvojih sopstvenih dobrih namera, a da se tvoje služenje zasniva na tvojoj sotonskoj prirodi. Ti Bogu služiš svojim prirodnim karakterom i prema svojim ličnim sklonostima. Štaviše, uvek smatraš da stvari koje si spreman da činiš Bogu donose užitak, a da Mu se gade one koje ne želiš da činiš; delaš isključivo u skladu sa sopstvenim sklonostima. Može li se ovo nazvati služenjem Bogu? Naposletku, neće doći ni do najmanje promene u tvojoj život-naravi; umesto toga, tvoje služenje će je učiniti još tvrdoglavijom, čime će ti se iskvarena narav duboko usaditi i u tebi će se, kao takvom, formirati pravila o služenju Bogu utemeljena prvenstveno na tvom sopstvenom karakteru i iskustvo proisteklo iz tvog služenja shodno tvojoj naravi. To su čovekovo iskustvo i lekcije. To je čovekova filozofija za ovozemaljsko ophođenje. Ovakvi ljudi su fariseji i verski zvaničnici. Ako se sada ne probude i ne pokaju, onda će se sigurno pretvoriti u lažne hristose i u antihriste koji navode ljude na stranputicu u poslednjim danima. Pomenuti lažni hristosi i antihristi pojaviće se među takvim ljudima. Ako se oni koji služe Bogu vode svojim karakterom i postupaju prema svojoj volji, time rizikuju da u svakom trenutku budu uklonjeni. Oni koji se oslanjaju na svoje dugogodišnje iskustvo da bi služili Bogu, kako bi pridobili srca drugih, da bi im držali pridike i sputavali ih, i uzdizali se na visinu – i koji se nikada ne kaju, nikada ne ispovedaju svoje grehe i nikada se ne odriču prednosti statusa – takvi ljudi će pasti pred Bogom. Od iste su sorte kao Pavle, pozivaju se na svoje starešinstvo i gospodare nad drugima na osnovu svojih zasluga. Bog ne usavršava takve ljude. Takvo služenje predstavlja prekidanje Božjeg dela. Ljudi se uvek drže starog. Drže se predstava iz prošlosti, kao i svega drugog iz minulih vremena. To je velika prepreka njihovom služenju. Ako ih ne odbaciš, ove stvari će uništiti ceo tvoj život. Čak i ako polomiš noge trčeći tamo-amo, slomiš leđa od rada ili čak stradaš kao mučenik zarad „služenja” Bogu, Bog te neće ni najmanje odobravati. Baš naprotiv: On će reći da si zlikovac.

Počevši od danas, Bog će zvanično usavršiti one koji nemaju nikakve verske predstave, koji su spremni da ostave po strani svoje staro sopstvo i koji se prostodušno pokoravaju Bogu. On će usavršiti one koji čeznu za rečima Božjim. Takvi ljudi treba da ustanu i da služe Bogu. U Bogu se nalazi beskrajno izobilje i bezgranična mudrost. Njegovo čudesno delo i dragocene reči čekaju da u njima uživa veći broj ljudi. Kako se ispostavlja, oni sa verskim predstavama, oni koji se pozivaju na starešinstvo i oni koji sebe ne mogu da zanemare teško prihvataju ove nove stvari. Sveti Duh nema priliku da takve ljude usavrši. Ako čovek nema rešenost da se pokori, niti je Božjih reči žedan, za njega nema načina da prihvati ove nove stvari; naprosto će postajati sve buntovniji i lukaviji i tako završiti na pogrešnom koloseku. Time što sada obavlja svoje delo, Bog će podići više ljudi koji Ga istinski vole i koji mogu da prihvate novo svetlo, a potpuno će iskoreniti verske službenike koji se pozivaju na svoje starešinstvo; On ne želi nijednog od takvih ljudi koji se tvrdoglavo opiru promenama. Želiš li da budeš jedan od tih ljudi? Da li svoju službu obavljaš prema sopstvenim sklonostima ili prema onome što Bog zahteva? Ovo je nešto što moraš sâm da saznaš. Da li si verski zvaničnik ili novorođeno čedo koje Bog usavršava? Koliki deo tvog služenja odobrava Sveti Duh? Koliki deo toga Bog uopšte neće upamtiti? Koliko je velika promena nastala u tvom životu zahvaljujući svim godinama tvog služenja? Da li ti je sve ovo jasno? Ako istinski veruješ, odbacićeš svoje stare, pređašnje verske predstave i Bogu ćeš bolje služiti na nov način. Nije kasno da sada ustaneš. Stare verske predstave mogu čoveku uskratiti celokupan život. Iskustvo koje čovek stiče može ga navesti da odluta od Boga i da se u delovanju oslanja na samog sebe. Ako takve stvari ne ostaviš po strani, one će postati kamen spoticanja u tvom životnom razvoju. Bog uvek usavršava one koji Mu služe i olako ih ne eliminiše. Ako zaista prihvatiš sud i grdnju Božjih reči, ako možeš da ostaviš po strani svoje prošle verske prakse i propise i prestaneš da koristiš svoje pređašnje verske predstave kao merilo za današnje Božje reči, tek tada ćeš imati ikakve izglede o kojima se može govoriti. Ali ako se držiš starih stvari od ranije, ako ih i dalje brižno čuvaš, tada nikako ne možeš biti spasen. Bog se ne obazire na takve ljude. Ako si zaista voljan da budeš usavršen, moraš čvrsto odlučiti da se u potpunosti odrekneš svega od ranije. Čak i ako je ono što je ranije učinjeno bilo ispravno, čak i ako je to učinio Bog, ipak moraš biti u stanju da to ostaviš po strani i da se toga ne držiš. Čak i ako je to očito bilo delo Duha Svetoga, koje je neposredno počinio Sveti Duh, danas to moraš da ostaviš po strani. Ne smeš da se držiš toga. Upravo to Bog zahteva. Sve mora biti obnovljeno. U Božjem delu i u Božjim rečima, On se dosledno ne poziva na stare stvari od ranije, On se ne osvrće na stari almanah; Bog je onaj Bog koji je uvek nov i nikada star, i ne pridržava se čak ni Svojih sopstvenih reči iz prošlosti – što pokazuje da Bog ne poštuje nikakva pravila. Prema tome, ako se, kao ljudsko biće, uvek držiš stvari iz prošlosti i odbijaš da ih pustiš, te ih kruto primenjuješ poput formule, a Bog ne dela koristeći sredstva koja je koristio pre, zar tvoje reči i postupci nisu ometajući? Zar one nisu suprotstavljene Bogu? Da li si spreman da dopustiš da se zbog ovih starih stvari ceo tvoj život upropasti i uništi? Zbog tih zastarelih stvari postaćeš neko ko prekida Božje delo – želiš li da budeš takav čovek? Ako to istinski ne želiš, odmah prestani sa onim što radiš i okreni se; počni sve ispočetka. Bog se neće sećati tvog nekadašnjeg služenja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Verska služba mora biti ukinuta”

473. Svako ko ima odlučnost, može da služi Bogu – ali samo oni koji pokazuju razumevanje prema Božjim namerama i razumeju ih, sposobni su i imaju pravo da služe Bogu. Među vama sam otkrio sledeće: mnogi ljudi veruju da dok god revnosno propovedaju put zarad Boga, putuju zbog Boga, daju se i odustaju od nečega zarad Boga, ili tome slično, oni tako služe Bogu. Većina religioznih ljudi veruje da služiti Bogu znači trčati naokolo sa Biblijom u rukama, propovedati jevanđelje o carstvu nebeskom i spasavati ljude tako što će učiniti da se oni pokaju i ispovede. Mnogo je i onih verskih zvaničnika koji smatraju da se služenje Bogu sastoji od propovedanja po bogomoljama nakon što su završili napredne studije i obuke na bogoslovijama, kao i od podučavanja ljudi čitanjem biblijskih stihova. Štaviše, u siromašnim oblastima ima ljudi koji veruju da služiti Bogu znači isceljivati bolesne i isterivati demone iz njihovih braće i sestara, moliti se za njih i služiti im. Među vama ima mnogih koji veruju da služiti Bogu znači jesti i piti reči Božje i moliti se Bogu svakog dana, kao i posećivati crkve posvuda i u njima činiti dela. Postoje druga braća i sestre koji smatraju da služiti Bogu znači nikada ne stupiti u brak ili osnovati porodicu, te se posvetiti Bogu celim svojim bićem. A ipak, samo nekolicina ljudi zna šta zapravo znači služiti Bogu. Iako je ljudi koji služe Bogu mnogo koliko i zvezda na nebu, broj onih koji mogu neposredno da služe i koji su sposobni da služe shodno Božjim namerama zanemarljivo je mali. Zašto Ja ovo govorim? Ja ovo govorim zato što vi ne razumete suštinu izraza „služenje Bogu”, i jedva razumete kako treba služiti u skladu sa namerama Božjim. Hitno je potrebno da ljudi jasno shvate koji je način služenja Bogu u skladu sa Njegovim namerama.

Ako želite da služite shodno namerama Božjim, prvo morate da shvatite koja vrsta ljudi je Bogu ugodna, koje vrste ljudiBog mrzi, koja vrsta ljudi biva usavršena od Boga i koja vrsta ljudi je sposobna da služi Bogu. Ovo je najmanje što treba da znate. Ono što je još važnije, trebalo bi da poznajete svrhu Božjeg dela i onoga što će Bog danas učiniti. Kad ovo budete razumeli, vođeni Božjim rečima, treba prvo da uđete i prihvatite Božji nalog. Pošto budete stekli praktično iskustvo Božjih reči i zbilja spoznali Božje delo, bićete sposobni da služite Bogu. A Bog će otvoriti vaše duhovne oči kada Mu budete služili i omogućiće vam da imate veće razumevanje Njegovog dela i da ga jasnije vidite. Kada zakoračiš u ovakvu realnost, tvoja iskustva će biti dublja i praktičnija, a svi vi koji ste iskusili tako nešto moći ćete da idete po crkvama i da vašoj braći i sestrama pružate ono što je potrebno, i tako se oslanjate na snagu jedni drugih da biste nadomestili sopstvene nedostatke i u svom duhu stekli bogatiju spoznaju. Tek kad ovo budete postigli, bićete u stanju da služite shodno Božjim namerama i da tokom vaše službe budete usavršeni od strane Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama”

474. Oni koji mogu da budu na čelu crkava, da ljude opskrbljuju životom i da budu narodni apostoli, moraju imati praktično iskustvo; oni moraju ispravno shvatati duhovne stvari i ispravno shvatati i doživljavati istinu. Samo su takvi ljudi kvalifikovani da budu delatnici ili apostoli koji predvode crkve. U suprotnom, oni mogu samo da slede kao najmanji i ne mogu da predvode, a još manje da budu apostoli koji ljude opskrbljuju životom. To je zato što funkcija apostola nije da jure unaokolo ni da se tuku, već da obavljaju delo služenja životu i vođenja drugih ljudi u preobražaju njihove naravi. To je služba koju obavljaju oni koji prihvataju nalog i nose tešku odgovornost, koju ne može svako da nosi. Ovakav posao mogu da preduzmu samo oni sa životnim bićem, odnosno oni koji poseduju iskustvo istine. Taj posao ne može da obavlja svako ko je samo u stanju da napusti stvari, ko može da juri unaokolo ili je voljan da se istroši; ljudi koji nemaju iskustva sa istinom, koji nisu bili podvrgnuti orezivanju ili sudu, nisu u stanju da obavljaju ovu vrstu posla. Ljudi bez iskustva, kojima ujedno nedostaje i stvarnosti, nisu u stanju da stvarnost jasno sagledaju, jer su i sami bez ovakve vrste bića. Takva osoba, dakle, ne samo što nije u stanju da se bavi liderskim poslom, već će biti eliminisana ako duže vreme ostane bez istine.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje delo i delo čoveka”

475. Što se tiče rada, čovek misli da se on svodi na to da trči na sve strane za Boga, da propoveda svuda i da se daje za Boga. Iako je ovo uverenje ispravno, ono je previše jednostrano; ono što Bog traži od čoveka nije samo da to da trčkara za Njega, već se to pre svega odnosi na službu i opskrbu unutar duha. Mnoga braća i sestre, čak i nakon svih ovih godina iskustva, nikada nisu razmišljali o tome da rade za Boga, jer rad kako ga čovek zamišlja nije u skladu sa onim što Bog traži. Dakle, čovek nema nikakvog interesa po pitanju dela i upravo je to razlog što je ulazak čoveka prilično jednostran. Svi vi treba da započnete svoj ulazak radeći za Boga, tako da možete bolje da doživite svaki aspekt iskustva. To je ono u šta treba da uđete. Rad se ne odnosi na trčanje okolo za Boga, već na to da li su čovekov život i ono što čovek proživljava u stanju da pruže Bogu uživanje. Delo se odnosi na ljude koji koriste svoju odanost Bogu i svoje znanje o Bogu da svedoče o Bogu, a takođe i da služe čoveku. To je čovekova odgovornost i to je ono što svi ljudi treba da shvate. Moglo bi se reći da je vaš ulazak vaše delo i da tražite da uđete dok radite za Boga. Iskustvo Božjeg dela ne znači samo da znaš kako da jedeš i piješ Njegovu reč; što je još važnije, moraš znati kako da svedočiš o Bogu i da budeš u stanju da služiš Bogu i da budeš u stanju da služiš i opskrbljuješ čoveka. To je delo, a to je i vaš ulazak; to je ono što svaka osoba treba da postigne. Postoje mnogi koji se samo usredsrede da trče na sve strane za Boga i da propovedaju svuda, ali zanemaruju svoje individualno iskustvo i zanemaruju svoj ulazak u duhovni život. To je ono što je navelo one koji služe Bogu da postanu oni koji se opiru Bogu. (…)

Čovek radi da bi zadovoljio Božje namere, da bi pred Njega doveo sve one koji su u skladu s Božjim namerama, da bi čoveka doveo Bogu i da bi čoveku predstavio delo Svetog Duha i Božje vođstvo, usavršavajući tako plodove Božjeg dela. Stoga je veoma bitno da vam suština dela bude potpuno jasna. Svaki čovek kojeg Bog upotrebljava dostojan je da radi za Njega, to jest, svako ima priliku da ga Sveti Duh upotrebljava. Međutim, postoji jedna stvar koju morate da shvatite: kada čovek obavlja delo koje je naložio Bog, čoveku je data prilika da ga Bog upotrebi, ali ono što čovek izgovori i zna u takvim prilikama ne predstavlja u potpunosti čovekov rast. Sve što možete da uradite jeste da bolje upoznate sopstvene nedostatke tokom svog delovanja i zadobijete više prosvećenja od strane Svetog Duha. Na taj način će vam biti omogućeno da zadobijete bolji ulazak tokom svog rada.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak (2)”

476. Služba koja je izvan trenutnih reči Svetog Duha jeste služba koja potiče od tela i od predstava, i ona nikako ne može da bude u skladu sa Božjim namerama. Ukoliko ljudi žive okruženi verskim predstavama, oni nisu u stanju da učine bilo šta što je u skladu sa Božjim namerama, pa čak i ako služe Bogu, oni služe usred svojih uobrazilja i predstava, te su potpuno nesposobni da služe shodno namerama Božjim. Oni koji nisu u stanju da slede delo Svetog Duha ne shvataju namere Božje, a oni koji ne shvataju namere Božje ne mogu služiti Bogu. Bog želi službu koja je u skladu sa Njegovim namerama; On ne želi službu zasnovanu na predstavama i na telesnom. Ukoliko ljudi nisu sposobni da slede korake dela Svetog Duha, onda žive usred svojih predstava. Služba takvih ljudi prekida i ometa, a takva služba je u suprotnosti sa Bogom. Stoga oni koji nisu u stanju da slede Božje stope nisu sposobni da služe Bogu; Oni koji ne mogu da prate Božje stope zasigurno se protive Bogu i sigurno ne mogu biti u skladu s Bogom. „Slediti delo Svetog Duha” znači razumeti sadašnje namere Božje i biti u stanju postupati u skladu sa sadašnjim Božjim zahtevima, pokoriti se današnjem Bogu i slediti Ga, te ulaziti u život u skladu sa Njegovim najnovijim rečima. Samo je to osoba koja sledi delo Svetog Duha i koja se nalazi u toku Svetog Duha. Takvi ljudi ne samo da su sposobni da prime Božje odobravanje i da vide Boga, nego mogu i da spoznaju Božju narav iz najnovijeg dela Božjeg i mogu da spoznaju čovekove predstave i buntovništvo, kao i čovekovu prirodu i suštinu, iz Njegovog najnovijeg dela; Štaviše, oni su u stanju da tokom svog služenja postepeno ostvare promene u svojoj naravi. Samo su takvi ljudi u stanju da zadobiju Boga i oni su ti koji su zaista pronašli istiniti put.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope”

477. Ako se, tokom služenja današnjem Bogu, pridržavaš onoga što je u prošlosti razotkriveno prosvećenjem Svetog Duha, tvoja služba će uzrokovati ometanje i postaće svojevrsna zastarela praksa, ništa više od verskih obreda. Ako veruješ da oni koji služe Bogu moraju da, između ostalih kvaliteta, spolja biti ponizni i strpljivi, i ako danas sprovodiš u delo takvo znanje, onda je takvo znanje verska predstava; ovakvo postupanje predstavlja ispoljavanje licemerja. Izraz „verske predstave” odnosi se na ono što je zastarelo (uključujući i razumevanje onih reči koje je Bog ranije izgovorio i svetlost direktnog prosvećenja Svetog Duha), a ako se te predstave danas primene, one će Božje delo ometati, a čoveku neće biti ni od kakve koristi. Ako ljudi nisu u stanju da se pročiste od onoga što pripada verskim predstavama, to će onda postati velika prepreka njihovom bogosluženju. Ljudi sa verskim predstavama ni na koji način ne mogu da idu ukorak sa delom Svetog Duha – oni za njim zaostaju jedan korak, a zatim i dva. To je zato što zbog tih verskih predstava čovek postaje izuzetno samopravedan i nadmen. Bog ne oseća nostalgiju za onim što je govorio i činio u prošlosti; ako je nešto zastarelo, On to uklanja. Da li ti zaista nisi u stanju da odbaciš svoje predstave? Ako se držiš reči koje je Bog u prošlosti govorio, da li time dokazuješ da poznaješ Božje delo? Ako nisi u stanju da prihvatiš sadašnju svetlost Svetog Duha, već se pridržavaš svetlosti iz prošlosti, možeš li time dokazati da slediš Božje stope? Zar još uvek nisi u stanju da odbaciš svoje religijske predstave? U tom ćeš slučaju postati neko ko se Bogu protivi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju sadašnje Božje delo”

478. Mnogi služe Bogu gonjeni strašću, ali pri tom ne razumeju Božje upravne odluke, a još manje mogu da naslute posledice Njegovih reči. I tako oni, u najboljoj nameri, često naposletku čine stvari koje ometaju Božje upravljanje. U ozbiljnim slučajevima, takvi bivaju izbačeni iz Božje kuće, lišeni svake dalje prilike da Ga slede i bivaju bačeni u pakao, a svaka njihova veza sa Božjom kućom biva prekinuta. Ovi ljudi obavljaju posao Božje kuće vođeni svojom neukošću i dobrim namerama, ali završavaju tako što ljute Božju narav. Svoje načine služenja zvaničnicima i poglavarima ljudi unose u Božju kuću i pokušavaju da ih tu primene, uzaludno misleći da ti isti načini mogu i ovde biti s lakoćom upotrebljeni. Ni na pamet im ne pada da Bog nema narav jagnjeta, već lava. Stoga oni koji se po prvi put povezuju s Bogom ne mogu s Njim da komuniciraju, jer srce Božje nije kao čovekovo. Tek pošto shvatiš mnoge istine moći ćeš neprekidno da spoznaješ Boga. Ovo znanje ne čine reči i doktrine, već se ono može upotrebiti kao blago pomoću kojeg ulaziš u poverljive odnose s Bogom, i kao dokaz da On uživa u tebi. Ako ne poseduješ stvarnost znanja i nisi opremljen istinom, tvoja strasna služba može samo da ti donese Božje gnušanje i odvratnost.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”

479. U religiji, mnogi ljudi dosta pate tokom svog života: pokoravaju svoje telo i nose svoj krst, nastavljajući da pate i trpe čak i kad su na samoj ivici smrti! Neki u jutro svoje smrti i dalje poste. Celog svog života sebi uskraćuju lepu hranu i odeću, usredsređujući se isključivo na patnju. Oni su u stanju da pokore svoje telo i ustanu protiv svoje telesnosti. Njihov duh za podnošenjem patnje je vredan pohvale. Međutim, njihov mentalitet, njihove predstave, njihov mentalni pogled i njihova stara priroda nisu nimalo orezani. Nedostaje im istinsko znanje o njima samima. Njihova mentalna slika o Bogu jeste ona tradicionalna slika o nejasnom Bogu. Njihova rešenost da pate za Boga potiče od njihove revnosti i dobre ličnosti njihove ljudskosti. Iako veruju u Boga, niti Ga razumeju niti spoznaju Njegove namere. Oni samo rade i slepo pate za Boga. Ne pronalaze nikakvu vrednost u razboritosti, malo brinu o tome kako da se postaraju da svojom službom zaista ispune Božje namere, a još manje su svesni kako da steknu znanje o Bogu. Bog kome oni služe nije Bog prema Njegovom suštinskom liku, već Bog kojeg su zamislili, Bog za koga su samo čuli ili o kome su samo čitali iz pisanih legendi. Oni tada koriste svoju bujnu maštu i pobožnost da bi patili za Boga i preduzeli Božje delo koje Bog želi da obavi. Njihova služba je previše neprecizna, takva da praktično niko od njih nije u stanju da istinski služi u skladu sa Božjim namerama. Bez obzira na to koliko rado pate, njihov prvobitni pogled na službu i njihova mentalna slika o Bogu ostaju nepromenjeni, jer nisu prošli Božji sud, grdnju, oplemenjivanje i usavršavanje, niti ih je iko vodio koristeći istinu. Iako veruju u Isusa Spasitelja, niko od njih nije nikada video Spasitelja. Za Njega znaju samo kroz legende i po čuvenju. Kao ishod toga, njihova služba ne znači ništa više od nasumičnog služenja zatvorenih očiju, poput slepca koji služi svom ocu. Šta se naposletku može postići takvom službom? I ko bi to odobravao? Od početka do kraja, njihova služba sve vreme ostaje ista; oni dobijaju jedino lekcije koje je stvorio čovek i svoju službu zasnivaju samo na svojoj prirodnosti i sopstvenim sklonostima. Kakvu bi nagradu ovo moglo doneti? Čak ni Petar, koji je video Isusa, nije znao kako da služi u skladu sa Božjim namerama; to je saznao tek na kraju, u svojoj starosti. Šta ovo govori o onim slepcima koji ni u najmanjoj meri nisu iskusili to da budu orezani, i koji nisu imali nikoga da ih vodi? Nije li danas služba mnogih među vama poput službe ovih slepaca? Svi oni koji nisu dobili sud, nisu dobili orezivanje i koji se nisu promenili – nisu li svi oni ljudi koji nisu potpuno osvojeni? Od kakve su koristi takvi ljudi? Ako tvoj mentalitet, tvoje znanje o životu i tvoje bogopoznanje ne pokazuju nikakvu novu promenu i ti zaista ništa ne zadobijaš, onda u svojoj službi nećeš nikada postići nikakve rezultate!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (3)”

480. Isus je bio kadar da ispuni Božji nalog – delo iskupljenja čitavog ljudskog roda – upravo zato što je bio u stanju da vodi računa o Božjim namerama, a da za Sebe ne pravi nikakve planove ni uređenja. On je bio onaj Bogu najbliži – Sâm Bog – a to je nešto što svi vi vrlo dobro razumete. (Zapravo, On je bio Sâm Bog kojem je Bog posvedočio. Ja ovde pominjem činjenicu o Isusu kako bih opisao problem.) On je bio kadar da Božji plan upravljanja smesti u samo središte i uvek se molio nebeskom Ocu i tražio volju nebeskog Oca. Molio se i govorio: „Bože Oče! Ako je to volja Tvoja, ispuni to, i ne postupaj u skladu sa željama Mojim, već u skladu sa Svojim planom. Čovek možda jeste slabašan, ali zašto bi Ti za njega mario? Kako čovek može biti vredan Tvoje brige, čovek koji je poput mrava u Tvojoj ruci? U Svom srcu, jedino što želim jeste da ispunim volju Tvoju i želeo bih da Ti postigneš ono što bi učinio u Meni prema Svojim ličnim željama.” Na putu za Jerusalim, Isus je bio u mukama, kao da Mu je nož bio zariven u srce, pa ipak nije imao ni najmanju nameru da se povuče; uvek je tu bila moćna sila koja Ga je terala napred do mesta na kome će biti razapet. Na kraju je prikovan na krst i postao je obličje grešnoga tela, tako dovršivši delo iskupljenja ljudskog roda. Uzdigao se iznad svih ograničenja smrti i Ada. Pred Njim su smrt, pakao i Ad izgubili svoju moć i On ih je porazio. On je živeo trideset i tri godine tokom kojih je uvek davao sve od Sebe da udovolji Božjim namerama u skladu sa tadašnjim Božjim delom, nikada ne uzimajući u obzir Svoj lični dobitak ili gubitak, i uvek je pravio planove zarad namera Boga Oca. Otuda je, nakon što je On bio kršten, Bog rekao: „Ovo je Sin Moj voljeni, koji Mi je sva radost!” Zbog Njegove službe pred Bogom koja je bila u skladu sa Božjim namerama, Bog je na Njegova pleća položio teško breme iskupljenja čitavog ljudskog roda i dao Mu da ga ispuni, a On je bio kvalifikovan i ovlašćen da izvrši ovaj važan zadatak. Kroz svoj život, On je podneo nemerljivu patnju zarad Boga, i bio je iskušavan od Sotone nebrojeno puta, ali se nikada nije obeshrabrio. Bog Mu je poverio tako važan zadatak jer Mu je verovao, i voleo Ga, i stoga je lično Bog progovorio: „Ovo je Sin Moj voljeni, koji Mi je sva radost!” U to vreme, samo je Isus mogao da ispuni ovaj nalog, i to je bio jedan aspekt stvarnih okolnosti Božjeg dovršavanja Svog dela iskupljenja čitavog ljudskog roda u Doba blagodati.

Ako ste vi, poput Isusa, kadri da vodite računa o Božjem bremenu i da se pobunite protiv svog tela, Bog će vam poveriti Svoju tešku odgovornost kako biste mogli da ispunite potrebne uslove da služite Bogu. Samo pod takvim okolnostima usudićete se da kažete da ste ljudi koji slede Božju volju, ljudi koji ispunjavaju Božji nalog i ljudi koji istinski služe Bogu. U poređenju sa Isusovim primerom, da li se usuđuješ da kažeš da si prisan s Bogom? Da li se usuđuješ da kažeš da si čovek koji sledi Božju volju? Da li se usuđuješ da kažeš da si čovek koji istinski služi Bogu? Da li se usuđuješ da kažeš da slediš Božju volju? Da li se usuđuješ da kažeš da istinski služiš Bogu? Danas, kada ne razumeš kako da služiš Bogu, da li se usuđuješ da kažeš da si prisan sa Bogom? Ako kažeš da si osoba koja služi Bogu, zar ne huliš na Njega? Razmisli o tome: da li služiš Bogu ili sebi? Služiš Sotoni, a opet tvrdoglavo tvrdiš da služiš Bogu – tako čineći, zar ne huliš na Boga? Mnogi ljudi iza Mojih leđa uživaju u prednostima statusa; prepuštaju se uživanju u hrani, vole da spavaju i vode računa o svom telu, uvek u strahu da sa telom nema izlaza. Ne ispunjavaju pravilno svoju funkciju u crkvi, već se okoriste crkvom ili drže predavanja svojoj braći i sestrama koristeći Moje reči, sputavajući druge sa visine. Ovi ljudi uporno ponavljaju da su oni ljudi koji slede Božju volju i stalno govore da su prisni sa Bogom – zar to nije besmisleno? Ako imaš ispravne motive, ali nisi u stanju da služiš u skladu sa Božjim namerama, onda se ponašaš budalasto; ali ako tvoji motivi nisu ispravni, a i dalje govoriš da si osoba koja služi Bogu, onda si ti neko ko se Bogu suprotstavlja i Bog će te kazniti! Za takve ljude Ja nemam saosećanja! U domu Božjem, oni se okoriste uvek uživajući u telesnim udobnostima, a ne vode računa o Božjim interesima. Uvek traže ličnu korist i ne obraćaju pažnju na Božje namere. Ne mogu da prihvate da ih Božji Duh ispituje u bilo čemu što rade. Oni uvek varaju svoju braću i sestre tako što su nepošteni i lažljivi, i dvolični su. Oni su umnogome poput lisice u vinogradu, uvek kradu grožđe i uništavaju vinograd. Da li takvi ljudi mogu biti prisni sa Bogom? Da li si dostojan da naslediš Božje blagoslove? Ne uzimaš na sebe nijedno breme za svoj život ili crkvu; da li si dostojan da primiš Božji nalog? Ko bi se usudio da veruje nekom kao što si ti? Kada služiš na ovakav način, da li bi Bog mogao da ti poveri veći zadatak? Zar delo ne bi zbog toga kasnilo?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako služiti u skladu sa Božjim namerama”

481. Ono što ste iskusili i videli prevazilazi ono što su sveci i proroci iz svih doba iskusili i videli, ali da li ste u stanju da date svedočanstvo o Meni koje je veće od reči ovih svetaca i proroka iz prošlosti? Ono što vam sada darujem nadmašuje ono što sam darovao Mojsiju i Davidu, pa isto tako tražim da vaše svedočanstvo nadmaši Mojsijevo i da vaše reči budu veće od Davidovih. Dajem vam stostruko, pa i Ja od vas zahtevam da Mi uzvratite stostruko. Morate znati da sam Ja Onaj koji daruje život ljudskom rodu, i da ste vi ti koji primate život od Mene i koji morate svedočiti o Meni. Ovo je vaša dužnost koju vam darujem i koju treba da izvršite za Mene. Svu slavu Svoju darovao sam vama, darovao sam vam život koji izabrani narod Izraela nikada nije primio. Vi treba da svedočite za Mene i da Mi posvetite svoju mladost i položite svoj život. Kome god da podarim slavu Svoju, svedočiće za Mene i daće život svoj za Mene – ovo sam odavno predodredio. Za vas je blagoslov to što vam darujem Svoju slavu i vaša je dužnost da svedočite o Mojoj slavi. Ako biste verovali u Mene samo radi blagoslova, onda bi Moje delo imalo mali značaj, a vi ne biste izvršavali svoju dužnost. Izraelci su videli samo Moju milost, dobrotu i veličinu, i Jevreji su bili svedoci samo Mog strpljenja i iskupljenja. Oni su videli veoma, veoma malo dela Mog Duha, pa je čak bio slučaj da je ono što su razumeli bio samo jedan desetohiljaditi deo onoga što ste vi čuli i videli. Ono što ste videli prevazilazi čak i ono što su videli verski poglavari među njima. Istine koje danas razumete prevazilaze njihove; ono što ste danas videli prevazilazi ono što je viđeno u Dobu zakona, kao i u Dobu blagodati, a ono što ste vi doživeli prevazilazi čak i ono što su Mojsije i Ilija doživeli. Jer su Izraelci razumeli samo zakon Jahveov i videli su samo Jahveova leđa; ono što su Jevreji razumeli bilo je samo iskupljenje Hristovo, ono što su primili bila je samo blagodat koju je Isus darovao, a ono što su videli bio je samo Isusov lik u jevrejskom domu. Ono što vi vidite danas jeste slava Jahveova, iskupljenje Isusovo i sva dela koja Ja sada obavljam. Takođe, sopstvenim ušima čujete reči Mog Duha, uvideli ste svu veličinu Moje mudrosti, spoznali Moju čudesnost i upoznali Moju narav. Takođe sam vam rekao sav Moj plan upravljanja. Ono što ste videli nije samo milostivi Bog pun ljubavi, nego Bog ispunjen pravednošću. Videli ste čudesnost Moga dela i spoznali ste da sam ispunjen veličanstvom i gnevom; još i više ste svesni toga da sam jednom sručio Svoj gnev na dom Izraelov i da se on sada spustio na vas. Vi razumete više Mojih tajni na nebu nego Isaija i Jovan; vi znate više o Mojoj divoti i poštovanosti nego svi sveci prošlih doba. Ono što ste primili nije samo Moja istina, Moj put i Moj život, već vizije i otkrivenja veća od Jovanovih. Vi razumete mnogo više tajni i takođe ste ugledali Moje pravo lice; vi ste prihvatili više Mog suda i znate više o Mojoj pravednoj naravi. Dakle, iako ste rođeni u poslednjim danima, vi razumete stvari koje su se dogodile ranije i stvari iz prošlosti, a takođe ste iskusili današnje stvari, a sve sam to učinio Ja lično. Ono što tražim od vas nije preterano, jer sam vam dao mnogo, a vi ste videli toliko toga u Meni. Zato od vas zahtevam da svedočite za Mene svecima prošlih vekova, i to je jedina želja Moga srca.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Šta znaš o veri?”

482. Ono što želim jeste tvoja odanost i pokornost sada, tvoja ljubav i svedočanstvo sada. Čak i ako u ovom trenutku ne znaš šta je svedočanstvo ili šta je ljubav, treba da Mi doneseš sve svoje i da Mi predaš jedino blago koje imaš: svoju odanost i pokornost. Ti treba da znaš da svedočanstvo o Mojoj pobedi nad Sotonom leži u odanosti i pokornosti čoveka, kao i svedočanstvo o Mom potpunom osvajanju čoveka. Dužnost tvoje vere u Mene jeste da svedočiš za Mene, da budeš odan Meni i nikome drugom, i da Mi budeš pokoran do kraja. Pre nego što započnem sledeći korak u Svom delu, kako treba da svedočiš za Mene? Kako treba da Mi budeš odan i pokoran? Da li ćeš pokazati posvećenost svojoj funkciji, ili ćeš naprosto odustati? Da li bi se radije pokorio svakom Mom uređenju (makar to bila smrt ili propast) ili bi na pola puta pobegao da bi izbegao Moju grdnju? Grdim te da bi svedočio za Mene i bio Mi odan i pokoran. Ujedno se može reći da je sadašnja grdnja zarad obavljanja sledećeg koraka Mog dela i nesmetanog napredovanja budućeg dela. Stoga te podstičem da budeš mudar i da se prema svom životu i prema značaju svog postojanja ne odnosiš kao prema bezvrednom pesku. Da li tačno znaš šta će Moje buduće delo biti? Znaš li kako ću delati i kako će se odvijati Moje delo u danima koji dolaze? Ti treba da poznaješ značaj doživljavanja Mog dela i, još i više, značaj verovanja u Mene. Obavio sam toliko delo – kako bih mogao da odustanem na pola puta, kao što si zamislio? Pokrenuo sam tako veliki projekat – kako bih mogao da ga uništim? Tačno je da sam došao da privedem kraju ovo doba, ali još je važnije da moraš da znaš da započinjem novo doba, da bih obavio novo delo i, više od toga, da bih širio jevanđelje carstva. Dakle, ti treba da znaš da se sadašnje delo tiče samo početka jednog doba i postavljanja temelja za širenje jevanđelja u vremenu koje dolazi, te da se to doba privede kraju u budućnosti. Moje delo nije tako jednostavno kao što ti zamišljaš, niti je beskorisno ili besmisleno kao što ti možda veruješ. Prema tome, i dalje moram da ti kažem: treba da ponudiš sebe Mom delu i, još i više, treba da posvetiš sebe zarad Moje slave. Ono za čim još i više odavno žudim jeste to da svedočiš za Mene; i još i duže čekam da vidim da širiš Moje jevanđelje. Treba da razumeš šta je u Mom srcu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Šta znaš o veri?”

483. Da li možeš da se izraziš rečima o naravi koju je Bog izrazio u svakom dobu na konkretan način, jezikom koji je prikladan i nosi značaj tog doba? Da li ti, koji doživljavaš Božje delo poslednjih dana, možeš da do detalja opišeš Božju pravednu narav? Možeš li jasno i tačno da svedočiš o Božjoj naravi? Kako ćeš reći ono što si video i iskusio onima sažaljenja vrednim, onima koji su siromašni i pobožni vernici koji su gladni i žedni pravednosti i čekaju da ih predvodiš poput pastira? Kakvi ljudi te čekaju da ih pastirski čuvaš? Možeš li da zamisliš? Da li si svestan tereta na svojim plećima, svog naloga i odgovornosti? Gde ti je osećaj za istorijsku misiju? Kako ćeš pravilno služiti kao gospodar narednog doba? Imaš li jak osećaj da si gospodar? Kako treba objasniti gospodara svih stvorenja? Da li je to zaista gospodar svih živih bića i svih materijalnih stvari na svetu? Koji su tvoji planovi za napredak naredne etape dela? Koliko ljudi čeka da ih kao pastir čuvaš? Da li je tvoj zadatak težak? Siromašni su, jadni, slepi i izgubljeni, jadikuju u tami – gde je put? Kako čeznu za svetlošću, poput zvezde padalice, da se iznenada spusti i rastera sile tame koje su ugnjetavale čoveka toliko godina. Ispunjeni žudnjom se nadaju i danonoćno čeznu za tim – ko može da zna ovo u potpunosti? Čak i na dan kada svetlost bljesne kraj njih, ovi ljudi koji duboko pate ostaju zarobljeni u mračnoj tamnici bez nade za oslobođenje; kada više neće plakati? Užasna je nesreća ovih krhkih duhova koji nikada nisu počinuli i dugo su tako bili vezani nemilosrdnim okovima i zamrznutom istorijom. I ko je čuo glas njihovog jauka? Ko je video njihovo jadno stanje? Da li ti je ikada palo na pamet koliko je ožalošćeno i zabrinuto Božje srce? Kako On može podneti da vidi kako nedužan ljudski rod, koji je stvorio Svojim sopstvenim rukama, trpi takvo mučenje? Ljudski rod je, na kraju krajeva, nesrećnik koji je otrovan. Pa, iako je ljudski rod preživeo do dana današnjeg, ko je mogao znati da ga je Zli još odavno zatrovao? Da li si zaboravio da si jedna od žrtava? Zar nisi voljan da, iz svoje ljubavi prema Bogu, nastojiš da spaseš sve ove preživele? Zar nisi spreman da posvetiš svu svoju snagu da uzvratiš Bogu, koji voli čoveka kao Svoju krv i meso? Kako tačno shvataš to što te Bog upotrebljava da živiš svoj izuzetan život? Imaš li zaista rešenost i veru da živiš smislenim životom pobožne osobe koja služi Bogu?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako bi trebalo da pristupiš svojoj budućoj misiji?”

484. Svedočenje o Bogu je pre svega stvar izlaganja tvog znanja o Božjem delu, o tome kako Bog osvaja ljude, o tome kako On spasava ljude, o tome kako On menja ljude; stvar je govora o tome kako On vodi ljude da uđu u istina-stvarnost i tako im omogućava da ih On osvoji, usavrši i spase. Svedočiti znači govoriti o Njegovom delu i svemu što si doživeo. Samo Njegovo delo može da Ga predstavlja i samo Njegovo delo može da Ga javno otkrije u celosti; Njegovo delo svedoči o Njemu. Njegovo delo i izjave direktno predstavljaju Duha; delo koje On obavlja vrši Duh, a reči koje On govori izgovara Duh. Ove stvari su samo izražene kroz ovaploćeno telo Božje. U stvarnosti, one su izrazi Duha. Sve što On radi i sve reči koje izgovara predstavljaju Njegovu suštinu. Ako, nakon što se obukao u telo i došao među ljude, Bog ne bi govorio ili delao, a onda tražio od vas da upoznate Njegovu praktičnost, Njegovu normalnost i Njegovu svemoć, da li bi ti to mogao? Da li bi mogao da znaš šta je suština Duha? Da li bi mogao da znaš koje su osobine Njegovog tela? On od vas traži da svedočite o Njemu samo zato što ste iskusili svaki korak Njegovog dela. Da nemate takvo iskustvo, onda On ne bi insistirao da svedočite. Dakle, kada svedočiš o Bogu, ne treba samo da svedočiš o Njegovoj spoljašnjoj ljušturi normalne ljudskosti, već treba da svedočiš o delu koje On obavlja i putu kojim On vodi; treba da svedočiš o tome kako te je On osvojio i u kojim aspektima si usavršen. To je vrsta svedočanstva koje treba da nosiš. (…) Korak po korak, iskusio si grdnju, sud, oplemenjivanje, kušnje, smetnje i muke, i osvojen si; ostavio si po strani izglede tela, svoje lične motivacije i intimne interese tela. Drugim rečima, Božje reči su potpuno osvojile tvoje srce. Iako nisi porastao u svom životu onoliko koliko On zahteva, ti znaš sve ove stvari i potpuno si uveren u ono što On čini. Ovo je svedočanstvo – praktično svedočanstvo! On je došao da obavi delo suda i grdnje kako bi osvojio čoveka; ali On je takođe došao da privede kraju svoje delo, da okonča doba i da sprovede delo zaključenja – da okonča čitavo doba, spasi celokupan ljudski rod, temeljno spasi ljudski rod od greha i u potpunosti zadobije ljudski rod koji je On stvorio. Ti treba da svedočiš o svemu ovome. Iskusio si toliko Božjeg dela, video si ga sopstvenim očima i lično ga doživeo, nemoj da budeš u nemogućnosti na kraju da izvršiš zadatak koji ti je poveren. Kakva bi to šteta bila! U budućnosti, kada se jevanđelje proširi, trebalo bi da budeš u stanju da govoriš o sopstvenom znanju, da svedočiš o svemu što si zadobio u svom srcu i da ne štediš trud. To je ono što stvoreno biće treba da postigne. Koji je tačno značaj ove etape Božjeg dela? Kakvo je njeno dejstvo? A koliko se od nje ostvarilo u ljudima? Šta bi ljudi trebalo da urade? Kada budete mogli podrobno da objasnite sve delo koje je ovaploćeni Bog obavio od dolaska na zemlju, onda će vaše svedočanstvo biti potpuno. Kada budeš mogao podrobno da objasniš ovih pet stvari: o značaju Njegovog dela; o njegovom sadržaju; o njegovoj suštini; o naravi koju predstavlja; i o njegovim načelima, to će dokazati da si sposoban da svedočiš o Bogu, da zaista poseduješ znanje. Moji zahtevi prema vama nisu mnogo visoki i dostižni su za sve one koji streme s iskrenim srcem. Ako imaš rešenost da budeš jedan od Božjih svedoka, moraš da razumeš šta Bog prezire i šta Bog voli. Ti si iskusio mnogo Njegovog dela; kroz ovo delo, moraš da upoznaš Njegovu narav, da razumeš Njegove namere i Njegove zahteve prema čovečanstvu i da koristiš to znanje da svedočiš o Njemu i ispunjavaš svoju dužnost.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Primena (7)”

485. Doživljavanje suda i grdnje Božjih reči donosi vam dobitke i stvarna iskustva – zato treba da svedočite o Bogu. Kada svedočite o Bogu, trebalo bi uglavnom da govorite o tome kako vam Bog sudi i grdi vas i koje kušnje On koristi da vas oplemeni ljude i promeni vaše naravi. Treba da govorite i o tome koliko ste iskvarenosti otkrili, kakve ste predstave o Bogu razvili i koje ste stvari učinili da se opirete Bogu tokom svojih iskustava, kao i o tome kako vas je na kraju Bog osvojio, koliko ste stvarnog znanja o Božjem delu zadobili i kako treba da svedočite o Bogu da biste Mu se odužili za Njegovu ljubav. U te reči bi trebalo da unesete suštinu, istovremeno govoreći na jednostavan način. Ne pričajte o praznim teorijama. Recite nešto stvarno, nešto iz srca. Jedino je svedočenje o Bogu na ovaj način ispravno. Nemojte pripremati dubokoumne, isprazne teorije u nastojanju da se razmećete; to vas čini prilično nadmenim i nerazumnim. Trebalo bi da više govorite o pravim stvarima iz svog stvarnog iskustva i da više govorite iz srca; to je ono što je najkorisnije za druge i što oni vide kao najprikladnije. Nekada ste bili ljudi koji su se najviše opirali Bogu, sa najmanjom sklonošću da Mu se pokore, ali sada ste osvojeni – nikada to ne zaboravite. Trebalo bi te stvari duboko da sagledate i o njima razmislite. Kada ih ljudi jasno razumeju, znaće kako da svedoče, u suprotnom će biti podložni da počine sramna dela koja su lišena razuma, čime ne svedoče o Bogu, već Ga sramote. Bez istinskih iskustava i razumevanja istine, nije moguće svedočiti o Bogu. Ljudi koji su u svojoj veri zbrkani i zbunjeni nikada neće moći da svedoče o Bogu.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Samo stremljenjem ka istini može se postići promena naravi”

486. Da bi svedočio o Božjem delu, moraš se pouzdati u svoje iskustvo, znanje i cenu koju si platio. Jedino tako možeš da udovoljiš Njegovim namerama. Jesi li ti neko ko svedoči o Božjem delu? Imaš li tu odlučnost? Ako si u stanju da svedočiš o Njegovom imenu i, povrh toga, o Njegovom delu, i ako možeš da proživiš lik Njegovog naroda koji On zahteva, onda si ti Božji svedok! Kako ti tačno svedočiš o Bogu? Ako ti tražiš i čezneš da proživiš Božju reč i da daš svedočenje sopstvenim ustima, tako da ljudi mogu da dođu do spoznaje Njegovog dela i vide Njegove postupke – ako istinski stremiš ka tome, Bog će te usavršiti. Ako, pak, stremiš samo ka tome da te Bog usavrši i da te na samom kraju blagoslovi, onda tvoje stanovište u pogledu vere u Boga nije čisto. Treba da stremiš ka načinu na koji možeš da vidiš Božja dela u stvarnom životu, ka načinu da udovoljiš Njemu nakon što ti otkrije Svoje namere, i da stremiš ka načinu na koji treba da svedočiš o Njegovoj čudesnosti i mudrosti, i o tome kako te On dovodi u red i orezuje te. Sve su to stvari o kojima sad treba da razmišljaš. Ako imaš bogoljubivo srce samo zato da bi mogao da stekneš slavu s Bogom nakon što te On usavrši, onda je to još uvek neadekvatno i ne može da ispuni Božje zahteve. Ti moraš biti u stanju da svedočiš o Božjem delu, da udovoljiš Njegovim zahtevima i da na praktičan način doživiš delo koje On obavlja na ljudima. Bilo da su u pitanju bol, suze ili tuga, ti sve ove stvari moraš praktično da doživiš. Oni imaju za cilj da te usavrše kao svedoka o Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

487. Iako je vaša vera veoma iskrena, niko od vas ne može u potpunosti da Me objasni, niko ne može da pruži svedočanstvo o svim činjenicama koje vidite. Razmislite o tome: danas se većina vas ne posvećuje ispravnim zadacima, već teži telu, udovoljava telu i prepušta se telu. Malo je istine u vama. Kako onda možete da svedočite o svemu što ste videli? Da li ste zaista sigurni da možete da budete Moji svedoci? Ako jednog dana ne budeš bio u stanju da svedočiš o svemu što si danas video, izgubićeš funkciju stvorenog bića i tvoje postojanje neće imati nikakvog smisla. Bićeš nedostojan da budeš ljudsko biće. Čak bi se moglo reći da nećeš biti ljudsko biće! Na vama sam obavio nemerljivo delo, ali pošto ti trenutno uopšte ne pokušavaš ništa da naučiš i o svemu ostaješ u neznanju i uzalud se trudiš, kada dođe vreme da se proširi Moje delo, ti ćeš samo gledati u prazno, vezanog jezika i potpuno beskoristan. Zar onda nećeš u istoriji biti zabeležen kao grešnik? Kada to vreme dođe, zar nećeš osetiti najdublje žaljenje? Zar nećeš utonuti u potištenost? Celokupno Moje današnje delo nije učinjeno iz besposlice i dosade, već radi postavljanja temelja za Moje buduće delo. Nije da sam u ćorsokaku i da treba da smišljam nešto novo. Treba da razumeš delo koje obavljam; nije u pitanju nešto što radi dete igrajući se na ulici, već delo učinjeno u ime Mog Oca. Treba da znate da Ja sve ovo ne radim sam; umesto toga, predstavljam Svog Oca. Vaša uloga, u međuvremenu, jeste da jednostavno sledite, da se pokorite, da se menjate i da svedočite. Treba samo da razumete zašto je potrebno da verujete u Mene; ovo je najvažnije pitanje koje svako od vas treba da shvati. Moj Otac, zarad Svoje slave, sve vas je predodredio za Mene od trenutka kada je stvorio svet. Učinio je to zarad Mog dela i zarad Svoje slave. Vi u Mene verujete zbog Mog Oca; vi Mene sledite jer je Moj Otac tako predodredio. Ništa od ovoga vi ne radite po sopstvenom izboru. Još važnije je da razumete da ste vi oni koje je Moj Otac Meni darovao kako biste svedočili za Mene. Pošto vas je On Meni podario, treba da se pridržavate puteva koje vam pokazujem, kao i puteva i reči kojima vas učim, jer je vaša dužnost da se držite Mojih puteva, a tovo je i prvobitna svrha vaše vere u Mene. Stoga vam ovo kažem: vi ste samo ljudi koje je Moj Otac Meni darovao i koji treba da se drže Mog puta. Vi, međutim, samo verujete u Mene, ali Mi ne pripadate jer ne potičete iz izraelske porodice, već ste potomci drevne guje. Sve što tražim od vas jeste da svedočite za Mene, ali danas morate da sledite Moj put. Sve ovo je zarad budućeg svedočenja. Ako samo slušate Moju reč, to je bezvredno, a to što vas je Moj Otac Meni darovao izgubiće na značaju. Ono što i dalje želim da vam kažem jeste sledeće: vi treba da sledite Moj put.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?”