U Dobu carstva, Bog koristi reči da bi uveo novo doba, promenio sredstva kojima deluje i obavio delo čitavog doba. To je načelo po kojem Bog deluje u Dobu reči. On se ovaplotio i govori iz različitih perspektiva, kako bi čovek zaista mogao da vidi Boga, koji je Reč koja se pojavljuje u telu, i da ugleda Njegovu mudrost i čudesnost. Bog ovako sprovodi delo da bi uspešnije ostvario cilj osvajanja čoveka, usavršavanja čoveka i čovekove eliminacije. To je istinsko značenje upotrebe reči zarad obavljanja dela u Dobu reči. Putem reči, ljudi spoznaju Božje delo, Božju narav, suštinu čoveka i ono u šta čovek treba da zakorači. Putem reči, delo koje Bog želi da obavi u Dobu reči ostvaruje se u celosti. Putem reči ljudi bivaju razotkriveni i eliminisani i kušani. Ljudi su videli ove reči, čuli te reči i priznali postojanje tih reči. Kao rezultat toga, počeli su da veruju u postojanje Boga, u svemoć i mudrost Božju, kao i u Božje srce koje čoveka voli i želi da ga spase. Izraz „reči” možda je jednostavan i običan, ali reči izgovorene iz usta ovaploćenog Boga potresaju vaseljenu; one preobražavaju srca ljudi, preobražavaju njihove predstave i stare naravi, i preobražavaju dosadašnji izgled celog sveta. Kroz sva vremena, samo Bog današnjice deluje na ovaj način i samo On tako govori i tako spasava čoveka. Od tog trenutka pa nadalje, čovek živi pod vođstvom Božjih reči, usred Njegovog pastirskog vođstva i opskrbe Njegovim rečima; svi ljudi žive u svetu Božjih reči, među kletvama i blagoslovima Božjih reči, a većina njih živi pod sudom i grdnjom Njegovih reči. Ove reči i ovo delo sve su zarad spasenja čoveka, zarad ispunjenja Božje volje i zarad promene prvobitnog izgleda sveta starog stvaranja. Bog je stvorio svet koristeći reči, On vodi sve ljude u vaseljeni koristeći reči, i On ih, koristeći reči, osvaja i spasava, te će na kraju On reči upotrebiti da čitav stari svet privede kraju, čime će u celosti ispuniti Svoj plan upravljanja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”

U ovom dobu, i među vama, Bog će ostvariti ovu činjenicu: da svaka osoba proživi reči Božje, da bude u stanju da sprovede istinu u delo i da svojim srcem voli Boga; da svi ljudi koriste reči Božje kao svoj temelj i kao svoju stvarnost, i da imaju bogobojažljivo srce; i da, primenjujući reči Božje, čovek vlada zajedno sa Bogom. To je delo koje Bog treba da ostvari. Možeš li da živiš bez čitanja Božjih reči? Danas mnogi osećaju da ne mogu da izdrže ni dan-dva bez čitanja Njegovih reči. Moraju da čitaju Njegove reči svakog dana, a ako im vreme to ne dozvoljava, dovoljno im je da ih makar slušaju. To je osećanje koje Sveti Duh daje ljudima, i to je način na koji On počinje da ih pokreće. Drugim rečima, On kontroliše ljude putem reči da bi oni mogli da uđu u stvarnost reči Božjih. Ako nakon samo jednog dana bez jedenja i pijenja Božjih reči osetiš tamu i žeđ i ne možeš to da podneseš, to dokazuje da te je Sveti Duh dodirnuo, i da ti On nije okrenuo leđa. Ti si, dakle, onaj koji je deo ovog toka. Međutim, ako posle dan ili dva nejedenja i nepijenja reči Božjih ne osećaš ništa, ako ne osećaš žeđ i uopšte nisi ganut, to dokazuje da ti je Sveti Duh okrenuo leđa. To onda znači da nešto nije u redu sa tvojim unutrašnjim stanjem; nisi ušao u Doba reči i jedan si od onih koji su zaostali. Bog koristi reči da bi kontrolisao ljude; ti se osećaš dobro ako jedeš i piješ reči Božje; u suprotnom, nema puta koji možeš da slediš. Reči Božje postaju ljudima hrana i sila koja ih pokreće. Biblija kaže da „neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božijih usta” (Matej 4:4). Danas će Bog dovršiti ovo delo, i On će tu činjenicu ostvariti u vama. Kako to da su u prošlosti ljudi danima mogli da ne čitaju Božje reči, a ipak su mogli da jedu i rade kao i obično, dok danas to nije slučaj? U ovom dobu, Bog uglavnom koristi reči da bi kontrolisao sve. Božjim rečima se čoveku sudi i on se usavršava, da bi zatim ovim rečima bio konačno uveden u carstvo. Samo Božje reči mogu da opskrbe čovekov život, i samo Božje reči mogu dati čoveku svetlost i put praktičnog delovanja, pogotovo u Dobu carstva. Dokle god ne odlutaš izvan stvarnosti Božjih reči, jedući i pijući Njegove reči svakog dana, Bog će te usavršiti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”

U čitavoj vaseljeni Ja obavljam Svoje delo, a na Istoku se neprestano razležu gromoglasni prasci, tresući sve nacije i sve veroispovesti. Moje izjave su ono što je sve ljude dovelo do sadašnjeg dana. Ja činim da svi ljudi budu osvojeni Mojim izjavama, da upadnu u ovaj tok i da se preda Mnom predaju, jer sam odavno povukao slavu Svoju sa cele zemlje i nanovo je izlio na Istoku. Ko ne čezne da vidi slavu Moju? Ko ne očekuje s nestrpljenjem Moj povratak? Ko ne žudi za ponovnom pojavom Mojom? Ko ne čezne za divotom Mojom? Ko ne bi prišao svetlosti? Ko ne bi ugledao izobilje Hanana? Ko ne čezne za povratkom Iskupitelja? Ko se ne divi Njemu, koji poseduje silu veliku? Moje izjave će se prenositi po celoj zemlji i ja ću izgovoriti i saopštiti više reči Svom izabranom narodu, poput silnog groma koji potresa planine i reke. Svoje reči govorim celoj vaseljeni i ljudskom rodu. Stoga su reči iz usta Mojih postale čovekovo blago, i svi ljudi neguju Moje reči. Munja seva od Istoka pa sve do Zapada. Moje su reči takve da je čoveku teško da se od njih rastane i ujedno su čoveku nedokučive, i još više čine da se čovek raduje. Poput novorođenčadi, svi ljudi osećaju radost i veselje i slave Moj dolazak. Posredstvom Svojih izjava, sve ljude ću dovesti preda Se. Počev od tad, zvanično ću stupiti među ljudski rod i učiniću da svi dođu da Mi odaju počast. Uz slavu koju isijavam i reči Svojih usta, svi ljudi dolaze preda Me i vide da munja seva sa Istoka, te da sam takođe sišao na „Maslinovu goru” na Istoku, da sam već odavno došao na zemlju i da nisam više Sin Jevreja, već Munja Istoka. Jer Ja sam odavno vaskrsao i otišao od ljudi, a onda sam se sa slavom ponovo pojavio među njima. Ja sam Onaj koji je obožavan u bezbrojnim vremenima pre sadašnjeg, a Ja sam i odojče koje je narod Izraela odbacio u bezbrojnim vremenima pre sadašnjeg. Još i više od toga, Ja sam sveslavni Svemogući Bog sadašnjeg doba! Neka svi dođu pred Moj presto i vide Moje slavno lice, čuju Moje izjave i gledaju Moja dela. To je celokupna namera Moja; to je kraj i vrhunac Moga plana, kao i svrha Mog upravljanja: da Mi mnoštvo naroda odaje počast, da Me mnoštvo usta priznaje, da mnoštvo ljudi polaže veru u Mene i da se mnoštvo Mog izabranog naroda preda Meni!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prasak sedam gromova – proricanje da će se jevanđelje carstva proširiti na celu vaseljenu”

Bog je jednom rekao da čak i u Hiljadugodišnjem carstvu ljudi i dalje moraju da slede Njegove izjave, a u budućnosti će Božje izjave i dalje direktno voditi čovekov život ka dobroj zemlji hananskoj. Kada je Mojsije bio u pustinji, Bog ga je poučavao i direktno mu govorio. Bog je sa neba poslao hranu, vodu i manu da bi ljudi uživali, a i danas je i dalje tako: Bog je lično slao stvari za jelo i piće da bi ljudi uživali, i lično je slao prokletstva da izgrdi ljude. I tako, svaki korak u Njegovom delu sprovodi lično Bog. Danas ljudi traže pojavu činjenica, traže da vide znakove i čuda, i moguće je da će svi takvi ljudi biti napušteni, jer delo Božje postaje sve praktičnije. Niko ne zna da je Bog sišao sa nebesa, takođe nisu svesni da je Bog poslao hranu i okrepljujuće namirnice sa nebesa – ali Bog zaista postoji, a uzbudljiv prizor Hiljadugodišnjeg carstva koji ljudi zamišljaju zapravo je to što Bog lično izgovara Svoje izjave. To je činjenica, i samo se to može nazvati vladavinom sa Bogom na zemlji. Vladavina sa Bogom na zemlji odnosi se na telesno. Ono što nije telesno ne postoji na zemlji, tako da svi oni koji su usmereni na odlazak na treće nebo, čine to uzalud. Jednoga dana, kada se cela vaseljena vrati Bogu, središte Njegovog dela u vaseljeni slediće Njegove izjave. Na drugom mestu, pojedini ljudi će koristiti telefon, neki će putovati avionom, neki će ići čamcem preko mora, a neki će koristiti lasere da bi primili izjave Božje. Svi će biti ispunjeni divljenjem i čežnjom. Svi će se približiti Bogu i okupiti se kod Boga, i svi će obožavati Boga. A sve će to biti dela Božja. Upamtite to! Bog sigurno više nikada neće iznova započinjati na nekom drugom mestu. Bog će ostvariti ovu činjenicu: On će učiniti da svi ljudi u vaseljeni dođu pred Njega i obožavaju Boga na zemlji. Njegovo delo na drugim mestima će prestati, pa će ljudi biti prinuđeni da traže istiniti put. Biće kao kod Josifa: svi su dolazili kod njega da traže hranu i klanjali mu se, jer je kod njega imalo šta da se jede. Da bi izbegli pošast gladi, ljudi će biti primorani da traže istiniti put. Čitav verski svet zadesiće teška glad, a samo je Bog današnjice izvor žive vode, u posedu večno tekućeg izvora podarenog čoveku na uživanje, pa će ljudi dolaziti i na Njega se oslanjati. Biće to doba kada će se otkriti dela Božja i kada će Bog steći slavu; svi ljudi u vaseljeni odaće počast ovom sasvim običnom „ljudskom biću”. Zar to neće biti dan kada Bog zadobija slavu? Jednoga dana će stari pastori poslati telegrame tražeći vodu sa izvora žive vode. Oni će biti stari, ali ipak će dolaziti da obožavaju ovu osobu na koju su gledali s visine. Oni će Ga priznati svojim ustima i u svom srcu će verovati u Njega – nisu li to znak i čudo? Dan kada se celo carstvo bude radovalo, biće dan kada Bog zadobije slavu, i ko god bude došao vama i primao dobru vest Božju biće blagosloven od Boga, a zemlje i ljudi koji to budu činili biće blagosloveni od Boga i o njima će se starati Bog. Budući pravac biće ovakav: oni koji prime Božje izjave imaće put pred sobom na zemlji, i bez obzira na to da li se bave poslovanjem, naučnim istraživanjem, obrazovanjem ili industrijom, onima koji su bez Božjih izjava biće nemoguće da načine ijedan jedini korak, pa će biti primorani da traže istiniti put. To je značenje reči: „Uz istinu ćeš preći ceo svet; bez istine nećeš stići nikud.” Ovo su činjenice. Bog koristi Put (koji označava sve Njegove reči) da upravlja celom vaseljenom, da bude Gospodar ljudskog roda i osvoji ga. Ljudi se oduvek nadaju velikoj promeni u načinu na koji Bog deluje. Iskreno govoreći, Bog kontroliše ljude posredstvom reči, a ti moraš da uradiš ono što ti On kaže, bilo da to želiš ili ne; to je objektivna činjenica i svi je moraju prihvatiti, a osim toga je neumitna i svima poznata.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo”

Božje reči će se proširiti u bezbroj domova i postati svima poznate, i tek tada će se Njegovo delo proširiti po vaseljeni. Drugim rečima, ako Božje delo mora da se proširi po celoj vaseljeni, onda se i Njegove reči moraju širiti. Na dan kada Bog zadobije slavu, Božje reči će ispoljiti svoj autoritet i silu. Ispuniće se i ostvariti svaka Njegova reč od pamtiveka do danas. Na taj način, Bog će zadobiti slavu na zemlji – drugim rečima, Njegove reči će ispoljavati silu na zemlji. Svi zli ljudi dobiće grdnju kao rezultat reči izgovorenih iz Božjih usta, svi koji su pravedni biće blagosloveni kao rezultat reči izgovorenih iz Njegovih usta i sve će biti uspostavljeno i postignuto rečima izgovorenim iz Njegovih usta. On neće pokazati nikakve znakove niti čuda; sve će se postići Njegovim rečima, a Njegove reči će proizvesti činjenice. Svi na zemlji će proglasiti i veličati Božje reči, bilo da su odrasli ili deca, muškarci, žene, stari ili mladi, svi ljudi će se predati pred Božjim rečima. Božje reči se pojavljuju u telu, i takođe omogućavaju ljudima da ih vide na zemlji, vitalne i žive. To znači da se Reč ovaploti. Bog je došao na Zemlju ponajviše da bi postigao to da se „Reč ovaploćuje”, drugim rečima, došao je da bi Njegove reči proizašle iz tela (a ne kao u vreme Mojsija u Starom zavetu, kada je Božji glas dolazio pravo sa neba). Posle toga, sve Njegove reči ispuniće se tokom Doba Hiljadugodišnjeg carstva, postaće činjenice vidljive pred očima čoveka i ljudi će ih posmatrati sopstvenim očima bez imalo neslaganja. To je ogroman značaj Božjeg ovaploćenja. Drugim rečima, delo Duha se izvršava kroz telo i kroz reči. To je istinsko značenje „Reči koja se ovaploćuje” i „pojave Reči u telu”. Samo Bog može izreći namere Duha i samo ovaploćeni Bog može govoriti u ime Duha; Božje reči se ispoljavaju u ovaploćenom Bogu, a svi ostali se rukovode njima. Niko to ne može izbeći; svi oni postoje unutar ovog okvira. Jedino na osnovu ovih izjava ljudi mogu postati svesni; bez njih, ljudi sanjaju ako misle da mogu zadobiti izjave s neba. Takav je autoritet predstavljen u ovaploćenju Boga, zbog kojeg svi u njega veruju sa potpunim ubeđenjem. Te reči ne mogu da izgovore čak ni najugledniji stručnjaci i verski pastori. Pred njima se svi moraju predati tako da se niko više ne pokrene. Bog će koristeći reči osvojiti vaseljenu. On to neće učiniti pomoću Svog ovaploćenog tela, već korišćenjem izjava iz usta ovaploćenog Boga da bi osvojio sve ljude u celoj vaseljeni; jedino to je Put koji se ovaploćuje, i jedino to je pojava Reči u telu. Ljudima se može učiniti da Bog nije obavio nikakvo veliko delo – ali jednom kada Bog izgovori Svoje reči, oni će biti potpuno uvereni i zanemeće. Bez činjenica, ljudi viču i urlaju; uz reči Božje, oni ostaju nemi. Bog će tu činjenicu sigurno izvršiti, jer to je Božji davno utvrđeni plan: da izvrši tu činjenicu dolaska Reči na zemlju. Zapravo, nema potrebe da objašnjavam – dolazak Hiljadugodišnjeg carstva na zemlju je dolazak Božjih reči na zemlju. Silazak Novog Jerusalima sa neba je dolazak Božjih reči da žive među ljudima, da proprate svaki čovekov postupak, svaku njegovu misao i ideju. I ovo je stvar koju će Bog izvršiti; u tome je lepota prizora Hiljadugodišnjeg carstva. To je plan koji je odredio Bog; Njegove će se reči pojavljivati na zemlji hiljadu godina, otkriće sva Njegova dela, i dovršiće sve Njegovo delo na zemlji, da bi se nakon toga završila ova etapa ljudskog roda.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo”