Razgovarali smo o mnogim temama i o velikom delu sadržaja koji se odnosi na reči „Bog je izvor života za sva stvorenja“, međutim, da li u svojim srcima znate šta Bog daruje ljudskom rodu, osim što vas opskrbljuje Svojom rečju i što na vama obavlja Svoje delo grdnje i suda? Neki bi ljudi mogli reći: „Bog mi daruje blagodat i blagoslove; daje mi disciplinu i utehu, i pruža mi brigu i zaštitu na svaki mogući način.“ Drugi će reći: „Bog mi svakodnevno daruje hranu i piće“, dok će neki čak reći: „Bog mi je darovao sve“. Na ta pitanja sa kojima se ljudi susreću u svom svakodnevnom životu vi biste mogli odgovoriti shodno domenu vašeg sopstvenog, telesnog životnog iskustva. Bog svakoj osobi daruje mnogo stvari, premda ono o čemu ovde govorimo nije ograničeno samo na opseg ljudskih svakodnevnih potreba, već ima za cilj da proširi vidike svake osobe i omogući vam da stvari posmatrate iz makro perspektive. Budući da Bog je izvor života za sva stvorenja, kako On održava život svih stvorenja? Drugim rečima, šta Bog daje svim stvorenjima u Svojoj tvorevini kako bi održao njihovo postojanje i zakone koji to postojanje podržavaju, tako da ona mogu i dalje da postoje? Ovo je glavna tačka naše današnje rasprave. Da li razumete ono što sam rekao? Ova tema vam može biti krajnje nepoznata, međutim, neću govoriti ni o kakvim predubokim doktrinama. Pobrinuću se da možete da slušate Moje reči i da iz njih zadobijete razumevanje. Ne morate da osećate nikakvo opterećenje – sve što treba da učinite jeste da pažljivo slušate. Međutim, na ovom mestu, moram još jednom da naglasim: o kojoj temi govorim? Recite Mi. (Bog je izvor života za sva stvorenja.) Kako onda Bog opskrbljuje sva stvorenja? Šta On to obezbeđuje svim stvorenjima da bi se moglo reći „Bog je izvor života za sva stvorenja“? Imate li o ovome ikakve zamisli ili razmišljanja? Čini se da raspravljam o temi koja je gotovo sasvim nepoznata u vašim srcima i vašim umovima. Ali se nadam da ćete ovu temu i ono što ću reći moći da povežete sa Božjim postupcima, a ne sa nekakvim znanjem, ljudskom kulturom ili istraživanjem. Ja govorim samo o Bogu, o Samom Bogu. Ovo je ono što vam predlažem. Siguran sam da razumete, zar ne?

Bog je ljudskom rodu darovao mnoge stvari. Počeću pričom o onome što ljudi mogu da vide, odnosno, što mogu da osete. Ovo su stvari koje ljudi mogu da razumeju i u potpunosti shvate u svojim srcima. Pre svega, krenimo s pričom o onome što je Bog obezbedio ljudskom rodu, kroz raspravu o materijalnom svetu.

1. Vazduh

Pre svega, Bog je stvorio vazduh kako bi čovek mogao da diše. Vazduh je materija sa kojom ljudi svakodnevno mogu da dođu u dodir i nešto od čega u svakom trenutku zavise, čak i dok spavaju. Vazduh koji je Bog stvorio monumentalno je važan za ljudski rod: od suštinskog je značaja za svaki njihov dah i za sâm život. Ova materija, koja se može samo osetiti, ali ne i videti, predstavljala je prvi Božji dar svim stvorenjima u Njegovoj tvorevini. Međutim, nakon što je stvorio vazduh, da li se Bog zaustavio, smatrajući Svoje delo završenim? Ili je On razmišljao o tome koliko će vazduh biti gust? Da li je razmišljao o tome šta će vazduh sadržati? O čemu je Bog razmišljao kada je stvarao vazduh? Zašto je Bog stvorio vazduh i kakvo je bilo Njegovo rasuđivanje? Ljudima je potreban vazduh – moraju da dišu. Pre svega, gustina vazduha treba da odgovara ljudskim plućima. Da li iko zna kolika je gustina vazduha? U stvari, nema naročite potrebe da ljudi znaju odgovor na ovo pitanje u vidu brojeva ili podataka, taj je odgovor zaista krajnje nepotrebno znati – sasvim je dovoljno imati o tome samo opštu predstavu. Bog je stvorio vazduh one gustine koja će biti najpogodnija za disanje ljudskih pluća. Odnosno, stvorio je vazduh tako da on može lako da ulazi u ljudsko telo dok ga ljudi udišu i tako da se telo pritom ne povredi. To je Bog uzimao u obzir kad je stvarao vazduh. U nastavku ćemo govoriti o tome šta vazduh sadrži. Njegov sadržaj nije otrovan za ljudska bića i neće oštetiti pluća, niti bilo koji deo tela. Bog je sve ovo morao da razmotri. Bog je morao da uzme u obzir da vazduh koji ljudi udišu treba nesmetano da ulazi u telo i da iz njega izlazi, te da, nakon udisanja, priroda i količina materija u vazduhu treba da budu takvi da se krv, kao i otpadni vazduh u plućima i telu u celini, pravilno metabolišu. Povrh toga, morao je da uzme u obzir i to da vazduh ne treba da sadrži nikakve otrovne materije. Dok vam govorim o ova dva standarda za vazduh, nije mi cilj da vas hranim nekakvim konkretnim znanjem, već da vam pokažem da je Bog svaku pojedinačnu stvar u Svojoj tvorevini stvorio u skladu sa Svojim sopstvenim razmatranjima, te da je sve što je stvorio najbolje moguće. Osim toga, kada je reč o količini prašine u vazduhu, o količini prašine, peska i prljavštine na zemlji, kao i o količini prašine koja se sa neba spušta na zemlju – Bog ima Svoje načine da i ovim stvarima upravlja, ima načine da ih očisti ili da izazove njihov raspad. Iako postoji određena količina prašine, Bog se pobrinuo da prašina ne škodi ljudskom telu i da ne ugrožava njegovo disanje, a česticama prašine je odredio veličinu koja neće škoditi telu. Zar Božje stvaranje vazduha nije bilo tajna? Da li je to bila jednostavna stvar, kao kada Svojim ustima dune vazduh? (Nije.) Čak i u Božjem stvaranju najjednostavnijih stvari, Njegova tajna, način rada Njegovog uma, način Njegovog razmišljanja i Njegova mudrost, sve je to očigledno. Zar Bog nije praktičan? (Da, jeste.) To znači da je, i pri stvaranju jednostavnih stvari, Bog mislio na ljudski rod. Pre svega je vazduh koji ljudska bića udišu čist, a njegov sadržaj je pogodan za ljudsko disanje, nije otrovan i ne škodi ljudima; na isti način, gustina vazduha je prikladna za ljudsko disanje. Ovaj vazduh, koji ljudi neprekidno udišu i izdišu, od suštinske je važnosti za ljudsko telo, za ljudsku telesnost. Zato ljudi mogu da dišu slobodno, bez ikakvih ograničenja ili brige. Na ovaj način mogu normalno da dišu. Vazduh je ono što je Bog stvorio na samom početku i neophodan je za ljudsko disanje.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Sâm Bog, jedinstveni VIII“