488. Ljudi su izgubili svoje bogobojažljivo srce, kao i funkciju koju stvoreno biće treba da ima, nakon što ih je Sotona iskvario. Svi su postali neprijatelji koji se bune protiv Boga, živeli su pod Sotoninom vlašću i bili su predmet Sotonine manipulacije; stoga Bog nikako nije mogao da deluje među Svojim stvorenim bićima i sve je manje bio u stanju da izazove bojazan u njima. Ljude je stvorio Bog i oni bi trebalo Njemu da se klanjaju, ali su Mu oni zapravo okrenuli leđa i, umesto Njega, obožavali Sotonu. Sotona je u njihovim srcima postao idol. Tako je Bog izgubio Svoje mesto u njihovom srcu, što će reći da je smisao Njegovog stvaranja ljudi izgubljen. Stoga On, da bi povratio smisao stvaranja ljudi, mora da obnovi njihovo prvobitno obličje i da ih oslobodi njihove iskvarene naravi. Da bi ljude povratio od Sotone, On ih mora spasiti od greha. Samo na taj način Bog može postepeno da obnovi njihovo prvobitno obličje i funkciju, te da, konačno, obnovi Svoje carstvo. I konačno potpuno uništenje onih sinova buntovništva će takođe biti radi toga da se ljudima omogući da bolje obožavaju Boga i da bolje žive na zemlji. Pošto je Bog stvorio ljude, On će učiniti da Ga oni obožavaju; pošto želi da obnovi prvobitnu funkciju čovečanstva, On će je obnoviti u potpunosti i bez ikakvih primesa. Obnoviti Njegov autoritet znači učiniti da Mu se ljudi klanjaju i potčinjavaju; to znači da će Bog učiniti da ljudi žive zbog Njega i da Njegovi neprijatelji nestanu kao rezultat Njegovog autoriteta. To znači da će Bog učiniti da sve u vezi s Njim opstane među ljudima, bez ičijeg protivljenja. Carstvo koje Bog želi da uspostavi jeste Njegovo sopstveno carstvo. Čovečanstvo za kojim On žudi jeste ono koje Ga obožava, koje Mu se potpuno pokorava i koje poseduje Njegovu slavu. Kad Bog ne bi spasao iskvareno čovečanstvo, smisao Njegovog stvaranja čovečanstva bio bi izgubljen; On više ne bi imao autoritet među ljudima i Njegovo carstvo više ne bi moglo da postoji na zemlji. Kad Bog ne bi uništio neprijatelje koji su buntovni prema Njemu, On ne bi mogao da zadobije potpunu slavu, niti bi mogao da uspostavi Svoje carstvo na zemlji. Potpuno uništenje onih među ljudima koji su buntovni prema Njemu i uvođenje u počinak onih koji su upotpunjeni – to će biti obeležja završetka Njegovog dela i Njegovog velikog dostignuća.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak”

489. Na samom početku, ljudski rod bio je u rukama Božjim, ali je Sotona svojim iskušenjima i iskvarenošću zarobio čoveka koji je tako pao u ruke zloga. Tako je Sotona postao predmet koji je trebalo poraziti u delu Božjeg upravljanja. Budući da je Sotona zaposeo čoveka i pošto je čovek kapital u celokupnom Božjem upravljanju, da bi se čovek spasio, on onda mora biti vraćen iz ruku Sotone, što znači da čovek, kojeg je Sotona bio zarobio, mora biti povraćen. Prema tome, Sotona mora biti poražen promenama čovekove stare naravi i povratkom čovekovog prvobitnog razuma. Na taj način se čovek, koji je bio zarobljen, može povratiti iz ruku Sotone. Ako se čovek oslobodi Sotoninog uticaja i ropstva, Sotona će tada biti posramljen, čovek će na kraju biti povraćen, a Sotona će biti poražen. I pošto čovek bude oslobođen mračnog Sotoninog uticaja, čime će postati plen čitave ove bitke, Sotona će postati predmet kažnjavanja kada se borba okonča, nakon čega će celokupno delo spasenja ljudskog roda biti završeno.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta”

490. Svi oni koji žive pod uticajem tame jesu oni koji žive usred smrti, oni koji su zaposednuti Sotonom. Bez Božjeg spasenja i bez Božjeg suda i grdnje, ljudi nisu u stanju da izbegnu uticaj smrti; oni ne mogu da postanu živi. Mrtvi poput njih ne mogu svedočiti za Boga, niti ih Bog može upotrebiti, a još manje mogu zakoračiti u carstvo. Bog želi svedočanstvo živih, a ne mrtvaca, i On traži da za Njega delaju živi, a ne mrtvaci. „Mrtvaci” su oni koji se protive Bogu i koji se bune protiv Njega; to su oni koji su obamrli duhom i koji ne razumeju reči Božje; to su oni koji istinu ne sprovode u delo i koji nemaju ni najmanje odanosti prema Bogu, a to su i oni koji žive pod vlašću Sotone i koje Sotona izrabljuje. Manifestacije mrtvih su protivljenje istini, buntovništvo protiv Boga, kao i to što su oni niski, prezreni, nemilosrdni, nadmeni, prepredeni i podmukli. Čak i ako jedu i piju Božje reči, takvi ljudi nisu u stanju da prožive Božje reči; iako su živi, oni su samo hodajući leševi, mrtvi koji dišu. Mrtvaci su potpuno nesposobni da udovolje Bogu, a još manje da Mu se sasvim pokore. Mogu samo da Ga obmanjuju, da hule na Njega i da Ga izdaju, a ono što proživljavaju u potpunosti su otkrovenja Sotonine prirode. Ako ljudi žele da postanu živa bića, da svedoče o Bogu i da ih Bog smatra dostojnim, onda moraju da prihvate Božje spasenje; moraju se rado pokoriti Njegovom sudu i grdnji i moraju dragovoljno prihvatiti Božje orezivanje. Tek tada će moći da u delo sprovedu sve istine koje Bog zahteva. Tek tada će zadobiti Božje spasenje i zaista postati živa bića. Živi su oni koje je Bog spasao; Bog im je sudio i grdio ih, voljni su da se posvete i radosni da svoje živote polože za Boga; i rado bi ceo svoj život dali za Boga. Tek kad živi svedoče o Bogu, Sotona može biti posramljen; samo živi mogu da šire Božje delo jevanđelja, samo živi su u skladu sa Božjim namerama i samo živi su pravi ljudi. Prvobitno od Boga stvoreni čovek bio je živ. Međutim, zbog Sotonine iskvarenosti čovek živi usred smrti i živi pod uticajem Sotone. Time su ljudi postali mrtvaci bez duha, postali su neprijatelji koji se suprotstavljaju Bogu, postali su oruđe u rukama Sotone i postali su Sotonini zatočenici. Živi ljudi koje je Bog stvorio postali su mrtvi, te je tako Bog izgubio Svoje svedočanstvo, a izgubio je i ljudski rod koji je stvorio i koji jedini u sebi nosi Njegov dah. Ako Bog želi da povrati Svoje svedočanstvo i povrati one koji su Njegovom rukom stvoreni, a Sotona ih je zarobio, On tada mora da ih vaskrsne tako da postanu živa bića i mora ih sve povratiti tako da žive u Njegovoj svetlosti. Mrtvi su oni koji su bez duha, koji su do krajnosti otupeli, koji se protive Bogu i, šta više, oni koji ne poznaju Boga. Ti ljudi ne ispoljavaju ni najmanju nameru da se pokore Bogu; oni se samo bune protiv Njega i suprotstavljaju Mu se, a nemaju ni trunke odanosti. Živi su oni čiji su duhovi oživeli, koji znaju da se pokore Bogu, koji su odani Bogu i koji poseduju istinu i svedočanstvo – jedino su takvi ljudi ugodni Bogu u Njegovoj kući.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li si ti neko ko je oživeo?”

491. Šta je uticaj tame? Ovaj takozvani „uticaj tame” zapravo je uticaj Sotonine obmane, iskvarenosti, njegovog sputavanja ljudi i upravljanja njima; uticaj Sotone je uticaj koji ima auru smrti. Svi koji žive pod vlašću Sotone osuđeni su na propast. Kako možeš da pobegneš od uticaja tame nakon što poveruješ u Boga? Kada se iskreno pomoliš Bogu, tvoje srce će se potpuno okrenuti Njemu i tada će tvoje srce biti dirnuto Božjim Duhom, te ćeš postati voljan da Mu se u potpunosti dâš; i u tom trenutku ćeš pobeći od uticaja tame. Ako je sve što čovek čini ugodno Bogu i u skladu sa Njegovim zahtevima, onda je on neko ko živi unutar Božjih reči i pod Njegovom brigom i zaštitom. Ako ljudi ne mogu da sprovode Božje reči u delo, ako prema Njemu uvek postupaju nemarno i ne veruju u Njegovo postojanje, onda su to ljudi koji žive pod uticajem tame. Svi oni koje Bog nije spasio žive pod vlašću Sotone; to jest, svi oni žive pod uticajem tame. Oni koji ne veruju u Boga žive pod vlašću Sotone. Čak i oni koji veruju u Božje postojanje ne moraju nužno živeti u Njegovoj svetlosti, jer oni koji veruju u Njega ne žive nužno unutar Njegovih reči niti su u stanju da Mu se pokore. Čovek je ograničen na verovanje u Boga i, pošto nema spoznaju Boga, on i dalje živi po starim pravilima, među mrtvim rečima i živi životom koji je mračan i nejasan, te nije ni u potpunosti pročišćen od Boga niti ga je On sasvim zadobio. Stoga, podrazumeva se da oni koji ne veruju u Boga žive pod uticajem tame; čak i ljudi koji veruju da Bog postoji mogu i dalje živeti pod njenim uticajem jer nemaju delo Svetog Duha. Oni koji su bez Božje blagodati ili milosti ne mogu da vide tok dela Svetog Duha. Oni koji nisu u stanju da razaberu da li Sveti Duh deluje u njima ili ne, svi oni žive pod uticajem tame; a to u većini slučajeva važi i za ljude koji samo uživaju u Božjoj blagodati, ali Ga ne spoznaju. Ako čovek veruje u Boga, a veći deo života provodi živeći pod uticajem tame, onda postojanje takve osobe gubi svoj smisao – a šta reći o ljudima koji uopšte ne veruju da Bog postoji?

Svi oni koji ne mogu da prihvate Božje delo, ili ga prihvataju ali ne mogu da ispune Njegove zahteve, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Samo one koji streme ka istini i u stanju su da ispune Božje zahteve Bog blagosilja, i samo su oni pobegli od uticaja tame. Oni koji ne osećaju oslobođenje, koji su uvek sputani određenim stvarima i koji nisu u stanju da svoje srce predaju Bogu, ljudi su u Sotoninim okovima koji žive usred aure smrti. Oni koji nisu posvećeni dužnostima koje treba da obavljaju, koji nisu posvećeni Božjem nalogu i koji propuštaju da obavljaju svoje funkcije u crkvi, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Oni koji svesno ometaju crkveni život, namerno seju razdor među braćom i sestrama ili stvaraju klike, još su više ljudi koji žive pod uticajem tame, u Sotoninim okovima. Oni koji imaju nenormalan odnos sa Bogom, koji uvek imaju neumerene želje, koji uvek žele da izvuku korist i koji jednostavno ne žele da teže preobražaju svoje naravi, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Oni koji su uvek traljavi, koji istinu nikada ozbiljno ne sprovode u delo i koji ne nastoje da udovolje Božjim namerama, koji samo udovoljavaju svom telu, takođe su ljudi koji žive pod uticajem tame, zaogrnuti smrću. Oni koji posežu za trikovima i varkama dok rade za Boga, koji se površno bave Bogom, varaju Ga i uvek prave planove za sebe, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Svi oni koji ne umeju da vole Boga poštenim srcem, koji ne streme ka istini i ne usredsređuju se na promenu svoje naravi, ljudi su koji žive pod uticajem tame.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga”

492. Čovek živi usred tela, što znači da živi u ljudskom paklu, a bez Božjeg suda i grdnje, čovek je prljav koliko i Sotona. Kako bi čovek mogao da bude svet? Petar je verovao: Božja grdnja i sud su najbolja zaštita čoveka i njegova najveća blagodat. Jedino posredstvom Božje grdnje i suda čovek može da se probudi i da omrzne telo, da omrzne Sotonu. Stroga Božja disciplina oslobađa čoveka od uticaja Sotone, oslobađa ga od njegovog sopstvenog majušnog sveta i omogućava mu da živi u svetlosti Božjeg lica. Nema boljeg spasenja od grdnje i suda! Petar se ovako molio: „Bože! Dokle god me Ti grdiš i sudiš mi, znaću da me nisi napustio. Čak i ako mi ne podariš radost i spokoj, ako učiniš da živim u patnji i uputiš mi bezbrojne prekore, dokle god me Ti ne napustiš, moje će srce biti spokojno. Danas su Tvoja grdnja i sud postali moja najbolja zaštita i moj najveći blagoslov. Blagodat koju mi Ti daješ štiti me. Ti mi danas daruješ blagodat, a ta blagodat jeste otkrivanje Tvoje pravedne naravi, ona je grdnja i sud; ona je, još više, kušnja i život u stradanju.” Petar je telesna zadovoljstva mogao da otpusti i da traga za dubljom ljubavlju i većom zaštitom, jer je posredstvom Božje grdnje i suda stekao toliko blagodati. Ako čovek želi da tokom svog života bude pročišćen i ostvari promene u svojoj naravi, ako želi da proživi smislen život i da ispuni svoju dužnost kao stvoreno biće, on mora da prihvati Božju grdnju i sud, i ne sme da dopusti da se Božja disciplina i Božji udarci udalje od njega, kako bi mogao da se oslobodi Sotoninih manipulacija i uticaja i kako bi živeo u svetlosti Božjoj. Znaj da su Božja grdnja i sud svetlost, i to svetlost spasenja čovekovog, te da za čoveka nema boljeg blagoslova, niti veće blagodati, ni bolje zaštite. Čovek živi pod uticajem Sotone i boravi u telu; ukoliko ne bude pročišćen i ne primi zaštitu od Boga, čovek će postajati sve izopačeniji. Ako želi da voli Boga, on mora da bude pročišćen i spasen. Petar se molio: „Kad si Ti, Bože, dobar prema meni, ja sam oduševljen i utešen; kad me grdiš, ja osećam još veću utehu i radost. Iako sam slab i pretrpeo sam neizrecivu patnju, iako plačem i tugujem, Ti znaš da je ta tuga posledica mog buntovništva i moje slabosti. Plačem, jer ne mogu da udovoljim Tvojim namerama, osećam tugu i duboko kajanje jer ne mogu dovoljno da ispunim Tvoje zahteve, ali sam voljan da dostignem ovaj nivo i voljan da učinim sve što mogu ne bih li Ti udovoljio. Tvoja mi je grdnja poslužila kao zaštita i kao najbolje spasenje za mene; sud Tvoj zasenjuje Tvoju trpeljivost i strpljenje. Bez Tvoje grdnje i suda ja ne bih uživao u Tvojoj milosti i dobroti. Danas sve više vidim da je Tvoja ljubav nadišla nebesa i prevazišla sve drugo. Tvoju ljubav ne čine samo milost i dobrota; i više od toga, ona je i grdnja i sud. Stekao sam toliko toga zahvaljujući Tvojoj grdnji i sudu. Bez Tvoje grdnje i suda, nijedna osoba ne bi bila pročišćena i niko ne bi mogao da iskusi ljubav Stvoriteljevu. Iako sam izdržao stotine kušnji i nedaća, i čak sam bio na ivici smrti, one su mi omogućile da Te istinski spoznam i da zadobijem neizmerno spasenje. Ako bi me Tvoja grdnja, Tvoj sud i Tvoja disciplina napustili, tada bih živeo u mraku, pod Sotoninom vlašću. U čemu je korist ljudskog tela? Kad bi me Tvoja grdnja i sud napustili, bilo bi to kao da me je Duh Tvoj napustio, kao da Ti nisi više sa mnom. Kako bih mogao da nastavim da živim kad bi tako bilo? Dao si mi bolest i oduzeo slobodu, bio sam u stanju da nastavim da živim, ali ako bi me Tvoja grdnja i sud ikada napustili, ja ne bih mogao da nastavim da živim. Kada bih ostao bez Tvoje grdnje i suda, izgubio bih Tvoju ljubav. Tvoja ljubav je za mene isuviše duboka da bih je izrazio rečima. Bez Tvoje ljubavi, živeo bih pod Sotoninom vlašću i ne bih mogao da vidim Tvoje slavno lice. Kako bih onda mogao da nastavim da živim? Teško bih mogao da nastavim u takvom mraku, u takvom životu. Imati Tebe uz sebe je kao da Te vidim, pa kako bih onda mogao da Te napustim? Preklinjem Te najiskrenije, molim Te da mi ne oduzmeš najveću utehu, pa makar da su to samo mrvice Tvojih utešnih reči. Uživao sam u ljubavi Tvojoj i ja danas ne mogu da se odvojim od Tebe; kako bih mogao da Te ne volim? Zbog Tvoje sam ljubavi mnogo žalosnih suza prolio, ali sam uvek osećao da je život poput ovog smisleniji, da me još više obogati, da me još više promeni i da mi još više omogući da dosegnem istinu koju stvorena bića treba da poseduju.”

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

493. Čovekovo telo je sotonsko, puno je buntovnih naravi, sramotno je prljavo i nešto što je nečisto. Ljudi previše žude za telesnim uživanjem i daju previše izraza telu; zato Bog u tolikoj meri i mrzi čovekovo telo. Kada ljudi odbace prljave, izopačene sotonske stvari, oni zadobijaju Božje spasenje. Ali ako i dalje ne odbace prljavštinu i iskvarenost, onda i dalje žive pod Sotoninom vlašću. Ljudsko spletkarenje i međusobna borba, lažljivost i nepoštenje, sve su to sotonske stvari. Tvoje spasenje od Boga je u tome da te izvuče iz ovih sotonskih stvari. Božje delo ne može biti pogrešno; sve se to čini kako bi ljudi bili spaseni od tame. Kada si u svojoj veri u Boga dostigao tačku u kojoj možeš da se oslobodiš iskvarenosti tela i više nisi sputan ovom iskvarenošću, zar nećeš biti spasen? Kada živiš pod Sotoninom vlašću, nisi sposoban da ispoljiš Boga, nešto si prljavo i ne možeš da primiš Božje nasleđe. Nakon što budeš pročišćen i usavršen, bićeš osvećen, bićeš normalna osoba, bićeš blagosloven od Boga i ugodan Bogu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Primena (2)”

494. Ceo svoj život čovek živi pod Sotoninom vlašću i nema te osobe koja može sama da se oslobodi uticaja Sotone. Svi žive u prljavom svetu, u iskvarenosti i praznini, bez i najmanjeg smisla ili vrednosti; oni tako bezbrižno žive zarad tela, zarad požude i zarad Sotone. U njihovom postojanju nema nimalo vrednosti. Čovek je nesposoban da pronađe istinu koja bi ga oslobodila uticaja Sotone. Čak i ako veruje u Boga i čita Bibliju, čovek ne razume kako da se oslobodi kontrole Sotoninog uticaja. Kroz različita doba, veoma malo ljudi otkrilo je tu tajnu, veoma malo njih ju je dokučilo. Prema tome, iako čovek prezire Sotonu i prezire telo, on ne zna kako da se reši štetnog uticaja Sotone. Zar i danas niste i dalje pod Sotoninom vlašću? Ne kajete se zbog svojih buntovnih postupaka, a još manje se osećate prljavima i buntovnima. Štaviše, nakon protivljenja Bogu, osećate duševni mir i veliki spokoj. Nije li taj spokoj posledica tvoje iskvarenosti? Ne potiče li taj osećaj mira od tvog buntovništva? Čovek živi u ljudskom paklu, živi pod mračnim uticajem Sotone; širom zemlje, aveti žive zajedno sa čovekom, zadirući u ljudsko telo. Ti na zemlji ne živiš u predivnom raju. Mesto u kojem boraviš je carstvo đavolȃ, pakao ljudski, podzemni svet. Ako čovek nije pročišćen, pripada prljavštini; ako ga Bog ne štiti i ne brine o njemu, on je i dalje zatočenik Sotone; ako nije izložen sudu i grdnji, on još manje može da pobegne od ugnjetavački mračnog uticaja Sotone. Iskvarena narav koju pokazuješ, kao i buntovno ponašanje koje proživljavaš, dovoljan su dokaz da još uvek živiš pod Sotoninom vlašću. Ako ti um i misli nisu pročišćeni, a narav tvoja nije podvrgnuta sudu i grdnji, onda je tvoje celokupno biće još uvek u stisku Sotonine vlasti, tvojim umom upravlja Sotona, tvojim mislima manipuliše Sotona i celo tvoje biće je u Sotoninim rukama. Znaš li samo koliko si ti sad daleko od Petrovih standarda? Jesi li od takvoga kova? Koliko toga znaš o današnjoj grdnji i sudu? Koliko poseduješ od onoga što je Petar spoznao? Ako nisi u stanju da to danas spoznaš, hoćeš li ovo znanje moći da dosegneš u budućnosti? Takvi lenjivci i kukavice kao što si ti, jednostavno nisu u stanju da spoznaju grdnju i sud. Ako stremiš ka telesnom spokojstvu i telesnim uživanjima, ti nipošto nećeš moći da budeš pročišćen i na kraju biti predat Sotoni, jer to što proživljavaš jesu Sotona i to je telo. Kako danas stoje stvari, mnogi ljudi uopšte ne streme ka životu, što znači da im nije stalo ni do toga da budu pročišćeni, niti do ulaska u dublje životno iskustvo. Budući da je tako, kako bi oni mogli da budu usavršeni? Oni koji ne streme ka životu ne dobijaju priliku da budu usavršeni, a oni koji ne streme ka znanju o Bogu, koji ne streme ka promenama u svojim naravima, nisu u stanju da se izbave od mračnog uticaja Sotone.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

495. Svi koji veruju u Boga, ali ne streme ka istini, nemaju načina da pobegnu od uticaja Sotone. Svi koji se ne vladaju bezazleno, koji se na jedan način ponašaju pred drugima, a na drugi iza njihovih leđa, koji odaju utisak poniznosti, strpljenja i ljubavi, iako su u suštini podmukli i lukavi i nemaju nikakvu odanost prema Bogu – takvi ljudi su tipični predstavnici onih koji žive pod uticajem tame; oni su zmijski porod. Oni koji u svom verovanju u Boga spletkare samo radi sebe, koji su samopravedni i umišljeni, koji se ističu i štite sopstveni status, ljudi su koji vole Sotonu i protive se istini. Ti ljudi se opiru Bogu i u potpunosti su od Sotone. Oni koji ne vode računa o Božjem bremenu, koji Mu ne služe svim srcem, koji su uvek zabrinuti za sopstvene interese i interese svojih porodica, koji nisu u stanju da ostave sve kako bi se dali za Boga i koji nikada ne žive po Njegovim rečima, ljudi su izvan Njegovih reči. Takvi ljudi ne mogu da prime Božje odobravanje.

Kada je Bog stvorio ljude, učinio je to da bi oni mogli da uživaju u Njegovom izobilju i da Ga iskreno vole: na ovaj način, oni bi živeli u Njegovoj svetlosti. Danas, svi oni koji ne mogu da vole Boga, koji ne mogu da vode računa o Njegovom bremenu, koji ne mogu u potpunosti da Mu daju svoje srce, koji ne mogu da prihvate Njegovo srce kao svoje i koji ne mogu da ponesu Njegovo breme kao svoje, nemaju Božju svetlost koja ih obasjava, te stoga svi oni žive pod uticajem tame. Ovi ljudi se potpuno protive Božjim namerama i nema ni trunke istine u bilo čemu što čine. Valjaju se u blatu sa Sotonom; oni su ljudi koji žive pod uticajem tame. Ako si u stanju da često jedeš i piješ Božje reči, da vodiš računa o Njegovim namerama i da Njegove reči sprovodiš u delo, onda si izabran od Boga i osoba si koja živi u okviru Njegovih reči. Da li si voljan da pobegneš od vlasti Sotone i da živiš pod Božjom svetlošću? Ako živiš u okviru Božjih reči, Sveti Duh će imati priliku da izvrši Svoje delo. Ako živiš pod uticajem Sotone, onda Sveti Duh neće imati takvu priliku. Delo koje Sveti Duh vrši na ljudima, svetlost kojom ih obasipa i vera koju im pruža, traju tek jedan tren; ako ljudi ne vode računa i ne obraćaju pažnju, delo Svetog Duha će ih mimoići. Ako ljudi žive u okviru Božjih reči, Sveti Duh će biti s njima i obavljaće Svoje delo na njima. Ako oni ne žive unutar Božjih reči, onda žive u Sotoninim okovima. Ako žive unutar iskvarenih naravi, onda nemaju ni prisustvo ni delo Svetog Duha. Ako živiš unutar granica Božjih reči i u stanju koje Bog zahteva, onda si ti onaj koga je On izabrao i na tebi će Njegovo delo biti izvršeno. Ako ne živiš unutar granica Božjih zahteva, već umesto toga živiš pod vlašću Sotone, ti onda zasigurno živiš unutar Sotonine iskvarenosti. Samo živeći unutar Božjih reči i dajući svoje srce Njemu, možeš ispuniti Njegove zahteve. Moraš raditi onako kako Bog kaže, čineći Njegove reči temeljom svog postojanja i stvarnošću svog svakodnevnog života; tek tada si onaj koga je Bog izabrao. Ako istinski postupaš u skladu s Božjim namerama, On će izvršiti Svoje delo na tebi i živećeš pod Njegovim blagoslovom, u svetlosti Njegovog lica; dokučićeš delo Svetog Duha i osetićeš radost Božjeg prisustva.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga”

496. Da bi pobegao od uticaja tame, najpre moraš biti odan Bogu i imati srce koje stremi ka istini; tek tada možeš imati ispravno stanje. Život u ispravnom stanju jeste upravo preduslov za beg od uticaja tame. Nemati ispravno stanje znači ne biti odan Bogu i nemati srce koje traga za istinom, u kom slučaju o begu od uticaja tame ne može biti ni govora. Moje reči su temelj čovekovog bega od uticaja tame, a ljudi koji ne mogu da postupaju u skladu s Mojim rečima neće moći da pobegnu iz okova uticaja tame. Živeti u ispravnom stanju znači biti vođen Božjim rečima, živeti u stanju odanosti Bogu, u stanju traganja za istinom, živeti u stvarnosti iskrenog davanja sebe Bogu i stanju iskrene ljubavi prema Bogu. Oni koji žive u ovakvom stanju i unutar ovakvih stvarnosti polako će se menjati dok budu ponirali u dubinu istine i dok se delo bude dalje odvijalo; na kraju, oni će zasigurno postati ljudi zadobijeni od strane Boga i ljudi koji Boga iskreno vole. Oni koji su pobegli od uticaja tame mogu postepeno da dokuče Božje namere i da ih postepeno razumeju, te da tako na kraju postanu Božji poverenici. Oni ne samo da ne gaje nikakve predstave o Bogu i ne bune se protiv Njega, već još više preziru svoje prvobitne predstave i buntovništvo, a u njihovim srcima rađa se prava ljubav prema Bogu. Svi koji nisu u stanju da pobegnu od uticaja tame potpuno su zaokupljeni telom i prepuni bunta; njihova srca su ispunjena ljudskim predstavama i filozofijama za ovozemaljsko ophođenje, kao i sopstvenim namerama i planovima. Ono što Bog želi jeste jedinstvenu ljubav čoveka; On želi da čovek bude zaokupljen Njegovim rečima i srcem koje je puno ljubavi prema Njemu. Živeti unutar Božjih reči, pronaći unutar Njegovih reči ono čemu treba da stremi, voleti Boga zbog Njegovih reči, hitati zbog Njegovih reči i živeti zbog Njegovih reči – to je ono što čovek treba da postigne. Sve mora biti sagrađeno na temelju Božjih reči; samo tada će čovek moći da ispuni Božje zahteve. Ako čovek nije opremljen Božjim rečima, on nije ništa do crv opsednut Sotonom! Odmeri ovo: koliko je od Božje reči pustilo korenje u tebi? U kojim stvarima živiš u skladu sa Njegovim rečima? U kojim stvarima ne živiš? Ako te Božje reči nisu potpuno zaokupile, šta je to što tačno zaokuplja tvoje srce? Da li u svakodnevnom životu tobom upravlja Sotona ili si zaokupljen Božjim rečima? Da li su Njegove reči osnova na kojoj počivaju tvoje molitve? Da li si izašao iz svog negativnog stanja kroz prosvećenje koje donose Božje reči? Uzeti Božje reči kao osnovu svog postojanja – to je nešto u šta svi treba da uđu. Ako Njegove reči nisu prisutne u tvom životu, onda ti živiš pod uticajem tame, buniš se protiv Boga, opireš Mu se i sramotiš Njegovo ime. Verovanje takvih ljudi u Boga je čista farsa i ometanje! Koliko vremena živiš u skladu s Njegovim rečima? A koliko ne? Koliko je u tebi ispunjeno od onoga što je Božja reč zahtevala od tebe? Koliko je od toga izgubljeno u tebi? Da li si pažljivo razmotrio ove stvari?

Beg od uticaja tame zahteva i delo Svetog Duha i čovekovu najveću saradnju. Zašto kažem da čovek nije na pravom putu? Ljudi koji su na pravom putu mogu prvi da svoje srce predaju Bogu. To je lekcija u koju se dugo ulazi, jer čovečanstvo oduvek živi pod uticajem tame i hiljadama godina je u Sotoninim okovima. Stoga se ovaj ulazak ne može postići za samo dan ili dva. Pokrenuo sam ovo pitanje danas da bi ljudi stekli uvid u sopstvena stanja; jednom kada ljudi budu mogli da raspoznaju šta je uticaj tame i šta znači živeti u svetlosti, ulazak postaje lak. To je zato što moraš znati šta je Sotonin uticaj pre nego što od njega možeš pobeći; tek nakon toga ćeš imati načina da se od njega postepeno oslobodiš. A ako se pitaš šta posle toga raditi, to je čovekova lična stvar. Uvek sve započinji sa pozitivne strane i nikada nemoj pasivno da čekaš. Jedino tako će Bog moći da te zadobije.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga”

497. Sve što Bog čini uistinu je neophodno i izuzetno značajno, jer sve što On čini na čoveku tiče se Njegovog upravljanja i spasenja ljudskog roda. Naravno, ni delo koje je Bog učinio na Jovu nije drugačije, iako je Jov bio savršen i uspravan u Božjim očima. Drugim rečima, svrha Božjih postupaka ostaje nepromenjena bez obzira na to šta On čini ili kojim sredstvima to čini, bez obzira na cenu i bez obzira na Njegov cilj. Njegova je svrha da u čoveka usadi Božje reči, kao i Božje zahteve i namere prema čoveku; drugim rečima, svrha Mu je da u čoveka usadi sve ono što On, u skladu sa Svojim koracima, smatra pozitivnim stvarima, čime omogućava čoveku da razume Božje srce i da shvati i razume Božju suštinu, i omogućava mu da se pokori Božjoj suverenosti i uređenjima, omogućavajući mu da na taj način dostigne strah od Boga i klonjenje zla – sve je to jedan aspekt svrhe Božje u svemu što čini. Drugi aspekt je da čoveka često predaje Sotoni, jer je Sotona kontrast i uslužni predmet u Božjem delu; ovo je način na koji Bog omogućava ljudima da u Sotoninim iskušenjima i napadima vide rđavost, ružnoću i ogavnost Sotone, čime kod ljudi stvara mržnju prema Sotoni i omogućava im da spoznaju i prepoznaju ono što je negativno. Ovaj proces im omogućava da se postepeno oslobode Sotonine kontrole, optužbi, ometanja i napada – sve dok oni, zahvaljujući Božjim rečima, svom bogopoznanju i pokornosti Bogu, te svojoj veri i strahu od Boga, u potpunosti ne trijumfuju nad Sotoninim napadima i optužbama; tek tada će ljudi biti potpuno izbavljeni iz vlasti Sotone. Izbavljenje ljudi znači da je proglašen Sotonin poraz, što znači da oni više nisu hrana u Sotoninim ustima, da ih Sotona više neće proždirati, već da ih se umesto toga odrekao. To je zato što su takvi ljudi čestiti, zato što imaju veru u Boga, pokornost Njemu i strah od Njega, i zato što su u potpunosti raskinuli sa Sotonom. Oni Sotonu posramljuju, prave od njega kukavicu i potpuno ga pobeđuju. Njihova vera u sleđenje Boga, njihova pokornost i strah od Boga pobeđuju Sotonu i čine da Sotona potpuno digne ruke od njih. Samo je takve ljude Bog zaista zadobio, a upravo to je i krajnji cilj Božji u spasavanju čoveka. Za sve one koji slede Boga, ako žele da budu spaseni i da ih Bog u potpunosti zadobije, onda se moraju suočiti sa velikim i malim iskušenjima i napadima Sotone. Oni koji izađu iz ovih iskušenja i napada i koji su u stanju da u potpunosti pobede Sotonu, jesu oni koje je Bog spasao. To znači da su od Boga spaseni oni koji su prošli kroz Božje kušnje i koje je Sotona nebrojeno puta iskušavao i napadao. Oni koje je Bog spasao razumeju Božje namere i zahteve, u stanju su da se pokore Božjoj suverenosti i uređenjima i, čak ni usred Sotoninih iskušenja, ne odriču se puta na kome se boje Boga i klone zla. Oni koje je Bog spasao pošteni su i dobrodušni ljudi, ljudi koji razlikuju ljubav od mržnje, imaju osećaj za pravdu i razumni su, sposobni su da pokažu obzir prema Bogu i da čuvaju kao dragocenost sve što je od Boga. Takve ljude Sotona ne vezuje, ne špijunira, ne optužuje, niti im nanosi teške patnje; oni su sasvim slobodni, oni su u potpunosti oslobođeni i pušteni. Upravo je Jov bio jedan takav čovek slobode i upravo je zato značajno to što ga je Bog predao Sotoni.

– „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”

498. Jovova vera, njegova pokornost i njegovo svedočenje o nadvladavanju Sotone, za ljude predstavljaju izvor ogromne pomoći i ohrabrenja. Oni u Jovu vide nadu u sopstveno spasenje i shvataju da je verom, pokornošću i strahom od Boga sasvim moguće poraziti Sotonu i prevladati nad njim. Ljudi vide da, dokle god se pokoravaju Božjoj suverenosti i uređenjima, dokle god poseduju odlučnost i veru da se ne odreknu Boga nakon što izgube sve što su imali, Sotoni će moći da nanesu poraz i sramotu; oni takođe vide da treba samo da poseduju odlučnost i istrajnu čvrstinu u svom svedočenju – čak i ako to podrazumeva da će izgubiti život – da bi se Sotona uplašio i dao u bezglavo bekstvo. Jovovo svedočenje ujedno je i upozorenje potonjim naraštajima, upozorenje u kojem se kaže da, ukoliko ne poraze Sotonu, nikada neće moći da se oslobode njegovih optužbi i ometanja, niti će ikada moći da izbegnu njegove napade i zlostavljanje. Jovovo svedočenje je takođe prosvetilo kasnije naraštaje. Kroz to prosvećenje, ljudi uče da se boje Boga i klone zla samo ako budu savršeni i čestiti ljudi; uče da mogu da daju snažno i gromko svedočanstvo za Boga samo ako se budu bojali Boga i klonili se zla, te da, samo ukoliko budu dali snažno i gromko svedočanstvo za Boga, nikada neće biti pod Sotoninom kontrolom i živeće u skladu s Božjim smernicama i pod Božjom zaštitom – samo tada će oni biti istinski spaseni. Svako ko teži spasenju treba da se ugleda na Jovovu ličnost i na njegove životne težnje. Ono što je Jov celog svog života proživljavao, kao i njegova ispoljavanja tokom kušnji, predstavlja dragoceno blago za sve koji streme ka putu na kome se boje Boga i klone zla.

– „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”

499. U vreme kad ljudi tek treba da budu spaseni, Sotona njihove živote često ometa, pa ih čak i kontroliše. Drugim rečima, ljudi koji nisu spaseni, zatočenici su Sotone; oni nemaju slobodu, Sotona ih nije pustio iz svog stiska, nisu podobni niti imaju pravo da se klanjaju Bogu, a Sotona ih pri tom u stopu prati i žestoko napada. Takvi ljudi nemaju sreću o kojoj bi mogli govoriti, nemaju pravo na normalnu egzistenciju o kojoj bi mogli govoriti, a još manje imaju dostojanstvo o kojem bi mogli govoriti. Ako ustaneš i povedeš bitku protiv Sotone, koristeći kao oružje u toj bici na život i smrt svoju veru u Boga, pokornost Bogu i strah od Boga, tako da do nogu potučeš Sotonu, nateraš ga da podvije rep i postane kukavica kad god te vidi, tek tada će potpuno da odustane od napada i optužbi protiv tebe – i u tom trenutku ćeš biti spasen i postati slobodan. Ako si samo odlučan da u potpunosti raskrstiš sa Sotonom, ali nisi opremljen delotvornim oružjem kojim možeš da ga poraziš, onda si i dalje u velikoj opasnosti. Kako vreme bude odmicalo, kada te Sotona toliko izmuči da ti iscrpi i poslednji atom snage, a ti i dalje nisi u stanju da daš svedočanstvo i još uvek se nisi u potpunosti oslobodio Sotoninih optužbi i napada protiv tebe, tvoje će nade u spasenje biti veoma male. Na kraju, to jest, kad bude objavljen svršetak Božjeg dela, ako te Sotona i dalje bude držao u šaci, nesposobnog da se oslobodiš, onda ćeš zauvek ostati bez ijedne prilike i bez svake nade. To podrazumeva da će takvi ljudi biti potpuno u Sotoninom ropstvu.

– „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”

500. Tokom obavljanja dela trajnog snabdevanja i davanja podrške čoveku, Bog čoveku u celini saopštava Svoje namere i zahteve, i pokazuje mu Svoje postupke, Svoju narav i ono što On ima i što jeste. Cilj je da se čovek opremi rastom i da mu se omogući da od Boga stekne razne istine dok Ga sledi – istine koje u čovekovim rukama postaju moćno oružje koje mu je Bog dao za borbu protiv Sotone. Ovako opremljen, čovek mora da se suoči sa Božjim proverama. Bog na raspolaganju ima mnoge načine i puteve da čoveka proveri, ali svaki od njih zahteva „saradnju” Božjeg neprijatelja: Sotone. To znači da Bog čoveka, pošto mu je dao moćno oružje za borbu protiv Sotone, predaje Sotoni i dozvoljava Sotoni da „proveri” čovekov rast. Ako čovek uspe da se probije kroz borbeni poredak koji je Sotona postavio, ako uspe da umakne iz Sotoninog obruča i ostane živ, taj je čovek izdržao proveru. Ali ukoliko ne uspe da se probije kroz Sotonin borbeni poredak, već se potčini Sotoni, on će onda pasti na proveri. Ma koji čovekov aspekt da Bog proverava, kriterijumi Božje provere su da li je čovek postojan u svom svedočenju dok ga Sotona napada, te da li se odriče Boga i kapitulira pred Sotonom, predajući mu se dok ga ovaj drži u zamci. Može se reći da čovekovo spasenje zavisi od toga da li on Sotonu može da nadvlada i pobedi, dok čovekovo oslobađanje zavisi od toga da li je on u stanju da sâm, bez ičije pomoći, uzme oružje koje mu je dao Bog i njime raskine Sotonine okove, nateravši Sotonu da napusti svaku nadu i ostavi ga. Ako Sotona izgubi nadu i odrekne se nekog čoveka, to znači da Sotona više nikad neće pokušati da tog čoveka oduzme Bogu, nikada ga više neće optuživati, niti ga ometati, i nikad ga više neće bezobzirno mučiti i napadati; samo će takav čovek zaista biti zadobijen od Boga. Ovo je kompletan proces kojim Bog zadobija neku osobu.

– „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”

501. Danas možeš da tražiš da budeš usavršen ili da težiš promenama u svojoj spoljnoj ljudskosti i poboljšanja u svom kovu, ali je od suštinske važnosti da možeš da razumeš da sve što Bog danas čini ima značenje i da je korisno: to omogućava tebi koji si rođen u zemlji prljavštine da se otarasiš prljavštine i streseš je sa sebe, omogućava ti da prevaziđeš uticaj Sotone i da se oslobodiš mračnog uticaja Sotone, i kada time što si naveden da se usredsrediš na ove stvari, dobijaš zaštitu u ovoj zemlji prljavštine. Na kraju, kakvo će se svedočanstvo tražiti od tebe? To je da ti, koji si rođen u zemlji prljavštine, možeš da postaneš osvećen, da više nikada ne budeš okaljan prljavštinom, i da se ti, koji živiš pod Sotoninom vlašću, oslobodiš Sotoninog uticaja, da te Sotona više ne poseduje niti uznemirava, i da stoga živiš u rukama Svemogućeg. Ovo je svedočanstvo i dokaz pobede u borbi sa Sotonom. U stanju si da se pobuniš protiv Sotone, više ne otkrivaš sotonske naravi u onome što proživljavaš, već umesto toga proživljavaš ono što je Bog zahtevao da čovek postigne onda kada je čoveka stvorio: normalnu ljudskost, normalno poimanje, normalno shvatanje, normalnu rešenost da voliš Boga i odanost Bogu. Takvo je svedočanstvo koje stvoreno biće treba da dâ. Ti kažeš: „Rođeni smo u zemlji prljavštine, ali zbog Božje zaštite, zbog Njegovog vođstva i zbog toga što nas je On osvojio, oslobodili smo se uticaja Sotone. To što danas možemo da se pokorimo takođe je dejstvo toga što smo osvojeni od Boga, a nije zbog toga što smo dobri ili zato što smo prirodno voleli Boga. Upravo zato što nas je Bog izabrao i predodredio, mi smo danas osvojeni i u stanju smo da svedočimo za Njega i možemo da Mu služimo; isto tako, budući da nas je On izabrao i zaštitio, mi smo postigli spasenje i izbavljeni smo iz Sotonine vlasti i otarasili smo se prljavštine i pročišćeni smo u zemlji velike crvene aždaje.”

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (2)”

502. Danas ne veruješ Mojim rečima i ne obraćaš pažnju na njih; kad dođe dan da se ovo delo proširi i da ga u celosti sagledaš, kajaćeš se zbog toga i u tom trenutku ostaćeš bez reči. Blagoslova ima, ali ti ne znaš da uživaš u njima, postoji i istina, ali ti ka njoj ne stremiš. Zar time ne navlačiš nevolju na sebe? Iako sledeći korak Božjeg dela tek treba da otpočne, danas nema ničeg dodatnog u vezi sa zahtevima koji se pred tebe postavljaju i sa onim što se od tebe traži da proživiš. Toliko ima posla i toliko istina; zar oni ne zavređuju da ih spoznaš? Zar grdnja i sud nisu u stanju da probude tvoj duh? Zar grdnja i sud ne mogu da te nateraju da omrzneš sebe? Zar se zadovoljavaš životom pod uticajem Sotone, u miru i radosti, i sa ponešto telesne utehe? Nisi li ti najniži od svih ljudi? Niko nije gluplji od onih koji su spasenje videli, ali ne streme ka tome da ga zadobiju; to su ljudi koji se prepuštaju telesnosti i uživaju u Sotoni. Nadaš se da tvoja vera u Boga neće pred tebe postavljati nikakve teškoće ni nedaće, pa čak ni najmanju patnju. Uvek stremiš ka bezvrednim stvarima i ne pridaješ nikakvu vrednost životu, već umesto toga daješ prednost svojim ekstravagantnim mislima, a ne istini. Tako si bezvredan! Živiš kao svinja – kakva je razlika između tebe i svinja i pasa? Zar nisu oni koji ne streme ka istini, već vole telo, svi zveri? Nisu li svi ti mrtvaci bez duha hodajući leševi? Koliko je reči izgovoreno među vama? Da li je među vama tek malo toga urađeno? Koliko sam vam toga pružio? Pa zašto to onda nisi zadobio? Na šta se tačno žališ? Nije li to što ništa nisi stekao posledica tvoje prevelike ljubavi prema telu? I nije li to posledica tvojih preterano neumerenih misli? Nije li to zato što si isuviše glup? Ako ne zadobiješ ove blagoslove, možeš li Boga da kriviš što te nije spasao?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

503. Bog sprovodi delo tako velikih razmera i u potpunosti spasava ovu grupu ljudi, tako da možete da pobegnete od uticaja Sotone, da živite na svetoj zemlji, da živite u Božjoj svetlosti i da vas svetlost vodi i usmerava. Tada tvoj život ima smisao. Ono što jedete i nosite razlikuje se u odnosu na nevernike; uživate u Božjim rečima i vodite smislen život – a u čemu oni uživaju? Uživaju samo u „nasleđu predaka” i u svom „nacionalnom duhu”. Nemaju ni najmanji trag ljudskosti! Vaše oblačenje i doterivanje, reči i postupci sasvim se razlikuju od njihovih. Na kraju, vi ćete u potpunosti pobeći od prljavštine, nećete više biti zarobljeni iskušenjem Sotone i dobićete svakodnevnu Božju opskrbu. Uvek treba da budete oprezni. Iako živite na prljavom mestu, neukaljani ste prljavštinom i možete da živite uz Boga, primajući Njegovu veliku zaštitu. Bog vas je izabrao među svima na ovoj žutoj zemlji. Zar niste najblagosloveniji ljudi? Ti si stvoreno biće – naravno da treba da obožavaš Boga i da težiš ka smislenom životu. Ako ne obožavaš Boga, već živiš unutar svog prljavog tela, zar ti onda nisi samo zver u ljudskoj odeći? Budući da si ljudsko biće, treba da se daš Bogu i da istrpiš svu patnju! Treba da rado i sigurno prihvatiš sitnu patnju kojoj si danas izložen i da živiš smislen život, poput Jova i Petra. Na ovom svetu, čovek nosi đavolju odeću, jede hranu koja dolazi od đavola, radi i služi pod đavoljom palicom i đavo ga gazi sve dok čovek ne bude prekriven prljavštinom. On nije dokučio smisao života niti je zadobio istiniti put – kakav je značaj takvog života? Vi ste ljudi koji teže ka pravom putu i traže poboljšanje. Vi ustajete u zemlji velike crvene aždaje i vi ste oni koje Bog naziva pravednima. Zar to nije život sa najviše smisla?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Primena (2)”