504. Preobraženje čovekove naravi postiže se kroz mnoge različite vrste Božjeg dela; bez takvih promena u njegovoj naravi, čovek ne bi bio u stanju da svedoči o Bogu i da bude po Božjem srcu. Preobražavanje čovekove naravi znači da se čovek oslobodio od Sotoninog ropstva i od uticaja tame, i da je zaista postao uzor i primer Božjeg dela, svedok Božji, i onaj koji je po Božjem srcu. Danas je ovaploćeni Bog došao da obavi Svoje delo na zemlji, i On zahteva od čoveka da stekne znanje o Njemu, poslušnost Njemu, svedočenje o Njemu, da poznaje Njegovo praktično i normalno delo, da se pokorava svim Njegovim rečima i delu koji se ne slažu sa ljudskim predstavama, i da posvedoči o celokupnom delu koje On obavlja da bi spasao čoveka, kao i o svim radnjama koje čini da bi osvojio čoveka. Oni koji svedoče o Bogu moraju da imaju znanje o Bogu; samo je takvo svedočenje tačno i istinito, i samo takvo svedočenje može osramotiti Sotonu. Bog pomoću Svog suda i grdnje, obračunavanja i orezivanja, koristi one koji su Ga spoznali da svedoče o Njemu. On koristi one koje je Sotona iskvario da svedoče o Njemu, kao i one čija se narav promenila, i koji su time zadobili Njegove blagoslove da svedoče o Njemu. Njemu nije potreban čovek da Ga hvali svojim rečima niti mu je potrebna pohvala i svedočanstvo Sotonine sorte, koju On nije spasao. Samo oni koji su spoznali Boga imaju pravo da svedoče o Njemu, i samo oni koji su preobraženi u svojoj naravi imaju pravo da svedoče o Njemu. Bog neće dozvoliti čoveku da namerno osramoti Njegovo ime.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“

505. Ljudi ne mogu da promene svoju sopstvenu narav; moraju da budu podvrgnuti sudu i grdnji, i patnji i oplemenjivanju, od Božjih reči, ili tome da se Njegove reči sa njima obračunavaju, dovode ih u red i orezuju ih. Jedino tada mogu postići poslušnost i vernost Bogu, prestajući da prema Njemu budu površni. Ljudska narav se menja kroz oplemenjivanje Božjim rečima. Jedino kroz izloženost, sud, disciplinu i obračunavanje Njegovim rečima oni se više neće usuđivati da postupaju ishitreno, već će umesto toga postati smireni i staloženi. Najvažnije od svega jeste to da budu u stanju da se pokore sadašnjim Božjim rečima i Njegovom delu, čak i ako to nije u skladu sa ljudskim predstavama, da budu u stanju da te predstave ostave po strani i voljno se pokore. U prošlosti, razgovor o promenama u naravi uglavnom se odnosio na to da je neko u stanju da se odrekne sebe, da telu dopusti da pati, da telo disciplinuje i reši se telesnih želja – što je jedna vrsta promene u naravi. Danas svi znaju da je pravi izraz promene naravi u poslušnosti sadašnjim rečima Božjim i u istinskoj spoznaji Njegovog novog dela. Na ovaj način se može izbrisati prethodno ljudsko shvatanje Boga, koje je bilo obojeno njihovim sopstvenim predstavama, a ljudi mogu steći istinsko znanje o Bogu i poslušnost Bogu – jedino je ovo istinski izraz promene u naravi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči“

506. Promena čovekove naravi započinje spoznajom njegove suštine i promenama u njegovom razmišljanju, prirodi i mentalnom pogledu – kroz korenite promene. Samo tako će doći do istinskih promena u čovekovoj naravi. Osnovni uzroci iskvarene naravi koja se pojavljuje u čoveku jesu Sotonina obmana, iskvarenost i otrov. Čoveka je okovao i kontrolisao Sotona i on trpi nečuvenu štetu koju je Sotona naneo njegovom načinu razmišljanja, moralu, shvatanjima i razumu. Baš zato što je Sotona iskvario ono suštinsko u čoveku i zato što se čovek potpuno razlikuje od onoga kako ga je Bog prvobitno stvorio, protivi se Bogu i ne može da prihvati istinu. Dakle, promene u čovekovoj naravi treba da otpočnu promenama u njegovom razmišljanju, shvatanjima i razumu, čime će se promeniti njegova spoznaja Boga i njegova spoznaja istine.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom“

507. Ako čovek želi da tokom svog života bude pročišćen i ostvari promene u svojoj naravi, ako želi da živi smislenim životom i da ispuni svoju dužnost kao živo stvorenje, on mora da prihvati Božju grdnju i sud, i ne sme da dozvoli da se Božja disciplina i Božji udarci udalje od njega, kako bi mogao da se oslobodi Sotoninih smicalica i uticaja i kako bi živeo u svetlosti Božjoj. Znaj da Božja grdnja i sud predstavljaju svetlost, i to svetlost spasenja čovekovog, te da za čoveka nema boljeg blagoslova, blagodati, ni zaštite. Čovek živi pod uticajem Sotone i boravi u telu; ukoliko ne bude pročišćen i ne primi zaštitu od Boga, čovek će postajati sve izopačeniji. Ako želi da voli Boga, on mora da bude pročišćen i spasen. Petar se molio: „Kada si Ti, Bože, ljubazan prema meni, ja sam oduševljen i utešen; kad me grdiš, ja osećam još veću utehu i radost. Iako sam slab i trpim neizrecivu patnju, iako plačem i tugujem, Ti znaš da ta tuga dolazi zbog moje neposlušnosti i moje slabosti. Plačem, jer ne mogu da udovoljim željama Tvojim, tužan sam i kajem se jer ne mogu da ispunim Tvoje zahteve, ali sam zato voljan da dostignem ovo carstvo i voljan da učinim sve što mogu ne bih li Ti udovoljio. Tvoja mi je grdnja donela zaštitu i dala mi najbolje spasenje; sud Tvoj zasenjuje Tvoju trpeljivost i strpljenje. Bez Tvoje grdnje i suda ja ne bih uživao u Tvojoj milosti i dobroti. Danas sve više shvatam kako je Tvoja ljubav nadišla nebesa i prevazišla sve drugo. Tvoja ljubav nisu samo milost i dobrota; ona je, povrh toga, grdnja i sud. Tvoja grdnja i Tvoj sud pružili su mi toliko toga. Bez Tvoje grdnje i suda, nijedna osoba ne bi bila pročišćena i niko ne bi mogao da iskusi ljubav Stvoriteljevu.“

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

508. Ako želiš da budeš usavršen, najpre moraš da stekneš Božju naklonost, jer On usavršava one kojima je naklonjen i koji su po Njegovom srcu. Ako želiš da budeš po Božjem srcu, moraš imati srce koje se pokorava Njegovom delu, moraš da težiš traganju za istinom i moraš u svemu da prihvatiš Božji nadzor. Da li se sve što radiš odvijalo pod Božjim nadzorom? Da li je tvoja namera ispravna? Ako je tvoja namera ispravna, Bog će te pohvaliti; ako je tvoja namera pogrešna, to pokazuje da ono što tvoje srce voli nije Bog, već telo i Sotona. Zato moraš da koristiš molitvu kao način pihvatanja Božjeg nadzora u svemu. Kada se moliš, iako Ja lično ne stojim pred tobom, Sveti Duh je s tobom, i ti se moliš i Meni i Duhu Božjem. Zašto veruješ u ovo telo? Veruješ, jer On ima Duh Božji. Da li bi verovao u ovu osobu da je On bez Duha Božjeg? Kada veruješ u ovu osobu, veruješ u Duh Božji. Kad se plašiš ove osobe, plašiš se Duha Božjeg. Vera u Duh Božji je vera u ovu osobu, a vera u ovu osobu takođe je vera u Duh Božji. Kada se moliš, osećaš da je Duh Božji s tobom i da je Bog pred tobom, i zato se moliš Njegovom Duhu. Danas se većina ljudi suviše plaši da svoje postupke iznese pred Boga; iako možda možeš da prevariš Njegovo telo, ne možeš da prevariš Njegov Duh. Sve ono što ne može da izdrži Božji nadzor u suprotnosti je sa istinom i treba ga odbaciti; raditi drugačije znači činiti greh protiv Boga. Svoje srce, dakle, moraš otvarati Bogu u svako doba, dok se moliš, kad govoriš i u zajedništvu razmenjuješ misli sa svojom braćom i sestrama, dok obavljaš svoju dužnost i baviš se svojim poslom. Dok ispunjavaš svoju dužnost, Bog je s tobom, i sve dok je tvoja namera ispravna i u službi je dela Božje kuće, On će prihvatati sve što radiš; trebalo bi da se iskreno posvetiš ispunjavanju svoje dužnosti. Ako tokom molitve imaš bogoljubivo srce i ako tražiš Božju brigu, zaštitu i nadzor, ako je sve to tvoja namera, tvoje će molitve biti delotvorne. Dok se, recimo, moliš na skupovima, ako otvaraš svoje srce i moliš se Bogu govoreći Mu šta ti je u srcu, i ako ne govoriš neistinu, tvoje će molitve sigurno biti delotvorne. Ako si u srcu iskreno bogoljubiv, ovako se zakuni Bogu: „Bože, koji si na nebesima i na zemlji i među svim stvarima, kunem Ti se: neka Tvoj Duh ispita sve što činim i neka me štiti i brine za mene u svako doba i učini da sve što radim bude postojano u Tvom prisustvu. Prestane li moje srce ikada da Te voli ili Te ikada izda, izgrdi me i prokuni žestoko. Nemoj me pomilovati ni na ovom ni na onom svetu.“ Smeš li da daš takvu zakletvu? Ako ne smeš, to pokazuje da si plašljiv i da još uvek voliš sebe. Posedujete li takvu odlučnost? Ako ste zaista tako odlučili, trebalo bi da položite ovu zakletvu. Ako si odlučio da daš takvu zakletvu, Bog će ispuniti tvoju odluku. Kada se zaklinješ Bogu, On sluša. Bog određuje jesi li grešan ili pravedan po meri tvoje molitve i tvojih postupaka. Sada je u toku proces vašeg usavršavanja i, ako istinski veruješ da možeš da budeš usavršen, sve što radiš iznećeš pred Boga i prihvatićeš Njegov nadzor; ako učiniš nešto strašno buntovno ili izdaš Boga, On će tvoju zakletvu sprovesti u delo, i zato, šta god da ti se desi, bilo propast ili grdnja, sȃm ćeš za to biti kriv. Dao si zakletvu i treba da je se pridržavaš. Ako se ne držiš date zakletve, doživećeš propast. Pošto je zakletva bila tvoja, Bog će je sprovesti u delo. Neki se posle molitve plaše i jadikuju: „Sve je svršeno! Moja je prilika za razvrat nestala; moja je prilika da činim zle stvari nestala; moja prilika da utažim svoje svetovne žudnje nestala je!“ Takvi ljudi još uvek vole svetovnost i greh, i sigurno će doživeti propast.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog usavršava one koji su po srcu Njegovom“

509. Postoji pravilo u Božjem usavršavanju ljudi, a to je da te On prosvećuje koristeći tvoj pogodni deo, tako da imaš put ka primeni i možeš da se odvojiš od svih negativnih stanja, pomažući svom duhu da uspe da se oslobodi i učini da budeš u stanju da Ga više voliš. Tako dolaziš u stanje kada možeš da odbaciš iskvarenu Sotoninu narav. Ti si bezazlen i otvoren, voljan da upoznaš sebe i primeniš istinu. Bog će te sigurno blagosloviti, tako da kada budeš slab i negativan, On će te dvostruko prosvetiti, pomažući ti da bolje upoznaš sebe, da budeš spremniji da se pokaješ za sebe i da više budeš u stanju da primenjuješ ono što treba da primenjuješ. Samo na taj način tvoje srce može biti mirno i opušteno. Osoba koja obično obraća pažnju na poznavanje Boga, koja obraća pažnju na poznavanje sebe, koja obraća pažnju na svoju primenu, biće u stanju da često prima Božje delo, kao i Njegovo vođstvo i prosvećenje. Čak i kada je takva osoba možda u negativnom stanju, ona može odmah da preokrene stvari, bilo zbog delovanja savesti, bilo zbog prosvećenja koje dolazi od Božje reči. Promena nečije naravi uvek se postiže kada ta osoba poznaje svoje stvarno stanje i narav i delo Božje. Osoba koja je voljna da upozna sebe i otvori se, biće u stanju da sprovodi istinu. Takva osoba je osoba koja je verna Bogu, a osoba koja je verna Bogu poseduje razumevanje Boga, bilo da je to razumevanje duboko ili plitko, oskudno ili obilno. To je Božja pravednost, i to je nešto što ljudi postižu; to je njihova dobit. Osoba koja ima znanje o Bogu je ona koja ima osnovu, koja ima viziju. Ovakva osoba je sigurna u vezi Božjeg tela i sigurna je i u Božju reč i Božje delo. Bez obzira na to kako Bog deluje ili govori, ili kako drugi ljudi izazivaju smetnje, ona može čvrsto da stoji i svedoči o Bogu. Što je osoba više takva, to više može da sprovede istinu koju razume. Pošto uvek primenjuje Božju reč, ona stiče više razumevanja o Bogu i poseduje odlučnost da zauvek svedoči o Bogu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni“

510. Ako ljudi, kada veruju u Boga, žele preobražaj svoje naravi, ne smeju se odvajati od stvarnog života. U stvarnom životu, moraš upoznati sebe, napustiti sebe, upražnjavati istinu i moraš naučiti principe, zdrav razum i pravila vladanja u svemu pre nego što budeš u stanju da postigneš postepeni preobražaj. Ako se usredsrediš samo na teorijsko znanje i živiš samo među verskim obredima, ne ulazeći duboko u stvarnost, ne ulazeći u stvarni život, onda nikada nećeš ući u stvarnost, nikada nećeš spoznati sebe, istinu ili Boga, i zauvek ćeš biti slep i neuk. Božje delo spasavanja ljudi nije u tome da im dozvoli da žive normalnim ljudskim životima posle kratkog vremenskog perioda, niti da preobrazi njihove lažne predstave i doktrine. Umesto toga, Njegova svrha jeste u tome da promeni stare naravi ljudi, da promeni celinu njihovog starog načina života i da promeni sav njihov zastareli način razmišljanja i mentalne perspektive. Usredsređivanje samo na crkveni život neće promeniti stare životne navike ljudi, niti će promeniti stare, dugotrajne načine života. Bez obzira na sve, ljudi se ne smeju odvojiti od stvarnog života. Bog traži da ljudi žive normalnu ljudskost u stvarnom životu, a ne samo u crkvenom životu; da istinu žive u stvarnom životu, a ne samo u crkvenom; i da ispunjavaju svoje funkcije u stvarnom životu, a ne samo u crkvenom. Da bi neko ušao u stvarnost, mora sve okrenuti ka stvarnom životu. Ako, verujući u Boga, ljudi ne mogu da spoznaju sebe kroz ulazak u stvarni život, i ako ne mogu da žive normalnu ljudskost u stvarnom životu, onda će postati promašene osobe. Oni koji nisu poslušni Bogu ljudi su koji ne mogu da uđu u stvarni život. Svi su oni ljudi koji govore o ljudskosti, ali žive prirodu demona. Svi su oni ljudi koji govore o istini, ali umesto toga žive prema doktrinama. Oni koji ne mogu da žive istinu u stvarnom životu oni su koji veruju u Boga, ali ih On prezire i odbacuje. Ti moraš da upražnjavaš svoj ulazak u stvarni život, da spoznaš sopstvene nedostatke, neposlušnost i neznanje, kao i da spoznaš svoju abnormalnu ljudskost i slabosti. Na taj način će se tvoje znanje integrisati u tvoje faktičke okolnosti i teškoće. Samo je ova vrsta znanja stvarna i može ti omogućiti da zaista shvatiš svoje stanje i postigneš preobražaj naravi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Raspravljanje o crkvenom i stvarnom životu“

511. Jedenje i pijenje reči Božjih, vežbanje molitve, prihvatanje bremena Božjeg i prihvatanje zadataka koje ti On poverava – sve to je stoga da bi pred tobom bio put. Što ti je teže breme Božjeg naloga, biće ti lakše da te On usavrši. U vršenju svoje službe za Boga, neki nisu spremni da se usklađuju sa drugima, čak ni kada se od njih to zahteva; to su lenji ljudi koji samo žele da uživaju u udobnosti. Što više se od tebe traži da službu vršiš u koordinaciji sa drugima, više iskustva ćeš steći. Zbog većeg bremena i više iskustva steći ćeš više prilika da budeš usavršen. Prema tome, ako Bogu možeš da služiš iskreno, tada ćeš biti obziran prema teretu Božjem; kao takav, imaćeš više prilika da te Bog usavrši. Upravo jedna takva skupina ljudi se trenutno usavršava. Što te Duh Sveti više dodiruje, više vremena ćeš posvetiti tome da budeš obziran prema bremenu Božjem, Bog će te više usavršiti i u većoj meri će te zadobiti – sve dok, na kraju, ne postaneš osoba koju Bog koristi. U ovom trenutku postoje neki koji za crkvu ne nose nikakvo breme. Takvi ljudi su nemarni i traljavi i stalo im je jedino do sopstvene telesnosti. Takvi ljudi su izrazito sebični, a takođe su i slepi. Ako ovo ne možeš jasno da uvidiš, nećeš nositi nikakvo breme. Što si obzirniji prema volji Božjoj, On će ti poveriti veće breme. Sebičnjaci nisu spremni da podnose takve stvari; nisu spremni da plate cenu i, shodno tome, propustiće prilike da ih Bog usavršava. Zar time sebi ne nanose štetu? Ako si neko ko je obziran prema volji Božjoj, tada ćeš razviti istinsko breme za crkvu. U stvari, umesto da to nazivamo bremenom koje nosiš za crkvu, bilo bi bolje da ga nazovemo bremenom koje nosiš zarad sopstvenog života, budući da je svrha tog bremena koje si razvio za crkvu u tome da te natera da takva iskustva iskoristiš da te Bog usavrši. Prema tome, svako ko nosi najveće breme za crkvu, svako ko nosi breme za život-ulazak – biće onaj koga Bog usavršava. Da li si ovo jasno uvideo? Ako se crkva kojoj pripadaš osipa poput peska, a ti nisi ni zabrinut ni uznemiren, već se čak praviš da ne vidiš dok tvoja braća i sestre ne jedu i ne piju normalno reči Božje, u tom slučaju ne nosiš nikakvo breme. Bog ne uživa u takvim ljudima. Bog uživa u ljudima koji su gladni i žedni pravednosti i obzirni prema volji Božjoj. Dakle, treba da postanete obzirni prema bremenu Božjem, ovde i sada; ne treba da čekate da Bog Svoju pravednu narav otkrije celom ljudskom rodu da biste postali obzirni prema bremenu Božjem. Zar tada ne bi bilo prekasno? Sada je dobra prilika da vas Bog usavrši. Ako dozvolite da vam ova prilika izmakne, žalićete za tim do kraja svog života, baš kao što Mojsije nije mogao da uđe u dobru hanansku zemlju, za čim je žalio do kraja života i umro kajući se. Nakon što Bog svim narodima otkrije Svoju pravednu narav, bićeš ispunjen kajanjem. Čak i ako te Bog ne izgrdi, zbog sopstvenog kajanja sam ćeš sebe grditi. Neki nisu ubeđeni u to, međutim, ako u to ne verujete, samo sačekajte da vidite šta će se dogoditi. Postoje određeni ljudi čija je jedina svrha da ispune ove reči. Da li si spreman da se zarad ovih reči žrtvuješ?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Budi obziran prema Božjoj volji kako bi postigao savršenstvo“

512. Sveti duh ima put kojim se kreće u svakoj osobi i svakoj osobi daje priliku da bude usavršena. Kroz svoju negativnost ti si se upoznao sa sopstvenom iskvarenošću, tako da ćeš, kada budeš odbacio negativnost, naći put do primene; to su sve načini na koje se usavršavaš. Dalje, kroz neprestano vođenje i prosvetljenje nekih pozitivnih stvari unutar tebe, ti ćeš samoinicijativno ispuniti svoju funkciju, rasti u uvidu i zadobiti moć razlučivanja. Kada si u dobrom stanju, posebno si voljan da pročitaš Božju reč, i posebno voljan da se moliš Bogu, i možeš da povežeš propovedi koje čuješ sa svojim stanjem. U takvim trenucima Bog te prosvetljuje i prosvećuje iznutra, čineći da shvatiš neke stvari pozitivne strane. Tako si usavršen na pozitivnoj strani. U negativnim stanjima si slab i pasivan; osećaš da ti Bog nije u srcu, ali ipak, Bog te prosvetljuje, pomažući ti da pronađeš put do primene. Ishod ovoga je postizanje savršenstva na negativnoj strani. Bog može da usavrši čoveka i sa pozitivne i sa negativne strane. Zavisi od toga da li si u stanju da iskusiš i od toga da li tragaš za tim da te Bog usavrši. Ako istinski tražiš da te Bog usavrši, onda negativno ne može da te natera da doživiš gubitak, već ti može doneti stvari koje su stvarnije, i može da te učini sposobnijim da saznaš šta je to što nedostaje u tebi, sposobnijim da dokučiš svoje pravo stanje i shvatiš da čovek nema ništa i da je ništa; ako ne doživiš kušnje, ti nemaš znanje, i uvek ćeš osećati da si iznad drugih i bolji od svih drugih. Kroz sve ovo ćeš shvatiti da je sve što se desilo ranije učinio Bog i zaštitio Bog. Ulazak u kušnje ostavlja te bez ljubavi ili vere, ne uspevaš da se moliš i nisi u stanju da pevaš himne, i nesvesno, usred toga ti spoznaješ sebe. Bog ima mnogo sredstava da usavrši čoveka. On koristi svakakva okruženja da se nosi sa iskvarenom čovekovom naravi i koristi razne stvari da bi razgolitio čoveka; u jednom pogledu, On se obračunava sa čovekom, u drugom On razgolićuje čoveka, a u trećem On otkriva čoveka, kopajući i otkrivajući „tajne“ u dubinama čovekovog srca i pokazujući čoveku njegovu prirodu razotkrivajući mnoga njegova stanja. Bog usavršava čoveka kroz mnoge metode – kroz otkrivenje, kroz obračunavanje sa čovekom, kroz oplemenjivanje čoveka i grdnju – tako da čovek može da zna da je Bog praktičan.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni“

513. U ovom trenutku bi prevashodno trebalo da tražite da vas Bog usavrši u svemu i da vas Bog usavrši kroz sve ljude, događaje i stvari sa kojima se suočavate, ne bi li se utisnulo u vas što više onoga što Bog jeste. Najpre morate primiti Božje nasledstvo na zemlji; tek tada ćete steći pravo da nasledite još blagoslova od Boga, koji će biti i veći. Sve su to stvari koje treba da tražite i koje najpre treba da shvatite. Što više budete tražili da vas Bog u svemu usavrši, više ćete u svemu moći da primetite Božju ruku, usled čega ćete, kroz različita gledišta i po različitim pitanjima, aktivno tražite da proniknete u biće Božje reči i da zakoračite u stvarnost Njegove reči. Ne možete biti zadovoljni pasivnim stanjima kao što su puko uzdržavanje od greha ili odsustvo bilo kakvih predstava, životne filozofije i ljudske volje. Bog usavršava čoveka na mnoštvo načina; u svemu postoji prilika za usavršavanje i On te može usavršiti ne samo u pozitivnom smislu, već i u negativnom, kako bi učinio da ono što zadobijaš bude što obilnije. Svakoga dana se ukazuju prilike da budeš usavršen i okolnosti da te Bog zadobije. Pošto neko vreme budeš proživljavao takvo iskustvo, duboko ćeš se promeniti i prirodnim putem ćeš razumeti mnogo toga što ti je prethodno bilo nepoznato. Neće biti potrebe za poukama drugih; bez tvog znanja, Bog će te prosvetiti, pa ćeš u svemu biti prosvećen i do detalja ćeš proniknuti u sva svoja iskustva. Bog će te sigurno voditi, da ne skreneš ni levo ni desno, pa ćeš tako stupiti na put Njegovog usavršavanja.

(…) Ako želite da vas Bog usavrši, morate naučiti kako da steknete iskustvo u svemu i budete u stanju da zadobijete prosvećenje kroz sve što vam se događa. Bilo da je dobro ili loše, trebalo bi da ti donese korist, a ne da te učini negativnim. Svejedno, treba da budeš u stanju da stvari posmatraš kao da stojiš na strani Boga, a ne da ih analiziraš ili proučavaš iz perspektive čoveka (bilo bi to odstupanje u tvom iskustvu). Budeš li to iskusio, tvoje će srce biti ispunjeno bremenom tvoga života; sve vreme ćeš živeti u svetlosti Božjeg lika, ne odstupajući lako u svom delanju. Pred takvim ljudima je svetla budućnost. Ima vrlo mnogo prilika za usavršavanje od Boga. Sve se zasniva na tome da li ste neko ko istinski voli Boga i da li ste rešeni da vas Bog usavrši, da vas Bog zadobije i da primite Njegove blagoslove i nasledstvo. Obična rešenost nije dovoljna; nužno je da posedujete veliko znanje, jer ćete u suprotnom uvek odstupati u svom delanju. Bog je spreman da usavrši svakoga od vas. Kako sada stvari stoje, iako većina ljudi već dugo prihvata delo Božje, oni su sami sebe ograničili na uživanje u blagodati Božjoj i jedino su spremni da Bogu dozvole da im pruži malo telesne utehe, odbijajući da prime veća i viša otkrivenja. To pokazuje da je srce čovekovo još uvek u spoljnom svetu. Iako u čovekovom radu, u njegovoj službi i njegovom bogoljubivom srcu ima manje nečistoća, kad je reč o njegovom unutrašnjem biću i njegovom nazadnom razmišljanju, čovek i dalje neprestano traži telesni mir i užitak, nimalo ne mareći za uslove i ciljeve Božjeg usavršavanja čoveka. I tako, životi većine ljudi i dalje ostaju priprosti i dekadentni. Njihovi životi se ni najmanje nisu promenili; veru u Boga naprosto ne smatraju važnom, kao da je imaju samo zarad nekog drugog, obavljajući je krajnje površno, otaljavaju je, prepušteni besmislenom bivstvovanju. Malo je onih koji su u stanju da traže da zakorače u reč Božju u svakom pogledu, da zadobiju još vrednije stvari, da postanu sve bogatiji ljudi u današnjem domu Božjem i da prime sve više Božjih blagoslova. Ako tražiš da te Bog u svemu usavrši i u stanju si da primiš ono što je On obećao na zemlji, ako tražiš da te Bog u svemu prosveti i ne dopuštaš da ti godine zaludno promiču, ovo je savršen put da njime aktivno kreneš. Samo tako ćeš postati dostojan i podoban da te Bog usavrši.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obećanja onima koji su usavršeni“

514. Sveti Duh ne deluje samo u određenim ljudima koje Bog koristi, već to čini i u crkvi. On može da deluje u svakome. On može da deluje u tebi ovoga časa i ti ćeš iskusiti to delo. U narednom periodu On može delovati u nekom drugom, a u tom slučaju moraš da požuriš da bi ga pratio; što pažljivije budeš pratio sadašnju svetlost, tvoj život sve više može da napreduje. Bez obzira na to kakav je neko čovek, ako Sveti Duh deluje u njemu, ti moraš da ga slediš. Usvoji njegova iskustva kao svoja sopstvena i dobićeš još veće stvari. Time ćeš još brže napredovati. Ovo je put usavršavanja čoveka i sredstvo za napredak života. Put do usavršavanja se dostiže kroz tvoju poslušnost prema delu Svetoga Duha. Ti ne znaš kroz kakvu osobu će Bog delovati da te usavrši, niti kroz koju osobu, pojavu ili stvar će ti dozvoliti da stekneš ili uvidiš stvari. Ako možeš da zakoračiš na ovaj pravi put, to pokazuje da postoji velika nada da će te Bog usavršiti. Ako to ne možeš, to pokazuje da ti je budućnost sumorna i lišena svetlosti. Kada jednom kreneš na pravi put, u svemu će ti se ukazati otkrivenje. Bez obzira na to šta Sveti Duh otkriva drugima, ako na osnovu njihove spoznaje nastaviš da sam proživljavaš stvari, taj doživljaj će postati deo tvog života i moći ćeš da na osnovu tog iskustva nešto pružiš drugima. Oni koji druge opskrbljuju mehaničkim ponavljanjem reči jesu ljudi bez ikakvog iskustva; pre nego što budeš mogao da počneš da govoriš o sopstvenom stvarnom iskustvu i znanju moraš naučiti da, kroz prosvećenje i prosvetljenje drugih, pronađeš način praktičnog delovanja. Ovo će biti znatno korisnije za tvoj život. Tako treba da proživljavaš stvari iskazujući poslušnost prema svemu što dolazi od Boga. U svemu treba da tražiš volju Božju i da iz svega izvlačiš pouke kako bi tvoj život mogao da napreduje. Takvo praktično delovanje omogućava najbrži napredak.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju poslušnost“

515. Da li si zaista spreman da budeš usavršen? Ako si zaista spreman da te Bog usavrši, onda ćeš imati hrabrosti da odbaciš svoje telo, moći ćeš da izvršavaš Božje reči i nećeš biti ni pasivan ni slab. Bićeš u stanju da poslušaš sve što dolazi od Boga, a svi tvoji postupci, javni ili privatni, biće predočeni Bogu. Bićeš usavršen ako si poštena osoba i ako u svemu istinu sprovodiš u delo. Oni lažljivci koji se na jedan način ponašaju pred drugim ljudima, a na sasvim drugi iza njihovih leđa, nisu spremni da budu usavršeni. Svi oni su sinovi propasti i uništenja; oni ne pripadaju Bogu, već Sotoni. Oni nisu ljudi koje je Bog izabrao! Ako se tvoji postupci i ponašanje ne mogu predočiti Bogu ili ih Duh Božji ne može sagledati, to dokazuje da sa tobom nešto nije u redu. Samo ako prihvatiš sud Božji i grdnju Božju i pobrineš se da promeniš svoju narav, moći ćeš da kročiš na put do usavršavanja. Ako si zaista spreman da te Bog usavrši i da sprovodiš volju Božju, onda treba da iskazuješ poslušnost prema celom Božjem delu, bez ijednog prigovora, ne usuđujući se da procenjuješ delo Božje ili da o njemu sudiš. Ovo su minimalni uslovi da bi te Bog usavršio. Neophodan uslov za one koji traže da ih Bog usavrši glasi: u svemu delujte bogoljubivim srcem. Šta znači delovati bogoljubivim srcem? To znači da svi tvoji postupci i ponašanje mogu biti predočeni Bogu. A pošto imaš ispravne namere, bez obzira na to da li su tvoji postupci ispravni ili pogrešni, ne plašiš se da ih pokažeš Bogu ili svojoj braći i sestrama i smeš da se zakuneš pred Bogom. Bogu moraš predočiti svaku svoju nameru, misao i ideju kako bi ih On proučio. Budeš li ovo primenio i tako zakoračio, brzo ćeš napredovati u životu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog će zasigurno zadobiti one koji Mu iskrenim srcem iskazuju poslušnost“

516. Ako želiš da te Bog upotrebi i da te usavrši, moraš imati sve: volju za stradanjem, veru, izdržljivost, poslušnost, kao i sposobnost da doživiš Božje delo, da dokučiš Njegovu volju, da budeš obziran prema Njegovom jadu i tome slično. Nije lako usavršiti neku osobu, a svako pojedinačno oplemenjivanje koje doživljavaš zahteva tvoju veru i ljubav. Ako želiš da te Bog usavrši, nije dovoljno da samo juriš napred na svom putu, niti je dovoljno samo da sebe trošiš za Boga. Mnogo toga moraš posedovati da bi mogao da postaneš neko koga je Bog usavršio. Kad se suočiš sa stradanjem, moraš biti u stanju da odbaciš svoju brigu za telo i da se ne žališ na Boga. Kad se Bog od tebe sakrije, moraš biti u stanju da veruješ u Njega i da Ga slediš, da očuvaš svoju raniju ljubav i da joj ne dozvoliš da posustane, niti da se rasprši. Ma šta Bog činio, moraš se potčiniti Njegovom naumu i biti spreman da prokuneš svoje telo, umesto da se žališ na Njega. Kad si suočen s kušnjama, moraš udovoljiti Bogu, čak i ako u sebi gorko plačeš ili se nevoljno rastaješ od nekog voljenog predmeta. Jedino je ovo prava ljubav i vera. Bez obzira kakav je trenutno tvoj rast, ti najpre moraš imati i volju da trpiš teškoće i istinsku veru, a pritom moraš biti voljan da napustiš telo. Treba da budeš spreman da izdržiš lične teškoće i da istrpiš gubitak ličnih interesa, da bi mogao da udovoljiš Božjoj volji. Moraš, takođe, biti biti u stanju da u srcu osetiš žaljenje prema sebi: ranije nisi mogao da udovoljiš Bogu i sad možeš da žališ sebe zbog toga. Ništa od toga ne sme da ti nedostaje – jer će te Bog upravo kroz ove stvari usavršiti. Ako ne možeš da zadovoljiš ove kriterijume, ti onda ne možeš da budeš usavršen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“

517. Transformacija naravi uglavnom se odnosi na transformaciju nečije prirode. Ono što čini nečiju prirodu ne može se opaziti iz spoljašnjeg ponašanja, već je neposredno vezano za vrednost i značaj postojanja te osobe, njen pogled na život i vrednosti, obuhvata stvari iz dubine njene duše i njenu suštinu. Ako neko nije u stanju da prihvati istinu, u tim aspektima neće biti transformacije. Može se reći da se nečija narav promenila samo ako je ta osoba doživela Božje delo, potpuno ušla u istinu, promenila svoje vrednosti i pogled na postojanje i život, uskladila svoje stavove o stvarima sa Božjom reči i postala sposobna da se potpuno povinuje i bude posvećena Bogu. Trenutno se može činiti da ulažeš izvestan trud i da si postojan u nevolji dok izvršavaš svoju dužnost. Možda si u stanju da ostvariš u radu ono što je uredio Svevišnji, ili si možda u stanju da ideš svuda gde ti kažu da ideš. Na prvi pogled se možda čini da si u izvesnoj meri poslušan, ali kada se desi nešto što nije u skladu sa tvojim predstavama, na površinu izbije tvoja buntovna priroda. Na primer, ne povinuješ se da te orezuju i obračunavaju se sa tobom i još si neposlušniji kada dođe do nesreće; čak ideš tako daleko da kriviš Boga. Prema tome, to malo poslušnosti i spoljašnje promene predstavlja tek malu promenu u ponašanju. Dakle, nekakva promena postoji, ali to nije dovoljno da se računa kao transformacija tvoje naravi. Možda jesi u stanju da hodaš u više pravaca, da pretrpiš brojne nedaće i poniženja; možda se osećaš blizak Bogu i Sveti Duh možda deluje u tebi. Međutim, kada Bog zatraži od tebe da uradiš nešto što nije u skladu sa tvojim predstavama, ti se i dalje možda nećeš pokoriti, već ćeš možda tražiti izgovore, buniš se protiv Boga i opireš Mu se i u bezizlaznim situacijama, čak i sumnjaš i boriš se protiv Njega. To bi bio ozbiljan problem! To bi pokazalo da se tvoja priroda još uvek opire Bogu, da ne razumeš stvarno istinu i da ti se život-narav uopšte nije promenila. Pošto su ih odbili ili uklonili, neki ljudi su i dalje u stanju da sude Bogu i da kažu da nije pravedan. Čak se i svađaju sa Bogom i bore se protiv njega, šireći okolo svoje predstave o Bogu i nezadovoljstvo Bogom. Takvi ljudi su đavoli koji se opiru Bogu. Ljudi sa đavolskom prirodom se nikada neće promeniti i treba ih napustiti. Samo za one koji mogu da traže i prihvate istinu u svakoj situaciji i pokore se Božjem delu ima nade da će dopreti do istine i uspeti da promene svoju narav. U tvojim iskustvima, moraš da naučiš da razlučiš stanja koja spolja deluju normalo. Možeš da jecaš i plačeš za vreme molitve ili da osećaš da tvoje srce mnogo voli Boga i da je jako blizu Bogu, ali su ta stanja samo delovanje Svetog Duha i ne znače da si neko ko voli Boga. Ako i dalje možeš da voliš Boga i povinuješ Mu se čak i bez delovanja Svetog Duha, i kada Bog čini stvari koje nisu u skladu sa tvojim predstavama, samo u tom slučaju si neko ko iskreno voli Boga. Samo si u tom slučaju neko čija se život-narav promenila. Samo takva osoba je neko ko ima istina-stvarnost.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Šta treba znati o transformaciji svoje naravi“

518. Transformacija nečije naravi nije promena u ponašanju, niti nekakva lažirana spoljašnja promena ili privremena izmena učinjena iz revnosti. Ma koliko dobre te promene bile, one ne mogu da zauzmu mesto promenama u život-naravi, jer se te spoljašnje promene mogu ostvariti ljudskim trudom, ali čovek ne može sopstvenim snagama da promeni svoju život-narav. Da bi se u tome uspelo potrebno je doživeti Božji sud, grdnju, iskušenja i oplemenjivanje, kao i savršenost Svetog Duha. Iako se ljudi koji veruju u Boga dobro ponašaju, niko od njih se istinski ne pokorava Bogu, ne voli stvarno Boga, niti je sposoban da vrši Božju volju. Zašto? Zato što je za to potrebna promena život-naravi i puka promena ponašanja jednostavno nije dovoljna. Promena naravi znači da poznaješ istinu, doživeo si je i istina je postala tvoj život; može da te usmerava i vlada tobom i tvojim životom. To je promena u tvojoj život-naravi. Samo su ljudi koji imaju istinu kao život oni čija se narav promenila. U prošlosti je možda bilo nekih istina koje nisi mogao da primeniš pošto si ih shvatio, ali danas možeš da primeniš bilo koji aspekt istine koju razumeš bez ikakvih prepreka ili poteškoća. Kada primenjuješ istinu, osećaš se ispunjen mirom i srećom, ali ako ne možeš da primenjuješ istinu, osećaš bol i svest ti je pomućena. Možeš da primenjuješ istinu u svemu, živiš po Božjim rečima i imaš potporu za život. To znači da se tvoja narav promenila. Sada lako možeš da ostaviš svoje predstave i maštanja, tvoje telesne sklonosti i stremljenja i one stvari kojih ranije nisi mogao da se oslobodiš. Osećaš da su Božje reči istinski dobre i da je primena istine nešto najbolje što može da se učini. To znači da se tvoja narav promenila. Promena naravi zvuči kao nešto veoma jednostavno, ali to je proces koji zahteva veliko iskustvo. U tom periodu, ljudi moraju da pretrpe brojne nedaće, moraju da obuzdaju sopstveno telo i odreknu se ljudskog tela; takođe moraju da pretrpe sud, grdnju, orezivanje, obračunavanje, iskušenja i oplemenjivanje, a moraju i da dožive brojne neuspehe, posrtanja, unutrašnju borbu i rastrzanost u srcu. Samo je posle tih iskustava moguće donekle razumeti sopstvenu prirodu, ali to ne dovodi odmah do potpune promene; potrebno je da prođu kroz dug period iskustava pre nego što uspeju da postepeno odbace sopstvenu iskvarenu narav. Zbog toga je za promenu sopstvene naravi potreban ceo život. Na primer, ako u nečemu otkriješ iskvarenost, da li možeš odmah da primeniš istinu čim to shvatiš? Ne možeš. U toj fazi razumevanja, drugi te orezuju i obračunavaju se sa tobom, i onda te tvoje okruženje navodi i primorava da postupaš u skladu sa istina-načelima. Ponekad još nisi raspoložen da to uradiš i kažeš sebi: „Zar moram ovako to da uradim? Zašto ne mogu to da uradim onako kako ja hoću? Zašto se od mene uvek zahteva da primenjujem istinu? Ne želim to da uradim, dojadilo mi je!“ Da bi se doživelo Božje delo, potrebno je proći kroz sledeći proces: od toga da se nevoljno primenjuje istina, do toga da se ona svojevoljno primenjuje; od negativnosti i slabosti, do snage i sposobnosti da se odreknu tela. Kada se dostigne izvesno iskustvo i zatim se dožive neka iskušenja i oplemenjivanje i na kraju se shvati Božja volja i neke istine, oni onda mogu biti donekle srećni i spremni za postupanje u skladu sa istina-načelima. Na početku ljudi ne žele da primenjuju istinu. Uzmite, na primer, revnosno ispunjavanje obaveza: shvataš u izvesnoj meri ispunjenje svojih obaveza i posvećenost Bogu i ujedno u izvesnoj meri razumeš istinu, ali kada ćeš biti u stanju da se potpuno posvetiš Bogu? Kada ćeš biti u stanju da sasvim pošteno ispunjavaš svoje dužnosti? To će zahtevati proces. Tokom tog procesa, mogao bi da suočiš sa brojnim nedaćama. Neki će se možda obračunati s tobom, a drugi će te možda kritikovati. Sve oči biće uperene u tebe, svi će motriti na tebe i tek tada ćeš početi da shvataš da grešiš i da si ti taj koji je loše radio, da je neprihvatljivo to što nisi revnosno ispunjavao svoju dužnost i da ne smeš da budeš nesmotren i površan! Sveti Duh će te prosvetiti iznutra i prekoriti te kada pogrešiš. U tom procesu ćeš shvatiti neke stvari o sebi i uvidećeš da imaš previše nečistoća, da gajiš previše ličnih pobuda i previše neumerenih želja dok ispunjavaš svoje dužnosti. Jednom kada budeš shvatio suštinu tih stvari, ako budeš u stanju da se pojaviš pred Bogom uz molitvu i istinsko kajanje, onda ćeš biti pročišćen od tih iskvarenih stvari. Ako na taj način često tragaš za istinom da bi rešio sopstvene praktične probleme, postepeno ćeš zakoračiti na pravi put vere; počećeš da imaš prava životna iskustva i tvoja iskvarena narav počeće postepeno da se pročišćava. Što se više tvoja iskvarena narav bude pročistila, to će se više tvoja život-narav promeniti.

Iako mnogi danas ispunjavaju svoje obaveze, koliko ih danas, suštinski posmatrano, te obaveze samo otaljava? Koliko je ljudi u stanju da prihvati istinu i izvršava svoje obaveze u skladu sa istina-načelima? Koliko ljudi ispunjava svoje dužnosti prema Božjim zahtevima pošto se njihova narav promenila? Detaljnije proučavajući ta pitanja saznaćeš da li si zaista na visini zadatka kada ispunjavaš svoju dužnost i jasno ćeš moći da vidiš da li se tvoja narav promenila. Postići transformaciju sopstvene naravi nije mala stvar; to ne znači da treba samo da pretrpiš određene promene u ponašanju, da stekneš iole znanja o istini, da budeš u stanju ponešto da ispričaš o sopstvenom iskustvu u svakom aspektu istine, da se malo promeniš ili postaneš poslušniji pošto su te prekorili. Te stvari ne predstavljaju transformaciju života-naravi. Zašto to kažem? Iako si se donekle promenio, još uvek ne primenjuješ stvarno istinu. Možda se tako ponašaš zato što si privremeno u odgovarajućem okruženju i situacija ti to dozvoljava, ili su su te pak primorale životne okolnosti. Pored toga, kada si dobrog raspoloženja, kada si u normalnom stanju i kada imaš delo Svetog Duha, možeš da primenjuješ istinu. Ali zamisli da si usred iskušenja, kada u svojim iskušenjima patiš kao Jov ili si pred iskušenjem smrti. Kada se to desi, da li ćeš i dalje biti u stanju da primenjuješ istinu i čvrsto stojiš svedočeći? Da li ćeš moći da kažeš, kao što je Petar rekao: „Čak i kada bih umro nakon što Te spoznam, kako da to ne učinim tako rado i srećno?“ Šta je Petar cenio? Petar je cenio poslušnost i smatrao je da je poznavanje Boga najvažnije, pa je bio u stanju da bude poslušan do smrti. Transformacija naravi ne dešava se preko noći, već je potreban čitav život prožet iskustvima da bi se postigla. Shvatiti istinu je nešto lakše, ali primeniti istinu u različitim situacijama je teško. Zašto je ljudima uvek teško da primene istinu? Sve te teškoće su u stvari neposredno povezane sa iskvarenom ljudskom naravi i predstavljaju smetnje koje proističu od iskvarene naravi. Samim tim, moraš mnogo da propatiš i platiš cenu kako bi se istina primenila. Da nemaš iskvarenu narav, ne bi morao da patiš i platiš cenu za primenu istine. Zar to nije očigledno? Ponekad može da izgleda kao da primenjuješ istinu, ali u stvarnosti priroda tvojih postupaka ne pokazuje da to činiš. Sledeći Boga, mnogi su u stanju da odbace svoju porodicu i karijeru i ispunjavaju svoje dužnosti i samim tim veruju da primenjuju istinu. Međutim, nikada nisu u stanju da svedoče iz iskustva. Šta se tu zapravo dešava? Ako ih cenimo prema ljudskim predstavama, čini se da primenjuju istinu, a Bog ipak ne priznaje ono što čine kao primenu istine. Ako iza stvari koje radiš stoje lične pobude i ako su te stvari iskvarene, onda ćeš biti podložan odstupanju od načela i ne može se reći da primenjuješ istinu; to je samo tip ponašanja. Strogo uzevši, taj tip tvog ponašanja verovatno će naići na Božju osudu i Bog ga neće ni pohvaliti, niti će mu odati počast. Ako bismo nastavili da razlučujemo suštinu i uzroke toga, ti si neko ko čini zlo i ta tvoja spoljašnja ponašanja predstavljaju protivljenje Bogu. Spolja posmatrano, ti ne prekidaš niti remetiš bilo šta i nisi učinio nikakvu stvarnu štetu. Sve izgleda logično i razumno, ali iznutra ima zagađujućih ljudskih faktora i namera, te je i suština toga da se čini zlo i opire Bogu. Prema tome, moraš da odrediš da li ti se narav promenila i da li primenjuješ istinu koristeći Božje reči, razmišljajući o pobudama svojih postupaka. To ne zavisi od toga da li su tvoji postupci u skladu sa ljudskim fantazijama i mislima, ili su po tvom ukusu; te stvari nisu bitne. Naprotiv, Bog je taj koji kaže da li si se povinovao Njegovoj volji ili ne, da li su tvoji postupci prožeti istina-stvarnošću ili ne i da li ispunjavaju Njegove zahteve i standarde. Jedino je ispravno porediti se u odnosu na Božje zahteve. Promeniti narav i primenjivati istinu nije tako jednostavno kao što ljudi zamišljaju. Da li sada to shvatate? Da li imate ikakvog iskustva u tome? Kada se radi o suštini nekog problema, možda je ne razumete; vaš ulazak bio je prviše površan. Po čitav dan jurcate okolo, od jutra do mraka, rano ustajete i kasno ležete, a opet niste postigli transformaciju vaše život-naravi i ne možete da dokučite šta je to transformacija naravi. To znači da je vaš ulazak previše površan, zar ne? Ma koliko dugo ste verovali u Boga, moguće je da ne uviđate suštinu i duboka pitanja vezana za transformaciju naravi. Može li se reći da vam se narav promenila? Kako znate da vas Bog hvali ili ne? U najmanju ruku, osetićeš se izuzetno neumoljivo u svemu što radiš i shvatićeš da te Sveti Duh vodi, da te prosvećuje i da deluje u tebi dok ispunjavaš svoje dužnosti, dok nešto radiš u Božjoj kući ili uopšte posmatrano. Tvoje ponašanje će se savršeno uklopiti u Božje reči i jednom kada budeš stekao određeno iskustvo, osetićeš da je način na koji si postupao u prošlosti bio relativno ispravan. Ipak, pošto si neko vreme sticao iskustvo, ako smatraš da neke stvari koje si činio u prošlosti nisu u redu i nezadovoljan si njima, i ako misliš da nisu bile u skladu sa istinom, to onda dokazuje da je sve što si radio predstavljalo otpor Bogu. To je dokaz da je tvoja služba bila puna buntovništva, otpora i načina postupanja svojstvenog ljudima i da si doživeo potpuni neuspeh u pokušajima da promeniš narav.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Šta treba znati o transformaciji svoje naravi“

519. Ako su mnogi aspekti ponašanja neke osobe veoma dobri, to ne znači da ona poseduje istina-stvarnosti. Istina-stvarnosti možete posedovati jedino primenjivanjem istine i delovanjem u skladu s načelima. Istina-stvarnosti možete posedovati samo ako se bojite Boga i klonite se zla. Neki ljudi su puni elena, u stanju su da pričaju o doktrini, poštuju pravila i čine mnogo dobrih dela, ali se za njih ipak može reći samo to da poseduju nešto malo ljudskosti. Oni koji mogu da pričaju o doktrini i koji uvek poštuju pravila ne moraju obavezno biti u stanju da primenjuju istinu. Mada je sve što govore ispravno i zvuči kao da u tome nema nikakvih problema, oni ipak nemaju šta da kažu o pitanjima koja se tiču suštine istine. Prema tome, ma koliko da neka osoba može da priča o doktrini, to ne znači da ona razume istinu, i ma koliko da razume doktrinu, ona neće moći da reši nijedan problem. Iako su teoretičari religije u stanju da objasne Bibliju, svi oni naposletku padaju, jer ne prihvataju u celosti istinu koju je Bog izrazio. Ljudi koji su iskusili promenu vlastite naravi razlikuju se od njih; oni su razumeli istinu, pronicljivi su po svim pitanjima, znaju kako da postupaju po Božjoj volji i u skladu sa istina-načelom, znaju kako da deluju da bi udovoljili Bogu i razumeju prirodu iskvarenosti koju pokazuju. Kad se njihove ideje i predstave razotkriju, oni mogu da budu razboriti i da se odreknu vlastitog tela. Eto kako se ispoljava promena nečije naravi. Ono glavno što se kod ljudi čija je narav promenjena ispoljava, jeste to da oni jasno razumeju istinu, da je relativno tačno sprovode u delo u svemu što rade, te da svoju iskvarenost više ne pokazuju tako često. Uopšteno govoreći, čini se da ljudi čija je narav izmenjena postaju naročito razumni i pronicljivi, te da, zahvaljujući tome što razumeju istinu, oni ne pokazuju više toliko samopravednosti i nadmenosti kao pre. U stanju su da prozru i da razaznaju veliki deo iskvarenosti koja je u njima razotkrivena, tako da ne izazivaju nadmenost. Oni u pravilnoj meri shvataju koje bi mesto trebalo da zauzmu i šta im je razumno činiti, kako da savesno vrše svoju dužnost, šta da govore a šta da ne govore, kao i šta bi kojim ljudima trebalo da kažu i šta sa njima da učine. Prema tome, ljudi izmenjene naravi relativno su razumni i jedino takvi ljudi zaista proživljavaju ljudsko obličje. Budući da razumeju istinu, u stanju su da govore i da stvari posmatraju u skladu sa istinom, i principijelni su u svemu što rade; ne potpadaju pod uticaj drugih osoba, događaja ili stvari, svi imaju vlastite stavove i mogu da podrže istina-načela. Narav im je relativno stabilna, svoje stavove ne menjaju naprasno i, bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze, znaju kako da svoju dužnost pravilno obavljaju i kako da se ponašaju da bi udovoljili Bogu. Ljudi čija je narav izmenjena ne usredsređuju se na to šta bi trebalo da rade da bi drugi o njima imali lepo mišljenje; njima samima je potpuno jasno šta treba da rade kako bi udovoljili Bogu. Stoga oni, na prvi pogled, možda i ne izgledaju kao ljudi koji su puni elena ili koji rade nešto naročito važno, ali je sve ono što rade smisleno, vredno i daje praktične rezultate. Ljudi čija je narav izmenjena zasigurno poseduju mnogo od istina-stvarnosti, što potvrđuju svojim pogledom na svet i načelima svog delovanja. Nasuprot njima, oni koji nisu stekli istinu nisu ostvarili apsolutno nikakvu promenu svoje život-naravi. A kako se tačno postiže promena naravi? Sotona je ljudska bića temeljno iskvario, te se stoga svi oni opiru Bogu i svima im je u prirodi suprotstavljanje Bogu. Bog ljude spasava tako što one kojima je u prirodi da se opiru Bogu i koji mogu da Mu se opiru, pretvara u ljude koji se Bogu pokoravaju i koji Ga se boje. To znači biti neko čija se narav promenila. Ma koliko da je neka osoba iskvarena i ma koliko iskvarenih sklonosti da ima, dokle god ona može da prihvati istinu, dokle god može da prihvati Božji sud i grdnju, te da prihvati razne kušnje i oplemenjivanja, ona će uistinu razumeti Boga i ujedno će moći jasno da sagleda vlastitu priroda-suštinu. Kad takva osoba bude zaista spoznala sebe, moći će da omrzne samu sebe i Sotonu, biće spremna da se Sotone odrekne i da se u potpunosti pokori Bogu. Kad je neko tako odlučan, on može da traga za istinom. Ako ljudi poseduju pravo znanje o Bogu, ako im je sotonska narav pročišćena, a Božje se reči ukorenile u njima, postale njihov život i osnova njihove egzistencije, ako žive prema rečima Božjim, ako su se u potpunosti promenili i postali novi ljudi – to se onda može smatrati promenom njihove život-naravi. Kad ljudi promene svoju narav, to ne znači da su stekli zrelu i iskusnu ljudskost, niti znači da je njihova narav, spolja gledano, krotkija nego ranije, ne znači da su nekad bili nadmeni, a sada mogu razumno da komuniciraju, niti znači da ranije nikoga nisu slušali, a sada mogu pomalo i da saslušaju druge; za takve spoljašnje promene se ne može reći da predstavljaju preobražaj naravi. Naravno, preobražaj naravi uključuje i takve manifestacije, ali ključni sastojak tog preobražaja dešava se iznutra, jer se i život ljudi promenio. To se dešava samo zato što su Božje reči i istina pustile korenje u u ljudima, što vladaju njima i što su postale njihov život. Promenio se, takođe, i njihov pogled na svet. Oni sada mogu jasno da prozru šta se dešava u svetu i sa ljudima, mogu da vide kako Sotona kvari ljude i kako se velika crvena aždaja opire Bogu, i mogu da dokuče njenu suštinu. U stanju su da svim srcem prezru veliku crvenu aždaju i Sotonu, te da se potpuno okrenu Bogu i da Ga slede. To znači da se promenila njihova život-narav i da ih je Bog zadobio. Promene u život-naravi predstavljaju fundamentalne promene, dok su promene u ponašanju samo površinske. Jedino ljudi koji su ostvarili promene u svojoj život-naravi jesu oni koji su stekli istinu i jedino njih je Bog zadobio.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

520. Ako želiš da budeš pročišćen od iskvarenosti i prođeš kroz promenu tvoje životne naravi, onda moraš da gajiš ljubav prema istini i sposobnost da prihvatiš istinu. Šta znači prihvatiti istinu? Prihvatiti istinu znači da, ma koliko ti narav bila iskvarena, ili, ma koji ti otrovi crvene aždaje – Sotonini otrovi – bili u prirodi, kada Božje reči otkriju te stvari, treba da to priznaš i pokoriš se, nemaš drugog izbora i treba da sebe spoznaš u skladu sa Božjim rečima. To znači da budeš u stanju da prihvatiš Božje reči i prihvatiš istinu. Ma šta Bog govorio, ma koliko stroge bile Njegove izjave i bez obzira kakve reči On koristio, možeš da ih prihvatiš pod uslovom da je ono što On govori istina i možeš da ih prihvatiš dokle god odgovaraju stvarnosti. Možeš da se pokoriš Božjim rečima bez obzira koliko ih duboko razumeš, i prihvatiš i pokoriš se svetlosti koju otkriva Sveti Duh i o kojoj prisno razgovaraju tvoja braća i sestre. Kada je takva osoba do određene tačke tragala za istinom, može da dobije istinu i da joj se narav u potpunosti promeni. Iako ljudi koji ne vole istinu još imaju nešto ljudskosti, u stanju su da čine neka dobra dela i mogu da se odreknu sebe i daju se Bogu, istina ih zbunjuje i ne uzimaju je za ozbiljno, pa im se životna narav nikada ne promeni. Može se reći da je Petrova ljudskost bila slična kao i kod ostalih apostola, ali se on izdvajao žarkom potragom za istinom. Bez obzira na to šta je Isus govorio, Petar je to pažljivo odvagao. Isus je pitao: „Simone, sine Jonin, da li Me voliš?“ Petar je iskreno odgovorio: „Volim samo Oca koji je na nebesima, ali nisam voleo Gospoda na zemlji.“ Kasnije je shvatio, razmišljajući: „Ovo je pogrešno. Bog na zemlji je Bog na nebu. Zar isti Bog nije na nebu kao na zemlji? Ako volim samo Boga na nebesima, onda moja ljubav nije stvarna. Moram da volim Boga na zemlji, jer će samo onda moja ljubav biti stvarna.“ Tako je iz Isusovog pitanja Petar shvatio pravo značenje Božje reči. Voleti Boga istinskom ljubavlju znači voleti ovaploćenog Boga na zemlji. Voleti nekakvog nejasnog i nevidljivog Boga nije ni realno ni opipljivo, dok je voleti praktičnog, vidljivog Boga je istina. Iz Isusovih reči Petar je zadobio Božju volju. Jasno je da je u svojoj veri u Boga, Petar bio usredsređen na traganje za istinom. Na kraju je zavoleo praktičnog Boga – Boga na zemlji. Petar je posebno bio ozbiljan dok je tragao za istinom. Svaki put kada ga je Isus savetovao, ozbiljno je razmišljao o Njegovim rečima. Možda je razmišljao mesecima, godinu dana ili čak nekoliko godina pre nego što ga je Sveti Duh prosvetio, pa je shvatio suštinu Božjih reči. Petar je tako ušao u istinu i time je njegova životna narav promenjena i obnovljena.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Kako spoznati čovekovu prirodu“

521. Ključ za postizanje promene naravi jeste u spoznaji sopstvene prirode i to se mora desiti u skladu sa Božjim otkrivenjima. Samo se u Božjoj reči može spoznati sopstvena gnusna priroda; samo tako se u sopstvenoj prirodi mogu prepoznati razni Sotonini otrovi, mogu shvatiti sopstvena glupost i neznanje i prepoznati slabi i negativni elementi sopstvene prirode. Pošto se isti u potpunosti spoznaju i pošto budeš u stanju da stvarno zamrziš sebe i odrekneš se tela, da dosledno sprovodiš Božju reč i tragaš za istinom u obavljanju svojih dužnosti, da promeniš svoju narav i postaneš osoba koja istinski voli Boga, to znači da si zakoračio na Petrov put. Bez Božje blagodati i bez prosvećenja i usmeravanja Svetog Duha, bilo bi teško hodati tim putem, jer ljudi ne poseduju istinu i ne mogu sami sebe da izdaju. Da bi hodao Petrovim putem usavršavanja moraš pre svega da budeš odlučan, da imaš veru i da se uzdaš u Boga. Povrh toga, moraš da se pokoriš delovanju Svetoga Duha. Bez Božjih reči, čovek u svemu podbacuje. To su ključni aspekti i nijedan se ne sme prekršiti. Spoznati sebe samog kroz iskustvo veoma je teško i uzaludno je to i pokušavati bez delovanja Svetog Duha. Da bi se hodalo Petrovim putem, nužno je usredsrediti se na samospoznaju i preobražaj sopstvene naravi. Pavlov put nije bio put potrage za životom ili sticanja znanja o samom sebi. Pavle je bio posebno usredsređen na delanje kako bi postigao uticaj i pokrenuo stvari. Motivacija mu je bila u tome da zadobije Božje blagoslove za svoj rad i patnju i da dobije nagrade od Boga. Ta motivacija bila je pogrešna. Pavle nije bio usredsređen na život, niti je pridavao ikakvu važnost promeni naravi, je bio posvećen jedino nagradama. Pošto je imao pogrešne ciljeve, i put kojim je išao bio je, naravno, pogrešan. Uzrok tome bila je njegova nadmena i umišljena narav. Potpuno je jasno da Petar nije posedovao ni malo istine, niti je imao savesti ili razuma. Spasavajući i menjajući ljude, Bog prvenstveno menja njihovu narav. Svrha Njegovih reči je da u ljudima ostvari ishod promenjene naravi i sposobnost za poznavanje Boga, pokoravanje Bogu i obožavanje Boga na normalan način. To je svrha Božjih reči i Njegovog dela. Pavlov način potrage bio je u direktnoj suprotnosti i u sukobu sa Božjom voljom; ta potraga se odvijala u sasvim drugom pravcu. Petrov način potrage je bio potpuno u skladu sa Božjom voljom: on se usredsredio na život i na promene u svojoj naravi, što je upravo ishod koji Bog želi da Svojim delom postigne u ljudima. Prema tome, Petrov put je blagosloven i hvaljen od Boga. Pošto je Pavlov put u suprotnosti sa Božjom voljom, Bog ga prezire i proklinje.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

522. U današnje vreme, većina ljudi danas tek površno poznaje sebe. Uopšte ne uspevaju da jasno spoznaju stvari koje su deo njihove prirode. Poznaju tek nekoliko iskvarenih stanja koja razotkrivaju, stvari koje će verovatno uraditi ili nekoliko sopstvenih nedostataka, usled čega smatraju da poznaju sebe. Povrh toga, ukoliko se pridržavaju nekolicine pravila, ne prave greške u određenim oblastima i pođe im za rukom da ne učine određene prestupe, smatraju da stvarno veruju u Boga i pretpostavljaju da će biti spaseni. Reč je o čistoj ljudskoj uobrazilji. Budeš li se pridržavao tih stvari, hoćeš li stvarno uspeti da se uzdržiš od svakog prestupa? Hoćeš li postići istinsku promenu naravi? Hoćeš li zaista proživeti u ljudskom obličju? Zar na taj način stvarno možeš da udovoljiš Bogu? Naravno da ne. Vera u Boga funkcioniše samo kada se postave visoki standardi i kada se postigne istina i određena promena u sopstvenoj život-naravi. Ovo prvo zahteva posvećenost samospoznaji. Ako je nečije znanje o samom sebi previše plitko, ta osoba neće uspeti da reši probleme i život-narav joj se naprosto neće promeniti. Sebe je potrebno poznavati na dubljem nivou, što znači spoznati sopstvenu prirodu: koji elementi čine tu prirodu, kako su nastali i odakle potiču. Povrh toga, možeš li zaista da omrzneš te stvari? Da li si video sopstvenu odvratnu dušu i zlu prirodu? Ako si zaista u stanju da uvidiš istinu o samom sebi, onda ćeš prezreti sebe. Kada budeš prezirao sebe, a zatim primenjivao Božju reč, moći ćeš da se odrekneš tela i imaćeš snagu da bez poteškoća istinu sprovodiš u delo. Zašto se mnogi povode za svojim telesnim željama? Zato što smatraju da su sasvim dobri, da su njihovi postupci ispravni i opravdani, da su bez ikakvih mana, pa čak i da su potpuno u pravu. Samim tim, u stanju su da postupaju uz pretpostavku da je pravda na njihovoj strani. Nakon što shvati kakva mu je prava priroda – ružna, odvratna i žalosna – čovek više neće biti u toj meri gord, neće biti toliko nadmen i sobom neće biti zadovoljan kao ranije. Takav čovek razmišlja: „Moram da budem iskren i realan dok primenjujem Božju reč. U suprotnom, neću ispuniti merilo postavljeno za čoveka i biće me stid da živim u Božjem prisustvu“. Čovek tada shvati koliko je mali i potpuno beznačajan. U tom trenutku čoveku postaje lako da sprovodi istinu i upravo je onakav kakav bi i trebalo da bude. Tek nakon što zaista prezru sami sebe, ljudi mogu da se odreknu tela. Ako ne prezru sebe, neće moći da se odreknu tela. Nije jednostavno sebe zaista prezreti. Čovek u sebi mora da otkrije nekoliko stvari: prvo, mora da spozna sopstvenu prirodu; i drugo, mora sebe da vidi kao nikakvog i jadnog, kao sasvim sitnog i beznačajnog, te da uvidi da ima bednu i prljavu dušu. Kada čovek u potpunosti shvati kakav je zaista i taj rezultat bude postignut, čovek tada stvarno uspeva da stekne znanje o sebi i može se reći da je postigao istinsku samospoznaju. Samo u tom slučaju čovek može istinski da zamrzi sebe, do te mere da samog sebe proklinje i da duboko u sebi zaista oseti Sotoninu iskvarenost zbog koje više ne liči na ljudsko biće. Zatim će, jednog dana, kada mu smrt zakuca na vrata, takav čovek pomisliti: „Ovo je pravedna Božja kazna. Bog je zaista pravedan, stvarno bi trebalo da umrem!“ U tom času čovek se neće požaliti i nipošto neće kriviti Boga, već će naprosto osetiti koliko je bedan i jadan, koliko je prljav i iskvaren, da zaslužuje da od Boga bude izgnan i uništen, da duši poput njegove nije mesto na zemlji. Takav čovek se, dakle, neće žaliti na Boga, neće Mu se opirati, a još manje će Ga izdati. Ako čovek ne poznaje sebe, i ipak smatra da je prilično dobra osoba, nakon što mu smrt zakuca na vrata, on će pomisliti: „Požrtvovano sam verovao, baš sam se trudio u svojoj potrazi! Toliko sam dao, toliko sam patio, a sada Bog od mene traži da umrem. Ne znam gde je Božja pravednost. Zašto traži od mene da umrem? Ako sam ja taj koji treba da umre, ko će u tom slučaju biti spasen? Zar to neće biti kraj ljudskog roda?“ Pre svega, ta osoba ima predstave o Bogu. Drugo, ta osoba prigovara i ničim ne pokazuje svoju pokornost. Baš poput Pavla: Kada je trebalo da umre, sebe nije poznavao, a kada je Božja kazna bila blizu, bilo je već prekasno.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

523. Kada ljudi kroče na put usavršavanja, njihove stare naravi su u stanju da se promene. Nadalje, njihovi životi nastavljaju da se razvijaju i oni postepeno sve dublje ulaze u istinu. U stanju su da se gnušaju sveta i svih onih koji ne tragaju za istinom. Posebno se gnušaju sebe, ali više od toga, sebe jasno spoznaju. Oni su spremni da žive prema istini i za svoj cilj postavljaju traganje za istinom. Nisu spremni da žive u mislima koje stvaraju njihovi sopstveni umovi i osećaju gnušanje prema čovekovoj samopravednosti, nadmenosti i samoljublju. Govore sa snažnim osećajem za pristojnost, stvari obavljaju uz razboritost i mudrost i odani su i poslušni Bogu. Ako dožive slučaj grdnje i suda, ne samo da ne postaju pasivni ili slabi, već su zahvalni na ovoj grdnji i sudu od Boga. Oni veruju da ne mogu bez Božje grdnje i suda, da ih to štiti. Oni ne tragaju za verom koja počiva na miru i radosti i traženju hleba da utole glad. Niti tragaju za prolaznim telesnim užicima. Ovo se dešava kod onih koji su usavršeni.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (4)“

524. Ako neko može da udovolji Bogu dok ispunjava svoju dužnost, ako je principijelan u svojim rečima i postupcima i ako ulazi u stvarnost u svim aspektima istine, onda se radi o osobi koju je Bog usavršio. Može se reći da su za nju Božje delo i reči bili potpuno delotvorni, da su Božje reči postale njen život, da je primila istinu i da je u stanju da živi u skladu sa Božjim rečima. Posle toga, priroda njenog ljudskog tela, odnosno sam stub njenog izvornog postojanja, raspašće se i urušiti. Tek pošto ljudima Božje reči postanu život, moći će da postanu novi ljudi. Ako Božje reči postanu život ljudi, ukoliko vizija Božjeg dela, ukoliko Njegova otkrivenja i zahtevi čovečanstvu i standardi za ljudski život čije ispunjenje Bog zahteva od ljudi postanu njihov život, ako ljudi žive po tim rečima i istinama, onda su usavršeni Božjom reči. Ti ljudi se ponovo rađaju i kroz Božje reči postaju novi ljudi. To je put kojim je Petar tragao za istinom. To je put usavršavanja. Petra su usavršile Božje reči, dobio je život kroz reči Božje, istina izražena od Boga postala je njegov život i postao je čovek koji je primio istinu.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Kako hodati Petrovim putem“

525. Kada ljudi istinski razumeju Božju narav, kada uvide da je Božja narav stvarna, da je istinski sveta i istinski pravedna, i kada iz srca mogu da hvale Božju svetost i pravednost, tada će oni istinski spoznati Boga i doći do istine. Tek kada spoznaju Boga, ljudi žive u svetlosti. Neposredno dejstvo istinske spoznaje Boga jeste u sposobnosti da se Bog istinski voli i da Mu se bude poslušan. Kod ljudi koji istinski spoznaju Boga, razumeju istinu i dolaze do istine nastupa prava promena u pogledu na svet i život, nakon čega nastupa i prava promena u njihovoj životnoj dispoziciji. Kada ljudi imaju ispravne životne ciljeve, kada mogu da tragaju za istinom i ponašaju se u skladu sa istinom, kada se u potpunosti pokoravaju Bogu i žive prema Njegovim rečima, kada osete spokoj i prosvetljenje u dubini srca, kada su im srca bez tame i kada mogu da žive potpuno slobodno i nesputano u Božjem prisustvu, tek tada vode prave ljudske živote i tek tada dolaze u posed istine i ljudskosti. Osim toga, sve istine koje si razumeo i zadobio potekle su od Božjih reči i od Samoga Boga. Tek kada dobiješ odobrenje od Vrhovnog Boga – Gospoda stvaranja, i kada On kaže da si podobno stvoreno biće koje živi u ljudskom obličju, tvoj će život biti najsmisleniji.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Kako spoznati čovekovu prirodu“

526. Ako čovek, verujući u Boga, nije ozbiljan u vezi sa životno važnim stvarima, ako ne traga za ulaskom u istinu, ne traga za promenama u svojoj naravi, a još manje traga za znanjem o delu Božjem, njega onda nije moguće usavršiti. Ako želiš da budeš usavršen, moraš razumeti Božje delo. Pritom, naročito, moraš da razumeš značaj Njegove grdnje i suda, kao i razloge izvršenja tog dela na čoveku. Možeš li to da prihvatiš? Da li si u stanju da, tokom ovakve grdnje, stekneš ista iskustva i ista znanja kao Petar? Ako tragaš za znanjem o Bogu i delu Duha Svetoga, te ako tragaš za promenama u svojoj naravi, imaćeš priliku da budeš usavršen.

Za one koji će biti usavršeni, ovaj korak dela osvajanja je nezaobilazan; tek kad bude osvojen, čovek može da iskusi delo usavršavanja. Pritom nema velike vrednosti u tome da samo odigraš ulogu osvojenog čoveka, jer te to neće učiniti prikladnim za Božju upotrebu. Ti nikako nećeš moći da odigraš svoju ulogu u širenju jevanđelja, jer ne tragaš za životom, niti tragaš za sopstvenom promenom i obnavljanjem, te stoga ni ne poseduješ stvarno životno iskustvo. Tokom obavljanja ovog dela, koje se odvija korak po korak, neko vreme si bio služitelj i igrao ulogu kontrasta, ali ako na kraju ne budeš tragao za tim da postaneš Petar, te ako tvoje traganje ne bude u skladu s načinom na koji je Petar usavršen, ti onda, naravno, nećeš iskusiti promene u svojoj naravi. Ako si neko ko traga da bude usavršen, ti ćeš onda posvedočiti i reći ovo: „U ovom Božjem delu, koje se odvija korak po korak, prihvatio sam Božje delo grdnje i suda i, premda sam pretrpeo velike patnje, saznao sam kako Bog usavršava čoveka, stekao sam delo koje obavlja Bog, došao u posed znanja o pravednosti Božjoj i bio sam spasen Njegovom grdnjom. Njegova me je pravedna narav susrela i donela mi blagoslove i blagodat; grdnja Njegova i sud zaštitili su me i pročistili. Da me Bog nije izgrdio i da mi nije sudio, da me nisu sustigle teške reči Božje, ne bih mogao da spoznam Boga, niti da budem spasen. Danas shvatam: Čovek, kao stvorenje, ne samo da uživa u svemu što je Stvoritelj napravio, već je još i važnije da sva stvorenja treba da uživaju u pravednoj naravi Božjoj i Njegovom pravednom sudu, jer Božja je narav dostojna čovekovog uživanja. Kao stvorenje koje je Sotona iskvario, čovek treba da uživa u Božjoj pravednoj naravi. U Njegovoj pravednoj naravi ima grdnje i suda, ali, povrh toga, i velike ljubavi. Iako ja danas nisam u stanju da potpuno zadobijem ljubav Božju, barem sam imao sreće da je vidim i da time budem blagosiljan.“ Ovo je put kojim idu oni koji doživljavaju usavršavanje i to je spoznaja o kojoj oni govore. Takvi su ljudi isti kao Petar; oni poseduju ista iskustva kao Petar. Takvi ljudi su, takođe, oni koji su stekli život, oni koji poseduju istinu. Ako je budu proživljavali do samog kraja, oni će se, zasigurno, tokom Božjeg suda potpuno osloboditi uticaja Sotone i biti zadobijeni od Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

527. Ono što želim jesu ljudi nalik Petru, ljudi koji tragaju za tim da budu usavršeni. Današnja istina data je onima koji za njom žude i tragaju. Ovo spasenje dato je onima koji žude da budu spaseni od Boga i nije predviđeno samo da biste ga stekli. Svrha mu je da vam omogući da budete zadobijeni od Boga; vi zadobijate Boga kako bi Bog mogao da zadobije vas. Danas sam vam saopštio ove reči i vi ste ih čuli, pa sada treba praktično da delujete u skladu sa ovim rečima. Na kraju, trenutak u kojem ove reči budete sproveli u delo, ujedno će biti i trenutak u kojem sam vas, posredstvom ovih reči, zadobio; u isto vreme, vi ćete takođe zadobiti ove reči, što znači da ste zadobili i ovo vrhunsko spasenje. Onoga trenutka kad budete pročišćeni, postaćete prava ljudska bića. Ako nisi u stanju da proživljavaš istinu, niti da živiš životom onoga ko je usavršen, onda se može reći da ti i nisi čovek, već leš koji hoda, zver, jer ne poseduješ istinu, što znači da ne poseduješ ni dah Jahveov, te si ti stoga samo mrtvac bez duha! Iako je moguće da neko svedoči nakon što je osvojen, ono što si zadobio tek je mrvica spasenja, i ti još uvek nisi postao živo biće koje poseduje duh. Mada si iskusio grdnju i sud, tvoja narav, zahvaljujući tome, nije ni obnovljena, ni promenjena; ti si još uvek onaj stari, još uvek pripadaš Sotoni i nisi neko ko je pročišćen. Samo oni koji su usavršeni donekle vrede i samo su takvi ljudi zadobili istinski život.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

528. Kako na svom budućem putu službe možete da ispunite Božju volju? Suštinska stvar je tragati za život-ulaskom, tragati za promenom naravi i tragati za dubljim ulaskom u istinu – tim putem postižeš da budeš usavršen od Boga i da od Njega budeš zadobijen. Svi ste vi primaoci Božjeg naloga, ali kakvog to naloga? Ovo se odnosi na sledeći korak dela; sledeći korak dela biće veće delo koje se obavlja širom cele vaseljene, tako da danas treba da tragate za promenama u svojoj život-naravi, kako biste u budućnosti zaista postali dokaz da je Bog stekao slavu kroz Svoje delo, čineći vas uzorima za Svoje buduće delo. Današnja potraga u celosti služi postavljanju temelja za buduće delo, kako bi Bog mogao da vas upotrebi i kako biste mogli da svedočite za Njega. Ako ovo postaviš kao cilj svoje potrage, moći ćeš da zadobiješ prisustvo Svetoga Duha. Što viši cilj postaviš u svojoj potrazi, to ćeš više moći da budeš usavršen. Što više tragaš za istinom, to više deluje Sveti Duh. Što više energije uložiš u svoju potragu, više ćeš i zadobiti. Sveti Duh ljude usavršava shodno njihovom unutrašnjem stanju. Neki kažu da nisu voljni da ih Bog upotrebi ili da ih On usavrši, da samo žele da njihovo telo ostane bezbedno i da ne pretrpi nikakvu nesreću. Neki nisu voljni da zakorače u carstvo, ali jesu voljni da se spuste u bezdan. U tom slučaju, Bog će takođe ispuniti tvoju želju. Za čim god da tragaš, Bog će to ostvariti. Dakle, za čim trenutno tragaš? Da budeš usavršen? Služe li tvoji sadašnji postupci i ponašanja tome da te Bog usavrši i da od Njega budeš zadobijen? U svom svakodnevnom životu moraš se neprekidno odmeravati. Ako celo svoje srce uložiš u potragu za jednim ciljem, Bog će te zasigurno usavršiti. Takav je put Svetoga Duha. Put kojim Sveti Duh vodi ljude postiže se kroz njihovu potragu. Što je veća tvoja žeđ da budeš usavršen i zadobijen od Boga, to će više Sveti Duh delovati u tebi. Što manje tražiš i što si negativniji i nazadniji, to više Svetom Duhu uskraćuješ mogućnosti da deluje; kako vreme bude prolazilo, Sveti Duh će te napustiti. Želiš li da te Bog usavrši? Želiš li da te Bog zadobije? Želiš li da te Bog upotrebi? Trebalo bi da tragate da učinite sve zarad toga da budete usavršeni, zadobijeni i upotrebljeni od Boga, tako da vaseljena i sve stvari mogu da vide Božja dela koja se ispoljavaju u vama. Vi ste gospodar svih stvari i, usred svega što postoji, dozvolićete Bogu da kroz vas uživa svedočanstvo i slavu – ovo je dokaz da ste vi najblagosloveniji od svih pokoljenja!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči“