Druga stvar o kojoj ćemo razgovarati jeste temperatura. Svi znaju šta je temperatura. Temperatura je nešto što je od suštinske važnosti da bi okruženje bilo pogodno za ljudski opstanak. Ako je temperatura previsoka – recimo, pretpostavimo da je temperatura viša od četrdeset stepeni Celzijusa – zar to ne bi veoma iznurivalo ljude? Zar za ljude ne bi bilo iscrpljujuće da žive u takvim uslovima? A šta ako bi temperatura bila preniska? Pretpostavimo da se temperatura spusti na minus četrdeset stepeni Celzijusa – ljudi ne bi mogli da podnesu ni ove uslove. Prema tome, Bog je bio veoma precizan u određivanju raspona temperature, odnosno temperaturnog opsega kome ljudsko telo može da se prilagodi, a koji se manje-više kreće između minus trideset i plus četrdeset stepeni Celzijusa. Temperature u zemljama na potezu od severa do juga se u suštini nalaze unutar ovog opsega. U hladnim regionima, temperature mogu pasti na možda minus pedeset ili šezdeset stepeni Celzijusa. Bog ne bi dozvolio da ljudi žive u takvim regionima. Zašto onda postoje ovi ledeni regioni? Bog poseduje Svoju sopstvenu mudrost, a za ovo je imao Svoje sopstvene namere. On ne bi dozvolio da se približiš tim mestima. Bog štiti mesta koja su previše topla i previše hladna, a to znači da nije planirao da u njima živi čovek. Ova mesta nisu namenjena ljudskom rodu. Međutim, zašto bi Bog želeo da ovakva mesta postoje na Zemlji? Ako to nisu mesta na kojima bi Bog želeo da ljudi žive, pa čak ni da mogu da prežive, zašto bi ih Bog stvorio? U tome leži Božja mudrost. Odnosno, Bog je razumno odredio temperaturni raspon okruženja u kome ljudska bića žive. Ovde je na delu i prirodni zakon. Bog je stvorio određene stvari kojima se temperatura održava i kontroliše. Koje su to stvari? Najpre, Sunce ljudima može doneti toplinu, no, da li su ljudi u stanju da tu toplinu izdrže ako je prevelika? Usuđuje li se iko da se približi Suncu? Postoji li ikakav naučni instrument na Zemlji koji može da priđe Suncu? (Ne.) Zašto ne postoji? Sunce je pretoplo. Otopiće se sve što mu se približi. Prema tome, Bog je posebno radio na tome da Sunce smesti visoko iznad ljudskog roda, na određenoj udaljenosti koja je u skladu sa Njegovim pedantnim proračunima i merilima. Zatim, postoje dva pola na Zemlji, severni i južni. Ova područja su potpuno smrznuta i prekrivena ledom. Može li ljudski rod da živi u područjima prekrivenim ledom? Jesu li takva mesta pogodna za ljudski opstanak? Nisu, te stoga ljudi ne odlaze na ova mesta. Budući da ljudi ne odlaze na Južni i Severni pol, njihovi glečeri su zaštićeni i mogu da služe svojoj svrsi, koja se sastoji u kontroli temperature. Razumete, zar ne? Da nema Južnog i Severnog pola, stalna sunčeva vrelina dovela bi do nestanka ljudi na Zemlji. Međutim, da li Bog održava temperaturu u rasponu pogodnom za ljudski opstanak samo uz ove dve stvari? Ne. Postoje svakakva živa bića, poput poljskih trava i svakovrsnih biljaka u šumama, koja upijanjem sunčeve toplote neutrališu sunčevu toplotnu energiju, čime se reguliše temperatura životne sredine u kojoj ljudski rod obitava. Tu su takođe i izvori vode, kao što su reke i jezera. Niko ne može utvrditi površinu koju prekrivaju reke i jezera. Niko ne može da kontroliše koliko vode ima na Zemlji, niti kuda ta voda teče, u kom se smeru kreće, kolika joj je zapremina ili brzina. Jedino Bog to zna. Ovi raznovrsni izvori vode, od podzemnih do nadzemnih voda, vidljivih reka i jezera, takođe mogu da regulišu temperaturu okruženja u kome čovek živi. Pored izvora vode, postoje i svakakve geografske formacije, poput planina, ravnica, kanjona i močvara, koje temperaturu regulišu srazmerno svom području i geografskoj rasprostranjenosti. Na primer, planina obima od stotinu kilometara, sa tih stotinu kilometara doprinosi korisnosti od stotinu kilometara. A koliko je takvih planinskih lanaca i kanjona Bog stvorio na Zemlji odgovara broju koji je Bog proračunao. Drugim rečima, u pozadini postojanja svake pojedinačne stvari koju je stvorio Bog, nalazi se priča, a svaka stvar sadrži Božju mudrost i planove. Uzmite recimo u obzir šume i svakovrsnu vegetaciju – opseg i rasprostiranje područja u kome one postoje i rastu izvan su kontrole svakog čoveka, i niko nema pravo glasa o njima. Isto tako, nijedan čovek ne može da kontroliše koliko vode oni apsorbuju, niti koliko sunčeve toplotne energije upijaju. Sve ove stvari spadaju u domen plana koji je Bog napravio kada je stvarao sve stvari.

Samo zahvaljujući Božjem pažljivom planiranju, razmatranju i uređenju, u svakom pogledu, čovek može da živi u okruženju sa vrlo prikladnom temperaturom. Prema tome, svaku pojedinačnu stvar koju čovek vidi svojim očima, kao što su sunce, Južni i Severni pol o kojima ljudi tako često slušaju, kao i razna bića koja žive u ili na zemlji, kao i u vodi, veličina prostora prekrivenog šumama i drugim vrstama vegetacije, izvori vode, različite vodene mase, količina morske i slatke vode, kao i različita geografska okruženja – sve su to stvari koje Bog koristi u održavanju normalne temperature za čovekov opstanak. Sve ovo je potpuno utvrđeno. Samo zahvaljujući tome što je Bog duboko razmislio o svemu tome, čovek može da živi u okruženju sa tako pogodnim temperaturama. Ne sme da bude ni previše hladno, ni previše toplo: suviše topla mesta, u kojima temperatura premašuje ono čemu ljudsko telo može da se prilagodi, Bog svakako nije namenio tebi. Suviše hladna mesta, sa odveć niskim temperaturama, gde bi se pridošli ljudi za svega nekoliko minuta sasvim zaledili, tako da ne bi mogli da govore, smrznutih mozgova ne bi mogli da razmišljaju i ubrzo bi se ugušili – ni takva mesta Bog nije namenio ljudskom rodu. Kakva god istraživanja ljudi žele da sprovedu, bilo da žele izumeti ili probiti takve granice – kakve god misli da ljudi imaju, nikada neće moći da prekorače granice onoga čemu ljudsko telo može da se prilagodi. Nikada neće moći da odbace ova ograničenja koja je Bog stvorio za čoveka. To je stoga što je Bog stvorio ljudska bića i što Bog najbolje zna kojim temperaturama može da se prilagodi ljudsko telo. Sami ljudi to ne znaju. Zašto kažem da ljudi ne znaju? Kakve su samo budalaštine ljudi izvodili? Zar nisu brojni ljudi neprekidno pokušavali da osvoje Severni i Južni pol? Takvi ljudi su oduvek želeli da odu na ta mesta i da zaposednu tu zemlju, kako bi se tamo ukorenili. Bio bi to besmislen čin. Čak i da temeljno istražiš polove, šta ćeš s tim? Čak i da možeš se prilagodiš tim temperaturama i da si u stanju da tamo živiš, da li bi ljudskom rodu ikako koristilo to što bi ti „poboljšao“ trenutno okruženje za život na Južnom i Severnom polu? Ljudski rod ima životnu sredinu u kojoj može da opstane, međutim, ljudi se tu ne zadržavaju tiho i pokorno, već uporno odlaze na mesta na kojima ne mogu da prežive. Koji je smisao ovoga? Dosadio im je život na ovoj pogodnoj temperaturi i postali su nestrpljivi, a uživali su u previše blagoslova. Osim toga, ljudski rod je ovo uobičajeno okruženje za život gotovo sasvim uništio, pa sad pomišlja kako bi mogao da ode na Južni i Severni pol da napravi još više štete ili da se bavi nekom vrstom „aktivizma“, da pronađe način da „prokrči novi put“. Nisu li sve ovo gluposti? Drugim rečima, pod vođstvom svog pretka Sotone, ovaj ljudski rod nastavlja da preduzima jednu besmislenu stvar za drugom, nesmotreno i nemilosrdno uništavajući predivan dom koji je Bog za njega stvorio. Ovo je Sotonina rabota. Osim toga, uvidevši da je opstanak ljudskog roda na Zemlji donekle ugrožen, mnogi ljudi traže načine da posete Mesec, u želji da ustanove neki način opstanka na tom mestu. Ali, na kraju krajeva, na Mesecu nema kiseonika. Mogu li ljudska bića da prežive bez kiseonika? Pošto na Mesecu nema kiseonika, to nije mesto na kome čovek može da ostane, ali on ipak istrajava u svojoj želji da tamo ode. Kako bi se nazvalo ovakvo ponašanje? Ono je takođe samouništenje. Mesec je mesto bez vazduha, a njegova temperatura nije pogodna za ljudski opstanak – prema tome, to nije mesto koje je Bog namenio čoveku.

Naša trenutna tema, temperatura, jeste nešto sa čime se ljudi susreću u svakodnevnom životu. Temperatura je nešto što sva ljudska tela mogu da osete, ali niko ne razmišlja o tome kako je temperatura nastala, niti ko je zadužen za nju i ko je reguliše tako da bude pogodna za ljudski opstanak. To je ono što sada učimo. Ima li u ovome Božje mudrosti? (Da.) Imajući u vidu da je Bog stvorio okruženje sa temperaturom pogodnom za ljudski opstanak, da li je ovo jedan od načina na koji Bog opskrbljuje sve stvari? Jeste.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni VIII“