504. Preobraženje čovekove naravi postiže se kroz mnoge različite vrste Božjeg dela; bez takvih promena u njegovoj naravi, čovek ne bi bio u stanju da svedoči o Bogu i da bude u skladu sa Božjim namerama. Preobražavanje čovekove naravi znači da se čovek oslobodio od Sotoninog ropstva i od uticaja tame, i da je zaista postao uzor i primer Božjeg dela, svedok Božji, i onaj koji je u skladu sa Božjim namerama. Danas je ovaploćeni Bog došao na zemlju da obavi Svoje delo, i On zahteva od čoveka da stekne znanje o Njemu, da postigne pokornost Njemu i svedočenje o Njemu – čovek treba da spozna Božje praktično i normalno delo, treba da se pokorava svim Njegovim rečima i delu koji se ne slažu sa ljudskim predstavama, i treba da posvedoči o celokupnom delu koje On obavlja da bi spasao čoveka, kao i o svim Njegovim delima osvajanja čoveka. Oni koji svedoče o Bogu moraju da imaju znanje o Bogu; samo je takvo svedočenje tačno i praktično, i samo takvo svedočenje može osramotiti Sotonu. One koji su Boga spoznali time što su prošli Njegov sud, grdnju i orezivanje, Bog koristi da svedoče o Njemu. On koristi one koje je Sotona iskvario da svedoče o Njemu. Koristi one čija se narav promenila, i koji su time zadobili Njegove blagoslove da svedoče o Njemu. Njemu nije potreban čovek da Ga veliča samo na rečima niti su mu potrebni veličanje i svedočanstvo od onih koji su od Sotonine sorte, koje On nije spasao. Samo su oni koji spoznaju Boga podobni da svedoče o Njemu, i samo su oni koji su preobraženi u svojoj naravi podobni da svedoče o Njemu. Bog neće dozvoliti čoveku da namerno osramoti Njegovo ime.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče za Boga”

505. Ljudi ne mogu sami da promene svoju narav; moraju da budu podvrgnuti sudu i grdnji, i kušnjama i oplemenjivanju, Božjim rečima, ili tome da ih Njegove reči orezuju i dovode u red. Jedino tada mogu postići pokornost i odanost Bogu, prestajući da prema Njemu budu površni. Ljudske naravi se menjaju u okviru oplemenjivanja Božjim rečima. Jedino kroz razotkrivanje, sud, disciplinu i orezivanje Njegovim rečima oni se više neće usuđivati da postupaju ishitreno, već će umesto toga postati smireni i staloženi. Najvažnije od svega jeste to da će biti u stanju da se pokore sadašnjim Božjim rečima i Njegovom delu. Čak i ako to nije u skladu sa ljudskim predstavama, biće u stanju da otpuste te predstave i namerno se pokore. U prošlosti, razgovor o promenama u naravi uglavnom se odnosio na to da je neko u stanju da se pobuni protiv sebe, da dopusti telu da pati, da disciplinuje telo i reši se telesnih sklonosti – što je jedna vrsta promene u naravi. Danas svi znaju da je pravi izraz promene naravi u pokornosti sadašnjim rečima Božjim i u istinskoj spoznaji Njegovog novog dela. Na ovaj način se može izbrisati prethodno ljudsko bogopoznanje puno predstava, a ljudi mogu steći istinsko znanje o Bogu i pokornost Bogu – jedino je ovo istinski izraz promene u naravi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči”

506. Promena čovekove naravi treba da započne spoznajom njegove suštine i promenama u njegovom razmišljanju, prirodi i mentalnom pogledu – kroz korenite promene. Samo tako će doći do istinskih promena u čovekovoj naravi. Osnovni uzrok iskvarenih naravi koje se pojavljuju u čoveku jesu zaluđivanje, kvarenje i trovanje od strane Sotone. Sotona je čoveka sputao i kontrolisao, a njegovo razmišljanje, moral, uvid i razum Sotona je teško oštetio. Baš zato što je Sotona iskvario suštinske stvari u čoveku i zato što se one potpuno razlikuju od onoga kako ih je Bog prvobitno stvorio, čovek se protivi Bogu i ne može da prihvati istinu. Dakle, da bi došlo do promena u čovekovoj naravi, prvo treba promeniti njegovo bogopoznanje i njegovu spoznaju istine u pogledu njegovog razmišljanja, uvida i razuma.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ostati nepromenjen u naravi znači biti u neprijateljstvu s Bogom”

507. Ako čovek želi da tokom svog života bude pročišćen i ostvari promene u svojoj naravi, ako želi da proživi smislen život i da ispuni svoju dužnost kao stvoreno biće, on mora da prihvati Božju grdnju i sud, i ne sme da dopusti da se Božja disciplina i Božji udarci udalje od njega, kako bi mogao da se oslobodi Sotoninih manipulacija i uticaja i kako bi živeo u svetlosti Božjoj. Znaj da su Božja grdnja i sud svetlost, i to svetlost spasenja čovekovog, te da za čoveka nema boljeg blagoslova, niti veće blagodati, ni bolje zaštite. Čovek živi pod uticajem Sotone i boravi u telu; ukoliko ne bude pročišćen i ne primi zaštitu od Boga, čovek će postajati sve izopačeniji. Ako želi da voli Boga, on mora da bude pročišćen i spasen. Petar se molio: „Kad si Ti, Bože, dobar prema meni, ja sam oduševljen i utešen; kad me grdiš, ja osećam još veću utehu i radost. Iako sam slab i pretrpeo sam neizrecivu patnju, iako plačem i tugujem, Ti znaš da je ta tuga posledica mog buntovništva i moje slabosti. Plačem, jer ne mogu da udovoljim Tvojim namerama, osećam tugu i duboko kajanje jer ne mogu dovoljno da ispunim Tvoje zahteve, ali sam voljan da dostignem ovaj nivo i voljan da učinim sve što mogu ne bih li Ti udovoljio. Tvoja mi je grdnja poslužila kao zaštita i kao najbolje spasenje za mene; sud Tvoj zasenjuje Tvoju trpeljivost i strpljenje. Bez Tvoje grdnje i suda ja ne bih uživao u Tvojoj milosti i dobroti. Danas sve više vidim da je Tvoja ljubav nadišla nebesa i prevazišla sve drugo. Tvoju ljubav ne čine samo milost i dobrota; i više od toga, ona je i grdnja i sud. Stekao sam toliko toga zahvaljujući Tvojoj grdnji i sudu. Bez Tvoje grdnje i suda, nijedna osoba ne bi bila pročišćena i niko ne bi mogao da iskusi ljubav Stvoriteljevu.”

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

508. Ako želiš da budeš usavršen, najpre moraš da pronađeš naklonost u Božjim očima, jer On usavršava one na koje gleda s naklonošću i koji su u skladu sa Njegovim namerama. Ako želiš da budeš u skladu sa Božjim namerama, moraš da imaš srce koje se pokorava Njegovom delu, moraš da daš sve od sebe da stremiš ka istini i moraš u svemu da prihvatiš Božji nadzor. Da li se sve što radiš odvijalo pod Božjim nadzorom? Da li je tvoja namera ispravna? Ako je tvoja namera ispravna, Bog će te odobravati; ako je tvoja namera pogrešna, to pokazuje da ono što tvoje srce voli nije Bog, već telo i Sotona. Zato moraš da koristiš molitvu kao način pihvatanja Božjeg nadzora u svemu. Kada se moliš, iako Ja lično ne stojim pred tobom, Sveti Duh je s tobom, i ti se moliš i Meni i Duhu Božjem. Zašto veruješ u ovo telo? Veruješ, jer On ima Duh Božji. Da li bi verovao u ovu osobu da je On bez Duha Božjeg? Kada veruješ u ovu osobu, veruješ u Duh Božji. Ako se plašiš ove osobe, to znači da se plašiš Duha Božjeg. Vera u Duh Božji je vera u ovu osobu, a vera u ovu osobu takođe je vera u Duh Božji. Kada se moliš, osećaš da je Duh Božji s tobom i da je Bog pred tobom, i zato se moliš Njegovom Duhu. Danas se većina ljudi plaši da svoje postupke iznese pred Boga; iako možda možeš da prevariš Njegovo telo, ne možeš da prevariš Njegov Duh. Sve ono što ne može da izdrži Božje ispitivanje nije u skladu sa istinom i treba ga odbaciti; raditi drugačije znači uvrediti Boga. Dakle, bilo da se moliš, da govoriš, da u zajedništvu razgovaraš sa svojom braćom i sestrama ili da obavljaš svoju dužnost i završavaš poslove, svoje srce moraš da položiš pred Boga. Dok ispunjavaš svoju dužnost, Bog je s tobom, i sve dok je tvoja namera ispravna i u službi je dela Božje kuće, On će prihvatati sve što radiš; trebalo bi da iskreno ispunjavaš svoje dužnosti. Tokom molitve treba da imaš bogoljubivo srce i da tražiš Božju brigu, zaštitu i ispitivanje. Ako su to tvoje namere, tvoje će molitve biti delotvorne. Dok se, recimo, moliš na okupljanjima, ako otvaraš svoje srce i moliš se Bogu govoreći Mu šta ti je u srcu, i ako ne govoriš neistinu, tvoje će molitve sigurno biti delotvorne. Ako si u srcu iskreno bogoljubiv, ovako se zakuni Bogu: „Bože, koji si na nebesima i na zemlji i među svim stvarima, kunem Ti se: neka Tvoj Duh ispita sve što činim i neka me štiti i brine za mene u svako doba, kako bi sve što radim moglo da bude postojano u Tvom prisustvu. Ukoliko Te moje srce ne bude volelo ili Te ikada izda, izgrdi me i prokuni žestoko. Nemoj me pomilovati ni u ovom životu ni u životu koji će doći.” Smeš li da daš takvu zakletvu? Ako ne smeš, to pokazuje da si plašljiv i da još uvek voliš sebe. Posedujete li takvu odlučnost? Ako imate rešenost, položite ovu zakletvu. Ako si odlučio da daš takvu zakletvu, Bog će ispuniti tvoju odluku. Kada se zaklinješ Bogu, On sluša. Bog na osnovu tvoje molitve i tvojih postupaka određuje jesi li grešan ili pravedan. Sada ste u toku procesa usavršavanja i, ako istinski veruješ da možeš da budeš usavršen, sve što radiš iznećeš pred Boga i prihvatićeš Njegovo ispitivanje. Ako učiniš nešto strašno buntovno ili izdaš Boga, On će tvoju zakletvu sprovesti u delo; U tom trenutku, bilo da se suočiš sa propašću ili sa grdnjom, za to ćeš sȃm biti kriv. Dao si zakletvu i treba da je se pridržavaš. Ako se ne držiš date zakletve, doživećeš propast. Pošto je zakletva bila tvoja, Bog će je sprovesti u delo. Neki se posle molitve plaše, pa kažu: „Sve je svršeno! Moja je prilika da budem razvratan nestala; moja je prilika da činim loše stvari nestala; moja je prilika da utažim svoje svetovne žudnje nestala!” Takvi ljudi još uvek vole svet i greh, i sigurno će doživeti propast.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog usavršava one koji su u skladu sa Njegovim namerama”

509. Postoji pravilo u Božjem usavršavanju ljudi, a to je da te On prosvećuje koristeći tvoj poželjan deo, tako da imaš put primene i možeš da se odvojiš od svih negativnih stanja, pomažući svom duhu da se oslobodi i omogućavajući ti da Ga više voliš. Na ovaj način možeš da odbaciš sotonske iskvarene naravi. Ako si bezazlen i otvoren, voljan da spoznaš sebe i sprovodiš istinu u delo, Bog će te prirodno blagosloviti, a da kada budeš slab i negativan, On će te dvostruko prosvetiti, pomažući ti da bolje spoznaš sebe, da budeš spremniji da u svom srcu osetiš pokajanje i da lakše upražnjavaš ono što treba da upražnjavaš. Samo na taj način tvoje srce može biti mirno i opušteno. Osoba koja inače obraća pažnju na spoznaju Boga, koja obraća pažnju na spoznaju sebe, koja obraća pažnju na sopstveno praktikovanje, moći će često da prima Božje delo, kao i Njegovo usmeravanje i prosvećenje. Čak i kada je takva osoba možda u negativnom stanju, ona može odmah da preokrene stvari, bilo zbog delovanja savesti, bilo zbog prosvećenja koje dolazi od Božjih reči. Promena nečije naravi uvek se postiže kada ta osoba spozna svoje stvarno stanje, kao i Božju narav i delo. Osoba koja je voljna da spozna sebe i da se otvori, moći će da primenjuje istinu. Takva osoba je osoba koja je odana Bogu. Osoba koja je odana Bogu poseduje razumevanje Boga, bilo da je to razumevanje duboko ili plitko, oskudno ili obilno. To je Božja pravednost, i to je nešto što ljudi postižu; to je njihov lični dobitak. Osoba koja ima spoznaju o Bogu jeste ona koja ima temelj, koja ima viziju. Ovakva osoba je sigurna u Božje telo, kao i Božje reči i Božje delo. Bez obzira na to kako Bog deluje ili govori, ili kako drugi ljudi izazivaju ometanja, ona može ostati nepokolebljiva i biti postojana u svom svedočenju o Bogu. Što je čovek više ovakav, to više može da sprovodi u delo istinu koju razume. Zato što uvek na ovaj način sprovodi u delo Božje reči, on stiče veće razumevanje Boga i poseduje odlučnost da zauvek ostane postojan u svom svedočenju za Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”

510. Ako ljudi, kada veruju u Boga, žele preobražaj svoje naravi, ne smeju se odvajati od stvarnog života. U stvarnom životu, moraš upoznati sebe, pobuniti se protiv sebe, upražnjavati istinu i moraš naučiti principe, zdrav razum i pravila vladanja u svemu pre nego što budeš u stanju da postigneš postepeni preobražaj. Ako se usredsrediš samo na teorijsko znanje i živiš samo među verskim obredima, ne ulazeći duboko u stvarnost, ne ulazeći u stvarni život, onda nikada nećeš ući u stvarnost, nikada nećeš spoznati sebe, istinu ili Boga, i zauvek ćeš biti slep i neuk. Božje delo spasavanja ljudi nije u tome da im dozvoli da žive normalnim ljudskim životima posle kratkog vremenskog perioda, niti da preobrazi njihove lažne predstave i doktrine. Umesto toga, Njegova svrha jeste u tome da promeni stare naravi ljudi, da promeni celinu njihovog starog načina života i da promeni sav njihov zastareli način razmišljanja i mentalne perspektive. Usredsređivanje samo na crkveni život neće promeniti stare životne navike ljudi, niti će promeniti stare, dugotrajne načine života. Bez obzira na sve, ljudi se ne smeju odvojiti od stvarnog života. Bog traži da ljudi žive normalnu ljudskost u stvarnom životu, a ne samo u crkvenom životu; da istinu žive u stvarnom životu, a ne samo u crkvenom; i da ispunjavaju svoje funkcije u stvarnom životu, a ne samo u crkvenom. Da bi neko ušao u stvarnost, mora sve okrenuti ka stvarnom životu. Ako, verujući u Boga, ljudi ne mogu da spoznaju sebe kroz ulazak u stvarni život, i ako ne mogu da žive normalnu ljudskost u stvarnom životu, onda će postati promašene osobe. Oni koji se bune protiv Boga ljudi su koji ne mogu da uđu u stvarni život. Svi su oni ljudi koji govore o ljudskosti, ali žive prirodu demona. Svi su oni ljudi koji govore o istini, ali umesto toga žive prema doktrinama. Oni koji ne mogu da žive istinu u stvarnom životu oni su koji veruju u Boga, ali ih se On gnuša i odbacuje ih. Ti moraš da upražnjavaš svoj ulazak u stvarni život, da spoznaš sopstvene nedostatke, buntovništvo i neznanje, kao i da spoznaš svoju abnormalnu ljudskost i slabosti. Na taj način će se tvoje znanje integrisati u tvoja stvarna stanja i teškoće. Samo je ova vrsta znanja stvarna i može ti omogućiti da zaista shvatiš svoje stanje i postigneš preobražaj naravi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Raspravljanje o crkvenom i stvarnom životu”

511. Jedenje i pijenje reči Božjih, vežbanje u molitvi, prihvatanje bremena Božjeg i prihvatanje naloga koje ti On poverava – sve to je stoga da bi ti imao put za dalje. Što više tereta nosiš za Božji nalog, biće ti lakše da te On usavrši. Neki čak nisu spremni da sarađuju sa drugima u vršenju svoje službe za Boga kada se od njih to zahteva; to su lenji ljudi koji žude za udobnošću. Što više se od tebe traži da u službi sarađuješ s drugima, to ćeš više iskustva imati. Zbog većeg bremena i više iskustva steći ćeš više prilika da budeš usavršen. Prema tome, ako Bogu možeš da služiš iskreno, tada ćeš voditi računa o teretu Božjem; kao takav, imaćeš više prilika da te Bog usavrši. Takva grupa ljudi se trenutno usavršava. Što te Duh Sveti snažnije pokreće, više ćeš voditi računa o Božjem bremenu, Bog će te više usavršiti i u većoj meri će te zadobiti – sve dok, na kraju, ne postaneš osoba koju Bog koristi. U ovom trenutku postoje neki koji za crkvu ne nose nikakvo breme. Takvi ljudi su nemarni i tromi i stalo im je jedino do sopstvenog tela. Takvi ljudi su izrazito sebični, a takođe su i slepi. Ako ovo ne možeš jasno da uvidiš, nećeš nositi nikakvo breme. Što više vodiš računa o namerama Božjim, On će ti dati veće breme. Sebičnjaci nisu spremni da trpe takve stvari; nisu spremni da plate cenu i, shodno tome, propustiće prilike da ih Bog usavršava. Zar time sebi ne nanose štetu? Ako si neko ko vodi računa o namerama Božjim, ti ćeš razviti istinsko breme za crkvu. Zapravo, umesto da ovo nazivaš bremenom koje nosiš za crkvu, bilo bi bolje nazvati ga bremenom koje nosiš za sopstveni život, jer ti razvijaš breme za crkvu kako bi te Bog mogao usavršiti kroz takva iskustva. Stoga, svi oni koji nose najveće breme za crkvu, svi oni koji nose breme za život-ulazak – to su oni koje Bog usavršava. Da li si ovo jasno video? Ako je crkva u kojoj se nalaziš rasuta kao pesak, a ti nisi zabrinut i ne uzbuđuješ se, pa čak i žmuriš kada tvoja braća i sestre ne mogu normalno da jedu i piju Božje reči, onda je to ispoljavanje koje ukazuje da nemaš bremena. Takvi ljudi nisu oni koje Bog voli. Oni koje Bog voli gladni su i žedni pravednosti i vode računa o Božjim namerama. Stoga, vi treba da vodite računa o Božjem bremenu, ovde i sada; ne treba da čekate da Bog pokaže Svoju pravednu narav mnoštvu ljudi pre nego što počnete voditi računa o Božjem bremenu. Zar tada ne bi bilo prekasno? Sada je dobra prilika da vas Bog usavrši. Ako dozvolite da vam ova prilika izmakne, žalićete za tim do kraja svog života, baš kao što Mojsije nije mogao da uđe u dobru hanansku zemlju, za čim je žalio do kraja života i umro kajući se. Kad se Božja pravedna narav pokaže mnoštvu naroda, bićeš ispunjen kajanjem. Čak i ako te Bog ne izgrdi, zbog sopstvenog kajanja sâm ćeš sebe grditi. Neki nisu ubeđeni u to, međutim, ako u to ne verujete, samo sačekajte i videćete. Neki ljudi su upravo oni koji će videti da se ove reči ostvaruju na njima samima. Da li si voljan da sebe pretvoriš u žrtvu za ove reči?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Vodi računa o Božjim namerama kako bi postigao savršenstvo”

512. Sveti duh ima put kojim se kreće u svakoj osobi i svakoj osobi daje priliku da bude usavršena. Kroz svoju negativnost ti si se upoznao sa sopstvenom iskvarenošću, tako da ćeš, kada budeš odbacio negativnost, naći put primene; to su sve načini na koje bivaš usavršen. Dalje, kroz neke pozitivne stvari neprestano dobijaš unutrašnje smernice i prosvetljenje, što ti omogućava da samoinicijativno ispunjavaš svoju funkciju, rasteš u uvidu i zadobijaš moć raspoznavanja. Kada si u dobrom stanju, posebno si voljan da čitaš Božje reči, i posebno voljan da se moliš Bogu, te možeš da povežeš propovedi koje čuješ sa sopstvenim stanjem. U takvim trenucima Bog te iznutra prosvetljuje i prosvećuje, čineći da uvidiš neke stvari sa pozitivnog aspekta. Tako si usavršen na pozitivnoj strani. U negativnim stanjima si slab i negativan; osećaš da ti Bog nije u srcu, ali ipak, Bog te prosvetljuje, pomažući ti da pronađeš put primene. Ishod ovoga je postizanje savršenstva na negativnoj strani. Bog može da usavrši čoveka i sa pozitivne i sa negativne strane. Zavisi od toga da li si u stanju da iskusiš i od toga da li stremiš ka tome da te Bog usavrši. Ako istinski stremiš tome da te Bog usavrši, onda negativno ne može da te natera da doživiš gubitak, već ti može doneti stvari koje su stvarnije, i može da te učini sposobnijim da saznaš šta je to što nedostaje u tebi, sposobnijim da dokučiš svoje pravo stanje i shvatiš da čovek nema ništa i da je ništa; ako ne doživiš kušnje, ti nemaš znanje, i uvek ćeš osećati da si iznad drugih i bolji od svih drugih. Kroz sve ovo ćeš shvatiti da je sve što se desilo ranije učinio Bog i zaštitio Bog. Ulazak u kušnje ostavlja te bez ljubavi ili vere, ne uspevaš da se moliš i nisi u stanju da pevaš himne, i nesvesno, usred toga ti spoznaješ sebe. Bog ima mnogo sredstava da usavrši čoveka. On koristi svakakva okruženja da oreže čovekove iskvarene naravi i koristi razne stvari da bi otkrio čoveka; s jedne strane, On čoveka orezuje, s druge, On čoveka otkriva, a s treće, On čoveka razotkriva, kopajući i razotkrivajući „tajne” u dubinama čovekovog srca i pokazujući čoveku njegovu prirodu kroz razotkrivanje mnogih njegovih stanja. Brojnim metodama Bog usavršava čoveka – kroz razotkrivanje, kroz orezivanje čoveka, kroz oplemenjivanje i kroz grdnju – tako da čovek može da zna da je Bog praktičan.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”

513. U ovom trenutku bi prevashodno trebalo da stremite tome da vas Bog usavrši u svemu i da vas Bog usavrši kroz sve ljude, događaje i stvari sa kojima se suočavate, i da Bog u tebe unese što više onoga što On jeste. Najpre morate primiti Božje nasledstvo na zemlji; tek tada ćete steći pravo da nasledite još blagoslova od Boga, koji će biti i veći. Sve su to stvari kojima treba da stremite i koje najpre treba da shvatite. Što više budete stremili tome da vas Bog u svemu usavrši, više ćete u svemu moći da primetite Božju ruku, usled čega ćete, kroz različita gledišta i po različitim pitanjima, aktivno da stremite da uđete u biće Božje reči i da uđete u stvarnost Njegove reči. Ne možete biti zadovoljni negativnim stanjima kao što su puko uzdržavanje od greha ili odsustvo bilo kakvih predstava, filozofije za ovozemaljsko ophođenje i ljudske volje. Bog usavršava čoveka na mnoštvo načina; postoji mogućnost da budeš usavršen u svim stvarima i On te može usavršiti ne samo u pozitivnom smislu, već i u negativnom, kako bi učinio da ono što zadobijaš bude što obilnije. Svakoga dana se ukazuju prilike da budeš usavršen i okolnosti da te Bog zadobije. Pošto neko vreme budeš proživljavao takvo iskustvo, mnogo ćeš se promeniti i prirodno ćeš početi jasno da uviđaš mnoge stvari koje prethodno nisi razumeo. Neće biti potrebe za poukama drugih; bez tvog znanja, Bog će te prosvetiti, pa ćeš u svemu biti prosvećen i ući ćeš u sve detalje svojih iskustava. Bog će te sigurno voditi, da ne skreneš ni levo ni desno, pa ćeš tako stupiti na put na kom te On usavršava.

(…) Ako želite da vas Bog usavrši, morate naučiti kako da steknete iskustvo u svemu i budete u stanju da zadobijete prosvećenje kroz sve što vam se događa. Bilo da je dobro ili loše, trebalo bi da ti donese korist, a ne da te učini negativnim. Svejedno, treba da budeš u stanju da stvari gledaš sa Božje strane, a ne da ih analiziraš ili proučavaš iz perspektive čoveka (bilo bi to odstupanje u tvom iskustvu). Budeš li iskusio stvari na ovaj način, tvoje će srce biti ispunjeno bremenom tvoga života; sve vreme ćeš živeti u svetlosti Božjeg lika, i u svojoj primeni verovatno nećeš imati odstupanja. Pred takvim ljudima je svetla budućnost. Ima vrlo mnogo prilika za usavršavanje od Boga. Sve se zasniva na tome da li ste neko ko istinski voli Boga i da li ste rešeni da vas Bog usavrši, da vas Bog zadobije i da primite Njegove blagoslove i nasledstvo. Obična rešenost nije dovoljna; nužno je da posedujete veliko znanje, jer ćete u suprotnom uvek imati odstupanja u svojoj primeni. Bog je spreman da usavrši svakoga od vas. Kako sada stvari stoje, iako većina ljudi već dugo prihvata delo Božje, oni su sami sebe ograničili na uživanje u blagodati Božjoj i jedino su spremni da Bogu dozvole da im pruži malo telesne utehe, odbijajući da prime veća i viša otkrivenja. To pokazuje da je srce čovekovo još uvek u spoljnom svetu. Iako u čovekovom radu, u njegovoj službi i njegovom bogoljubivom srcu ima manje nečistoća, kad je reč o njegovoj unutrašnjoj suštini i njegovom nazadnom razmišljanju, čovek i dalje neprestano traži telesni mir i užitak, nimalo ne mareći za uslove i ciljeve Božjeg usavršavanja čoveka. I tako, životi većine ljudi i dalje ostaju priprosti i dekadentni. Njihovi životi se ni najmanje nisu promenili; veru u Boga naprosto ne smatraju važnom, kao da je imaju samo zarad nekog drugog, obavljajući je krajnje površno, otaljavaju je i vuku se kroz bedan život. Malo je onih koji su u stanju da traže da zakorače u reč Božju u svakom pogledu, da zadobiju više stvari i vrednije stvari, da postanu sve bogatiji ljudi u današnjem domu Božjem i da prime sve više Božjih blagoslova. Ako tražiš da te Bog u svemu usavrši i u stanju si da primiš ono što je On obećao na zemlji, ako tražiš da te Bog u svemu prosveti i ne dopuštaš da ti godine zaludno promiču, ovo je najbolji put da njime aktivno kreneš. Samo tako ćeš postati kvalifikovan i podoban da te Bog usavrši.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Obećanja onima koji su usavršeni”

514. Sveti Duh ne deluje samo u određenim ljudima koje Bog koristi, već to čini i u crkvi. On može da deluje u svakome. On može da deluje u tebi ovoga časa i ti ćeš iskusiti to delo. U narednom periodu, On može delovati u nekom drugom, a u tom slučaju moraš da požuriš da bi Ga pratio; što pažljivije budeš pratio sadašnju svetlost, tvoj život sve više može da napreduje. Bez obzira na to kakav je neko čovek, ako Sveti Duh deluje u njemu, ti moraš da Ga slediš. Dok ti sâm prolaziš kroz razne situacije, stekni stvarno iskustvo o onome kroz šta su oni prošli i primićeš još uzvišenije stvari. Takvom primenom ćeš još brže napredovati. Ovo je put usavršavanja čoveka i sredstvo za rast života. Put do usavršavanja se dostiže kroz tvoju pokornost prema delu Svetoga Duha. Ti ne znaš kroz kakvu osobu će Bog delovati da te usavrši, niti kroz koju osobu, događaj ili stvar će ti dozvoliti da stekneš i uvidiš stvari. Ako možeš da zakoračiš na ovaj pravi put, to pokazuje da postoji velika nada da će te Bog usavršiti. Ako to ne možeš, to pokazuje da ti je budućnost sumorna i lišena svetlosti. Kada jednom kreneš na pravi put, u svemu će ti se ukazati otkrivenje. Bez obzira na to šta Sveti Duh otkriva drugima, ako na osnovu njihove spoznaje nastaviš da sam proživljavaš stvari, to će postati deo tvog života i moći ćeš da na osnovu tog iskustva nešto pružiš drugima. Oni koji druge opskrbljuju mehaničkim ponavljanjem reči jesu ljudi bez ikakvog iskustva; pre nego što budeš mogao da počneš da govoriš o sopstvenom stvarnom iskustvu i znanju moraš naučiti da, kroz prosvećenje i prosvetljenje drugih, pronađeš način praktičnog delovanja. Ovo će biti znatno korisnije za tvoj život. Tako treba da proživljavaš stvari iskazujući pokornost prema svemu što dolazi od Boga. U svemu treba da tražiš namere Božje i da iz svega izvlačiš pouke kako bi tvoj život mogao da napreduje. Takvo praktično delovanje omogućava najbrži napredak.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost”

515. Da li si zaista voljan da budeš usavršen? Ako si zaista voljan da te Bog usavrši, onda ćeš imati hrabrosti da odbaciš svoje telo, moći ćeš da primenjuješ Božje reči i nećeš biti negativan niti slab. Moći ćeš da se pokoriš svemu što dolazi od Boga i moći ćeš da sve svoje postupke, bilo da su učinjeni pred drugima ili iza njihovih leđa, predočiš Bogu. Ako postupaš kao poštena osoba i ako istinu u svemu sprovodiš u delo, onda ćeš biti onaj koji je usavršen. Oni lažljivci koji se na jedan način ponašaju pred ljudima, a na sasvim drugi iza njihovih leđa, nisu spremni da budu usavršeni. Svi oni su sinovi propasti i sinovi uništenja; oni su od Sotone i Bog ih nije izabrao. Bog ne bira takve ljude! Ako se tvoji postupci i ponašanje ne mogu predočiti Bogu ili ih Duh Božji ne može ispitati, to dokazuje da sa tobom nešto nije u redu. Moraš da prihvatiš Božji sud i grdnju i fokusiraš se na preobražaj svoje naravi, samo tada ćeš moći da kročiš na put do usavršavanja. Ako si zaista spreman da te Bog usavrši i da slediš volju Božju, onda treba da se pokoriš celom Božjem delu, bez ijednog prigovora, ne donoseći proizvoljne sudove ili zaključke o Božjem delu. Ovo su minimalni uslovi da bi te Bog usavršio. Neophodan uslov za one koji traže da ih Bog usavrši glasi: u svemu delujte bogoljubivim srcem. Šta znači delovati bogoljubivim srcem? To znači da svi tvoji postupci i ponašanje mogu biti predočeni Bogu. A pošto imaš ispravne namere, bez obzira na to da li su tvoji postupci ispravni ili pogrešni, ne plašiš se da ih pokažeš Bogu ili svojoj braći i sestrama i smeš da se zakuneš pred Bogom. Bogu moraš predočiti svaku svoju nameru, misao i ideju kako bi ih On posmatrao. Budeš li ovo primenio i tako zakoračio, brzo ćeš napredovati u životu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju pokornost”

516. Ako želiš da te Bog upotrebi i usavrši, onda moraš posedovati svaki aspekt istine: rešenost da patiš, veru, istrajnost, pokornost, sposobnost da tragaš za istinom, da razumeš Božje namere i vodiš računa o Njegovoj tuzi i mukotrpnim namerama, i tako dalje. Nije lako usavršiti neku osobu, a svako pojedinačno oplemenjivanje koje doživljavaš zahteva tvoju veru i ljubav. Ako želiš da te Bog usavrši, nije dovoljno da samo juriš unaokolo, niti je dovoljno da samo daješ sebe za Boga. Mnogo toga moraš posedovati da bi mogao da postaneš neko koga je Bog usavršio. Kad se suočiš sa stradanjem, moraš biti u stanju da ostaviš po strani svoj obzir prema telu i da se ne žališ na Boga. Kad se Bog od tebe sakrije, moraš biti u stanju da imaš veru u to da Ga slediš, da očuvaš svoju raniju ljubav, ne dozvoljavajući joj da se promeni niti rasprši. Ma šta Bog činio, moraš da Mu dozvoliš da svime orkestrira kako Mu je volja i da radije prokuneš svoje telo nego da se žališ na Njega. Kad si suočen s kušnjama, moraš radije da istrpiš bol izazvan odricanjem od onoga što voliš i da gorko plačeš umesto da propustiš da udovoljiš Bogu. Samo je to istinska ljubav i istinska vera. Bez obzira na tvoj stvarni rast, najpre moraš imati i ovu rešenost da patiš i istinsku veru. Takođe moraš imati rešenost da se buniš protiv tela; moraš radije pristati na patnju i gubitke u svojim ličnim interesima nego propustiti da udovoljiš Božjim namerama. Moraš, takođe, biti u stanju da u srcu osetiš kajanje: ranije nisi mogao da udovoljiš Bogu i sad možeš da se kaješ. Ništa od toga ne sme da ti nedostaje – Bog će te upravo kroz ove stvari usavršiti. Ako ne ispunjavaš ove uslove, onda ne možeš da budeš usavršen.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju”

517. Transformacija naravi uglavnom se odnosi na transformaciju nečije prirode. Stvari inherentne čovekovoj prirodi ne mogu se opaziti iz njegovog spoljašnjeg ponašanja. One su neposredno povezane sa vrednošću i značajem postojanja tog pojedinca, i sa njegovim stavom o životu i sopstvenim vrednostima; one su povezane sa stvarima u dubini njegove duše i sa njegovom suštinom. Ako neko nije u stanju da prihvati istinu, u tim aspektima neće doživeti preobražaj. Samo doživljavanjem suda i grdnje Božjih reči i sticanjem znanja o Bogu ljudi mogu istinski da razumeju istinu. Njihove perspektive o stvarima i njihovi pogledi na postojanje i vrednosti počinju da se menjaju. Njihovi pogledi na stvari postaju usklađeni sa istinom i dosledni Božjoj reči, i oni postaju sposobni da se istinski pokore Bogu i da Mu budu odani u obavljanju svoje dužnosti. Samo ovo je promena naravi. Trenutno, ako ljudi ne mogu da postignu razumevanje istine, onda iako spolja mogu da ulože malo truda i pretrpe malo teškoća u obavljanju svoje dužnosti, i mogu biti u stanju da sprovedu radne aranžmane od Višnjeg i obave neke jednostavne zadatke, i može se činiti da imaju malo pokornosti, kada naiđu na nešto što nije u skladu sa njihovim predstavama, njihovo buntovništvo će se ponovo pojaviti. Na primer, kada si orezan, ti ćeš se raspravljati i pokušati da se braniš, a kada udari prirodna nesreća ili nesreća koju je izazvao čovek, ti ćeš se žaliti i gunđati na Boga. To otkriva da ti nisi osoba koja se istinski pokorava Bogu. Stoga je to malo spoljašnje pokornosti i promene samo promena u ponašanju; to nije dovoljno za promenu naravi. Možda si u stanju da mnogo juriš naokolo, da pretrpiš brojne nedaće i velika poniženja; možda se osećaš veoma blisko Bogu i Sveti Duh možda donekle deluje u tebi. Međutim, kada Bog zatraži od tebe da uradiš nešto što nije u skladu sa tvojim predstavama, ti možeš da odbiješ da se pokoriš, da se pravdaš, buniš se i protiviš Bogu, a u teškim slučajevima čak i da Ga dovodiš u pitanje i suprotstavljaš Mu se. To je ozbiljan problem! To pokazuje da i dalje imaš prirodu koja se protivi Bogu, da istinski ne razumeš istinu, i da uopšte nisi doživeo nikakvu promenu u svojoj život-naravi. Nakon što su otpušteni ili uklonjeni, neki ljudi idu tako daleko da sude Bogu i da kažu da Bog nije pravedan. Čak se i svađaju sa Bogom i bore se protiv Njega, šireći svoje predstave o Bogu i nezadovoljstvo Bogom gde god da idu. Takvi ljudi su zaista zli đavoli koji se opiru Bogu. Ljudi koji imaju prirodu zlog đavola nikada se neće promeniti i treba ih napustiti. Samo za one koji mogu da tragaju za istinom u svakoj situaciji, prihvate istinu i pokore se Božjem delu ima nade da će steći istinu i uspeti da promene svoju narav. U tvojim iskustvima, moraš da naučiš da razlučiš stanja koja spolja deluju normalo. Možeš da jecaš i plačeš za vreme molitve ili da osećaš da tvoje srce mnogo voli Boga i da je jako blizu Bogu, ali su ta stanja samo delovanje Svetog Duha i ne znače da si neko ko voli Boga. Ako i dalje možeš da voliš Boga i pokoriš Mu se čak i bez delovanja Svetog Duha, ili kada Bog čini stvari koje nisu u skladu sa tvojim predstavama, samo u tom slučaju si neko ko iskreno voli Boga, neko ko ima istina-stvarnost i neko čija se život-narav promenila.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Šta treba znati o preobražaju naravi”

518. Preobražaj nečije naravi nije promena u ponašanju, niti nekakva lažirana spoljašnja promena ili privremena izmena učinjena iz revnosti. Ma koliko dobre te promene bile, one ne mogu da zauzmu mesto promenama u život-naravi. Razlog za to je taj što ove spoljašnje promene mogu ostvariti ljudskim trudom, ali čovek ne može samo sopstvenim snagama da promeni svoju život-narav. Da bi se u tome uspelo potrebno je doživeti Božji sud, grdnju, kušnje i oplemenjivanje, kao i savršenost Svetog Duha. Iako se ljudi koji veruju u Boga donekle dobro ponašaju, niko od njih se istinski ne pokorava Bogu, ne voli stvarno Boga, niti je sposoban da sledi Božju volju. Zašto? Zato što je za to potrebna promena život-naravi i puka promena ponašanja jednostavno nije dovoljna. Promena naravi znači da poznaješ istinu, doživeo si je i istina je postala tvoj život; može da te usmerava i vlada tvojim životom i svime što je u vezi sa tobom. To je promena u tvojoj život-naravi. Samo su ljudi koji imaju istinu kao život oni čija se narav promenila. U prošlosti je možda bilo nekih istina koje nisi mogao da primeniš pošto si ih shvatio, ali danas možeš da primeniš bilo koji aspekt istine koju razumeš bez ikakvih prepreka ili poteškoća. Kada primenjuješ istinu, osećaš se ispunjen mirom i srećom, ali ako ne možeš da primenjuješ istinu, osećaš bol i svest ti je pomućena. Možeš da primenjuješ istinu u svemu, živiš po Božjim rečima i imaš potporu za život. To znači da se tvoja narav promenila. Sada lako možeš da otpustiš svoje predstave i uobrazilje, tvoje telesne sklonosti i stremljenja i one stvari kojih ranije nisi mogao da otpustiš. Osećaš da su Božje reči istinski dobre i da je primena istine nešto najbolje što može da se učini. To znači da se tvoja narav promenila. Promena čovekove naravi zvuči veoma jednostavno, ali je to zapravo proces koji uključuje mnogo doživljaja. U tom periodu, ljudi moraju da istrpe veliku patnju – moraju da obuzdaju sopstveno telo i pobune se protiv svog tela; takođe moraju da istrpe patnju suda, grdnje, orezivanja, kušnji i oplemenjivanja, a moraju i da dožive brojne neuspehe i padove, te da istrpe patnju unutrašnjih borbi i mučenja. Samo posle tih doživljaja ljudi mogu donekle da razumeju sopstvenu prirodu, ali delimično razumevanje ne dovodi odmah do potpune promene; oni moraju da prođu kroz dug proces kušnji, oplemenjivanja i orezivanja i moraju neprekidno da tragaju za istinom i primenjuju istinu; tek tada će moći postepeno da odbace sopstvene iskvarene naravi. Zbog toga je za promenu sopstvene naravi potreban ceo život. Na primer, ako u nečemu otkriješ iskvarenost, da li možeš odmah da primeniš istinu čim to shvatiš? Ne možeš. U toj fazi razumevanja, drugi te orezuju i onda te tvoje okruženje navodi da postupaš u skladu sa istina-načelima. Ponekad još nisi raspoložen da to uradiš i kažeš sebi: „Zar moram ovako to da uradim? Zašto ne mogu to da uradim onako kako ja hoću? Zašto se od mene uvek zahteva da primenjujem istinu? Ne želim to da uradim, nemam energije za to!” Da bi se doživelo Božje delo, potrebno je proći kroz sledeći proces: od toga da se nevoljno primenjuje istina, do toga da se ona svojevoljno primenjuje; od negativnosti i slabosti, do snage i sposobnosti da se pobune protiv tela. Kada se dostigne izvesno iskustvo i zatim se dožive neke kušnje i oplemenjivanje i na kraju se shvate Božje namere i neke istine, oni onda mogu biti donekle srećni i spremni za postupanje u skladu sa istina-načelima. Na početku ljudi primenjuju istinu pomalo nevoljko. Uzmite, na primer, posvećeno obavljanje dužnosti: u izvesnoj meri imaš pokornost u obavljanju svojih dužnosti, neko znanje o tome šta znači posvećenost Bogu i u izvesnoj meri razumeš istinu, ali kada ćeš biti u stanju da budeš potpuno posvećen Bogu i u stanju da rečju i delom obavljaš svoje dužnosti? Za to je potreban proces. Tokom tog procesa, mogao bi da suočiš sa brojnim nedaćama. Neki će te možda orezati, a drugi će te možda kritikovati. Sve oči će biti uperene u tebe, svi će te ispitivati i tek tada ćeš početi da shvataš da grešiš i da si ti taj koji je kriv, da je nedostatak posvećenosti u obavljanju tvoje dužnosti neprihvatljiv i da ne smeš da budeš površan. Sveti Duh će te prosvetiti iznutra i prekoriti te kada pogrešiš. U tom procesu ćeš shvatiti neke stvari o sebi i uvidećeš da imaš previše nečistoća, da gajiš previše ličnih pobuda i previše ekstravagantnih želja dok obavljaš svoje dužnosti. Jednom kada budeš shvatio suštinu tih stvari, ako budeš u stanju da se pojaviš pred Bogom uz molitvu i istinsko kajanje, onda ćeš biti pročišćen od tih iskvarenih stvari. Ako na taj način često tragaš za istinom da bi rešio sopstvene stvarne probleme, postepeno ćeš zakoračiti na pravi put vere; počećeš da imaš prava životna iskustva i tvoje iskvarene naravi postepeno će biti pročišćene. Što više tvoje iskvarene naravi bude pročišćene, to će se više tvoja život-narav preobraziti.

Iako mnogi danas ispunjavaju svoje dužnosti, koliko njih, u suštini, otaljava svoje dužnosti? Koliko je ljudi u stanju da prihvati istinu i izvršava svoje dužnosti u skladu sa istina-načelima? Koliko ljudi obavlja svoje dužnosti prema Božjim zahtevima pošto se njihova narav promenila? Detaljnije proučavajući ta pitanja saznaćeš da li si zaista na visini zadatka kada obavljaš svoju dužnost i jasno ćeš moći da vidiš da li se tvoja narav promenila. Postići preobražaj sopstvene naravi nije mala stvar; to ne znači da treba samo da pretrpiš određene promene u ponašanju, da stekneš neka znanja o istini, da budeš u stanju da ponešto ispričaš o sopstvenom iskustvu u svakom aspektu istine, ili da se malo promeniš i postaneš malo pokorniji pošto su te prekorili. Te stvari ne predstavljaju transformaciju život-naravi. Zašto to kažem? Iako si se možda donekle promenio, ti se i dalje ne pokoravaš istinski. Ponekad možda možeš da primeniš istinu zato što je okruženje prikladno ili zato što te neko nadgleda, i tek tada si u stanju da se donekle pokoriš. Pored toga, kada si dobrog raspoloženja i kada si u normalnom stanju, ili kada imaš delo Svetog Duha, možeš da primenjuješ istinu. Ali kada si usred kušnje – kada patiš kao Jov tokom kušnje, ili si pred kušnjom smrti – da li ćeš i dalje biti u stanju da primenjuješ istinu i postojano svedočiš? Da li ćeš moći da kažeš, kao što je Petar rekao: „Čak i kada bih umro nakon što Te spoznam, kako da to ne učinim rado i srećno?” Šta je Petar cenio? Petar je cenio pokornost i smatrao je da je spoznaja Boga najvažnija, pa je bio u stanju da bude pokoran do smrti. Preobražaj naravi ne dešava se preko noći, već je potreban čitav život prožet iskustvima da bi se postigla. Shvatiti istinu je nešto lakše, ali primeniti istinu u različitim kontekstima je teško. Zašto uvek postoje neke poteškoće u primenjivanju istine, dok ih nema kada se ide po sopstvenoj volji? To pokazuje da kada ljudi primenjuju istinu, uvek ih ometaju njihove iskvarene naravi; to ima malo veze sa spoljašnjim okruženjem. Dakle, najveća poteškoća ljudi u primenjivanju istine su njihove sopstvene iskvarene naravi. Bez obzira na to kakva je to poteškoća, ona je direktno povezana sa nečijim iskvarenim naravima; sve poteškoće nastaju zato što njihove iskvarene naravi deluju i izazivaju prepreke. Stoga, da bi se primenjivala istina, neophodno je pobuniti se protiv tela i pobuniti se protiv sopstvenih iskvarenih naravi; od ljudi se traži da pate i plate cenu pre nego što mogu da sprovedu istinu u delo. Da nemaju iskvarenu narav, ne bi morali da pate i plate cenu za primenjivanje istine. Zar ta činjenica nije očigledna? Ponekad može da izgleda kao da primenjuješ istinu, ali u stvarnosti priroda tvojih postupaka nije ona koja primenjuje istinu. Sledeći Boga, mnogi su u stanju da odbace svoju porodicu i karijeru i obavljaju svoje dužnosti i samim tim veruju da primenjuju istinu. Međutim, nikada nisu u stanju da ponude pravo iskustveno svedočenje. Šta se tu zapravo dešava? Ako ih cenimo prema ljudskim predstavama, čini se da primenjuju istinu, a Bog ipak ne priznaje ono što čine kao primenu istine. To je zato što sve što rade nije da bi udovoljili Bogu, već da bi dobili blagoslove i nagrade. Ako su stvari koje radite ukaljane vašim ličnim motivima, onda ste skloni da odstupite od načela i ne može se reći da primenjujete istinu; ovo je samo vrsta ponašanja. Strogo govoreći, ovakvo tvoje vladanje verovatno će naići na Božju osudu i On ga neće ni odobriti niti će ga upamtiti. Dalje detaljno analiziranje njene suštine i izvora pokazaće da ona potiče iz Sotonine prirode. To te onda čini zlikovcem, a ovo tvoje ponašanje predstavlja opiranje Bogu. Iz ljudske perspektive, možda će neki ljudi koji nemaju sposobnost rasuđivanja reći: „Ovo ne predstavlja činjenje zla, niti predstavlja izazivanje prekida i ometanja, i nije prouzrokovalo nikakvu štetu. Ono što je rečeno i urađeno takođe deluje logično i razumno.” Ali ono što ljudi ne mogu da prozru jeste da su ukaljanost unutar njih i njihovi motivizli elementi, pa njihovi postupci zaista predstavljaju zla dela i zaista predstavljaju opiranje Bogu. Prema tome, moraš da odrediš da li ti se narav promenila i da li primenjuješ istinu koristeći Božje reči, posmatrajući motive iza svojih postupaka. To ne zavisi od toga da li su tvoji postupci u skladu sa ljudskim uobraziljama i zamislima, ili su po tvom ukusu; to ne zavisi od ovih stvari. Naprotiv, zavisi od toga da li Bog kaže da li si u skladu sa Njegovim namerama ili nisi, da li je istina-stvarnost sadržana u tvojim postupcima ili ne i da li ispunjavaju Njegova zahtevana merila. Jedino je ispravno porediti se u odnosu na Božje zahteve. Preobražaj naravi i primenjivanje istine nije tako lako i jednostavno kao što ljudi zamišljaju. Da li sada to shvatate? Da li imate ikakvog iskustva u tome? Kada se radi o suštini ove stvari, možda je ne razumete; vaš ulazak bio je previše površan. Po čitav dan jurcate okolo, od jutra do mraka, rano ustajete i kasno ležete, a opet niste postigli preobražaj svoje život-naravi i ne možete da dokučite šta je to preobražaj naravi. To znači da je vaš ulazak previše površan, zar ne? Ma koliko dugo verujete u Boga, moguće je da ne uviđate suštinska i duboka pitanja vezana za preobražaj naravi. Može li se reći da vam se narav promenila? Kako znate da vas Bog odobrava ili ne? U najmanju ruku, osetićeš se izuzetno neumoljivo u svemu što radiš i shvatićeš da te Sveti Duh vodi, da te prosvećuje i da deluje u tebi dok obavljaš svoje dužnosti, dok obavljaš bilo koje poslove u Božjoj kući ili u svakodnevnom životu. Moći ćeš da vidiš kako tvoji postupci odgovaraju Božjim rečima, oni će biti usklađeni sa istina-načelima, i kada doživiš stvari do određenog stepena, osećaćeš da je način na koji si postupao u prošlosti bio relativno prikladan. Međutim, ako nakon što si neko vreme doživljavao stvari, smatraš da neke stvari koje si činio u prošlosti nisu u redu i nezadovoljan si njima, i ako misliš da nisu bile u skladu sa istinom, to onda dokazuje da je sve što si radio predstavljalo otpor prema Bogu. To je dokaz da je tvoja služba bila puna buntovništva, otpora i načina postupanja svojstvenog ljudima i da si doživeo potpuni neuspeh u pokušajima da promeniš narav.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Šta treba znati o preobražaju naravi”

519. Ma koliko dobrih dela čovek da učini, to ne znači da on poseduje istina-stvarnosti. Primenjivanje istine i postupanje u skladu sa načelima jeste ono što znači posedovati istina-stvarnosti. Bojati se Boga i kloniti se zla jeste ono što znači posedovati istina-stvarnosti. Postoje ljudi koji su entuzijastični, mogu da izgovaraju doktrine, slede pravila i čine mnoge dobre stvari, ali sve što se za njih može reći jeste da poseduju malo ljudskosti. Oni koji mogu da pričaju o doktrini i koji uvek poštuju propise ne moraju obavezno biti u stanju da primenjuju istinu. Mada je ono što govore ispravno i zvuči kao da u tome nema nikakvih problema, oni ipak nemaju šta da kažu o pitanjima koja se tiču suštine istine. Prema tome, ma koliko da neka osoba može da priča o doktrini, to ne znači da ona razume istinu, i ma koliko da razume doktrinu, ona neće moći da reši nijedan problem. Iako su svi teoretičari religije u stanju da objasne Bibliju, svi oni naposletku padaju, jer ne prihvataju ništa od istine koju je Bog izrazio. Ljudi koji su iskusili promenu vlastite naravi razlikuju se od njih; oni su razumeli istinu, imaju sposobnost raspoznavanja po svim pitanjima, znaju kako da postupaju u skladu sa Božjim namerama i istina-načelom, znaju kako da deluju da bi udovoljili Bogu i razumeju prirodu iskvarenosti koju ispoljavaju. Kad se njihove sopstvene ideje i predstave ispolje, oni to mogu da raspoznaju i da se pobune protiv tela. Eto kako se ispoljava promena nečije naravi. Ono glavno što se kod ljudi čija je narav promenjena ispoljava, jeste to da oni jasno razumeju istinu, da je relativno tačno sprovode u delo u svemu što rade i da svoju iskvarenost ne ispoljavaju tako često. Uopšteno govoreći, čini se da su ljudi čija je narav izmenjena naročito razumni i imaju sposobnost raspoznavanja, te da, zahvaljujući tome što razumeju istinu, oni ne ispoljavaju više toliko samopravednosti i nadmenosti. U stanju su da prozru i da raspoznaju veliki deo iskvarenosti koja se u njima ispoljava, tako da ne postaju nadmeni. Oni u pravilnoj meri shvataju koje bi mesto trebalo da zauzmu, šta treba da rade kako bi se mogli smatrati osobama s razumom, kako da se drže svoje dužnosti, šta da govore a šta da ne govore, kao i šta bi kojim ljudima trebalo da kažu i šta sa njima da učine. Prema tome, ljudi izmenjene naravi relativno su razumni i jedino takvi ljudi zaista proživljavaju ljudsko obličje. Budući da razumeju istinu, u stanju su da govore i da stvari posmatraju u skladu s istinom, i principijelni su u svemu što rade; ne potpadaju pod uticaj bilo kojeg čoveka, događaja ili stvari, imaju vlastite stavove i mogu da se drže istina-načela. Narav im je relativno stabilna, svoje stavove ne menjaju naprasno i, bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze, znaju kako da svoju dužnost dobro obavljaju i kako da se ponašaju da bi udovoljili Bogu. Ljudi čija je narav izmenjena ne usredsređuju se na to šta da rade spolja da bi drugi o njima imali lepo mišljenje; njima je u srcu jasno šta treba da rade kako bi udovoljili Bogu. Stoga, spolja može izgledati kao da nisu baš puni elana ili da nisu uradili mnogo velikih stvari, ali je sve ono što rade smisleno, vredno i daje stvarne rezultate. Ljudi čija je narav izmenjena zasigurno poseduju mnogo od istina-stvarnosti, što potvrđuju svojim pogledima na stvari i načelima svog delovanja. Oni koji nisu zadobili istinu nisu ostvarili apsolutno nikakvu promenu svoje život-naravi. A kako se tačno postiže promena naravi? Sotona je ljudska bića duboko iskvario, svi se oni opiru Bogu i svima im je u prirodi suprotstavljanje Bogu. Božje spasenje čoveka znači pretvaranje onih koji imaju prirodu opiranja Bogu i koji mogu da se opiru Bogu u one koji mogu da se pokore Bogu i da Ga se boje. Takvi su ljudi čije su se naravi promenile. Ma koliko da je neka osoba iskvarena i ma koliko iskvarenih naravi da ima, dokle god ona može da prihvati istinu, dokle god može da prihvati Božji sud i grdnju, te da prihvati razne kušnje i oplemenjivanja, ona će uistinu razumeti Boga i ujedno će moći jasno da sagleda vlastitu priroda-suštinu. Kad takva osoba bude zaista spoznala sebe, moći će da omrzne samu sebe i Sotonu, biće spremna da se pobuni protiv Sotone i da se potpuno pokori Bogu. Kad čovek jednom ima tu odlučnost, on će stremiti ka istini. Kad čovek ima istinsko znanje o Bogu, kad je njegova sotonska narav pročišćena, a Božje reči su se u njemu ukorenile i postale njegov život i osnova njegovog postojanja, kad može da živi po Božjim rečima, i kad se u potpunosti promenio i postao nov čovek, tada i samo tada je doživeo promenu u život-naravi. Promena u naravi ne znači imati zrelu i iskusnu ljudskost ili da ljudi deluju krotkije u naravi nego ranije – prelazak od toga da su u prošlosti bili nadmeni do toga da sada mogu da govore s razumom, ili prelazak od toga da u prošlosti nikoga nisu slušali do toga da sada mogu pomalo da slušaju druge. Za takve spoljašnje promene ne može se reći da su promene u naravi. Naravno, promene u naravi obuhvataju takva ispoljavanja, ali najvažniji element je da se čovekov unutrašnji život promenio. To se dešava u potpunosti zato što su se Božje reči i istina ukorenile u ljudima, što vladaju u njima i što su postale njihov život. Promenili su se, takođe, i njihovi pogledi na stvari. Oni mogu jasno da sagledaju svet i ljudski rod. Mogu sasvim da prozru kako Sotona kvari ljudski rod, kako se velika crvena aždaja opire Bogu, kao i da prozru njenu suštinu. U stanju su da u srcu mrze veliku crvenu aždaju i Sotonu, te da se potpuno okrenu Bogu i da Ga slede. To znači da se promenila njihova život-narav i da ih je Bog zadobio. Promene u život-naravi predstavljaju fundamentalne promene, dok su promene u ponašanju površinske. Jedino ljudi koji su ostvarili promene u svojoj život-naravi jesu oni koji su zadobili istinu i jedino njih je Bog zadobio.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

520. Ako želiš da budeš pročišćen od iskvarenosti i prođeš kroz promenu svoje životne naravi, onda moraš da gajiš ljubav prema istini i budeš u stanju da prihvatiš istinu. Šta znači prihvatiti istinu? Prihvatiti istinu znači da, kakve god iskvarene naravi imao, ili, ma koji ti otrovi crvene aždaje – Sotonini otrovi – bili u prirodi, kada Božje reči razotkriju te stvari, treba da to priznaš i pokoriš se, nemaš drugog izbora i treba da sebe spoznaš u skladu sa Božjim rečima. To znači da budeš u stanju da prihvatiš Božje reči i prihvatiš istinu. Pretpostavimo da, ma šta Bog govorio, ma koliko oštre bile Njegove reči i bez obzira kakve reči On koristio, možeš da ih prihvatiš pod uslovom da je ono što On govori istina i možeš da ih prihvatiš dokle god odgovaraju stvarnosti. Možeš da se pokoriš Božjim rečima bez obzira na to koliko ih duboko razumeš, a čak i ako braća i sestre u zajedništvu razgovaraju o svetlosti prosvećenja Svetog Duha, i dalje si u stanju da to prihvatiš i da se tome pokoriš. Kada takva osoba do određene mere stremi ka istini, ona može da zadobije istinu i ostvari preobražaj svoje naravi. Čak i ako ljudi koji ne vole istinu imaju malo ljudskosti, mogu da učine neke dobre stvari i mogu da ostave stvari i daju se za Boga, oni su smeteni i nisu temeljni kada je reč o istini, pa se njihove život-naravi nikada ne menjaju. Možeš da vidiš da je ljudskost Petra i ostalih učenika bila otprilike ista, ali Petrova istaknuta osobina je bila činjenica da je on posebno stremio ka istini. Bez obzira na to šta je Isus rekao, on je o tome ozbiljno razmišljao, preispitujući sebe kroz te reči i tragajući za Božjim namerama. Isus je pitao: „Simone, sine Jonin, da li Me voliš?” Petar je iskreno odgovorio: „Volim samo Oca koji je na nebesima, ali nisam voleo Gospoda na zemlji.” Kasnije je shvatio, razmišljajući: „Ovo je pogrešno. Bog na zemlji je Bog na nebu. Zar ne postoji samo jedan Bog na nebu i na zemlji? Ako volim samo Boga na nebesima, onda moja ljubav nije praktična. Moram da volim Boga na zemlji i samo će onda moja ljubav biti praktična.” Tako je iz Isusovog pitanja Petar shvatio pravo značenje Božje reči. Nečija kjubav prema Bogu je praktična jedino ako voli ovaploćenog Boga na zemlji. Voleti nejasnog i nevidljivog Boga nije ni realno ni opipljivo, dok je voleti praktičnog, vidljivog Boga je istina. Iz Isusovih reči Petar je zadobio istinu i razumeo Božju nameru. Jasno je da je u svojoj veri u Boga, Petar bio usredsređen na traganje za istinom. Na kraju je zavoleo praktičnog Boga – Boga na zemlji. Petar je posebno bio ozbiljan dok je tragao za istinom. Svaki put kada mu je Isus dao savet, ozbiljno je razmišljao o Njegovim rečima. Možda je razmišljao mesecima, godinu dana ili čak nekoliko godina pre nego što ga je Sveti Duh prosvetio, pa je shvatio suštinu Božjih reči. Petar je tako ušao u istinu i time je njegova životna narav promenjena i obnovljena.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako spoznati čovekovu prirodu”

521. Ključ za postizanje promene u naravi jeste spoznati sopstvenu prirodu, a to se mora činiti u skladu sa Božjim razotkrivanjem. Samo u rečima Božjim čovek može da spozna svoju odvratnu prirodu, razne Sotonine otrove koji se u njoj nalaze, svoju glupost i neznanje, kao i krhke i negativne elemente u svojoj prirodi. Nakon što temeljno spoznaš te stvari i zaista budeš u stanju da mrziš sebe, da se pobuniš protiv tela, da istraješ u primeni reči Božjih, da istraješ u stremljenju ka istini dok obavljaš svoju dužnost kako bi postigao promenu naravi, i postaneš neko ko zaista voli Boga, krenuo si putem Petrovim. Bez blagodati Božje ili prosvećenja i usmeravanja od Svetog Duha, bilo bi teško ići ovim putem, jer bez istine, ljudi ne mogu da se pobune protiv sebe samih. Ići Petrovim putem usavršavanja prvenstveno zavisi od odlučnosti, vere i oslanjanja na Boga. Štaviše, čovek mora da se pokori delu Svetog Duha i da se ni u čemu nikada ne udalji od reči Božjih. To su ključni aspekti koji se nikada ne smeju prekršiti. Tokom svojih iskustava, veoma je teško spoznati sebe, i bez dela Svetog Duha, neće biti nikakvih rezultata. Da bi išao putem Petrovim, čovek mora da se usredsredi na spoznaju sebe i na preobražaj svoje naravi. Pavlov put nije bio put stremljenja ka životu niti usredsređivanja na samospoznaju, već put sa posebnim fokusom na obavljanju posla i na impozantnosti i prestižu obavljenog posla. Njegova namera je bila da svoj rad i patnju zameni za Božje blagoslove i nagrade. Ta namera je bila pogrešna. Pavle se nije usredsredio na život, niti je pridavao ikakav značaj preobražaju svoje naravi. Usredsredio se samo na nagrade. Cilj kojem je težio bio je pogrešan; prirodno, onda, i put kojim je išao takođe je bio pogrešan. To je bilo uzrokovano njegovom nadmenom i uobraženom prirodom. Jasno je da Pavle nije posedovao ni trunku istine, niti je imao imalo savesti ni razuma. Spašavajući i menjajući ljude, Bog prvenstveno menja njihove naravi. Svrha reči Božjih je da dovedu do preobražaja u ljudskim naravima, i da omoguće ljudima da Ga spoznaju i da Mu se pokore, i da budu u stanju da Ga obožavaju na normalan način. To je svrha reči i dela Božjih. Pavlov način stremljenja direktno je išao protiv i bio u sukobu sa namerama Božjim. Bio im je potpuno suprotan. Međutim, Petrov način stremljenja bio je u potpunosti u skladu sa namerama Božjim. Petar se usredsredio na život i na promene u naravi, što je upravo ono što Bog želi da ostvari u ljudima Svojim delom. Stoga je Petrov put bio blagosloven i odobren od Boga, dok je Pavlov put bio upravo onaj koji je Bog prezirao i prokleo, jer je bio protivan Njegovim namerama.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

522. Većina ljudi ima veoma površno razumevanje o sebi. Oni uopšte ne poznaju jasno stvari unutar svoje prirode. Imaju znanje samo o nekoliko iskvarenih stanja koja ispoljavaju, o stvarima koje su skloni da čine, ili o manama koje imaju, i to ih navodi da misle da poznaju sebe. Ako se zatim pridržavaju nekoliko pravila, postaraju se da ne prave greške u određenim oblastima i pođe im za rukom da izbegnu činjenje određenih prestupa, počinju da misle da poseduju stvarnost u svojoj veri u Boga i pretpostavljaju da će biti spaseni. To nije ništa drugo do ljudske uobrazilje. Ako se pridržavaš tih stvari, da li ćeš zaista moći da se uzdržiš od prestupa? Da li ćeš zaista postići promenu u svojoj naravi? Da li ćeš zaista proživeti obličje ljudskog bića? Da li ćeš zaista moći da udovoljiš Bogu? Nipošto. To je sigurno. Ljudi moraju da imaju visoko merilo u svojoj veri u Boga: moraju da zadobiju istinu i prođu kroz neke promene u svojoj život-naravi. To prvo zahteva da se ljudi potrude da spoznaju sebe. Ako je čovekovo znanje o sebi previše plitko, to uopšte neće rešiti nikakve probleme, i njegova život-narav se nipošto neće promeniti. Moraš duboko da spoznaš sebe. To znači da poznaješ svoju prirodu, i da znaš koje elemente ona sadrži, odakle te stvari potiču i odakle dolaze. Štaviše, da li si zaista u stanju da mrziš te stvari? Da li si video svoju ružnu dušu i svoju opaku prirodu? Ako zaista uvidiš istinu o sebi, mrzećeš sebe. Kada mrziš sebe i zatim pokušaš da sprovedeš reči Božje u delo, moći ćeš da se pobuniš protiv tela i stekneš snagu da primenjuješ istinu, i više se neće činiti da je to borba. Zašto mnogi ljudi postupaju u skladu sa svojim telesnim sklonostima? Zato što smatraju sebe prilično dobrima, i osećaju da su njihovi postupci sasvim prikladni i opravdani, bez ikakvih mana, pa čak i potpuno ispravni, i tako postupaju samouvereno. Kada zaista spoznaju kakva je njihova priroda – koliko je ružna, odvratna i jadna – prestaće da imaju tako visoko mišljenje o sebi i da budu tako nadmeni, i više se neće osećati tako zadovoljni sobom. Pomisliće: „Moram da primenjujem neke reči Božje čvrsto stojeći na zemlji. Ne budem li to uradio, neću zadovoljiti merilo ljudskosti, i stideću se da živim u prisustvu Božjem.” Zaista će sebe videti kao male i zaista beznačajne. U tom trenutku, postaće im lako da primenjuju istinu, i izgledaće donekle onako kako bi čovek trebalo da izgleda. Tek kada čovek zaista mrzi sebe, u stanju je da se pobuni protiv tela. Ako ne mrzi sebe, neće moći da se pobuni protiv tela. Istinski mrzeti sebe nije jednostavna stvar. To zahteva da čovek razume neke istine: kao prvo, mora da poseduje znanje o sopstvenoj prirodi. Drugo, mora da uvidi da je siromašan i jadan, da je izuzetno mali i beznačajan, i mora da vidi svoju jadnu, prljavu dušu. Kada u potpunosti uvidi ono što zaista jeste – kada se taj rezultat postigne – on zaista stiče spoznaju o sebi, i može se reći da je njegova spoznaja o sebi potpuno tačna. Tek u tom trenutku može da mrzi sebe, čak i da proklinje sebe, istinski osećajući da su ljudi toliko duboko iskvareni od Sotone da su lišeni svakog ljudskog obličja. Jednog dana, ako se zaista suoči sa pretnjom smrću, pomisliće: „Ovo je pravedna kazna Božja. Bog je zaista pravedan. Zaslužujem da umrem!” U tom trenutku, neće izražavati svoje pritužbe, a kamoli se žaliti na Boga – jednostavno će osećati da je krajnje siromašan, jadan, prljav i iskvaren, i da bi trebalo da budu eliminisani i uništeni od Boga, i osećaće da duša poput njihove nije podobna da živi na zemlji. Stoga se neće žaliti na Boga niti Mu se opirati, a kamoli Ga izdati. Ali ako ne poznaju sebe, pa i dalje smatraju sebe prilično dobrima, onda će, kada se približi pretnja smrću, pomisliti: „Veoma sam dobro postupao u svojoj veri. Tako sam naporno stremio ka istini, toliko sam žrtvovao i toliko sam patio, ali na kraju, bog me pušta da umrem. Ne znam gde je pravednost božja. Zašto dopušta da umrem? Ako čak i neko poput mene mora da umre, ko može biti spasen? Nije li sa čitavim ljudskim rodom svršeno?” Prvo, imaće predstave o Bogu. Drugo, žaliće se na Njega i neće imati nimalo pokornosti. Oni su baš kao Pavle, koji nije poznavao sebe, čak ni kada je bio na samrti. Kada ih stigne kazna Božja, biće već prekasno.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

523. Kada ljudi kroče na put usavršavanja, njihove stare naravi su u stanju da se promene. Nadalje, njihovi životi nastavljaju da se razvijaju i oni postepeno sve dublje ulaze u istinu. U stanju su da se gnušaju sveta i svih onih koji ne tragaju za istinom. Oni ne samo da se naročito gnušaju sebe, već, što je još važnije, sebe jasno spoznaju. Oni su spremni da žive prema istini, teže istini kao svom cilju i nisu voljni da žive u mislima koje stvaraju njihovi sopstveni umovi. Osećaju gnušanje prema čovekovoj samopravednosti, nadmenosti i umišljenosti, govore sa snažnim osećajem za pristojnost, razboriti su i mudri kada se susreću sa stvarima i odani su i pokorni Bogu. Ako dožive grdnju i sud, ne samo da ne postaju negativni ili slabi, već su zahvalni Bogu na toj grdnji i sudu, verujući da ne mogu biti bez Božje grdnje i suda, jer ih to štiti. Oni ne teže veri koja počiva na miru i radosti i traženju svoje porcije hleba. Niti teže ka privremenim telesnim užicima. Ovo poseduju onih koji su usavršeni.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (4)”

524. Ako neko može da udovolji Bogu dok obavlja svoju dužnost, ako je principijelan u svojim rečima i postupcima i ako ulazi u stvarnost u svim aspektima istine, onda se radi o osobi koju je Bog usavršio. Može se reći da su na toj osobi Božje delo i reči u potpunosti postigli svoj efekat: Božje reči su postale njen život i zadobila je istinu te je u stanju da živi u skladu sa Božjim rečima. Posle toga, priroda njenog ljudskog tela, odnosno izvorni temelj njenog postojanja, raspašće se i urušiti. Tek pošto ljudima Božje reči postanu život, moći će da postanu novi ljudi. Ako Božje reči postanu život ljudi, ukoliko vizija Božjeg dela, ukoliko Njegova otkrivenja i zahtevi čovečanstvu i standardi za ljudski život čije ispunjenje Bog zahteva od ljudi postanu njihov život, ako ljudi žive po tim rečima i istinama, onda su usavršeni Božjom reči. Ti ljudi se ponovo rađaju i kroz Božje reči postaju novi ljudi. To je put kojim je Petar tragao za istinom. To je put usavršavanja. Petra su usavršile Božje reči, dobio je život kroz reči Božje, istina izražena od Boga postala je njegov život i tek tada je on postao čovek koji je zadobio istinu.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako hodati Petrovim putem”

525. Kada ljudi istinski razumeju Božju narav, kada uvide da je Božja narav stvarna, da je istinski sveta i istinski pravedna, i kada iz srca mogu da hvale Božju svetost i pravednost, tada će oni istinski spoznati Boga i zadobiti istinu. Samo oni koji spoznaju Boga žive u svetlosti. Neposredno dejstvo istinske spoznaje Boga jeste u sposobnosti da se Bog istinski voli i da Mu se bude pokoran. Kada ljudi istinski spoznaju Boga, razumeju istinu i zadobiju istinu, njihov pogled na svet i život prolazi kroz stvarnu promenu, nakon čega nastupa i prava promena u njihovoj život-naravi. Kad ljudi imaju ispravne životne ciljeve, kad mogu da streme ka istini i vladaju se u skladu sa istinom, kada se u potpunosti pokoravaju Bogu i žive prema Njegovim rečima, kada se osete utemeljeno i osvetljeno u dubini srca i kada su im srca oslobođena tame i kada mogu da žive potpuno slobodno i oslobođeno u Božjem prisustvu, tek tada zadobijaju istinski ljudski život i samo su takvi ljudi oni koji poseduju istinu i ljudskost. Osim toga, sve istine koje si razumeo i zadobio potekle su od Božjih reči i od Samoga Boga. Tek kada dobiješ odobrenje od Vrhovnog Boga – Stvoritelja, i kada On kaže da si stvoreno biće koje je u skladu s merilom i da proživljavaš ljudsko obličje, tvoj će život imati najviše smisla.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako spoznati čovekovu prirodu”

526. Ako čovek, verujući u Boga, nije ozbiljan u vezi sa životno važnim stvarima, ako ne stremi ka ulasku u istinu, ne stremi ka promenama u svojoj naravi, a još manje stremi ka znanju o delu Božjem, njega onda nije moguće usavršiti. Ako želiš da budeš usavršen, moraš razumeti Božje delo. Pritom, naročito, moraš da razumeš značaj Njegove grdnje i suda, kao i razloge izvršenja tog dela na čoveku. Možeš li da prihvatiš to delo? Da li si u stanju da, tokom ovakve grdnje, stekneš ista iskustva i ista znanja kao Petar? Ako stremiš ka znanju o Bogu i delu Duha Svetoga, i ako stremiš ka promenama u svojoj naravi, imaćeš priliku da budeš usavršen.

Za one koji će biti usavršeni, ovaj korak dela osvajanja je nezaobilazan; tek kad bude osvojen, čovek može da iskusi delo usavršavanja. Pritom nema velike vrednosti u tome da samo odigraš ulogu osvojenog čoveka, jer te to neće učiniti prikladnim za Božju upotrebu. Ti nikako nećeš moći da odigraš svoju ulogu u širenju jevanđelja, jer ne stremiš ka životu, niti stremiš ka sopstvenoj promeni i obnavljanju te stoga ni ne poseduješ praktično životno iskustvo. Tokom obavljanja ovog dela, koje se odvija korak po korak, neko vreme si bio služitelj i igrao ulogu kontrasta, ali ako na kraju ne budeš stremio ka tome da postaneš Petar, te ako tvoje stremljenje ne bude u skladu s načinom na koji je Petar usavršen, ti onda, naravno, nećeš iskusiti promene u svojoj naravi. Ako si neko ko teži da bude usavršen, ti ćeš onda posvedočiti i reći ovo: „U ovom Božjem delu, koje se odvija korak po korak, prihvatio sam Božje delo grdnje i suda i, premda sam pretrpeo velike patnje, saznao sam kako Bog usavršava čoveka, stekao sam delo koje obavlja Bog, došao u posed znanja o pravednosti Božjoj i bio sam spasen Njegovom grdnjom. Njegova me je pravedna narav susrela i donela mi blagoslove i blagodat; grdnja Njegova i sud zaštitili su me i pročistili. Da me Bog nije izgrdio i da mi nije sudio, da me nisu sustigle teške reči Božje, ne bih mogao da spoznam Boga, niti da budem spasen. Danas shvatam: čovek, kao stvoreno biće, ne samo da uživa u svemu što je Stvoritelj napravio, već je još i važnije da sva stvorena bića treba da uživaju u pravednoj naravi Božjoj i Njegovom pravednom sudu, jer Božja je narav dostojna čovekovog uživanja. Kao stvoreno biće koje je Sotona iskvario, čovek treba da uživa u Božjoj pravednoj naravi. U Njegovoj pravednoj naravi ima grdnje i suda, ali, još više, i velike ljubavi. Iako ja danas nisam u stanju da potpuno zadobijem ljubav Božju, barem sam imao sreće da je vidim i da time budem blagosiljan.” Ovo je put kojim idu oni koji doživljavaju usavršavanje i to je spoznaja o kojoj oni govore. Takvi su ljudi isti kao Petar; oni poseduju ista iskustva kao Petar. Takvi ljudi su, takođe, oni koji su stekli život, oni koji poseduju istinu. Ako je budu doživljavali do samog kraja, oni će moći da se, usred Božjeg suda, potpuno oslobode uticaja Sotone i biće zadobijeni od Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

527. Ono što želim jesu ljudi nalik Petru, ljudi koji streme ka tome da budu usavršeni. Današnja istina podarena je onima koji za njom žude i tragaju. Ovo spasenje se daruje onima koji čeznu da ih Bog spasi. Ne treba samo da vi zadobijete ovo spasenje; ono vam takođe omogućava da budete zadobijeni od strane Boga – vi zadobijate Boga da bi Bog mogao da zadobije vas. Danas sam vam saopštio ove reči i vi ste ih čuli, pa sada treba praktično da delujete u skladu sa ovim rečima. Ako na kraju sprovedete ove reči u delo, onda ću vas Ja zadobiti kroz te reči; u isto vreme, i vi ćete takođe zadobiti te reči, to jest, zadobićete i ovo ogromno spasenje. Onoga trenutka kad budete pročišćeni, postaćete prava ljudska bića. Ako nisi u stanju da proživljavaš istinu, niti da živiš životom onoga ko je usavršen, onda se može reći da ti i nisi čovek, već leš koji hoda, zver, jer ne poseduješ istinu, što znači da ne poseduješ ni dah Jahveov, te si ti stoga samo mrtvac bez duha! Iako je moguće da neko svedoči nakon što je osvojen, ono što si zadobio tek je mrvica spasenja, i ti još uvek nisi postao živo biće koje poseduje duh. Mada si iskusio grdnju i sud, tvoja narav, zahvaljujući tome, nije ni obnovljena, ni promenjena; ti si još uvek onaj stari, još uvek si od Sotone i nisi neko ko je pročišćen. Samo oni koji su usavršeni donekle vrede i samo su takvi ljudi zadobili istinski život.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

528. Kako na svom budućem putu službe možete da udovoljite Božjim namerama? Suštinska stvar je stremiti ka život-ulasku, stremiti ka promeni naravi i stremiti ka dubljem ulasku u istinu – tim putem postižeš da budeš usavršen od Boga i da od Njega budeš zadobijen. Svi ste vi primaoci Božjeg naloga, ali kakvog to naloga? Ovo se odnosi na sledeći korak dela; sledeći korak dela biće veće delo koje se obavlja u celoj vaseljeni, tako da danas treba da stremite ka promenama u svojoj život-naravi, kako biste u budućnosti zaista postali dokaz da je Bog stekao slavu kroz Svoje delo, i možete postati primeri za Njegovo buduće delo. Današnje stremljenje u celosti služi postavljanju temelja za buduće delo, kako bi Bog mogao da vas upotrebi i kako biste mogli da svedočite za Njega. Ako ovo postaviš kao cilj svojeg stremljenja, moći ćeš da zadobiješ prisustvo Svetoga Duha. Što viši cilj postaviš u svom stremljenju, to ćeš više moći da budeš usavršen. Što više stremiš ka istini, to više deluje Sveti Duh. Što je veća tvoja pokretačka snaga za stremljenje, više ćeš i zadobiti. Sveti Duh ljude usavršava shodno njihovom unutrašnjem stanju. Neki kažu da nisu voljni da ih Bog upotrebi ili da ih On usavrši, da samo žele da njihovo telo bude bezbedno i da ne pretrpi nikakvu nesreću. Neki nisu voljni da zakorače u carstvo, ali jesu voljni da se spuste u bezdan. U tom slučaju, Bog će takođe ispuniti tvoju želju. Ka čemu god da stremiš, Bog će to ostvariti. Dakle, ka čemu trenutno stremiš? Da budeš usavršen? Služe li tvoji sadašnji postupci i ponašanja tome da te Bog usavrši i da od Njega budeš zadobijen? U svom svakodnevnom životu moraš se neprekidno odmeravati. Ako celo svoje srce uložiš u stremljenje ka jednom cilju, Bog će te zasigurno usavršiti. Takav je put Svetoga Duha. Put kojim Sveti Duh vodi dostiže se kroz stremljenje ljudi. Što je veća tvoja žeđ da budeš usavršen i zadobijen od Boga, to će više Sveti Duh delovati u tebi. Što manje stremiš i što si negativniji i nazadniji, to manje mogućnosti Sveti Duh ima da deluje; kako vreme bude prolazilo, Sveti Duh će te ostaviti. Želiš li da te Bog usavrši? Želiš li da te Bog zadobije? Želiš li da te Bog upotrebi? Trebalo bi da težite da učinite sve zarad toga da budete usavršeni, zadobijeni i upotrebljeni od Boga, tako da vaseljena i sve što postoji mogu da vide Božja dela koja se ispoljavaju u vama. Vi ste gospodari svih stvari i, usred svega što postoji, treba da učinite da Bog kroz vas uživa u svedočanstvu i slavi. Samo to dokazuje da ste vi najblagoslovenije od svih pokoljenja!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči”