488. Čovek je izgubio svoje bogobojažljivo srce, kao i funkciju koja mu pripada kao stvorenom biću, nakon što ga je Sotona iskvario, čime je postao buntovan Božji neprijatelj. Čovečanstvo je tada živelo pod Sotoninom vlašću i sledilo Sotonina naređenja; stoga Bog nikako nije mogao da deluje među Svojim stvorenim bićima i sve je manje bio u stanju da izazove strah u njima. Ljude je stvorio Bog i oni bi trebalo Njemu da se klanjaju, ali su Mu oni zapravo okrenuli leđa i, umesto Njega, obožavali Sotonu. Sotona je u njihovim srcima postao idol. Tako je Bog izgubio svoje mesto u njihovim srcima, što će reći da je izgubio pravi smisao Svog stvaranja ljudi. Stoga On, da bi povratio smisao stvaranja ljudi, mora da obnovi njihov prvobitni izgled i da ih oslobodi njihove iskvarene naravi. Da bi ljude povratio od Sotone, On ih mora izbaviti iz greha. Samo na taj način Bog može postepeno da obnovi njihov prvobitni izgled i funkciju, te da, konačno, obnovi Svoje carstvo. Takođe će biti obavljeno i konačno uništenje onih sinova buntovništva, kako bi se ljudima omogućilo da se bolje klanjaju Bogu i da na zemlji bolje žive. Pošto je Bog stvorio ljude, On će učiniti da Mu se oni klanjaju; pošto želi da obnovi prvobitnu funkciju čovečanstva, On će je obnoviti u potpunosti i bez ikakvog razvodnjavanja. Obnoviti Njegov autoritet znači učiniti da Mu se ljudi klanjaju i potčinjavaju; to znači da će Bog učiniti da ljudi žive zbog Njega i da Njegovi neprijatelji nestanu kao rezultat Njegovog autoriteta. To znači da će Bog učiniti da sve u vezi s Njim opstane među ljudima, bez ičijeg protivljenja. Carstvo koje Bog želi da uspostavi jeste Njegovo sopstveno carstvo. Čovečanstvo za kojim On žudi jeste ono koje će Mu se klanjati, koje će Mu se potpuno potčiniti i koje će ispoljavati Njegovu slavu. Ako Bog ne bude spasao iskvareno čovečanstvo, pravi smisao Njegovog stvaranja čovečanstva biće izgubljen; On više neće imati autoritet među ljudima i Njegovo carstvo više neće moći da postoji na zemlji. Ako Bog ne bude uništio neprijatelje koji su buntovni prema Njemu, On neće moći da stekne potpunu slavu, niti će moći da uspostavi Svoje carstvo na zemlji. To će biti obeležja završetka Njegovog dela i Njegovog velikog dostignuća: potpuno uništenje onih koji su buntovni prema Njemu i uvođenje u počinak onih koji su upotpunjeni.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak“

489. Prvobitni ljudski rod bio je u rukama Božjim, ali je Sotona svojim iskušenjima i iskvarenošću zarobio čoveka koji je tako pao u ruke zlikovca. Tako je Sotona postao predmet koji je trebalo poraziti u delu Božjeg upravljanja. Budući da je Sotona zaposeo čoveka i pošto je čovek kapital koji Bog koristi radi obavljanja celokupnog upravljanja, da bi se čovek spasio, on onda mora biti preotet iz ruku Sotone, što znači da čovek mora biti povraćen nakon što je bio u Sotoninom zatočeništvu. Prema tome, Sotona mora biti poražen promenama čovekove stare naravi, promenama kojima se vraća čovekov prvobitni osećaj razuma. Na taj način se čovek, koji je bio zarobljen, može preoteti iz ruku Sotone. Ako se čovek oslobodi Sotoninog uticaja i ropstva, Sotona će tada biti posramljen, čovek će na kraju biti povraćen, a Sotona će biti poražen. I pošto čovek bude oslobođen mračnog Sotoninog uticaja, čime će postati plen čitave ove bitke, Sotona će postati predmet kažnjavanja kada se borba okonča, nakon čega će celokupno delo spasenja ljudskog roda biti završeno.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta“

490. Svi oni koji žive pod uticajem tame jesu oni koji žive usred smrti, oni koji su zaposednuti Sotonom. Bez Božjeg spasenja i bez Božjeg suda i grdnje, ljudi nisu u stanju da izbegnu uticaj smrti; oni ne mogu da postanu živi. Ovi „mrtvaci“ ne mogu svedočiti o Bogu, niti ih Bog može upotrebiti, a još manje mogu zakoračiti u carstvo. Bog želi svedočanstvo živih, a ne mrtvaca, i On traži da za Njega delaju živi, a ne mrtvaci. „Mrtvaci“ su oni koji se suprotstavljaju Bogu i koji se bune protiv Njega; to su oni koji su obamrli duhom i koji ne razumeju reči Božje; to su oni koji istinu ne sprovode u delo i koji nemaju ni najmanje odanosti prema Bogu, a to su i oni koji žive pod vlašću Sotone i koje Sotona izrabljuje. Mrtvaci se ispoljavaju svojim suprotstavljanjem istini, pobunom protiv Boga i time što su prosti, odbojni, zlobni, grubi, lažljivi i podmukli. Čak i ako jedu i piju Božje reči, takvi ljudi nisu u stanju da prožive Božje reči. Iako živi, oni su ništa drugo do hodajući leševi koji dišu. Mrtvaci su potpuno nesposobni da udovolje Bogu, a još manje da Mu se sasvim pokore. Mogu samo da Ga obmanjuju, da hule na Njega i da Ga izdaju, a sve ono što donose načinom na koji žive razotkriva prirodu Sotone. Ako ljudi žele da postanu živa bića i da svedoče o Bogu, ako žele da dobiju priznanje od Boga, tada moraju da prihvate Božje spasenje; moraju se rado potčiniti Njegovom sudu i grdnji i moraju dragovoljno prihvatiti Božje orezivanje. Tek tada će moći da u delo sprovedu sve istine koje Bog zahteva. Tek tada će zadobiti Božje spasenje i zaista postati živa bića. Živi su spaseni od strane Boga; njima je Bog sudio i izgrdio ih, oni su voljni da sebe posvete i radi da svoj život polože za Boga; čitav svoj život oni bi drage volje posvetili Bogu. Tek kad živi posvedoče o Bogu, Sotona može biti posramljen; samo živi mogu da šire Božje delo jevanđelja, samo živi su u skladu sa Božjim namerama i samo živi zaista jesu ljudi. Prvobitno od Boga stvoreni čovek bio je živ. Međutim, zbog Sotonine iskvarenosti čovek živi usred smrti i živi pod uticajem Sotone. Time su ljudi postali mrtvaci bez duha, postali su neprijatelji koji se suprotstavljaju Bogu, postali su oruđe u rukama Sotone i postali su Sotonini zatočenici. Svi živi, od Boga stvoreni ljudi postali su mrtvaci i tako je Bog izgubio Svoje svedočanstvo, a izgubio je i ljudski rod koji je stvorio i koji jedini u sebi nosi Njegov dah. Ako Bog želi da povrati Svoje svedočanstvo i povrati one koji su Njegovom rukom stvoreni, a Sotona ih je zarobio, On tada mora da ih vaskrsne tako da postanu živa bića i mora da ih povrati tako da žive u Njegovoj svetlosti. Mrtvaci su oni koji su bez duha, koji su do krajnosti otupeli i koji se protive Bogu. Pre svega, to su oni koji ne poznaju Boga. Ti ljudi ne ispoljavaju ni najmanju nameru da se pokore Bogu; oni se samo bune protiv Njega i suprotstavljaju Mu se, a nemaju ni trunke odanosti. Živi su oni čiji su duhovi iznova rođeni, koji znaju da se pokore Bogu i koji su Bogu odani. Oni poseduju istinu i svedočanstvo, i samo ovi ljudi su Bogu ugodni u Njegovoj kući.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li si ti neko ko je oživeo?“

491. Šta je uticaj tame? Ovaj takozvani „uticaj tame“ zapravo je uticaj Sotonine obmane, iskvarenosti, njegovog sputavanja ljudi i upravljanja njima; uticaj Sotone je uticaj sa aurom smrti. Svi koji žive pod vlašću Sotone osuđeni su na propast. Kako da pobegneš od uticaja tame nakon što zadobiješ veru u Boga? Čim se iskreno pomoliš Bogu, ti svoje srce u potpunosti okrećeš Njemu i ono u tom trenutku biva dirnuto Božjim duhom. Postaješ spreman da Mu se potpuno predaš i u tom si trenutku već pobegao od uticaja tame. Ako je sve što čovek čini ugodno Bogu i ako je u skladu s Njegovim zahtevima, onda taj čovek živi u okviru Božjih reči i pod Njegovom je brigom i zaštitom. Ako ljudi ne mogu da sprovode Božje reči, ako stalno pokušavaju da Ga prevare, ako se prema Njemu ponašaju površno i ne veruju u Njegovo postojanje – onda su sve to ljudi koji žive pod uticajem tame. Ljudi koji nisu primili Božje spasenje žive pod vlašću Sotone; drugim rečima, svi oni žive pod uticajem tame. Oni koji ne veruju u Boga žive pod vlašću Sotone. Čak i oni koji veruju u Božje postojanje ne moraju nužno živeti u Njegovoj svetlosti, jer oni koji veruju u Njega možda zapravo ne žive u okviru Njegovih reči, niti su u stanju da se potčine Bogu. Čovek je ograničen na verovanje u Boga i, pošto ne poseduje znanje o Bogu, on još uvek živi po starim pravilima, među mrtvim rečima, životom koji je mračan i neizvestan, tako da nije ni potpuno pročišćen od strane Boga, niti je u potpunosti zadobijen od Njega. Stoga, iako se za ljude koji ne veruju u Boga podrazumeva da žive pod uticajem tame, čak i oni koji veruju u Boga mogu još uvek biti pod njenim uticajem, jer im nedostaje delo Svetog Duha. Svi oni koji nisu primili Božju blagodat i milost, kao i oni koji ne vide delo Svetog Duha, žive pod uticajem tame, a to u većini slučajeva važi i za ljude koji samo uživaju u Božjoj blagodati, ali Ga ne poznaju. Ako čovek veruje u Boga, ali uprkos tome veći deo života provodi pod uticajem tame, onda postojanje tog čoveka gubi svaki smisao – a treba li uopšte i pominjati ljude koji ne veruju da Bog postoji?

Svi oni koji ne mogu da prihvate Božje delo, ili ga prihvataju ali ne mogu da ispune Njegove zahteve, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Samo oni koji tragaju za istinom i kadri su da odgovore na Božje zahteve primiće od Njega blagoslove, i samo će oni pobeći od uticaja tame. Ljudi koji nisu oslobođeni, koji su uvek sputani određenim stvarima i koji nisu u stanju da svoje srce predaju Bogu, u Sotoninom su ropstvu i žive pod aurom smrti. Oni koji ne ispunjavaju sopstvenu dužnost, koji se ne odazivaju Božjem nalogu i koji ne obavljaju uspešno svoju ulogu u crkvi, jesu ljudi koji žive pod uticajem tame. Oni koji svesno ometaju crkveni život, namerno seju seme razdora među svojom braćom i sestrama ili stvaraju klanove, ljudi su koji žive pod još jačim uticajem tame, u Sotoninom ropstvu. Oni koji imaju neprirodnu vezu sa Bogom, koji uvek imaju prekomerne želje, koji uvek žele da steknu prednost i nikada ne tragaju za promenom u svojoj naravi, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Oni koji su uvek traljavi, koji istinu nikada ozbiljno ne sprovode u delo i koji ne nastoje da udovolje Božjim namerama, već samo da zadovolje potrebe sopstvenog tela, takođe su ljudi koji žive pod uticajem tame, zaogrnuti smrću. Oni koji posežu za trikovima i varkama dok rade za Boga, koji se površno bave Bogom, varaju Ga i uvek prave planove za sebe, ljudi su koji žive pod uticajem tame. Svi oni koji ne umeju da iskreno vole Boga, koji ne tragaju za istinom i ne usredsređuju se na promenu svoje naravi, ljudi su koji žive pod uticajem tame.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga“

492. Čovek živi usred tela, što znači da živi u ljudskom paklu, a bez Božjeg suda i grdnje, čovek je prljav koliko i Sotona. Kako bi čovek mogao da bude svet? Petar je verovao da su Božja grdnja i sud najbolja zaštita čoveka i njegova najveća blagodat. Jedino posredstvom Božje grdnje i suda čovek je mogao da se probudi i da omrzne telo, da prezre Sotonu. Stroga Božja disciplina oslobađa čoveka od uticaja Sotone, oslobađa ga njegovog sopstvenog majušnog sveta i omogućava mu da živi u svetlosti Božjeg prisustva. Nema boljeg spasenja od grdnje i suda! Petar se ovako molio: „O, Bože! Dokle god me Ti grdiš i sudiš mi, znaću da me nisi napustio. Čak i ako mi ne podariš radost i spokoj, ako učiniš da živim u patnji i uputiš mi bezbrojne prekore, dokle god me Ti ne napustiš, moje će srce biti spokojno. Danas su Tvoja grdnja i sud postali moja najbolja zaštita i moj najveći blagoslov. Blagodat koju mi Ti daješ štiti me. Blagodat kojom me danas daruješ ispoljavanje je Tvoje pravedne naravi, ona je grdnja i sud; ona je, povrh toga, i kušnja, a ponajviše je, život u stradanju.“ Petar je telesna zadovoljstva mogao da ostavi po strani i da traži dublju ljubav i veću zaštitu, jer je posredstvom Božje grdnje i suda stekao toliko blagodati. Ako čovek želi da tokom svog života bude pročišćen i ostvari promene u svojoj naravi, ako želi da živi smislenim životom i da ispuni svoju dužnost kao stvoreno biće, on mora da prihvati Božju grdnju i sud, i ne sme da dozvoli da se Božja disciplina i Božji udarci udalje od njega, kako bi mogao da se oslobodi Sotoninih smicalica i uticaja i kako bi živeo u svetlosti Božjoj. Znaj da Božja grdnja i sud predstavljaju svetlost, i to svetlost spasenja čovekovog, te da za čoveka nema boljeg blagoslova, blagodati, ni zaštite. Čovek živi pod uticajem Sotone i boravi u telu; ukoliko ne bude pročišćen i ne primi zaštitu od Boga, čovek će postajati sve izopačeniji. Ako želi da voli Boga, on mora da bude pročišćen i spasen. Petar se molio: „Kada si Ti, Bože, ljubazan prema meni, ja sam oduševljen i utešen; kad me grdiš, ja osećam još veću utehu i radost. Iako sam slab i trpim neizrecivu patnju, iako plačem i tugujem, Ti znaš da je ta tuga posledica mog buntovništva i moje slabosti. Plačem, jer ne mogu da udovoljim Tvojim namerama, tužan sam i kajem se jer ne mogu da ispunim Tvoje zahteve, ali sam zato voljan da dostignem ovo carstvo i voljan da učinim sve što mogu ne bih li Ti udovoljio. Tvoja mi je grdnja donela zaštitu i dala mi najbolje spasenje; sud Tvoj zasenjuje Tvoju trpeljivost i strpljenje. Bez Tvoje grdnje i suda ja ne bih uživao u Tvojoj milosti i dobroti. Danas sve više shvatam kako je Tvoja ljubav nadišla nebesa i prevazišla sve drugo. Tvoja ljubav nisu samo milost i dobrota; ona je, povrh toga, grdnja i sud. Tvoja grdnja i Tvoj sud pružili su mi toliko toga. Bez Tvoje grdnje i suda, nijedna osoba ne bi bila pročišćena i niko ne bi mogao da iskusi ljubav Stvoriteljevu. Iako sam izdržao stotine kušnji i nevolja, približivši se čak i smrti, oni su mi dozvolili da Te istinski spoznam i da zadobijem vrhunsko spasenje. Ako bi me Tvoja grdnja, Tvoj sud i Tvoja disciplina napustili, tada bih živeo u mraku, pod Sotoninom vlašću. U čemu je korist ljudskog tela? Kad bi Tvoja grdnja i sud od mene otišli, bilo bi to kao da me je Duh Tvoj napustio, kao da Ti nisi više sa mnom. Kako bih mogao da nastavim da živim kad bi tako bilo? Ako na mene baciš bolest i oduzmeš mi slobodu, mogu da nastavim da živim, ali ako bi me Tvoja grdnja i sud ikada napustili, ja ne bih mogao da nastavim da živim. Kada bih ostao bez Tvoje grdnje i suda, izgubio bih Tvoju ljubav, ljubav koja je za mene isuviše duboka da bih je izrazio rečima. Bez Tvoje ljubavi, živeo bih pod Sotoninom vlašću i ne bih mogao da vidim Tvoje slavno lice. Kako bih onda mogao da nastavim da živim? Ne bih mogao da izdržim takav mrak, takav život. Kad si pored mene, to je kao da Te gledam, pa kako bih onda mogao da Te napustim? Preklinjem Te, molim Te da mi ne oduzimaš najveću utehu, pa makar to bilo i samo nekoliko reči podrške. Uživao sam u ljubavi Tvojoj i ja danas ne mogu da se odvojim od Tebe; kako bih mogao da Te ne volim? Zbog Tvoje sam ljubavi mnogo gorkih suza prolio, ali sam uvek osećao da je život poput ovog smisleniji, više u stanju da me učini bogatijim, da me promeni i omogući mi da dosegnem istinu koju stvorena bića treba da poseduju.“

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

493. Čovekovo telo je sotonsko, puno je buntovnih naravi, sramotno je prljavo i od nečiste je tvari. Ljudi previše žude za telesnim uživanjem i previše je telesnih ispoljavanja; zato Bog u izvesnoj meri i prezire čovekovo telo. Kada ljudi odbace prljave, izopačene sotonske stvari, oni zadobijaju Božje spasenje. Ali ako se i dalje ne oslobađaju prljavštine i iskvarenosti, onda i dalje žive pod Sotoninom vlašću. Ljudsko spletkarenje, lažljivost i nepoštenje, sve su to sotonske stvari. Tvoje spasenje od Boga je u tome da te izvuče iz ovih sotonskih stvari. Božje delo ne može biti pogrešno; sve se to čini kako bi ljudi bili spaseni od tame. Kada si verovao u određenoj meri i možeš da se oslobodiš iskvarenosti tela i više nisi sputan ovom iskvarenošću, zar nećeš biti spasen? Kada živiš pod Sotoninom vlašću, nisi sposoban da ispoljiš Boga, nešto si prljavo i ne možeš da primiš Božje nasleđe. Nakon što budeš pročišćen i usavršen, poprimićeš svetost, bićeš normalna osoba, bićeš blagosloven od Boga i Bogu mio.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (2)“

494. Ceo svoj život čovek živi pod Sotoninom vlašću i nema te osobe koja može sama da se oslobodi uticaja Sotone. Svi žive u prljavom svetu, u iskvarenosti i praznini, bez i najmanjeg smisla ili vrednosti; oni tako bezbrižno žive zarad tela, zarad požude i zarad Sotone. U njihovom postojanju nema nimalo vrednosti. Čovek je nesposoban da pronađe istinu koja bi ga oslobodila uticaja Sotone. Čak i ako veruje u Boga i čita Bibliju, čovek ne razume kako da se oslobodi kontrole Sotoninog uticaja. Kroz različita doba, veoma malo ljudi otkrilo je tu tajnu, veoma malo njih ju je dokučilo. Prema tome, iako čovek prezire Sotonu i prezire telo, on ne zna kako da se reši pogubnog uticaja Sotone. Zar i danas niste i dalje pod Sotoninom vlašću? Ne kajete se zbog svojih buntovnih postupaka, a još manje se osećate prljavima i buntovnima. Štaviše, nakon protivljenja Bogu, osećate duševni mir i veliki spokoj. Nije li taj spokoj posledica tvoje iskvarenosti? Ne potiče li taj duševni mir od tvog buntovništva? Čovek živi u ljudskom paklu, živi pod mračnim uticajem Sotone; širom zemlje, aveti žive zajedno sa čovekom, zadirući u ljudsko telo. Ti na zemlji ne živiš u predivnom raju. Mesto u kojem boraviš je carstvo đavolȃ, pakao ljudski, podzemni svet. Ako čovek nije pročišćen, pripada prljavštini; ako ga Bog ne štiti i ne brine o njemu, on je i dalje zatočenik Sotone; ako nije izložen sudu i grdnji, on nikako neće moći da pobegne od ugnjetavački mračnog uticaja Sotone. Iskvarena narav koju pokazuješ, kao i buntovno ponašanje koje proživljavaš, dovoljan su dokaz da još uvek živiš pod Sotoninom vlašću. Ako ti um i misli nisu pročišćeni, a narav tvoja nije podvrgnuta sudu i grdnji, onda je tvoje celokupno biće još uvek pod kontrolom Sotonine vlasti, tvojim umom upravlja Sotona, tvojim mislima manipuliše Sotona i celim tvojim bićem Sotona upravlja svojim rukama. Znaš li samo koliko si ti sad daleko od Petrovih standarda? Jesi li od takvoga kova? Koliko toga znaš o današnjoj grdnji i sudu? Koliko poseduješ od onoga što je Petar spoznao? Ako nisi u stanju da to danas spoznaš, hoćeš li ovo znanje moći da dosegneš u budućnosti? Takvi lenjivci i kukavice kao što si ti, jednostavno nisu u stanju da spoznaju grdnju i sud. Ako tragaš za telesnim spokojstvom i telesnim uživanjima, ti nipošto nećeš moći da budeš pročišćen i na kraju ćeš se vratiti Sotoni, jer to što proživljavaš jesu Sotona i ono telesno. Kako danas stoje stvari, mnogi ljudi ne tragaju za životom, što znači da im nije stalo ni do toga da budu pročišćeni, niti do ulaska u dublje životno iskustvo. Budući da je tako, kako bi oni mogli da budu usavršeni? Oni koji ne tragaju za životom ne dobijaju priliku da budu usavršeni, a oni koji ne tragaju za znanjem o Bogu, koji ne tragaju za promenama u svojoj naravi, nisu u stanju da se izbave od mračnog uticaja Sotone.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

495. Svi koji veruju u Boga, ali ne tragaju za istinom, nemaju načina da pobegnu od uticaja Sotone. Svi koji ne žive pošteno, koji se na jedan način ponašaju pred drugima, a na drugi način iza njihovih leđa, koji odaju utisak skrušenosti, strpljenja i ljubavi, iako su u svojoj suštini podmukli, lukavi i neverni Bogu – takvi ljudi su tipični predstavnici onih koji žive pod uticajem tame; oni su od zmijske sorte. Oni koji oduvek veruju u Boga samo zarad sopstvene koristi, koji su samopravedni i oholi, koji se prave važni i štite sopstveni status, ljudi su koji vole Sotonu i protive se istini. Oni se opiru Bogu i u potpunosti pripadaju Sotoni. Oni koji nisu pažljivi prema Božjem bremenu, koji Mu ne služe svesrdno, koji se uvek bave sopstvenim interesima i interesima svoje porodice, koji nisu u stanju da napuste sve i predaju se Bogu i koji nikada ne žive prema Njegovim rečima, predstavljaju ljude van okvira Njegovih reči. Takvi ljudi ne mogu da prime Božju pohvalu.

Kada je Bog stvorio ljude, učinio je to da bi oni mogli da uživaju u Njegovom izobilju i da Ga iskreno vole: na ovaj način, ljudi bi živeli u Njegovoj svetlosti. Danas, Božja svetlost ne obasjava one koji ne umeju da vole Boga, koji nisu pažljivi prema Njegovom bremenu, koji nisu u stanju da Mu potpuno predaju srce, koji ne mogu da preuzmu Njegovo srce kao svoje i ne mogu da ponesu Njegovo breme kao svoje, te stoga svi oni žive pod uticajem tame. Oni idu putem koji je dijametralno suprotan Božjim namerama, a u svemu što rade nema ni trunke istine. Valjaju se u blatu sa Sotonom; oni su ljudi koji žive pod uticajem tame. Ako si u stanju da često jedeš i piješ Božje reči, da vodiš računa o Njegovim namerama i da Njegove reči sprovodiš u delo, ti onda pripadaš Bogu i osoba si koja živi u okviru Njegovih reči. Da li si voljan da pobegneš od vlasti Sotone i da živiš pod Božjom svetlošću? Ako živiš u okviru Božjih reči, Sveti Duh će imati priliku da izvrši Svoje delo; ako živiš pod uticajem Sotone, nećeš Svetom Duhu pružiti takvu priliku. Delo koje Sveti Duh vrši na ljudima, svetlost kojom ih obasipa i poverenje koje im pruža, traju tek jedan tren; ako ljudi nisu oprezni i ne obraćaju pažnju, delo Svetog Duha će ih mimoići. Ako žive u okviru Božjih reči, Sveti Duh će biti s njima i vršiće Svoje delo na njima. Ako ljudi ne žive u okviru Božjih reči, onda žive u ropstvu Sotone. Ako žive sa iskvarenom naravi, u njima nema prisustva, niti dela Svetog Duha. Ako živiš u granicama Božjih reči i u stanju koje Bog zahteva, onda si ti onaj koji pripada Njemu i na tebi će Njegovo delo biti izvršeno; ako ne živiš u granicama Božjih zahteva, već umesto toga živiš pod vlašću Sotone, ti onda zasigurno živiš unutar Sotonine iskvarenosti. Božje zahteve možeš da ispuniš samo tako što ćeš živeti u okviru Njegovih reči i davati Mu svoje srce; moraš raditi onako kako Bog kaže, uzimajući Njegove izreke za osnovu svog postojanja i stvarnost svog života; tek tada ćeš pripasti Bogu. Ako istinski postupaš u skladu s Božjim namerama, On će izvršiti Svoje delo na tebi i živećeš pod Njegovim blagoslovom, u svetlosti Njegovog lica; dokučićeš delo koje obavlja Sveti Duh i osetićeš radost Božjeg prisustva.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga“

496. Da bi pobegao od uticaja tame, najpre moraš biti odan Bogu i u srcu željan da tragaš za istinom; tek tada možeš biti u ispravnom stanju. Život u ispravnom stanju je preduslov za beg od uticaja tame. Nemati ispravno stanje znači ne biti odan Bogu i ne biti u srcu željan traganja za istinom; a tada ne može biti ni govora o begu od uticaja tame. Moje reči su osnova za čovekov beg od mračnih uticaja, a ljudi koji ne mogu da postupaju u skladu s Mojim rečima neće moći da pobegnu iz okova uticaja tame. Živeti u ispravnom stanju znači biti vođen Božjim rečima, živeti u stanju odanosti Bogu, u stanju traganja za istinom, živeti u stvarnosti iskrenog davanja sebe Bogu i stanju iskrene ljubavi prema Bogu. Oni koji žive u ovakvom stanju i unutar ovakve stvarnosti polako će se menjati dok budu ponirali u dubinu istine i menjaće se kako se delo bude dalje odvijalo; na kraju, oni će zasigurno postati ljudi zadobijeni od strane Boga i ljudi koji Boga iskreno vole. Oni koji su pobegli od uticaja tame mogu postepeno da dokuče Božje namere i da ih postepeno razumeju, te da tako na kraju postanu Božji poverenici. Oni ne samo da ne gaje nikakve predstave o Bogu i ne bune se protiv Njega, već još više preziru sve one predstave i pobune koje su ih ranije zaposedale, a u njihovim srcima rađa se prava ljubav prema Bogu. Svi koji nisu u stanju da pobegnu od uticaja tame potpuno su zaokupljeni telom i prepuni bunta; njihova srca su ispunjena ljudskim predstavama i filozofijama za ovozemaljsko ophođenje, kao i sopstvenim namerama i odlukama. Bog od čoveka traži jedinstvenu ljubav; to što On traži jeste da čovek bude zaokupljen Njegovim rečima i srcem punim ljubavi prema Njemu. Živeti u okviru Božjih reči, tragati unutar njih za onim što treba tražiti, voleti Boga zbog Njegovih reči, juriti za Njegovim rečima, živeti za Njegove reči – to su ciljevi čijem ostvarenju čovek treba da teži. Sve mora biti sagrađeno na temelju Božjih reči; samo tada će čovek moći da ispuni Božje zahteve. Ako čovek nije opremljen Božjim rečima, on nije ništa do crv opsednut Sotonom! Odmeri ovo: koliko je od Božje reči pustilo korenje u tebi? U kojim stvarima živiš u skladu sa Njegovim rečima? U kojim stvarima ne živiš u skladu sa njima? Ako te Božje reči nisu potpuno obuzele, šta tačno zaokuplja tvoje srce? Da li u svakodnevnom životu tobom upravlja Sotona ili si zaokupljen Božjim rečima? Da li su Njegove reči osnova na kojoj počivaju tvoje molitve? Da li si izašao iz svog negativnog stanja kroz prosvećenje koje donose Božje reči? Uzeti Božje reči kao osnovu svog postojanja – to je nešto što treba svi da učine. Ako Njegove reči nisu prisutne u tvom životu, onda ti živiš pod uticajem tame, buniš se protiv Boga, opireš Mu se i obeščašćuješ Njegovo ime. Vera takvih ljudi u Boga predstavlja čist bezobrazluk i ometanje. Koliki deo tvog života je proživljen u skladu s Njegovim rečima? A koliki deo nije proživljen u skladu sa Njegovim rečima? Koliko je u tebi ispunjeno od onoga što je Božja reč zahtevala od tebe? Koliko je od toga izgubljeno u tebi? Da li si pažljivo razmotrio ova pitanja?

Za beg od uticaja tame potrebni su i delo Svetog Duha i čovekova predana saradnja. Zašto kažem da čovek nije na pravom putu? Ljudi koji su na pravom putu mogu prvi da svoje srce predaju Bogu. To je zadatak za čije otpočinjanje je potrebno veoma mnogo vremena, jer čovečanstvo oduvek živi pod uticajem tame i hiljadama godina je pod ropstvom Sotone. Stoga se taj ulazak ne može postići za samo dan ili dva. Pokrenuo sam ovo pitanje danas, da bi ljudi stekli predstavu o sopstvenom stanju; kad čovek uspe da razazna šta je uticaj tame i šta znači živeti u svetlosti, ulazak postaje mnogo lakši. To je zato što najpre moraš saznati šta je Sotonin uticaj da bi mogao da od njega pobegneš; tek nakon toga ćeš znati kako da ga odbaciš. A ako se pitaš šta posle toga raditi, to je na ljudima da odluče. Uvek sve započinji sa pozitivne strane i nikada nemoj pasivno da čekaš. Jedino tako će Bog moći da te zadobije.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pobegnite od uticaja tame i bićete zadobijeni od strane Boga“

497. Sve što Bog čini neophodno je i izuzetno značajno, jer sve što On čini u čoveku tiče se Njegovog upravljanja i spasenja ljudskog roda. Naravno, ni delo koje je Bog učinio u Jovu nije drugačije, iako je Jov bio savršen i uspravan u Božjim očima. Drugim rečima, svrha Božjih postupaka ostaje nepromenjena bez obzira na to šta On čini ili kojim sredstvima to čini, bez obzira na cenu i bez obzira na Njegov cilj. Njegova je svrha da u čoveka usadi Božje reči, kao i Božje zahteve i namere prema čoveku; drugim rečima, svrha Mu je da u čoveka usadi sve ono što On, u skladu sa Svojim koracima, smatra pozitivnim, čime omogućava čoveku da razume Božje srce i Božju suštinu, i dozvoljava mu da se pokori Božjem suverenitetu i uređenjima, omogućavajući mu da na taj način dostigne strah od Boga i da se kloni zla – sve je to jedan aspekt svrhe Božje u svemu što čini. Drugi aspekt je da čoveka često predaje Sotoni, jer je Sotona kontrast i uslužni predmet u Božjem delu; na ovaj način, Bog ljudima omogućava da u Sotoninim iskušenjima i napadima vide svu zlobu, ružnoću i odvratnost Sotone, čime kod ljudi stvara mržnju prema Sotoni i omogućava im da spoznaju i prepoznaju ono što je negativno. Ovaj proces ljudima omogućava postepeno oslobađanje od Sotonine kontrole i optužbi, narušavanja i napada – sve dok oni, zahvaljujući Božjim rečima, svom bogopoznanju i pokornosti Bogu, te svojoj veri i strahu od Boga, konačno ne trijumfuju nad Sotoninim napadima i optužbama; tek tada će ljudi biti potpuno izbavljeni iz vlasti Sotone. Izbavljenje ljudi ukazuje na to da je Sotona poražen i da oni više nisu hrana u Sotoninim ustima – umesto da ih proguta, Sotona ih se odrekao. To je zato što takvi ljudi stoje uspravno, zato što poseduju veru, pokornost i strah od Boga, i zato što u potpunosti raskidaju sa Sotonom. Oni Sotonu posramljuju, prave od njega kukavicu i odlučno ga pobeđuju. Njihova odlučnost da slede Boga, njihova pokornost i strah od Boga pobeđuju Sotonu i primoravaju ga da ih se potpuno odrekne. Samo je takve ljude Bog zaista zadobio, a upravo to je i krajnji cilj Božji u spasavanju čoveka. Svi oni koji slede Boga moraju se suočiti sa velikim i malim Sotoninim iskušenjima i napadima ukoliko žele da budu spaseni i da budu potpuno zadobijeni od Boga. Oni koji isplivaju iz ovih iskušenja i napada i koji su u stanju da u potpunosti pobede Sotonu, jesu oni koje je Bog spasao. To znači da su od Boga spaseni oni koji su prošli kroz Božje kušnje i koje je Sotona nebrojeno puta iskušavao i napadao. Oni koje je Bog spasao razumeju Božje namere i zahteve, spremni su da se pokore Božjem suverenitetu i uređenjima, i ne skreću s puta bogobojažljivosti i izbegavanja zla čak ni usred Sotoninih iskušenja. Oni koje je Bog spasao pošteni su i dobrodušni ljudi, ljudi koji razlikuju ljubav od mržnje, imaju osećaj za pravdu i razumni su, sposobni su da brinu o Bogu i da kao zenicu oka čuvaju sve što je od Boga. Takve ljude Sotona ne vezuje, ne špijunira, ne optužuje, niti ih zlostavlja; oni su sasvim slobodni, oni su u potpunosti oslobođeni i pušteni iz ropstva. Upravo je Jov bio jedan takav čovek slobode i upravo je zato značajno to što ga je Bog predao Sotoni.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II“

498. Jovova vera, njegova pokornost i njegovo svedočenje o nadvladavanju Sotone, za ljude predstavljaju izvor ogromne pomoći i ohrabrenja. Oni u Jovu vide nadu u sopstveno spasenje i shvataju da je verom, pokornošću i strahom od Boga sasvim moguće poraziti Sotonu i prevladati nad njim. Ljudi vide da, dokle god se pokoravaju Božjoj suverenosti i uređenjima, dokle god poseduju odlučnost i veru da ne napuste Boga nakon što izgube sve što su imali, Sotoni će moći da nanesu poraz i sramotu; oni takođe vide da treba samo da poseduju odlučnost i istrajnu čvrstinu u svom svedočenju – čak i ako to podrazumeva da će izgubiti život – da bi se Sotona uplašio i dao u bezglavo bekstvo. Jovovo svedočenje ujedno je i upozorenje potonjim naraštajima, upozorenje u kojem se kaže da, ukoliko ne poraze Sotonu, nikada neće moći da se oslobode njegovih optužbi i narušavanja, niti će ikada moći da izbegnu njegovo zlostavljanje i napade. Jovovo svedočenje prosvetilo je kasnije naraštaje. Kroz to prosvećenje, ljudi uče da će Boga moći da se plaše i da se klone zla samo ako budu savršeni i pošteni; uče da će moći snažno i odlučno da svedoče samo ukoliko se budu plašili Boga i izbegavali zlo, te da, samo ukoliko budu snažno i odlučno svedočili o Bogu, nikada neće biti pod Sotoninom kontrolom i živeće u skladu s Božjim smernicama i pod Božjom zaštitom – drugim rečima, samo tada će oni biti uistinu spaseni. Svako ko teži spasenju treba da se ugleda na Jovovu ličnost i na njegove životne težnje. Ono što je Jov celog svog života proživljavao, kao i njegovo ponašanje tokom kušnji, predstavlja dragocen izvor za sve koji tragaju za putem koji vodi ka strahu od Boga i izbegavanju zla.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II“

499. U vreme kad ljudi tek treba da budu spaseni, Sotona njihove živote često ometa, pa ih čak i kontroliše. Drugim rečima, ljudi koji nisu spaseni, zatočenici su Sotone; oni nemaju slobodu, Sotona od njih ne odustaje, nisu kadri niti imaju pravo da se klanjaju Bogu, a Sotona ih pri tom u stopu prati i žestoko napada. Takvi ljudi nemaju sreću o kojoj mogu da pričaju, niti o pravu na normalnu egzistenciju, a kamoli o vlastitom dostojanstvu. Jedino ako ustaneš i povedeš bitku protiv Sotone, koristeći kao oružje u toj bici na život i smrt svoju veru u Boga, pokornost i strah od Boga, tako da do nogu potučeš Sotonu, nateraš ga da podvije rep i postane kukavica kad god te vidi, te da sasvim odustane od napada i optužbi protiv tebe – jedino tako ćeš se spasti i postati slobodan. Ako si odlučan da u potpunosti raskrstiš sa Sotonom, ali nisi opremljen oružjem koje će ti pomoći da ga poraziš, onda ćeš i dalje biti u opasnosti. Kako vreme bude odmicalo, ako te Sotona toliko izmuči da ti iscrpi i poslednji atom snage, a ti i dalje nisi u stanju da svedočiš i još uvek se nisi u potpunosti oslobodio Sotoninih optužbi i napada, tvoje će nade u spasenje biti veoma male. Na kraju, kad bude objavljen svršetak Božjeg dela, Sotona će te i dalje držati u šaci, nećeš moći da se oslobodiš, te ćeš zauvek ostati bez ijedne prilike i bez svake nade. Iz ovoga se implicitno može zaključiti da će takvi ljudi u potpunosti biti Sotonini zatočenici.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II“

500. Tokom obavljanja dela trajnog snabdevanja i davanja podrške čoveku, Bog čoveku u celini saopštava Svoje namere i zahteve, i pokazuje mu Svoje postupke, Svoju narav i sve ono što On ima i što jeste. Cilj je da se čovek opremi rastom i da mu se omogući da od Boga stekne razne istine dok Ga sledi – istine koje u čovekovim rukama postaju oružje koje mu je Bog dao za borbu protiv Sotone. Ovako opremljen, čovek mora da se suoči sa Božjim proverama. Bog na raspolaganju ima mnoge načine i puteve da čoveka proveri, ali svaki od njih zahteva „saradnju“ Božjeg neprijatelja: Sotone. To znači da Bog čoveka, pošto mu je dao oružje za borbu protiv Sotone, predaje Sotoni i dozvoljava Sotoni da „proveri“ čovekov rast. Ako čovek uspe da se probije kroz Sotonin borbeni poredak, ako uspe da umakne iz Sotoninog obruča i ostane živ, taj je čovek izdržao proveru. Ali ukoliko ne uspe da se probije kroz Sotonin borbeni poredak, već se prepusti Sotoni, on će onda pasti na proveri. Ma koji čovekov aspekt da ispituje, ovo su kriterijumi Božje provere: da li je čovek postojan u svom svedočenju dok ga Sotona napada, te da li je napustio Boga i predao se Sotoni, predavši mu se dok ga ovaj držao u zamci. Može se reći da čovekovo spasenje zavisi od toga da li on Sotonu može da nadvlada i pobedi, dok čovekovo oslobađanje zavisi od toga da li je on u stanju da sȃm, bez ičije pomoći, podigne oružje koje mu je dao Bog i njime raskine Sotonine okove, nateravši ga da napusti svaku nadu i ostavi ga na miru. Ako Sotona izgubi nadu i odrekne se nekog čoveka, to znači da Sotona više nikad neće pokušati da tog čoveka oduzme Bogu, nikada ga više neće optuživati, niti mu narušavati mir, i nikad ga više neće namerno mučiti i napadati; samo će takav čovek zaista biti zadobijen od Boga. Ovo je kompletan proces kojim Bog zadobija ljude.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II“

501. Danas možeš da tražiš da budeš usavršen ili da tražiš promene u svojoj spoljnoj ljudskosti i poboljšanja u svom kovu, ali je od suštinske važnosti da možeš da razumeš da sve što Bog danas čini ima značenje i da je korisno: to omogućava tebi koji si rođen u zemlji prljavštine da pobegneš od prljavštine i streseš je sa sebe, omogućava ti da prevaziđeš uticaj Sotone i za sobom ostaviš mračan uticaj Sotone. Kada se usredsrediš na ove stvari, zaštićen si u ovoj zemlji prljavštine. Na kraju, kakvo će se svedočanstvo tražiti od tebe? Rođen si u zemlji prljavštine, ali si u stanju da postaneš svet, da više nikada ne budeš okaljan prljavštinom, da živiš pod Sotoninom vlašću, ali se oslobodiš Sotoninog uticaja, da te Sotona više ne poseduje niti uznemirava, i da živiš u rukama Svemogućeg. Ovo je svedočanstvo i dokaz pobede u borbi sa Sotonom. U stanju si da se pobuniš protiv Sotone, više ne otkrivaš sotonske naravi u onome što proživljavaš, već umesto toga proživljavaš ono što je Bog zahtevao da čovek postigne onda kada je čoveka stvorio: normalnu ljudskost, normalan razum, normalno shvatanje, normalnu rešenost da voliš Boga i odanost Bogu. Takvo je svedočanstvo koje daje stvoreno biće. Ti kažeš: „Rođeni smo u zemlji prljavštine, ali zbog Božje zaštite, zbog Njegovog vođstva i zbog toga što nas je On osvojio, oslobodili smo se uticaja Sotone. To što danas možemo da se pokorimo takođe je dejstvo toga što smo osvojeni od Boga, a nije zbog toga što smo dobri ili zato što smo prirodno voleli Boga. Upravo zato jer nas je Bog izabrao i predodredio, mi smo danas osvojeni i u stanju smo da svedočimo o Njemu i možemo da Mu služimo; isto tako, budući da nas je On izabrao i zaštitio, mi smo spaseni i izbavljeni iz Sotonine vlasti i možemo za sobom da ostavimo prljavštinu i budemo pročišćeni u zemlji velike crvene aždaje.“

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (2)“

502. Danas ne veruješ Mojim rečima i ne obraćaš pažnju na njih; kad dođe dan da se ovo delo proširi i da ga u celosti sagledaš, kajaćeš se i u tom trenutku ostaćeš bez reči. Blagoslova ima, ali ti ne znaš da uživaš u njima, postoji i istina, ali ti ka njoj ne stremiš. Zar time ne navlačiš prezir na sebe? Iako sledeći korak Božjeg dela tek treba da otpočne, danas nema ničeg naročitog u vezi sa zahtevima koji se pred tebe postavljaju i sa onim što se od tebe traži da proživiš. Toliko ima posla i toliko istina; zar oni ne zavređuju da ih spoznaš? Zar Božja grdnja i sud nisu u stanju da probude tvoj duh? Zar Božja grdnja i sud ne mogu da te nateraju da omrzneš sebe? Zar se zadovoljavaš životom pod uticajem Sotone, u miru i radosti, i sa ponešto telesne utehe? Nisi li ti najniži od svih ljudi? Niko nije gluplji od onih koji su spasenje videli, ali ne tragaju za tim da ga zadobiju; to su ljudi koji se naslađuju telesnim stvarima i uživaju u Sotoni. Nadaš se da tvoja vera u Boga neće pred tebe postavljati nikakve izazove ni stradanja, pa čak ni najmanje poteškoće. Uvek stremiš ka bezvrednim stvarima i ne pridaješ nikakvu vrednost životu, već umesto toga daješ prednost svojim ekstravagantnim mislima, a ne istini. Tako si bezvredan! Živiš kao svinja – kakva je razlika između tebe i svinja ili pasa? Nisu li svi oni koji ne streme ka istini, već vole samo telo, isto što i zveri? Nisu li svi oni mrtvaci bez duha isto što i hodajući leševi? Koliko je reči izgovoreno među vama? Da li je među vama tek malo toga urađeno? Koliko sam vam toga pružio? Pa zašto to onda nisi zadobio? Na šta se tačno žališ? Nije li to što ništa nisi stekao posledica tvoje prevelike ljubavi prema telu? I nije li to posledica tvojih, preterano neumerenih misli? Nije li to zato što si isuviše glup? Ako nisi u stanju da stekneš ove blagoslove, možeš li Boga da kriviš što te nije spasao?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

503. Bog sprovodi delo tako velikih razmera i u potpunosti spasava ovu grupu ljudi, tako da možete da pobegnete od uticaja Sotone, da živite na svetoj zemlji, da živite u Božjoj svetlosti i da vas svetlost vodi i usmerava. Tada tvoj život ima smisao. Ono što jedete i nosite razlikuje se u odnosu na nevernike; uživate u Božjim rečima i vodite smislen život – a u čemu oni uživaju? Uživaju samo u „nasleđu predaka“ i u svom „nacionalnom duhu“. Nemaju ni najmanji trag ljudskosti! Vaša odeća, reči i postupci sasvim se razlikuju od njihovih. Na kraju, vi ćete u potpunosti pobeći od prljavštine, nećete više biti zarobljeni iskušenjem Sotone i dobićete svakodnevnu Božju opskrbu. Uvek treba da budete oprezni. Iako živite na prljavom mestu, neukaljani ste prljavštinom i možete da živite uz Boga, primajući Njegovu veliku zaštitu. Bog vas je izabrao među svima na ovoj žutoj zemlji. Zar niste najblagosloveniji ljudi? Ti si biće koje je stvoreno – naravno da treba da obožavaš Boga i da težiš ka smislenom životu. Ako ne obožavaš Boga, već živiš unutar svog prljavog tela, zar ti onda nisi samo zver u ljudskoj odeći? Budući da si ljudsko biće, treba da se daš Bogu i da istrpiš svu patnju! Treba da rado i uverljivo prihvatiš sitnu patnju kojoj si danas izložen i da živiš smislen život, poput Jova i Petra. Na ovom svetu, čovek nosi đavolju odeću, jede hranu koja dolazi od đavola, radi i služi pod đavoljom palicom i biva potpuno zgažen u njegovoj prljavštini. Ako ne možeš da dokučiš smisao života niti dobijaš istiniti put, kakav je onda značaj ovakvog života? Vi ste ljudi koji teže ka pravom putu, oni koji traže poboljšanje. Vi ste ljudi koji se dižu u narodu velike crvene aždaje, oni koje Bog naziva pravednima. Zar to nije život sa najviše smisla?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (2)“